Правна питања и одговори

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (2)

Vannastavni programi biće deo radnog vremena nastavnika, a učenici će imati nedeljno najviše 25 časova obavezne nastave

Povećanje obuhvata dece predškolskog uzrasta i potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, obezbeđen prevoz za decu iz udaljenih mesta i siromašnih porodica, 22 do 25 učenika u odeljenju, boravak u školi od osam do 16 časova, raznovrsni vannastavni programi uračunavaju se u radno vreme nastavnika i u radno opterećenje učenika i finansiraju se na osnovu programa rada škole, novi načini ocenjivanja, kućne posete porodicama učenika, više gimnazijalaca i umetničkih škola, program karijernog vođenja i savetovanja učenika uzrasta od 15 do 18 godina, uvođenje majstorskog obrazovanja – samo su neke od novina koje predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011–2020”.

Dragana Koruga, koordinator radne grupe za „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje”, kaže da je tom strategijom predviđena optimizacija mreže predškolskih ustanova (koja mora biti u skladu sa mrežom osnovnih škola), kao i obaveza lokalnih zajednica i samouprava da razmotre sve mogućnosti korišćenja postojećih kapaciteta, sa preuređivanjem i promenom namene objekata koji se ne koriste. „Dakle, prvo da se na najbolji način iskoristi sve što imamo, pa onda da se gradi i dodaje”, ističe Koruga.

Na pitanje da pojasni šta se podrazumeva pod porodičnim jaslicama i putujućim obdaništima i putujući vaspitačima, ona objašnjava da su mnogi od ovih oblika i ranije postojali i bili su dobri.

– Treba ih oživeti, inovirati i standardizovati kako bi se obezbedila ujednačenost kvaliteta. Svaka zajednica će osmišljavati svoje modalitete. U strategiji su navedeni neki za koje se zna i koji već postoje, ali to ne isključuje razvoj novih. Posebno je važno povezivanje svih postojećih i novih oblika rada i programa i usluga sa potrebama dece i porodica, kao i povezivanje sa kulturnom ponudom i sadržajima namenjenim deci, sa nevladinim organizacijama i internacionalnim programima koji su se pokazali kvalitetnim – kaže Koruga.

Dr Ana Pešikan, koordinator radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, kaže da su dva ključna izazova u osnovnoj školi to što ne završavaju sva deca osnovnu školu i što je nizak kvalitet znanja koje učenici stiču.

– Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika i uvođenje standarda kvaliteta –оbjašnjava sagovornica.

Ona kaže i da je veliki pritisak različitih sadržaja da postanu obavezni školski predmeti. Učenici su preopterećeni, radi se „široko i plitko”, pa je nužno prekomponovanje rada u školi: da se smanji opterećenje a podigne kvalitet. Neophodna je revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost, usklađenost i životna i socijalna relevantnost i smanjenje opterećenja učenika obaveznom nastavom (ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nedeljno).

U planu je, po rečima dr Pešikan, i razvijanje mehanizama podrške inkluzivnom pristupu u školama – dodatno obrazovanje nastavnika i kroz usavršavanje i u programima nastavničkih fakulteta, pravljenje registra dece s teškoćama i smetnjama u razvoju, saradnja ministarstava obrazovanja, zdravlja, socijalnih pitanja i državne uprave i lokalne samouprave na praćenju i unapređivanju primene inkluzije i na širokom informisanju javnosti o inkluziji, dobijanje sistematske pomoći od stručnog kadra koji je organizovan u centre pomoći i mobilne timove.

Na pitanje šta se još ključno menja u srednjem obrazovanju navedenom strategijom, dr Pešikan kaže da je činjenica da dugo traje proces zanemarivanja gimnazija – nije se ulagalo decenijama u njih, dugo je razaran njihov kvalitet i trenutni mali obuhvat je rezultat tog negativnog procesa. Zato će gimnazije imati prioritet u narednom periodu, odnosno znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole.

Upitana kako će se svi ovi ciljevi iz Strategije postići, s obzirom na to da je poznato da nema para, ona odgovara da je to pitanje za buduću vladu.

– Kakav god mi ekonomski razvoj predvideli za „Srbiju 2020+” osnovno pitanje je ko će taj razvoj da ponese ako nam generacije budu slabo obrazovane, ako njihove diplome budu samo papiri iza kojih ne stoji pravo i potrebno znanje i kompetencije. Ako Srbija hoće da uradi nešto sa svojim razvojem, to ne može bez adekvatno obrazovanog kadra. Pored toga, jedno je povećanje izdvajanja za obrazovanje, a drugo, još važnije, da to nije linearno izdvajanje za sve podsisteme, nego prema prioritetima koje upravo razmatra ova strategija – kaže dr Ana Pešikan i dodaje da se nada da će izbori, promene koje slede i strategija biti impuls da se otvori ozbiljna rasprava na najvišem nivou o funkciji obrazovanja u Srbiji u 21. veku.

Sandra Gucijan

Студенти ФОН-а освојили друго место на међународном такмичењу из области решавања пословних студија случаја. На престижном такмичењу учесници из целог света.

Студенти Факултета организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду освојили су друго место на дванаестом светском престижном такмичењу у решавању пословних студија случаја у Монтреалу у Канади.

У екипи ФОН-а били су Станислава Биволарервић, Бобан Ромић, Ана Ивановић и Младен Дикић, а ментор је била Весна Дамјановић.

Прво место освојио је тим студената Универзитета у Мелбурну, из Аустралије, док је треће место припало домаћину, Универзитету „Мек Гил“.

На такмичењу је учествовало девет најбољих пословних школа које су представљале универзитете из целог света.

Међу учесницима су били: „McGill Management International Case Competition“ и „Copenhagen Business School“ из Данске, „Otago University“ са Новог Зеланда, „University of Navvara“ из Шпаније, „University of South Carolina and University of North Carolina“ из САД као и „Nanyang Technological University“ из Сингапура.

Студенти су имали задатак да дефинишу нову корпоративну и маркетинг стратегију компаније „Кристи диџитал системс“ у року од 22 сата.

Након тога, своје решење представили су пред жиријем. Жири је имао 12 чланова, а чинили су га екперти из праксе водећих међународних компанија.

РТС

Број ромске деце у основним и средњим школама у Србији расте из године у годину, а све је више и ромских студената изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

„У 2010. години број ромских ђака у основним школама порастао за је за око 10 одсто“, казао је Обрадовић на скупу посвећеном социјалној инклузији у српском образовању који је одржан у београдском Центру Сава.

Према Обрадовићевим речима у средњим школама 2004. године било је 8,3 одсто ромских ђака, а 2010. године скоро 20 процената.

Министар је навео да на српским факултетима има 149 студената ромске националности, а примењују се и разне подстицајне мере, како би ова популација истрајала у школовању.

Он је истакао да у Србији расте и број деце у вртићима, па је сада готово 49 одсто деце обухваћено предшколским образовањем.

Министар је оценио да се и укључење деце са инвалидитетом у редовне школама успешно спроводи.

Обрадовић је указао да је образовање и вид борбе против сиромаштва и модел за лакше и брже запошљавање.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да не постоји право које је потребно више бранити од права на образовање и навео да у Србији има између 17 и 19 одсто деце која напусте и недоврше своје школовање.

„Потребно је да родитељи схвате колика је важност образовања за бољи живот њихове деце“, поручио је Дежер.

РТВ

U rešavanje problema male prolaznosti na ispitima uključio se i Univerzitet u Beogradu. Najdrastičnije na geografiji, gde 900 studenata ne može da položi jedan ispit

Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo,a drugde prestrogi kriterijumi profesor

POSLEDNjE studentsko upozorenje o “strah i trepet” profesorima i preobimnom gradivu, pristiglo sa Geografskog fakulteta, pokrenulo je Univerzitet u Beogradu (BU) da se ozbiljno pozabavi “uskim grlima” na fakultetima, koja smanjuju i prolaznost i broj diplomiranih studenata.

Poslednja analiza rađena prošle godine na BU pokazala je da od 2.928 predmeta, manje od trećine akademaca položi na vreme tek 334, a na 348 ispita pozitivne ocene dobije između trećine i polovine studenata.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, na čak 39 ispita prolaznost je manja od 30 odsto.

– Postoje tri predmeta na kojima je prolaznost izuzetno niska. “Mehaniku 3” prošle godine položilo je 60 od 400 studenata – kaže, za “Novosti”, Nebojša Živanović, student prodekan Mašinskog fakulteta. – Studentski parlament tražio je da se preispita program ovih predmeta, i za jedan smo uspeli da izdejstvujemo dodatni kurs i smanjenje gradiva, što je odmah povećalo prolaznost.

I na smeru biljne proizvodnje na Poljoprivrednom čak 39 ispita u toku školske godine položi manje od trećine akademaca. Mnoga “uska grla” postoje i na Biologiji, pa je na 40 odsto predmeta prolaznost ispod 30 procenata.

STARI VEK KAO ČISTILIŠTE OD svih smerova Filozofskog fakulteta, najlošija statistika je na studijama istorije, gde svaki drugi ispit položi manje od 30 odsto akademaca. Budući istoričari kažu da im muke zadaje preobimna građa, ali i preterano strogi kriterijumi profesora. “Čistilište” na prvoj godini su ispiti Istorije starog veka, zbog kojih, kažu, polovina odustane od studija.

Najdrastičniji primer stiže sa Geografskog fakulteta, gde se studenti žale na profesorku Milu Pavlović, kod koje, kako su naveli, nekoliko generacija, ukupno 900 akademaca, pokušava da položi ispit.

– U rešavanje problema uključili smo se i rektor, i univerzitetski ombudsman Branko Rakić, i ja, i urodilo je plodom. Ispit se sada polaže pismeno, pa je, u odnosu na prethodni rok, u kome ga je položio samo jedan student, na poslednjem položilo njih 27 – objašnjava, za “Novosti”, prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu BU. – Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo, a drugde prestrogi kriterijumi profesora.

Ona objašnjava da nije uobičajeno da se Rektorat uključuje u rešavanje pojedinačnih problema na fakultetima i da bi time trebalo da se bave dekani. Neki to, dodaje, i čine. S druge strane, smatra prof. Bokan, ne sme se upasti ni u zamku previše velike prolaznosti.

– Studenti se ne bune kada je prolaznost nerealno velika, iznad 90 odsto, a i to je jednako loše. “Uska grla”, kao i predmeti koji se lako polažu, postoje na svim fakultetima. Trudimo se da pronađemo najbolji metod kojim će se profesori podstaći da prilagode programe i kriterijume, ali to nije lak posao – zaključuje prof. Bokan.

Večernje novosti

EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU“: STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE

Depolitizacija funkcije direktora, veći broj gimnazijalaca, osnivanje doktorskih škola. – Vraća se kategorija sufinansirajućih studenata

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta. Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a.

Sandra Gucijan