У СРБИЈИ ПРЕКО ДЕСЕТ ХИЉАДА ДЕЦЕ ЧЕКА НА МЕСТО У ВРТИЋУ
У Србији је мање од 50 одсто деце укључено у предшколско образовање – вртиће, а више од 10.000 деце чека на листама за упис, изјавио је данас министар просвете Жарко Обрадовић.
На јавном слушању у Скупштини Србије на тему „Улагање у образовање у раном детињству“, Обрадовић је рекао да је у предшколским установама у Србији „преко капацитета“ 14.664 дете.
Мада се листе чекања „полако смањују“ захваљујући изградњи нових вртића, посебно у великим градовима, потребна су решења за „проширење капацитета уз њихову бољу искоришћеност“, рекао је министар.
Мрежу у Србији чини 160 предшколских установа са 2.384 објекта, оснивачи су локалне самоуправе по принципу једна општина – једна установа, и 63 приватне предшколске установе.
Дирекорка Канцеларије Уницефа у Србији Јудита Рајхенберг рекла је да Србија има једну од најнижих стопа учествовања деце у програмима предшколског васпитања и образовања у Европи.
Рајхенберг је истакла да је улагање у рани развој деце једна од инвестиција које се највише исплате, али је указала да „предшколско образовање и васпитање мора да буде квалитетно и приступачно деци из свих друштвено економских миљеа и у свим градским срединама, без обзира на њихов развој“.
Пиртом је деци из осетљивих друштвених група неопходно посветити више пажње и подршке, јер је њихова стопа укључености у предшколско васпитање знатно нижа од деце из других социјалних група, рекла је Рајхенберг.
Александар Бауцал из Институа за психологију рекао је да Србија бира да ли жели генерације с развијеним потенцијалом или пустити да то иде спонтаним током и „шта се деси, то је то“.
„Забрињавајуће је да је обухват деце у обдаништима из најбогатијих породица 75 одсто, а из најсиромашнијих свега 22 одсто. Од четири детета из добростојеће породице, три иду у вртић, а из сиромашне породице само једно“, рекао је Бауцал.
РТВ
ОБРАДОВИЋ: ПРОСЛАВА МАЛЕ МАТУРЕ САМО У ШКОЛАМА
И ове године прослава краја основног школовања биће организована у школама, а не у локалима, најавио је министар просвете Србије Жарко Обрадовић.
„То је и примереније и безбедније за осмаке“, рекао је Обрадовић за данашњи новосадски Дневник.
Министарство просвете издало је прошле године обавезујуће упутство којим је школама наложено да завршно вече на крају основног школовања, такозвану „малу матуру“, организују у својим просторијама, а не у ресторанима, као што је била пракса.
ПРОФЕСОРИ БЕЗ ЗАШТИТЕ
Готово 80 одсто наставника претрпело је неки вид вербалног, физичког или психичког насиља од стране ученика. Сваки трећи наставник био у ситуацији да му прете и родитељи. Синдикалци тврде да постојећи закони превише штите децу.
Резултати истраживања Форума београдских основних школа показују да је готово 80 одсто наставника претрпело неки вид вербалног, физичког или психичког насиља. Сваки трећи наставник био је у ситуацији да му прете и родитељи ученика, директно или преко посредника.
Према подацима МУП-а, прошле године пријављено је 40 деликата у вези са угрожавањем безбедности професора.
Шта се дешава међу четири зида учионице често остаје тајна. Тек понеки снимак камером мобилног телефона сведочанство је да је атмосфера далеко од оне каква би требало да буде и да су се многе ствари отеле контроли. Синдикалци тврде да постојећи закони превише штите децу.
„Деца могу апсолутно свашта да раде, да демолирају школу, да вређају наставника, да не долазе у школу, па им се то правда на одређени начин. И то иде до физичког обрачуна“, истиче Радмила Додић из Форума београдских основних школа.
У истраживању, 7,5 одсто наставника признало је да су их ђаци физички напали. Најшокантнији је недавни пример када је професор у једној београдској средњој школи поливен фекалијама.
Милорад Антић из Форума средњих стручних школа наводи да његове колеге после одржаног часа у појединим одељењима имају ноћну мору, да не спавају и да посећују разне институције да би се заштитили од тога.
„Нико нас не штити. Директори школа и Министарство све гурају под тепих да не би нека ружна мисао изашла о тој школи. Дошло је до тога да је теже радити у учионици него у руднику“, каже Антић.
Сарадња са родитељима проблематичне деце понекад може проблем да учини још тежим, пошто прете школи, наставнику или директору. Сматрају да су сви други криви што је њихово дете такво и не прихватају да проблем уопште постоји.
Потврда тога је то што се родитељи труде да донесу лекарско уверење и да деци оправдају часове, а да притом не размишљају где су била деца док нису била у школи. Понекад, у зачараном кругу нерешивих проблема и сами професори дозволе себи недолично понашање.
Директорка Медицинске школе у Београду Нада Трифковић каже да њене колеге професори врло често долазе видно изиритирани.
„Морате да схватите да шест, седам часова дневно, где упорно скрећете пажњу а притом добијате псовке, вређање, бацање на сто, мимику прстима која није нимало пристојна, одлазак са часа… Наравно да понекад професори изгубе живце. Не правдам професоре“, каже Трифковићева.
Понекад се родитељи деце која праве проблеме чак и не одазивају на позиве наставника.
„Тачно је да се родитељи те деце не појављују, али оно што ми предлажемо је да родитељи друге деце буду модел да постоји другачије понашање. Следеће што може школа да ради је да контактира са Центром за социјални рад да утиче директно на породицу“, сматра Биљана Лајовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Поједине школе, у намери да смање насиље, увеле су кодекс понашања за ученике и родитеље. То, међутим, није дало очекване резултате. Боље решење је, поред сарадње свих институција, креативно осмишљена настава која ће агресивност ученика претворити у позитивну енергију.
РТС
СТВАРА СЕ ШКОЛА ПРИМЕЊЕНОГ ЗНАЊА
Променама и унапређивањем образовног система у Србији ствара се школа примењеног знања, а резултати садашњих реформи видеће се за неколико година, изјавио министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић. У припреми су нови закони о образовању, најавио министар.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је у Новом Саду да се променама и унапређивањем образовног система у Србији ствара школа примењеног знања и истакао да ће се резултати садашњег рада у реформисању те области видети за неколико година.
„Желимо да наша школа у будућности буде школа примењеног знања што значи да оно што се учи може да се примени у пракси и да на свим нивоима образовања знање може да буде искоришћено на најбољи начин“, рекао је Обрадовић у новосадској гимназији „Светозар Марковић“ која слави 50 година постојања и рада.
Министар је у изјави новинарима напоменуо да почиње период примене Стратегије образовања усвојене прошле године и истакао да су у припреми нови закони о основним и средњим школама, о образовању одраслих и други.
Обрадовић је подсетио да је образовање Србије један од највећих система у земљи са више од 900.000 ђака, скоро 300.000 студената и 125.000 запослених што је око 1,4 милиона корисника тог система.
Промене које се обављају у домаћем образовном систему морају бити квалитетне рекао је министар нагласивши да те промене треба да прате европске и светске трендове, а да се истовремено не доведе у питање функционисање нашег образовног система.
Примајући захвалницу од директорке гимназије Татјане Вукадиновић министар Обрадовић је рекао да је гимназија „Светозар Марковић“ драгуљ међу средњим школама не само у Војводини него у читавој Србији, нагласивши да такве школе постају пример добре праксе у образовном систему наше земље.
Захвалнице поводом великог јубилеја једне од највећих гимназија у нашој земљи чији су ученици генерацијама давали велики допринос стваралаштву Новог Сада, Војводине и Србије додељене су и представницима покрајинских и градских институција, Националном савету Мађарске националне мањине и другим културним, научним и образовним институцијама.
РТС
ЗАПОЧЕО ПРОЦЕС ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ДОПИС КОЈИ ЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ ЗНАЧАЈА УПУТИЛО ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
СВОЈЕ ПРЕДЛОГЕ И СУГЕСТИЈЕ ВЕЗАНЕ ЗА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗОСОВА МОЖЕТЕ ПОСЛАТИ СЕКРЕТАРИЈАТУ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ.
