Правна питања и одговори

РТВ

Ствари ће се у систему образовања мењати. Нова стратегија до 2020. године, која ће ускоро ући у јавну расправу, требало би да промени инертан образовни систем у Србији.

У основним школама у Србији сутра почиње упис ђака у први разред, а ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године.

Упис званично траје до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Желимир Попов.

у крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Ове године у први разред биће уписано око 75.000 малишана, приближно исто колико и лане.

Од документације, потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предшколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

Од данас ће, одлуком Социјално-економског савета у Србији важити нова минимална цена рада од 115 динара по радном сату, што значи да ће убудуће запослени примати „минималац“ од 20.010 динара.

Минималну зараду у Србији утврдио је 12. марта Социјално-економски савет, а процењује се да ће повећање осетити најмање 142.000 радника који су до сада примали око 17.740 динара месечно.

Уговорена минимална цена важи за радна места у гранама у којима су потписани грански колективни уговори – пољопривреди, прехрамбеној индустрији, грађевинској индустрији, индустрији хемије и неметала и металској индустрији.

У Унији послодаваца Србије (УПС) тврде да ће повећање минималне цене рада условити нов талас отпуштања у привреди Србије која, по УПС, нема средства да исплаћује увећана примања запослених и због тога ту одлуку треба поново размотрити.

Према рачуници УПС, око 50.000 до 60.000 запослених, у предузећима која су прихватила грански колективни уговор, могло би да остане без радног места због овог повећања.

Са ставом УПС слаже се и економски аналитичар Мирослав Здравковић, који сматра да ће повећање „минималца“ оптеретити гране као што су грађевинарство, трговина и прерађивачка индустрија.

Здравковић је подсетио да је Србија завршила 2011. годину са просечном зарадом од 373 евра.

Синдикати у Србији који су првобитно предлагали 112 динара по радном сату, а немају ништа против што су добили више него што су тражили – 115 динара по радном сату.

РТВ

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.

Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.

„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.

Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.

„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.

Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.

„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.

Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.

Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.

„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.

Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .

„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.

Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.

РТВ