Правна питања и одговори

Око 50 хиљада студената државних и приватних факултета у земљи потписало је петицију за измену Закона о високом образовању. Реч је о кампањи названој „Десетка за Србију!“, коју је организовала Студентска конференција универзитета Србије. Они тврде да се већ дуго боре за своја права и да се њихова кампања случајно поклопила са изборном.

Један од захтева студената је и да се донесе шифрарник занимања, који би био усклађен са Националном службом за запошљавање. Студенти које смо затекли у студентском граду Универзитета у Новом Саду слажу се са тим захтевом.

„Пуно нас завршава факултете, а кад изађемо на тржиште рада- мало нас ће наћи посао. Било би нормално да се, кад завршите факултет, тај ваш профил налази на списку службе запошљавања, што често није случај“.

Кампањи „Десетка за Србију“ прикључили су се и студенти новосадског универзитета. Студент проректор на Филозофском факултету Иван Срдановић говори о најважнијим захтевима.

„Нове генерације, које студирају по Болоњи, се не налазе на списку занимања Бироа рада, па је то један од основних захтева. Тражимо и да се студенти који остваре 48 бодова финансирају на терет буџета“.

„За викенд је у Крагујевцу одржана скупштина Студентске конференције универзитета Србије, на којој је одлучено о даљим корацима“, каже председник скупштине Данило Чеман.

„Изашли смо са ставом да ћемо 4.априла, на Дан студената, предати све потписе и тада ћемо их званично предати ресорном министру. Тражићемо хитно реаговање Министарства“.

Социолошкиња и некадашња „петиционарка“ Вена Пешић тврди да ни 50 хиљада потписа у нашој земљи не значи много. „Мислим да не може да има утицаја, јер до сада Скупштина Србије никада није разматрала петиције грађана- чак ни када је било 500 хиљада потписа“.

Студенти захтевају и да се факултети законски обавежу да дефинишу оправданост висине школарина, да се одреди максимална висина школарине, као и да се у систем финансирања високог образовања укључи и социјална димензија.

РТВ

U Svim osnovnim školama prvog aprila počinje upis učenika prvog razreda. Ove godine broj prvaka smanjen za hiljadu, neće ih biti više od 70.000

UPIS prvaka počinje prvog aprila i trajaće do kraja avgusta. Kako se rađa sve manje dece, i ove godine u školske klupe sešće bar hiljadu đaka prvaka manje, što je cela jedna velika škola. Najviše brine stanje u Vojvodini i Istočnoj Srbiji, gde se svake godine gase cela odeljenja.

Poslednjih godina ugašeno je 1.585 odeljenja u celoj Srbiji, a još oko 4.000, od kojih većina u selima, broji manje od deset đaka. Pre deset godina u prvi razred upisano je gotovo 85.000 prvaka, a ovog septembra biće ih manje od 70.000. Lane ih je, prema procenama Ministarstva prosvete i nauke, bilo oko hiljadu više. Prošle školske godine bilo je 80.000 osmaka, što je za oko 9.000 više od učenika prvog razreda.

– Ove godine u prvi razred upisuju se deca rođena između marta 2005. i marta 2006. godine – kaže na „Novosti“ Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke. – Roditelji treba u željenu školu da donesu izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu, potvrdu lekara da je dete sposobno za upis i prijavu adrese stanovanja.

KAZNA ZA NEUPIS DO 25.000 DINARA Ministarstvo prosvete ne namerava da spušta starosnu granicu za upis na pet i po godina. Ukoliko roditelj namerno ili bez opravdanih razloga ne upiše dete u školu, zakon predviđa kaznu od 5.000 do 25.000 dinara.

U školu će moći i mlađa deca, rođena od marta do avgusta 2006. godine. Njih će, međutim, tokom juna testirati školski pedagog i psiholog, kako bi procenili jesu li dovoljno zreli za školu.

Roditelji će đake prvake odmah moći i da prijave za produženi boravak.

– Svi se nadamo da će prvaci prvog septembra dobiti i svoje ormariće u školama – kaže Zorica Vukajlović, učiteljica u OŠ „Veljko Dugošević“ koja ove godine preuzima novu generaciju prvaka.

– Obećali su i iz Grada Beograda i iz Ministarstva da će deca dobiti dva kompleta knjiga, jedan za kuću, drugi za školu. To bi bilo jako dobro da ne opterećuju više kičmu preteškim torbama. Videćemo da li će to biti ostvareno do naredne školske godine.

Sve ostalo, prema njenim rečima, biće po starom. Nema izmena u nastavnim programima i udžbenicima.

Večernje novosti

Za učenje kineskog jezika u tri osnovne škole u Leskovcu, Vlasotincu i Lebanu prijavilo se 170 učenika, a prvi časovi održani su danas.

Nastava kineskog jezika počela je u školama „Vuk Karadžić“ u Leskovcu i „Radovan Kovačević“ u Lebanu, rekli su u Školskoj upravi u Leskovcu.

Najveći broj zainteresovanih za učenje kineskog bio je u Vlasotincu, gde će nastava biti organizovana u Osnovnoj školi „8. oktobar“.

U tri škole učenicima 5, 6. i 7. razreda kineski jezik predavaće profesorka Čangju Jang iz Pekinga, za koju je rečeno da odlično govori engleski jezik, a da je za dva dana naučila i 100 srpskih reči.

Za pilot projekat „Kineski jezik u osnovnim i srednjim školama“ nije bila zainteresovana nijedna srednja škola na području šest opština Jablaničkog okruga.

(Beta)

Петицију за измену Закона о високом образовању потписало 50.500 студената. Академци траже упис године са 48 бодова, апсолвентски стаж, формирање фонда за развој високог образовања и доношење нове класификација занимања, усклађене са „болоњским“ звањима.

Око 50.500 студената државних и приватних факултета у Србији потписало је петицију за измену Закона о високом образовању. Потписници петиције сматрају да је терет реформе високог образовања на њима.

Петицију су, претходних дана, организовали Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) и студентска удружења, а сви извештаји тек треба да стигну, изјавио председник СКОНУС-а Миша Живић.

Чекају се резултати одзива са Правног факултета и са још пар високошколских установа, а наредних дана стићиће комплетни резултати студентске акције која је названа „Десетка за Србију“, рекао је Живић.

Из СКОНУС-а наводе да ће, до краја недеље, разговарати са представницима Министарства просвете и науке, и да би измене и допуне Закона морале бити усвојене до јуна, до почетка нове школске године.

„Не тражимо да учимо мање, него да свако ради свој посао, а не да терет реформе само буде на студентима“, рекао је Живић.

Студенти сваке године организују протесте јер тврде да реформе у високом образовању започете 2005. године доношењем Закона, нису доведене до краја. Основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 бодова, могу уписати у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде са 60 бодова.

Академци траже и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања, доношење новог шифрарника занимања, пошто 60.000 младих није препознато на тржишту рада због неусклађености старих класификација занимања са „болоњским“ звањима.

„Тражимо да се уведе социјална димензија у систем финансирања, како не би били ‘блокирани’ одлични студенти због лошег финансијског стања, затим смањење оптерећења студената и реформу наставних програма“, рекао је Живић.

РТС

На републичком такмичењу из математике које је у суботу одржано у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду дошло је до инцидента, када је ученик другог разреда гимназије незадовољан резултатима теста, затражио од комисије да му покаже грешке у његовом раду.

Уместо теста на увид, комисија је га обасула погрдним рецима и увредама, рекао је за Радио-телевизију Војводине ученик Илија Суботић.

Шеснаестогодишњи Илија Суботић, ученик је другог разреда Гимназије Јован Јовановић Змај и добитник бројних признања на такмичењима из математике и физике на којима учествује од 4. разреда основне школе.

У суботу је дошао на републичко такмичење из математике не слутећи да ће ово такмичење имати другачији исход од уобичајеног, јер је незадовољан објављеним резултатима уложио приговор.

„Прво сам упутио приговор, као што је по правилу, али након два и по сата нико није долазио са одговорима на приговоре, а и чуо сам да Комисија уопште не прегледа неке радове јер се унапред зна да неки појединци морају добити одређени број бодова, кренуо сам горе да видим свој рад, али ме је зауставио професор Балтић рекавши да ја не смем да будем овде горе, да немам шта да тражим, а ту када сам га питао да ми каже ко је прегледао мој рад и да га видим рекао ми је да је то тајна и да нико нема право да то тражи“, каже Суботић.

Због вербалног вређања чланова комисије које се наставило, како је за РТВ рекао Илија Суботић, позвао је и полицију која је дошла у школу и испитала чланове Комисије.

„По нашим правилима је забрањено да се улази горе, а колико сам ја схватио он је звао полицију јер му је прећено, а мени је колега рекао да он то није урадио, мада ја не могу ништа да кажем јер нисам био тамо, једино на чему сам ја инсистирао је да он не сме да буде на том месту“, рекао је Ђорђе Кртинић из Друштва математичара Србије.

Такмичење се одвијало у просторијама Гимназије Јован Јовановић Змај која није учествовала у организији такмичења, рекао је за РТВ директор гимназије Радивој Стојковић.

„Комисија, начин рада, правила и све остало одређује Друштво математичара Србије, а наша школа је била само давалац простора за такмичење“, каже Стојковић.

Како су нам рекли у Министарству просвете ученик има право да на такмичењима добије тест на увид, док у Друштву математичара Србије тврде да према правилима такмичења ученици нису у могућности да виде тестове након завршетка такмичења, нити да контактирају са члановима комисије.

Директор гимназије је навео, да уколико родитељ или ученик затражи, Гимназија Јован Јовановић Змај ће упутити приговор Министарству просвете и Друштву математичара Србије.

РТВ