Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Помоћник министра просвете и науке мр Зоран Костић одговара на примедбе бројних организација на Нацрт закона о образовању одраслих

Мр Зоран Костић Фото А. Васиљевић

– Примедба да су основне и средње школе привилеговане предлогом закона о образовању одраслих апсолутно не стоји, јер се предвиђа обавеза да сви јавно признати организатори активности образовања одраслих докажу да испуњавају врло прецизне услове. Школе се верификују према условима и процедури прописаној Законом о основама система образовања и васпитања и региструју према Закону о класификацији делатности. Остали који желе да стекну статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих пролазиће кроз поступак акредитације, сличан поступку прописаном за школе. Ако се од државе тражи да буде гарант квалитета појединих активности образовања одраслих, онда она мора имати право надзора, односно имати увид у то ко, шта, где и с чиме и с киме ради на пољу образовања одраслих – изјавио је за наш лист мр Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Мр Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, јавио се нашој редакцији поводом текста „Озбиљне примедбе на Нацрт закона о образовању одраслих” (Политика, 23. март), наводећи да креатори законског предлога ниједног тренутка нису избегавали да дају одговоре, већ су разлози били објективне природе – одсутност помоћника министра, у чијој је надлежности и образовање одраслих.

Како подсећа Костић, нацрт је био на јавној расправи од 21. априла до 10. маја 2011. године – стигле су бројне примедбе, већина је усвојена, а оне које нису, образложено је због чега то није урађено. Идеја је била да се подрже постојеће институције које је већ дефинисао закон, без стварања нових, имајући у виду трошкове које би закон изазвао. Тражена су мишљења министарстава, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, повереника, заштитника грађана…

– Приликом израде закона имала се у виду стратегија образовања која је на јавној расправи, али су препозната: секторска већа, формалнои неформално образовање, развој програма образовања на основу стандарда квалификација, систем акредитације неформалног учења, признавање претходног учења, флексибилна организација наставе, јединствени информациони систем и друго. Текст нацрта закона достављен је влади, она га је прихватила и сада се налази на сајту Народне скупштине – закони у процедури – објашњава Костић.

На наше питање како коментарише примедбе „да су трансакциони трошкови неподношљиви за све оне који желе да организују образовање одраслих”, а нарочити се полемише око обавезе запошљавања андрагога, психолога и библиотекара, помоћник министра одговара да није у потпуности јасно чиме су оптерећени организатори образовања одраслих.

– Ако се погледа глава предлога закона која се односи на изворе средстава за финансирање, нигде се организатор не препознаје као неко ко је извор средстава. Такође, процењено је да неће бити потребно ангажовање новозапослених радника. Уколико се утврди да ова процена није реална, биће ангажована средства за плате запослених у основном и средњем образовању, утврђена Законом о буџету, која ће бити ослобођена рационализацијом запослених у образовању.Нису потребна додатна средства за плате новозапослених – објашњава Костић и напомиње да се надокнаде за рад андрагошких асистената могу финансирати из средстава утврђених Законом о буџету РС за пројекат образовање одраслих.

Невладине организације су имале примедбе и на то што се о полазнику прикупљају подаци о социјалном и здравственом статусу (услови становања, породица, број чланова, образовни ниво, запослење, подаци о здравственом статусу), који „нису нужни за остваривање образовања одраслих”. Зоран Костић одговара да је овај део предлога закона урађен у сарадњи с повереником и да је испоштовано све оно што је повереник тражио.

С. Гуцијан

Без обзира на недостатак најмодерне опреме, научници су велики потенцијал Србије, рекао директор ЦЕРН-а Ролф Хојер. Са европским центром за нуклеарна истраживања сарађује 15 српских научника.

Научници су велики потенцијал Србије без обзира на недостатак најмодерније опреме, а Србија ће имати велике користи од приступања тој организацији, рекао је генерални директор ЦЕРН-а Ролф Хојер, обилазећи Физички факултет Београдског универзитета.

Директор ЦЕРН-а Ролф Хојер и министар Жарко Обрадовић

Са ЦЕРН-ом тренутно сарађује 15 научника из Србије.

„Веома сам срећан јер се Србија вратила у ЦЕРН и то у веома узбудљивом и занимљивом тренутку за физику честица у којем покушавамо да сазнамо више о универзуму. Србија од тога има велику корист – не само у области физике него и инжењерства, а може много да добије и у подручју образовања, науке и инивација. Ово је изузетно време за физику честица“, рекао је Ролф Хојер, генерални директор ЦЕРН-а.

Осим у физици, могућа је сарадња и на пољу медицине. Тако ће се у мају у Београду одржати састанак с представницима ЦЕРН-а и нашим научницима и привредницима, како би утврдили могућу економску добит.

„Други део састанка посвећен је разговору са људима из науке и професорима и студентима, не само физике, него и инжињерских наука зато што желимо да видимо који су то начини за наше чланство у Церну и чињеница да смо део тог великог истраживачког пројекта, искористимо на најбољи могући начин“, прецизирао је Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Југославија је била један од оснивача ЦЕРН-а, али се повукла 1961. године. ЦЕРН је највећа светска лабораторија за физику честица и главна истраживања одвијају се у великом Хадронском колајдеру, односно сударивачу честица, када научници покушавају да открију Хигсов бозон који називају и „божјом честицом“.

„Колики је значај чланства показује и то што би Русија, Турска и Словенија тек требало да стекну статус придруженог члана ЦЕРН-а. Србија је показала да има компетентне и способне научнике који су испунили строге критеријуме чланства и учешћа у пројектима ЦЕРН-а“, истакао је Обрадовић.

Он је најавио и да ће 19. октобра представници Комитета ЦЕРН-а посетити Србију. Договорено је и да 20 средњошколских наставника физике из Србије током ове године посети ЦЕРН са циљем да се наука и истраживања у тој институцији промовишу и на средњошколском нивоу.

Обрадовић је рекао и да постоји стрип преведен на српски језик који на начин прихватљив за основце и средњошколце говори о ЦЕРН-у.

„Ако буде могуће, довешћемо ове године у Београд и покретну изложбу ЦЕРН-а, која је сада у Грчкој, а од следеће недеље ће бити у Турској“, рекао је министар науке.

РТС

Навику да одмах после часова журе кући, наставници ће морати да забораве, а бубање напамет неће бити награђивано петицом, предвиђа Стратегија развоја образовања до 2020. године.

Стратегија развоја образовања за будући образовни систем објављена је на сајту надлежног министарства. Убудуће ће бити много новина, али и посла, поручују стручњаци. Један од циљева је да се до 2020. године број високообразованих грађана од 30 до 35 година удвостручи.

Бубање напамет, које ишчили брзо из главе сваког ђака, више неће бити награђивано петицом. Њу ће моћи да добије само онај који зна да примени научено.

То ће, како објашњава координатор стратегије образовања Иван Ивић, значити да ће, на пример, ако ученици уче стране језике, критеријум научености бити да ли знају да се служе тим језиком.

„Да бисмо то остварили, имаћемо наставу која у великој мери практикује језик и комуникацију на том језику у току школовања. Тако је и за све друге области“, навео је Ивић.

Стару навику да одмах после часова журе кући наставници ће морати да забораве.

„Наставник има пуно радно време. Они који добро раде могу да напредују и да добију већу плату за то. У крајњем случају, биће и отпуштања оних који лоше раде“, наводи Ивић.

Запослени у школама кажу да су промене нужне, али и да ће и они који су навикли на нерад негодовати.

Милена Бичанин из Основне школе „Дринка Павловић“ каже да зна да ће отпора бити, али очекује да они, ипак, не укоче процес и да се не сведе све на тумачење „ми смо све то радили, ми то све знамо“.

Бројне новине биће и у високом образовању. Студенти ће, према успеху, бити сврстани у три групе. Најбољи из сиромашнијих породица студираће о трошку државе, а за суфинансирајуће и самофинансирајуће обезбеђене су посебне погодности.

„Имају приступ подизању кредита који је знатно повољнији него што су стандардни кредити у овој земљи. За сваки посао, па и за студирање, мора се преузети одговорност“, каже координатор Стратегије образовања Властимир Матејић.

Такво решење је праведније, кажу стручњаци. Студирање може да буде само годину дуже од предвиђног програма. У противном, студент студије плаћа сам.

РТС