Правна питања и одговори

Visoka poslovno-tehnička škola u Užicu učesnik je Tempus projekta , jednog od najstarijih i najuspešnijih programa saradnje Evropske unije, koji predstavlja za ovaj grad početnu fazu u formiranju integrisanog univerziteta, izjavio je danas gradonačelnik Užica Jovan Marković.

On se s učesnicima Tempus projekta u koji su uključene sve visokoškolske ustanove u Srbiji, kao i univerziteti iz Londona, Ahena, Brna i Nove Gorice.

„Program je namenjen unapređenju kapaciteta institucija visokog obrazovanja u 26 partnerskih zemalja van EU, a posebno njihovih kapaciteta za međunarodnu saradnju i kontinuirani proces modernizacije“,kazao je Marković.

Direktorka Visoke poslovno-tehničke škole u Užicu Ljubica Diković kazala je Tanjugu da će najviše prednosti od Tempus projekta imati studenti

„U prilici smo da kroz ovaj projekat EU modernizujemo sve naše nastavne programe u skladu sa Bolonjskim procesom i najvišim evropskim standardima, kao i da zahvaljujući donatorskoj opremi oformimo laboratorije za zaštitu životne sredine i hemije“, rekla je Dikovićeva.

Glavni cilj ove faze realizacije Tempus projekta u Srbiji je razvoj master studija za zaštitu životne sredine na srpskim univerzitetima koje do sada nisu postojale i uspostavljanje međunarodne saradnje među univerzitetima, kazao je dekan Hemijskog fakulteta Branimir Ivaničević.

On je i predsednik Upravnog odbora Centra za razvoj integrisanog univerziteta u Užicu i sa te funkcije najavio je da je u toku obezbeđivanje infrastrukturnih preduslova za budući univerzitet, kao i definisanje studijskih programa koji će se izučavati u Užicu.

Prema rečima Ivaničevića, izgradnja objekata, formiranje i akreditacija studijskih programa i obezbeđivanje nastavnog kadra trebalo bi da se okončaju do kraja leta naredne godine, a da se zatim od oktobra upiše prva generacija studenata na užičkom integrisanom univerzitetu.

BLIC

Мађарски језик ће у основнима школама у Суботици од наредне школске године у одељењима на српском језику бити изборни предмет, након што је за то Суботица добила дозволу од Министарства просвете, пише новосадски Мађар со (Magyar szo).

То значи да ће ученици првог и петог разреда основних школа у Суботици моћи да се опредељују између грађанског васпитања, веронауке и мађарског језика.

Уколико се ученици не определе за мађарски као изборни предмет, остаје им могућност да наставу мађарског језика похађају факултативно.

Педагошки завод Војводине раније је израдио наставни план и програм за мађарски као изборни предмет.

Саветница суботичког градоначелника Љубица Киселички навела је да тренутно у школама у том граду има око 100 група са укупно око 2.000 ђака који факултативно уче мађарски као језик друштвене средине.

„Треба се надати да ће улазак мађарског језика као изборног предмета у српска одељења допринети савладавању проблема на плану међусобне комуникације између ученика српске и мађарске националности“, казала је Љубица Киселички.

РТВ

Конкурс за упис нове генерације ученика у средње школе биће објављен до 15. априла, рекао је данас Танјугу помоћник министра просвете Зоран Костић.

Осмаци ће 21. априла полагати пробни тест мале матуре, на којем ће бити потпуно непознати задаци из српског и математике. За оне који тога дана не изађу на тест, резервни термин је 28. априла.

Мада је због леденог таласа током фебруара школска година продужена за недељу дана, уписне активности и датум полагања завршног испита биће приближни прошлогодишњим, најавио је Костић у изјави Танјугу.

Он је навео да је предлог календара уписа на мишљењу у Покрајинском секретаријату за образовање.

Од ове године, као новина уводи се пробно тестирање за ученике шестог разреда, и за њих ће тест са питањима из биологије, историје, физике, географије, бити одржан у суботу 31. марта, рекао је Костић.

Шестаци ће, када буду у осмом разреду, на завршном испиту, уз српски и математику, полагати и трећи тест, комбинацију питања из пет предмета (биће додата и хемија).

Пробни тестови неће бити оцењивани, али ће резултати користити Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања који ради евалуацију.

У Србији је 78.000 ученика осмог разреда и за њих је у средњим школама резервисан довољан број места, за пет до седам одсто више од броја осмака, рекао је Костић.

У гимназије ће у новој школској години, према Костићевим речима, бити уписано 22 одсто ученика.

Још се не зна да ли ће од септембра бити нових огледних профила.

Уз конкурс биће објављен и информатор, у коме се налазе минималан и максималан број бодова који је прошле године био потребан за упис у све средње школе у Србији.

РТВ

Зарада универзитетских професора у Србији убудуће би могла да буде у директној вези са пролазношћу студената и употребљивим знањем које је предавач успео да пренесе на свог студента.

То значи да би читав систем обрачуна зарада професора могао бити промењен, рекао је председник Студентске конференције универзитета Србије Миша Живић и навео да је предложено да таква иницијатива буде уграђена у стратегији развоја образовања у Србији.

„Код нас се сада професори плаћају по часу, без обзира да ли је тај час одржан, да ли је наставник дошао, свеједно добиће исту плату“, рекао је Живић Танјугу.

Како је навео, у САД и другим државама, управе факултета поставиле су јасне стандарде који предвиђају шта студенти морају знати на крају семестра, а и пролазност на том предмету не сме бити испод одређеног процента.

Од тога зависи плата, односно док професор не обезбеди прихватљиву пролазност и не испоручи толико потребног знања, новац неће добити, навео је Живић.

Како је рекао, тек када се то буде променило и када будемо имали јасне институције које могу да контролишу стандард и квалитет знања студената, можемо причати о реформама.

„Морао да будемо свесни да је најбитније знање, нове вештине и компетенције, предузетнички дух, којима нас на жалост не уче много на факултету“.

Професори, према његовом мишљењу, морају да буду флексибилни, да се усавршавају, мењају своје навике, да другачије предају, тако да подстичу студенте да размишљају критички, да траже информацију, решавају проблеме…

Све то, како је рекао, недостаје у Србији и мора се мењати у најскорије време, као и уврежен став да је важна диплома, а не знање,

Циљ образовања није да добијемо диплому, него да стекнемо знање, рекао је Живић и указао да у Европи, када студент иде на интервју код послодавца, он пита шта знамо, а код нас је важно коју диплому имамо.

РТВ

Velikodušno: Rektor Mića Jovanović spremio veliko iznenađenje

Generacija koja ove godine upiše studije na bilo kom od 12 Megatrendovih fakulteta i na bilo kojoj od tri visoke strukovne škole studiraće besplatno, otkriva za Press rektor Univerziteta Megatrend profesor Mića Jovanović.

Ovu nesvakidašnju i šokantno pozitivnu odluku Jovanović obrazlaže željom da pomogne u naporima da se Srbija što bezbolnije izbori sa krizom.

O čemu se zapravo radi, kako će izgledati realizacija ove vaše odluke?

– Biće ovo teška godina za Srbiju i potrebno je da se svi solidarišemo u naporu da se posledice što manje osete. U tom smislu, Megatrend je odlučio da ove godine pomogne u naporima da se kriza lakše prebrodi investicijom od 3.750.000 evra. Naime, ako je kvota upisa na prvu godinu 2.500 studenata, lako se dolazi do pomenutog broja. I to je naša direktna investicija u naporima da Srbija što pre izađe iz krize.

To je ogromna investicija, kako ćete se odreći tolikog novca?

– Ne bih želeo da zvučim demagoški, ali u ovom trenutku društvena odgovornost nam je važnija od profita. Svaka društveno odgovorna organizacija mora sada interese Srbije i srpskog naroda da stavi iznad svojih. I mi to radimo. Ovo će imati pozitivne efekte i na nas, s obzirom na to što ćemo pomoći stabilizaciji srpske privrede, zapošljavanju, povećanju i redovnosti plata… To je ulaganje u budućnost pošto će standard ljudi porasti, pa će samim tim roditelji više izdvajati za studiranje dece i povećaće se broj studenata na svim univerzitetima pa i Megatrendu.

DOPRINOS Ovo je naš doprinos naporima da Srbija sa što manje posledica izađe iz krize – Mića Jovanović

Vaš novi propagandni slogan „Šta čekaš? Upiši Megatrend i – studiraj besplatno“ liči na prošlogodišnji, koji je izazvao veliku buru.

– Slogan „Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i – pali!“ imao je fantastične efekte, ne samo na naš upis, koji je bio izvanredan, već i na širu javnost i političke krugove. Naterao je nadležne da počnu da razmišljaju o tome da, umesto sprečavanja tzv. odliva mozgova, govore o boljoj varijanti, o fluktuaciji mozgova. Naime, da puste mlade ljude, stručnjake, da odu, a zatim da ih vrate u zemlju. Tako bi Srbija na neki način povratila investiciju u desetine hiljada mladih stručnjaka koje je iškolovala.

Da li to znači da sada pozivate mlade ljude da ostanu u Srbiji?

– Naravno. Ako im Megatrend sada obezbedi besplatno studiranje, nadamo se da će im, kada za nekoliko godina završe studije, zemlja Srbija ponuditi dobra radna mesta. To se zove društveno odgovorno ponašanje, na koje poziva i predsednik Tadić, a mi smo se odazvali. Sada je red na poslodavce.

Uvodimo više ispitnih rokova

Pored besplatnog studiranja, koje će još benefite imati brucoši na Megatrendu?

– Novina za buduće studente su dodatni ispitni rokovi. Brucoši će imati mnogo više šansi da poprave rezultate. Drugim rečima, ako ne polože ispit, imaće više mogućnosti da sednu, nauče bolje, konsultuju se sa predmetnim nastavnikom i u nekom od sledećih rokova uspešno završe ispit.

Odričete se više miliona evra da biste u kriznom periodu pomogli srpskom obrazovanju. Kako će se to odraziti na vaš projekat primenjenih istraživanja dugovečnosti, koji ste nedavno promovisali?

– To je projekat svetskog značaja. Naš Fakultet za biofarming, koji postoji više od 12 godina, zahvaljujući svom ugledu, profesorima i vrhunskim istraživačima dobio je da radi ovaj projekat profesora De Žežera. U našim laboratorijama nastaviće se razvoj molekula, koji će se, ako sve bude u redu, pretvoriti u lek „telomerin“. Taj lek će, najkraće rečeno, omogućiti kvalitetan produžetak života. Investicija u ovaj projekat je 30 miliona evra za tri godine. Megatrend će obezbediti pet miliona, dok je ostatak obezbeđen iz raznih evropskih fondova. Dakle, besplatno studiranje neće uticati nepovoljno na naš projekat. Naprotiv, privući će mlade ljude da u većem broju studiraju na ovom fakultetu.

Violeta Nedeljković