Синдикати образовања незадовољни најављеним повећањем зарада
Иако је за сектор образовања предвиђено највеће повећање зарада – између шест и седам одсто, синдикати просветних радника кажу да су разочарани, јер ће запослени у овој делатности по платама и даље бити испод републичког просека.
Пише: В. Андрић/ДАНАС
Фото: Зоран Мрђа/ФоНет

Просветарима од идуће године следује повишица у просеку за око 2.500 динара, а засад је неизвесно да ли ће исти проценат повећања добити запослени у основним и средњим школама и у високом образовању. Под знаком питања је и судбина више од 22.000 запослених у предшколским установама, чије плате се финансирају из буџета локалних самоуправа.
Владимир Аџић из Уније синдиката просветних радника каже за Данас да је просечна плата у образовању око 14 одсто нижа од републичког просека, иако је у тој делатности 70 одсто запослених са седмим степеном стручне спреме. Просечна плата у образовању у септембру је износила нешто мање од 40.000 динара, док је просек Републике 46.558 динара.
– Повећање плата не би смело бити мање од 12 одсто, јер би само тако зараде биле реално сачуване у односу на децембар 2014, када су одлуком владе смањење за 10 одсто. Нисмо задовољни најављеном повишицом и не одустајемо од захтева да нас премијер прими. Извесно је да ни у 2017. неће бити уведени платни разреди, због чега тражимо корекцију коефицијената, како би однос најниже и највише плате у образовању био један према три – каже Аџић, напомињући да је сада тај однос један према два.
Он истиче да ће због повећања минималне цене рада од 1. јануара наредне године, плата чистачица у школи бити већа за 8,5 одсто, па ће оне са месечном зарадом од 23.800 динара (у месецима са највише дана) примати више него, рецимо, благајник који се тек запослио. Аџић оцењује да у просветном буџету има простора за додатну повишицу, јер су збрињавањем технолошких вишкова остварене уштеде. На листи вишкова је још 3.000 запослених, а када би се и за њих нашло место, уштеде би у наредној години биле још веће, па би тај новац могао да се искористи за побољшање материјалног положаја и запослених са најнижим примањима, тврди Аџић.
И у Гранском синдикату просветних радника „Независност“ незадовољни су најавама премијера. Тај и још два репрезентативна синдиката просветних радника (Синдикат образовања Србије и Синдикат радника у просвети Србије) раније су захтевали повишицу од 17 одсто.
– Не можемо бити задовољни, када ћемо и даље бити испод републичког просека. Са ових шест-седам одсто и четири процента које су добили за 2016, само смо се вратили на ниво зарада од 2014. У овом тренутку се не зна да ли ће исти проценат повећања добити сви нивои образовања, јер је последњи пут четири одсто ишло запосленима у основним и средњим школама, док је високо образовање добило два одсто – каже за Данас Томислав Живановић, председник ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ.

Запосленима у просвети плата ће бити повећана између шест и седам одсто, здравству, полицији, војсци, културним и социјалним установама – пет одсто, рекао је премијер Александар Вучић на конференцији за новинаре. Пензионерима ће линеарно бити исплаћено између пет и шест хиљада динара помоћи, а од 1. јануара биће повећане пензије.

Премијер Александар Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да се ником плата неће повећати за мање од пет одсто и додао да се шири основа за повећања.

„Наставницима и учитељима између шест и седам одсто повећања, лекарима и здравственом особљу пет одсто, полиција и војска пет одсто. Велика борба била за полицајце и војнике. Социјалне установе пет одсто, култура, позоришта, музеји пет одсто“, рекао је премијер.

Указао је да провсуђе, односно радници попут оних у затворима, записничари и админстративни радници имају чудне захтеве. „Морају да се изјасне да ли желе једнократну помоћ или повећање од пет одсто, не могу и једно и друго“, рекао је Вучић.

Када је реч о пензионерима, Влада ће за 2016. исплатити по пет до шест хиљада динара помоћи сваком линеарно, и то у наредних неколико недеља.

„Повећање пензија биће од 1. јануара, видећемо да ли 1,5 и 1,7 одсто. Нека од лица ће имати веће плате него икада раније“, напоменуо је Вучић.

Премијер је рекао да су разговори са Међународним монетарним фондом били дуги и тешки.

Подсетио је да је договор са ММФ-ом био да три године буду замрзнуте плате и панезије, додајући да су повећане већ прошле године.

Према његовим речима, од јануара до септембра приходи су премашили план и то за 81,5 милијарду динара, односно 650 милиона евра више.

„То је јер смо опрезни, увек кажемо мање. Расходе увећамо и радимо да буду нижи, а приходе смањимо и радимо да буду виши“, указао је Вучић.

Предочио је да постоје нове позитивне тенденције у смањењеу текућих расхода, који су мањи за 5,3 одсто, односно око 320 милиона евра.

Учешће јавног дуга у БДП-у је 70,8 одсто, каже премијер и додаје да јавни дуг неће прелазити 73,5 одсто, та трајекторија је кренула надоле.

Приходна страна нам је боља, а расходна страна нижа, каже премијер.

Извор: РТС

Преузми предлог ПКУ

Директори школа који су се оглушили о обавезу о преузимању технолошких вишкова, сносиће одговорност, најавио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

– Да ли ће то бити дисциплински поступак, да ли раскид радног односа, видећемо, али морамо укључити пре свега школске одборе. Идемо редовним поступком преко школских одбора, идемо на директоре, следе просветна инспекција, па инспекција рада. Упорном акцијом смо то сада довели на један број који можемо контролисати и урадити ‚‚пешке‚‚ једног по једног – изјавио је министар.

Он је за РТС истакао да дуално образовање није замишљено тако да доведе до технолошких вишкова у школама и указао да је професор из школе ментор ученику на пракси у некој установи.
Шарчевић је рекао и да му је драго што у оквиру Сајма књига годинама тече манифестација сајма „Учила и образовања“.
– Ту имамо прилику да покажемо јавности нека нова достигнућа када је у питању наставна технологија, одређени пројекти, инклузија која се примењује у нашим школама на разним нивоима, када су у питању примери добре праксе и, нарочито актуелно ове године, примери дуалног образовања који имају највише штандова, а везано је за средње-стручно и високо образовање – објашњава министар Шарчевић.
Он каже и да се пре два дана састао са турским амбасадором у Министарству просвете и да је током те редовне посете, педвиђене агендом, поменута и тема школа турског имама Фетулаха Гулена.
Министар напомиње да има много турских оснивача школа по целом свету и да нико није поставио питање да ли те установе раде квалитетно или не.
– То су 90 одсто српски држављани у тим школама, а Србија је суверена држава и поступаће по својим законима. Ако је неко добио акредитацију да ради по истим тим законима и исти амбасадор је био на отварању и ако се променила политика те државе, а ми на влади добијемо нека званична саопштења, влада ће о томе расправљати – истакао је Шарчевић.

БЛИЦ

БЕОГРАД – Директори школа који су се оглушили о обавезу о преузимању технолошких вишкова, сносиће одговорност, најавио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
„Да ли ће то бити дисциплински поступак, да ли раскид радног односа, видећемо, али морамо укључити пре свега школске одборе. Идемо редовним поступком преко школских одбора, идемо на директоре, следе просветна инспекција, па инспекција рада. Упорном акцијом смо то сада довели на један број који можемо контролисати и урадити ‚‚пешке‚‚ једног по једног“, изјавио је министар.
Он је истакао да дуално образовање није замишљено тако да доведе до технолошких вишкова у школама и указао да је професор из школе ментор ученику на пракси у некој установи.Шарчевић је рекао и да му је драго што у оквиру Сајма књига годинама тече манифестација сајма „Учила и образовања“.
Фото. Небојша Мандић
„Ту имамо прилику да покажемо јавности нека нова достигнућа када је у питању наставна технологија, одређени пројекти, инклузија која се примењује у нашим школама на разним нивоима, када су у питању примери добре праксе и, нарочито актуелно ове године, примери дуалног образовања који имају највише штандова, а везано је за средње-стручно и високо образовање“, објашњава министар Шарчевић.
Он каже и да се пре два дана састао са турским амбасадором у Министарству просвете и да је током те редовне посете, педвиђене агендом, поменута и тема школа турског имама Фетулаха Гулена.Министар напомиње да има много турских оснивача школа по целом свету и да нико није поставио питање да ли те установе раде квалитетно или не.
Фото: Небојша Мандић
„То су 90 одсто српски држављани у тим школама, а Србија је суверена држава и поступаће по својим законима. Ако је неко добио акредитацију да ради по истим тим законима и исти амбасадор је био на отварању и ако се променила политика те државе, а ми на влади добијемо нека званична саопштења, влада ће о томе расправљати“, истакао је Шарчевић.

КУРИР

Пише: В. Андрић

Лист Данас

Од око 900 основних и 300 средњих школа, које су досад прошле кроз спољашњу проверу квалитета рада, трећина је оцењена најнижим оценама – јединицама и двојкама (на скали од 1 до 4), док су предшколске установе боље – тек је свака десета од 90 вреднованих добила оцену два, а ниједна јединицу.

Директори који су на челу тих образовних установа биће први који ће проћи обуку и то већ током зимског распуста. Циљ обуке је да се овим директорима пружи подршка да покрену развој својих школа и да у следећем циклусу екстерне евалуације добију боље оцене. Обуку, које припремају Министарство просвете и Завод за унапређивање образовања и васпитања, мораће да прођу сви директори школа у Србији, што ће бити први корак у њиховом лиценцирању.
– Кључна тема у обуци ће бити развој компетенција директора за педагошко руковођење школе. То значи да се од директора очекује да више него до сада буду педагошки руководиоци, да више воде рачуна о квалитету наставе, да више буду усмерени на праћење рада наставника, давање повратних информација наставницима, као и на развој културе хоризонталног учења у школи. Томе се даје већи значај у Правилнику о стручном усавршавању наставника, али је овај вид учења био мало искоришћен, иако бројна истраживања говоре да наставници највише воле да уче једни од других. Директори и даље морају бити менаџери, али највећи део своје енергије треба да усмере на образовно-васпитни процес – каже за Данас Јасмина Ђелић, координаторка рада школских управа у Министарству просвете.
Она напомиње да ће програм обуке бити заснован на стандардима компетенција директора и стандардима квалитета рада образовних установа и подсећа да цела једна област у том документу (организација рада и руковођење) обухвата компетенције и надлежности директора. Обуке ће држати запослени у Министарству просвете и два просветна завода, а имаће статус обука од јавног интереса. Ђелићева подсећа да су обуке и испит за директора, као и њихово лиценцирање предвиђени законом још 2003. године, али тај посао до данас није завршен. Завод за унапређивање образовања и васпитања је више пута припремао предлоге, али је кочница настала кад је све то требало преточити у подзаконске акте.
Стекну одговарајућа знања да би могли квалитетно да воде школу. Да ли ће саставни део обуке бити испит одлучиће мешовита радна група, састављена од стручњака из различитих институција и Министарства. Правилником ће бити прецизирано и да ли ће директори чије су школе оцењене најбољом оценом имати неке бенефите – каже Ђелићева.
Досадашњи резултати екстерне евалуације показују да су наше школе најлошије у области квалитета Настава и учење, посебно када је реч о индивидуализацији наставе и праћењу и оцењивању ученика.
– Овом и сличним обукама желимо да помогнемо директорима да настава буде боља, више прилагођена потребама ученика и њиховим могућностима, да имамо бољи систем праћења. Утисак је да правилнике о оцењивању наставници више доживљавају као административну меру, а не као основ да унапреде оцењивање да би оно помогло развоју ученика – каже Ђелићева.
На питање да ли ће директори који у наредном циклусу екстерне евалуације не буду поправили оцене бити санкционисани, она одговара да сврха овог процеса није кажњавање, нити било какво рангирање школа. Због тога се, додаје, оцене саопштавају само колективу и служе као повратна информација како да се унапреди рад.
Први петогодишњи циклус спољашњег вредновања завршава се 2017, а током ове школске године прикупљају се подаци да ли треба кориговати стандарде и методологију. Иако је у јавности било доста критика на рачун екстерне евалуације, Ђелићева истиче да су независне стручне анализе показале да стандарди добро функционишу у пракси, али да су потребни додатни инструменти како би оцене биле још објективније. Коментаришући тврдње дела просветне јавности како су школе које су касније ушле у овај процес у повољнијем положају, јер су решења преписала од најбоље оцењених установа, она каже да „чак и да су то неки урадили, бар су научили какви треба да буду“.
Министарство ће ускоро расписати конкурс за избор наставника који ће у својству саветника спољних сарадника помагати просветним саветницима у школским управама у вршењу стручно-педагошког надзора и спољашњем вредновању, али и својим колегама у другим установама у унапређивању рада. То је, подсетимо, био један од кључних захтева чачанских наставника који су више пута одбијали екстерну евалуацију.