Правна питања и одговори

РТВ

Како преживети у Србији од првог до првог, са просечном нето зарадом од око 40 хиљада динара, када за потрошачку корпу треба 52 хиљаде, виша је математика. Ако у рачуницу ставимо још једну променљиву, а то је да се за образовање у корпи издваја свега 0,77 одсто, одговор на питање како преживети и школовати децу, за неку је другу науку или научну фантастику.

Posle uskršnjih praznicima i nakon raspusta, prvi radni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april

– Đaci u Srbiji će od petka, 6. aprila, biti na prolećnom raspustu, koji je povezan sa uskršnjim praznicima. Nakon raspusta i praznika prvi nastavni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april.

Zbog nenastavnih dana za vreme vanredne situacije i snežnog nevremena školska godina bi trebalo da bude produžena za pet dana.

Sindikati u prosvetnim institucijama na teritoriji Beograda traže uvođenje takozvanog „dodatka na skupoću“, odnosno da njihove plate budu za 30 odsto veće od zarada kolega koji rade u školama u unutrašnjosti Srbije.

Ilustracija

Beograd je jedan od najskupljih gradova u regionu, pa je materijalni položaj zaposlenih u beogradskom obrazovanju mnogo nepovoljniji od položaja njihovih kolega u ostatku Srbije, saopštili su sindikati.

Novac bi, kako je navedeno, trebalo da obezbedi grad, a zaposleni u beogradskim školama traže od gradske vlasti i rešavanje problema naknada za prevoz, koji je nastao uvođenjem Bus-plus sistema.

Oko 20 odsto zaposlenih traži isplatu novca za prevoz, umesto Bus-plus karte, navodi se u saopštenju i podseća da Zakon o radu precizno reguliše pravo svakog zaposlenog na novčanu nadoknadu u visini cene karte u javnom prevozu, ukoliko tako želi.

Kada je reč o materijalnom položaju, sindikati navode da se u mnogim metropolama Evrope, u kojima su visoki troškovi života, primenjuje rešenje da zaposleni dobijaju i „dodatak na skupoću“.

Ove troškove po pravilu snose lokalne gradske vlasti, navodi se u saopštenju i podseća da je u Beogradu ovo rešenje primenjivano između dva svetska rata.

Inicijativu za uvođenje „dodatka na skupoću“ podržali su Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola Beograda, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Forum beogradskih osnovnih škola, Sindikat osnovnih škola Beograda i GSP „Nezavisnost“ – Beograd.

Sindikati će, kako je najavljeno, zatražiti prijem kod gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a 1. maja organizovaće protestni miting.

(Tanjug)

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић подржао је данас захтев студената да услов за упис наредне године студија о трошку државе буде 48 уместо 60 бодова.

„Сагласан сам са тим студентским захтевом да се број бодова за упис наредне године о трошку државе не повећава“, казао је Обрадовић пошто му је делегација студентских удружења предала захтеве за реформу високог образовања и боље услове студирања.

Захтеви су поднети поводом 4. априла, Дана студената, у оквиру кампање „Десетка за Србију“.

Министар је најавио да ће од факултета затражити да се у наредној години не повећавају школарине.

„Видећемо како ће поједини факултети који су најавили захтев за повећање школарине, то и образложити“, рекао је Обрадовић.

Он је најавио да ће бити формирана и радна група од представника Министарства и студената која би требало да ради на изменама Закона о високом образовању, а конкретна решења биће позната у јуну или септембру, зависно од формирања нове владе.

Студенти су затражили да се апсолвентима омогући да сваког месеца имају испитне рокове, да се формира Фонд за развој високог образовања, као и да се обезбеди боља подршка социјално угроженим студентима.

Студенти су министри предали индекс са његовом фотографијом у којем су, уместо предмета, уписани студентски захтеви, а министар треба да их испуни и испуни довољан број бодова да би добио буџетско финансирање.

Студенти одржали протест

На платоу испред Филозофског факултета одржан је први протест студената у Србији који траже да образовање буде бесплатно за све.

Један од организатора, Марко Ђорђевић из Иницијативе за студентски синдикат, рекао је да ће предаја захтева Министарству просвете и науке бити полазна тачка за формирање студентских синдикалних организација које ће се борити за бесплатно студирање и боље услове.

„Циљ је да се окупи иницијално језгро које сматра да образовање служи за напредак друштва, а не за богаћење појединаца“, рекао је Ђорђевић.

Његов колега Александар Ђерић рекао је да професори у Србији свесно раде на комерцијализацији образовања.

Образовање у ЕУ бесплатно а и тамо где није, студенти се боре за то, рекао је Ђерић.

На протесту је било око 150 студената, а студентима Филозофског и Филолошког факултета придружиле су се и колеге са Универзитета уметности.

Дан студената, 4. април, обележава се у знак сећања на велике демонстрације које су студенти у Београду организовали 4. априла 1936. године, када је у протесту, због јачања фашизма у Немачкој, убијен студент права Жарко Мариновић.

РТВ

Strategijom za razvoj obrazovanja predviđen je obrok o trošku države. Plaćaće se samo školama koje rade u jednoj smeni

VIŠE NEĆE BITI DA JEDNI JEDU, A DRUGI GLEDAJU

BEOGRAD – Sve se može kad se hoće!

Akcija Kurira da svi đaci u Srbiji dobiju užinu o trošku države urodila je plodom! Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđeno je da svi učenici škola koje rade samo u jednoj smeni dobiju obrok iz budžeta. Ovo je za Kurir potvrdio profesor Ivan Ivić, rukovodilac tima za izradu strategije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

– Dugoročno je planirano da se pređe u jednosmenski rad škola. To će biti moguće jer je broj đaka sve manji. Pošto će to značiti i duži boravak u školi nego kad škola radi u dve smene, predviđene su određene aktivnosti po slobodnom izboru, odmori i u okviru toga i besplatan obrok za sve učenike. Učenici škola koje će raditi u dve smene neće dobijati obrok zato što oni kraće borave u školi – kaže Ivić i dodaje da je strategija realna jer definiše šta treba ostvariti za 10 godina.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević ocenio je da će predložene mere doprineti većem zapošljavanju nastavničkog kadra, kao i boljem kvalitetu obrazovanja u Srbiji.

– Predlog da srednje obrazovanje bude obavezno, kao i to da umesto sadašnjih 30 u razredima bude po 26 đaka, dovešće do većeg broja učenika i odeljenja, a samim tim i do potrebe za više nastavnika. Odlično je i to što su predviđena veća ulaganja u obrazovanje – rekao je Matijević i dodao da svake godine 6 000 đaka nakon osnovne škole odluči da prekine školovanje.

Matijević je istakao da je njegov sindikat proteklih 10 godina apelovao da se usvoji strategija obrazovanja i da je zadovoljan što se to konačno događa.

Šta predviđa strategija

– Nastava u školama održavaće se u jednoj smeni

– Užina za učenike biće besplatna

– Broj časova biće smanjen sa 32 na 30 nedeljno

– Direktora škole neće birati školski odbor, već svi zaposleni

– Srednja škola će biti obavezna

– Broj učenika u razredu smanjiće se sa 30 na 26

– Nastavnici će morati da se stručno usavršavaju

– Biće 40 odsto gimnazija, a 60 odsto srednjih stručnih škola

– Obrazovanje će biti finansirano po glavi učenika, a ne po broju nastavnika

– Šest odsto BDP izdvajaće se za obrazovanje

– Biće više studenata na tehničkim fakultetima i fakultetima prirodnih nauka, a manje na društvenim

КURIR