Правна питања и одговори

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (3)

Uvode se i onlajn ispiti. – Na jednog nastavnika najviše 40 akademaca. – Studentima doktorskih studija plata, zdravstveno i penziono osiguranje

Prekinuće se praksa da se za rad u određenoj visokoobrazovnoj ustanovi biraju studenti koji su tu diplomirali. Bude li se akreditacija doktorskih studija omogućila samo za najbolje univerzitete u Srbiji,omogućiće se da svi nastavnici u Srbiji imaju minimalni garantovani kvalitet. Tamo gde je moguće, može se iskoristiti odlično rešenje (na primer, britansko ili nemačko) prema kome student na jednom univerzitetu doktorira, na drugom se bira u prvo zvanje, a na trećem u naredno zvanje itd. Alternativa je formiranje zajedničkih doktorskih studija, na primer doktorske studije iz metodike nastave kao zajedničke studije svih sedam državnih univerziteta.

Ovo je plan koji predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2010–2020+”, a kako se u ovom dokumentu navodi, trenutno, oni koji se zapošljavaju kao nastavnici tokom studija ne stiču osnovne kompetencije koje su potrebne za profesiju nastavnika. U slučaju deficitarnog kadra veoma se često zapošljavaju kao predmetni nastavnici nesvršeni studenti, koji nedovoljno poznaju i samuoblast, aposebno pedagoško-psihološko-metodičke sadržaje. U Listi stručnih, akademskih i naučnih zvanja koju je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje skoro da ne postoji zvanje nastavnik/profesor.

Strategija zato predviđa da se u Nacionalnom okviru kvalifikacija za sve nivoe obrazovanjadefiniše profesija nastavnik(različitih nivoa kao što su sestra – vaspitač,vaspitač u predškolskom vaspitanju, učitelj, predmetni nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi,različita zvanja nastavnika u visokom obrazovanju), kao i da se daju stipendije za studente koji studiraju za deficitarne nastavničke profile.

Obrazovanja sestara – vaspitača (za rad u jaslicama)ostaćespecifično obrazovanje na nivou srednje škole, uz mogućnost specijalizacija, a uvešće se mogućnost da se u višim razredima osnovnog obrazovanja zaposle dvopredmetni nastavnici koji bi bili jednako kompetentni za oba predmeta.

Strategija predviđa i da se zakonska regulativa o napredovanju nastavnikausaglasi sa zakonom o radnim odnosima: treba otvoriti mogućnost gubitka radnog mesta u obrazovanju u slučaju neispunjavanja minimalnih nivoa pokazatelja uspešnosti i zbog nedostatka kompetencija. Na univerzitetima je to i do sada postojalo kao mogućnost kroz sistem reizbora (inače, neiskorišćen).

Kada je reč o upisnoj politici na univerzitete, svršeni srednjoškolci će se upisivati bez prijemnog, ali će pre toga polagati opštu, stručnu ili umetničku maturu. Izuzetak će biti jedino za one studijske grupe koje zahtevaju specijalne posebne talente (umetničke i slične).

Ovo su još neke od novina koje predviđa Strategija, kao i vraćanje kategorije sufinansirajućih studenata i uvođenje studiranje na kredit.

– Gledano institucionalno, državne visokoškolske ustanove će imati nešto smanjen direktan budžetski priliv po osnovu broja studenata, ali će biti i dalje stimulisane na saradnju sa privredom i generisanje sopstvenih prihoda. Predviđa se veća sloboda u raspolaganju takvim sredstvima, kao i veća pomoć budžeta u fiksnim materijalnim troškovima koje državne institucije imaju – kaže dr Miloš Nedeljković, koordinator radne grupe za finansiranje obrazovanja.

Strategija nalaže da se poboljša odnos broja studenata i nastavnika, naročito na društvenim fakultetima gde taj odnos sada višestruko nadmašuje uobičajene evropske standarde. Opšta gornja granica, obavezna za celo visoko obrazovanje je 40 studenata po nastavniku.

Prosečno studiranje će biti najviše za godinu dana duže nego što je predviđeno studijskim programom, i u tom periodu najmanje 70 odsto studenata treba da završava studije. Istovremeno, predviđa se da sudije napušta najviše 15 odsto studenata.

Biće pojednostavljeno priznavanje ECTS kredita i diploma s inostranih obrazovnih ustanova, kao i pojednostavljeni administrativni postupci za dolazak inostranih studenata u Srbiju.

U cilju podrške onlajn studiranju inostranih studenata, ispiti se mogu organizovati u onlajn formi (preko interneta), pod uslovom da visokoškolska ustanova obezbedi sve mere regularnosti i kontrole ispita.

Do 2020. godine bi trebalo da najmanje 20 odsto studenata provede određeni period u inostranstvu na studijama ili obuci. Biće konkretizovana politika obaveznog usavršavanja nastavnika (kroz postdoktorske boravke) i studenata–doktoranada na stranim univerzitetima.

Dr Nedeljković kaže da se takođe uvodi novi model finansiranja doktorskih studija, kako u pogledu regulisanja pokrivanja školarine, tako i stvaranje materijalne baze za istraživački rad i životne troškove doktorskih studenata. Studentima doktorskih studija biće obezbeđena osnovna prava koja proističu iz rada – pravo na zaradu, zdravstveno i penziono osiguranje, kao i autorska i patentna prava koja proističu iz njihovih istraživanja.

Predviđa se da godišnje najmanje 200 doktoranada na milion stanovnika završi studije u predviđenom roku. Uvešće se međunarodna recenzija doktorskih disertacija (recenzenti mogu biti naši naučnici iz dijaspore ili stranci ukoliko su teze pisane na engleskom ) i registar doktorskih disertacija.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Doktorske škole

Dr Vera Dondur, koordinator radne grupe za doktorske studije kaže da je značajna novina formiranje doktorskih škola, naročito u oblastima u kojima je to značajno za naciju ili kada su pojedinačni resursi univerziteta nedovoljni za postizanje visokog kvaliteta doktorskih studija. Po njenim rečima, u radu ovih škola mogu da učestvuju i univerziteti iz inostranstva.

POLITIKA

HRVATSKU PESMU JE ODOBRILO MINISTARSTVO?

Pesma „Spustila se gusta magla“, koju deca uče u četvrtom razredu, preporučena je nastavnim planom, tvrdi izdavač

BEOGRAD – Ko peva, zlo ne misli.

Melodija hrvatske pesme „Spustila se gusta magla“, koju po mnogim forumima nazivaju ustaškom himnom, a nalazi se u udžbeniku za četvrti razred osnovne škole, preporučena je Nastavnim planom i programom.

To je za Kurir izjavila Jasmina Krnjajić iz izdavačke kuće „Nova škola“, koja je objavila udžbenik „Pevam, sviram, slušam“.

– Od 2006. godine posedujemo licencu, odnosno dozvolu za izdavanje udžbenika, koju je odobrilo Ministarstvo prosvete – kaže ona.

Podsetimo, sporna numera ima isti naziv i melodiju kao ona sledbenika Ante Pavelića, ali reči su drugačije.

Žarko Obradović, ministar prosvete, i dalje se ne javlja na pozive Kurira, ali oglasio se Sektor za razvoj obrazovanja.

– Odobravanje udžbenika je u nadležnosti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog saveta. Oni daju stručnu procenu o kvalitetu rukopisa. Zavod obavlja pripremu nastavnih planova i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a Savet donosi nastavne planove i programe – kazali su oni.

Jelena Miličević, savetnica za muzičko obrazovanje Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, kaže da joj nije poznata narodna pesma „Spustila se gusta magla“.

KURIR

Ове школске године уписано је више од 2.000 ромских првака. Од 2005. до 2010. године број Рома у основним школама већи је готово 30 одсто. Повећава се и број ромске деце у средњим школама и на факултетима.

У ђачку клупу, ове школске године, први пут је село око 2.000 ромске деце, што је 10 одсто више него лане. Њихово активније укључивање у образовни систем и двогодишњи пројекат у ОШ „Бранислав Нушић“, показатељи су да се жеља и добра воља исплате.

Први кораци су најтежи, али најважнији. После двогодишњег пројекта, резултати су очигледни.

„Поред наше наставнице имамо и учитеља Тонија. Он нам све помаже и тако ћемо све научити. Ко рано ради, две среће граби“, порука је деце ОШ „Бранислав Нушић“.

Учитељици Александри Поповић најважнији је њихов успех, њихов осмех када напишу своје име и презиме, када прочитају нешто. Најлепшим успехом се, такође, сматра и када учитељ види да је дете задовољно.

Међутим, успех није могућ без педагошких асистената. Помажу и првацима, али и старијим ђацима. Уче са њима, одлазе у њихове куће да би и родитеље убедили у важност школе.

Педагошки асистент ОШ „Краљ Петар Први“ у Нишу Адријана Аметовић наводи пример девојчице која је завршавала осми разред и која је хтела да упише средњу школу, али родитељи нису дозвољавали.

„Сате и сате смо провели разговарајући са њима, на крају је отац попустио и дозволио да упише средњу школу“, каже Аметовићева.

У 2006. години студирало је 70 Рома, а 2011. године било је 178 ромских студената.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић каже да би резултати изостали да закон није промењен, а да су резултати нешто што се мора поштовати.

Европска унија је са 11 милиона евра помогла социјалну инклузију.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер каже да ЕУ обећава наставак помоћи.

„Ове недеље настављамо са донацијама, 131 школа ће примити лаптопове и паметне табле, а у пет школа испоручићемо такозване паметне спратове, односно посебан систем информационе технологије“, рекао је Дежер.

Некада су Роми ишли у специјалне школе. Када су заједно са осталим вршњацима, кажу да се сви у разреду лепо друже и како ће тако бити „заувек док смо живи“.

Излазак из зачараног круга сиромаштва подразумева још много посла, али напредак охрабрује.

РТС

БЕОГРАД – На данашњој седници Конференције универзитета Србије, која окупља ректоре високошколских установа, биће расправе о лакшим условима за упис студената на следећу годину студија, већим буџетским квотама и прихватљивијим школаринама.

Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић најавио је да ће на седници, осим ректора, учествовати и министар просвете и науке Жарко Обрадовић, као и представници Студентске конференције универзитета Србије.

Подршка министра

Миша Живић, председник СКОНУС-а, каже за „Правду“да је данашња седница добра шанса да студенти размене ставове са министром и ректорима, и да виде какве су њихове реакције на захтеве студентске кампање „Десетка за Србију“.

– КОНУС не може да донесе одлуке које ће испунити наших 12 захтева, јер је за то неопходно да дође до измене Закона о високом образовању. Знамо да имамо подршку КОНУС-а, а данас ћемо имати прилику да разговарамо и са министром Обрадовићем и чујемо да ли ће нас и у којој мери подржати – каже Живић, и додаје да чињеница да је више од 50.000 студената током марта потписало петицију којом се захтева реформа високог школства сведочи о томе да је иницијатива СКОНУС-а крајње озбиљна и да значај и оправданост захтева препознаје велики број студената.

За буџет 48 бодова

Њихов основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 ЕСПБ бодова могу да се упишу у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде освојених 60 бодова. Међу захтеве спада и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања и доношење новог шифрарника занимања, будући да око 60.000 младих није препознато на тржишту због тога што стара класификација занимања није усклађена са болоњским звањима. Такође, тражи се и увођење социјалне димензије у систем финансирања, како не би били „блокирани“ одлични студенти који су слабог материјалног стања.

– Предају потписа планирамо за 24. април, а очекујемо да ће измене и допуне закона бити усвојене до јуна – каже Миша Живић.

Академци истичу и да не траже да уче мање, већ да свако ради свој посао, да факултети коначно реформишу наставне садржаје и студијске програме и да смање степен оптерећења.

Правда

NAŠA PRIČA – Zašto pojedini roditelji žele da upišu decu u obrazovne ustanove van opštine u kojoj stanuju

Beograd – Veća ponuda stranih jezika i fakultativnih aktivnosti, atraktivna lokacija, dobri direktori, ali i činjenica da određene škole pohađaju deca javnih ličnosti, samo su neki od razloga zbog kojih pojedini roditelji žele da upišu decu u školu van opštine u kojoj stanuju. Iako se zahtev za upis u obrazovnu ustanovu kojoj dete teritorijalno ne pripada formalno podnosi do 15. februara, uprave škola i posle tog roka izlaze u susret roditeljima, koji u potrazi za „idealnom“ školom, a još više učiteljicom, sve češće traže „vezu“.

Pojedine centralne beogradske škole već godinama su „na glasu“, a na teritoriji svake opštine izdvaja se bar po jedna škola kao „najbolja“. Sagovornici Danasa tvrde da su podele na dobre i loše škole neosnovane, jer nema parametara na osnovu kojih bi se merila njihova uspešnost, niti na nivou države postoje kriterijumi za bilo kakvo rangiranje obrazovnih ustanova.

Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, kaže za Danas da „verovatno postoje škole na glasu“, ali da ne zna „da li su elitne po mestu na kome se nalaze ili po rezultatima“. Ona kaže da bi dozvolila roditeljima da biraju školu ako smatraju da je to za njihovo dete dobro, ali da bi trebalo da se podrobno raspitaju i naprave dobru procenu. Radosavljevićeva, međutim, ukazuje da su deca koja idu u školu van teritorije opštine na kojoj stanuju izolovana od društva iz neposrednog okruženja i da im je uskraćeno druženje od kuće do škole, zajedniči rad domaćih zadataka i slične aktivnosti.

– Deca treba da se upišu u školu kojoj teritorijalno pripadaju, jer je normalno da se u svojoj lokalnoj sredini osećaju kao kod kuće. Direktori pojedinih centralnih beogradskih škola već godinama prave imidž svojih škola, ali je to uglavnom bez pokrića, jer pouzdano znam da su uslovi nastave i učenja svuda isti. Direktori privlače roditelje raznim EPP sadržajima i ličnim kontaktima da bi sebi povećali broj đaka i da ne bi imali tehnološke viškove, ali time drugima prave problem. Ne znam po čemu su ekskluzivne škole poput „Drinke Pavlović“ ili „Skadarlije“, osim po lokaciji – kaže za Danas Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola.

Direktor OŠ „Skadarlija“ Anđelko Kunarac tvrdi da ova škola na nacionalnim testiranjima i takmičenjima postiže veoma dobre rezultate, kao i da je među najboljim u Beogradu po uspehu koji su učenici postizali na kvalifikacionom ispitu.

– Škola nudi veliki broj fakultativnih aktivnosti, od kojih neke nisu besplatne, ali su roditelji spremni da plaćaju. Osim dva obavezna strana jezika, uveli smo grčki kao fakultativan, a od nedavno se uči i kineski. Svake godine radimo istraživanja potreba roditelja i učenika, da vidimo šta oni žele i idemo unapred da bismo se prilagodili promenama u društvu – kaže Kunarac. Oko 25 odsto đaka ove škole teritorijalno ne pripadaju „Skadarliji“, a ambiciozniji i imućniji roditelji se, kako kaže, odlučuju da tu upišu decu jer žele atraktivnu i dobru školu.

Goran Vilotijević, dugogodišnji direktor OŠ „Banović Strahinja“, koja je takođe popularna, ističe da svake godine upišu jedno i po odeljenje prvaka koji žive van područja ove škole. Vilotijević kaže da to nije moda, već želja roditelja da im deca „lepo i bezbedno uče“. On podseća da je u poslednjih pet-šest godina zaposleno 50 odsto novog nastavnog kadra, škola je uređena i osavremenjena, a sve to je rezultiralo povećanjem broja đaka sa 627 na 850 učenika.

– Mogućnost da se škola bira dovela je i do toga da se pojedine škole izbegavaju, jer u njima ima dosta romskih učenika. Takav slučaj je sa školom na Ledinama – kaže Radmila Dodić.

Danas