Процењује се да широм Србије има више од 100 одељења која раде без дозволе, а акредитацију за сада има само три

Велимир Тмушић

Контрола истурених одељења факултета широм Србије, почеће 1. октобра, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена, најавио је јуче Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Контрола ће обухватити све приватне и државне високошколске установе.

Процене су да широм земље има више од 100 одељења која раде без дозволе, а Сента, Црна Трава, Богатић, Пећинци, Димитровград, Медвеђа, Прокупље, Трстеник… само су неке од општина у којима такође може да се студира. До сада су акредитована само три: одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу, новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета „Едуконс” у Свилајнцу.

Основни проблем са истуреним одељењима су пре свега кадрови и простор, па се настава држи и по кафанама, фабричким и спортским халама, цигланама… Ретко ко има праве учионице, библиотеку, стално запослене професоре. Ова истурена одељења „на папиру” најчешће не постоје. Академци се воде као да су регистровани у матичној институцији, па студирају у другом граду, а диплому добију као да су на предавања ишли у Београд.

– Закон је јасно донео могућност да све високошколске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта – наводи Тмушић.

По његовом објашњењу, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), а када комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета и универзитета којима Комисија за акредитацију није дала дозволу за рад.

Следећа инстанца за жалбу је Национални савет за високо образовање, који је већ у неколико случајева „прекројио” одлуку КАПК-а.

Сви студенти и будући бруцоши који желе да провере статус високошколске установе на којој имају или желе да добију индекс, могу то да ураде на сајту комисије www.kapk.org,у Водичу за студенте који се налази на дну почетне стране.

———————————————-

И „странци” на провери

Просветна инспекција контролисаће први пут и испоставе страних високошколских установа, којих је највише из суседних земаља, пре свега из Републике Српске. Они нису обавезни да раде акредитацију ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад министарству, без обзира на то што имају европску или интернационалну акредитацију.

С. Гуцијан

Posle 20 godina Srbija učestvovala na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u SAD i osvojila bronzanu medalju i nagradu

Srpski olimpijski tim u Vašingtonu (Foto lična arhiva)

Na upravo završenoj 44. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Vašingtonu, u konkurenciji 283 takmičara iz 72 zemlje sveta, četvoročlani tim srednjoškolaca iz Srbije posle 20 godina neučestvovanja osvojio je dve nagrade.

Bronzanom medaljom se okitio Vidak Raičević, iz novosadske gimnazije „Isidora Sekulić”, a jednu od samo 10 dodeljenih pohvala je dobio Zlatko Jončev iz šabačke Medicinske škole „Dr Andra Jovanović”. U našem timu su bili i učenici Trinaeste beogradske gimnazije Milica Lazarević i Filip Ilić.

– Takmičenje je bilo iz dva dela: praktičnog, koji se sastojao od dva zadatka koja smo radili pet časova, i teorijskog dela u kojem je bilo osam zadataka koje smo morali da uradimo takođe za pet sati. Mi smo se, iskreno, nadali i težim zadacima, ali je problem bio što nismo dovoljno uvežbani, pa nije bilo dovoljno vremena – objašnjava nam „bronzani” Vidak Raičević.

On dodaje da je kod drugih olimpijskih timova pripremni period mnogo duži nego kod nas, „zamaskiran” tako da se zaobiđe pravilo o dve nedelje priprema. U poređenju sa vršnjacima iz drugih zemalja, naročito Amerike, on kaže da je utisak da mi radimo više i kompleksnije u srednjoj školi.

Vidaku život nije samo hemija, iako je upravo upisao Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Kaže da voli književnost, jako mnogo čita, voli i matematiku i biologiju.

Zlatka Jončeva smo zatekli u „Petnici”. On objašnjava da jeste velika stvar što smo prvi put učestvovali i odmah osvojili dve nagrade. Završio je Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović” u Šapcu, a od jeseni je brucoš Hemijskog fakulteta u Beogradu.

– U Americi smo se družili sa vršnjacima iz svih zemalja i jedina razlika koju smo konstatovali jeste da oni uglavnom idu u specijalizovane škole, ali na kraju se sve ipak svodi na isto – ko zna – zna – kaže Jončev.

Da je ovo izuzetan uspeh Srbije, jer smo poslednji put nastupali dok smo još bili stara Jugoslavija, tako da je ovo praktično naše prvo učešće posle 20 godina, ističe za naš list mentor ekipe dr Dušan Sladić, redovni profesor beogradskog Hemijskog fakulteta.

– Ekipu smo birali na osnovu rezultata Republičkog takmičenja iz hemije za treće i četvrte razrede, odnosno u Vašington smo poveli četvoro prvoplasiranih – kaže Sladić.

On objašnjava da su đaci imali samo dve nedelje priprema, što je pravilo ovog međunarodnog takmičenja i dodaje da je on zadovoljan onim što su naši đaci pokazali, naročito s obzirom na činjenicu da hemija nije dovoljno zastupljena u srednjoškolskim planovima i programa.

Profesor Sladić podseća da je sledeće takmičenje iduće godine u Moskvi i da su na upravo završenom apsolutno dominirale azijske zemlje i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, naročito Južna Koreja i Rusija. Na naše pitanje ko je finansirao put u Ameriku, profesor Sladić dodaje da su se snalazili na sve moguće načine:

– Pomogla je Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju kod koje smo konkurisali još u novembru, malu sumu je obećalo i Ministarstvo prosvete i nauke, ali ne znam da li su te pare isplaćene. Znam da nije bilo dovoljno novca ni za avionske karte, koje nam je kupilo Srpsko hemijsko društvo, a moju kartu Hemijski fakultet. Mi apelujemo da se na vreme obezbede sredstva za put u Rusiju sledećeg tima Srbije, jer očigledno da naši mladi hemičari imaju potencijala za osvajanje i najsjajnijih odličja – ističe Sladić

Deo srpske ekipe, koja je boravila u Vašingtonu od 21. do 30. jula, bio je i dr Niko Radulović, docent sa PMF-a iz Niša.

S. Gucijan

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић изјавио је данас да ће од 1. октобра бити затворена одељења факултета која ван седишта изводе наставу без дозволе и акредитације.

Тмушић је рекао за РТС да је свим високошколским установама омогућено да затраже акредитацију за наставу у издвојеним одељењима. Одељења која за то нису добила дозволу, биће затворена.

Он је рекао да ће контрола рада свих високо школских установа, државних и приватних, почети 1. октобра.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења разних факултета.

РТВ

Sasa Jankovic

Заштитник грађана саопштио је данас да Основна школа „Сремски фронт“ у Шиду у једном случају није предузела законом прописане мере заштите ученика од насиља и препоручио да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је ослобођен одговорности.

Како је наведено, ОШ „Сремски фронт“ је ослободила наставника одговорности без претходног утврђивања нивоа насиља које је извршио према ученику, а у спроведеном дисциплинском поступку дете жртву и децу сведоке насиља изложио институционалном насиљу.

Заштитник грађана је препоручио школи да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је извршио насиље над учеником, поштујући законске одредбе којима се насиље дефинише и правила и стандарде поступања у односу на дете жртву и децу сведоке насиља, наведено је у саопштењу.

Из Кабинета заштитника грађана истичу да је школа, имајући у виду законску дефиницију насиља, имала обавезу да предузме низ корака у утврђивању чињеница, процени насиља, планирању и примени интервентних мера и санкционисању запосленог.

Приликом узимања изјава од детета жртве и детета сведока, орган који води поступак дужан је да поступа нарочито обазриво.

Правни је стандард да се дете у поступку саслушава уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица, пошто се дете претходно, на њему разумљив начин, правовремено информише о свим релевантним чињеницама, разлозима испитивања, његовом положају и правима, као и о значају његовог учешћа у поступку.

РТВ

Министарство просвете почеће од 1. октобра контролу истурених одељења факултета у Србији. Она одељења која немају дозволу или акредитацију биће затворена, каже за РТС начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја 1. октобра почети контролу истурених одељења факултета широм Србије, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена.

„Закон је јасно донео могућност да све високо школске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта“, навео је Тмушић гостујући у Дневнику РТС-а.

Он је објаснио да је свим високошколским установама дата могућност да уђу у процедуру и добију акередитације да изводе наставу у издвојеним одељењима, а за то су, како је додао, потребна два документа.

Према његовим речима, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију, а када Комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове. Након тога, додао је Тмушић, факултети могу да преузму дозволу за истурена одељења.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета који не испуњавају услове и Комисија им није дала акредитације.

„Сад је на Националном савету за високо образовање да донесу одлуку. Ово је озбиљан посао за који се морамо припремити, а ми ћемо од 1. октобра кренути да контролишемо рад свих високо школских установа, државих и приватних“, најавио је Тмушић.

Он је додао и да је Министарство у завршној фази доношења Стратегије образовања, јер је оно „један од основних ресурса у 21. веку“, а та институција ће, како је додао, све учинити да дође до квалитета.

„Ако било која високошколска установа може да обезбеди квалитет, са позиције онога што прописују наши прописи, пре свега Закон о високом образовању, ми ћемо то омогућити пре свега због студената“, напоменуо је Тмушић.

Он је навео и да у Србији има доста страних универзитета, да је највише оних из суседних земаља, и да они нису обавезни да раде акредитацију, ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад.

Тмушић је додао и да Министарство, на почетку сваке школске године, направи електронску базу у којој се ставља акценат на најактуелније проблеме.

„Ове године ћемо радити упис ванредних студената, доквалификација и преквалификација ученика, јер смо видели да је било доста проблема, да се на незаконит начин уписивало, да су се издавале дипломе супротно прописима“, закључио је Тмушић.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења различитих факултета.

РТС

Posle prvog upisnog roka na kragujevačkom Univerzitetu ima mesta za još 358 brucoša. Za studente koji će fakultet upisivati u drugom upisnom roku, najviše mesta će biti na Pravnom i Ekonomskom fakultetu.

U Kragujevcu je ostalo još 32 mesta za one koji će se finansirati iz budžeta, od kojih je 10 na Fakultetu inženjerskih nauka, dok će ostali sami morati da finansiraju studije, navodi se u konkursu Univerziteta. Inače, na Pravnom fakultetu ima mesta za još 135 studenata, na Ekonomskom za 80, a studente će u septembru primati i kragujevački Filološko umetnički fakultet.

Mašinski fakultet u Kraljevu raspisao je konkurs za još 10 samofinansirajućih studenata, Tehnički fakultet u Čačku u drugom upisnom roku primiće 80 studenata, a na Učiteljskom fakultetu u Užicu ima mesta za još 30 brucoša.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da na univerzitetima i fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, ima ukupno 4.407 slobodnih mesta za upis studenata u drugom konkursnom roku.

Drugi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu počinje 3. septembra i trajaće do 20. septembra.

Autor / izvor: M.P.

Za to im je kako kažu neophodna pomoć gradske vlasti sa čijim predstavnicima su se danas i sreli.

Kako je rekao Amel Alić, član Gradskog veća zadužen za medjunarodnu saradnju, informisanje i NVO, na današnjem sastanku je bilo reči o konkretnim projektima koje može pomogne lokalna vlast.

Edin Gudžević, član Gradskog veća zadužen za sport, omladinu i turizam saslušao je ideje predstavnika studenata i obećao da će im pomoći u realizaciji, jer je cilj lokalne vlasti da za mlade učini sve što je potrebno kako bi imali kvalitetno studiranje i kako bi ostali da rade i privredjuju u svom gradu.

Predstavnici studentskog parlamenta i asocijalcije studenata sa Držvnog univerziteta već rade na nekoliko konkretnih projekata koji će kako kažu u svakom slučaju smanjiti broj problema sa kojima se mladi studenti suočavaju svakodnevno u Novom Pazaru. Prema rečima Mersada Ličine, predsednika Studentskom parlamenta sa Državnog univerziteta do sada su probleme svojih kolega pokušavali da rešavaju kroz brojne radionice, seminare, putovanja, ali da je pomoć Grada neophodna kako bi se studenti uključili u ozbiljne projkte.

Na današnjem sastanku dogovoreno je i potpisivanje protokola o saradnji koji bi precizirao na koji će način gradska uprava pomoći studentima Državnog univerziteta, a koji će veoma brzo biti potpisan.

(Katarina Radovic)

Teodor fon Burg

Mladi matematičar Teodor fon Burg (19), o kom su srpski mediji danima pisali kao o „najboljem mladom matematičaru svih vremena“ jer ga je njegova majka Magda tako predstavljala, nikada nije osvojio prvo mesto na olimpijadi matematičara, piše „Kurir“.

Na 53. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Argentini Teodor fon Burg je osvojio 4. mesto, godinu ranije bio je 14, a najbolji plasman koji je imao bilo je treće mesto, koje je osvojio 2010, saznaje „Kurir“.

Godinu pre toga bio je 27, a 2008. godine 71. Kada je 2007. dobio bronzanu medalju, osvojio je tek 133. mesto. Zabuna oko njegovog uspeha je nastala jer niko nije objasnio da na ovim takmičenjima zlatne medalje dobija više od desetak takmičara, srebrnu više desetina njih, a bronzanu medalju oko stotinu takmičara. Tako su svi stekli utisak da je Teodor, osvojivši zlato, bio prvi na olimpijskom takmičenju, a zapravo to nikada nije postigao.

„On je najbolje plasiran među mladim matematičarima po broju medalja koje je osvojio i njegovi uspesi su stvarno veliki, ali nije najbolji matematičar sveta. Posle ovog takmičenja, on je najbolji među srednjoškolcima.“, kaže za Kurir direktor matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović.

„Kurir“ podseća da je Teodorova majka Magda nedavno pokušala da obezvredi i uspeh najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića. U želji da izdigne svog sina, ona ga je maliciozno upoređivala sa Đokovićem, apelujući na ljude preko Fejsbuka da ne upoređuju „udaranje loptice sa rešavanjem teških zadataka“.

Na pitanje šta misli o komentarima koje je pisala Teodorova majka Magda na Fejsbuku, a u kojima je navela da je njen sin odbranio belu rasu, Ognjanović kaže da je na taj način umanjila sinovljev uspeh.

„Neodgovorno je i neprimereno davati takve komentare“, rekao je Ognjanović.

Želeći da dođu do njihovih izjava, novinari „Kurira“ su pozvali Teodora i njegovu majku, ali je ona kratko kazala da ništa neće da izjavljuje za taj list.

„Kurir“ dodaje da je po obroju svojenih medalja najbolja matematičarka na svetu zapravo Nemica Lisa Zauerman (19). Ona takođe ima 4 zlatne medalje, ali je prošle godine osvojila prvo mesto na takmičenju.

Izvor: Kurir

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je internet sajt namenjen edukaciji srednjoškolaca u Srbiji.

BEOGRAD, 30. jula 2012. (Beta) – Sajt „Imaš pravo da znaš“, koji je dostupan na adresama www.pravodaznas.rs i www.pravodaznam.rs, namenjen je informisanju srednjoškolaca o temama slobodnog pristupa informacijama.

Kako je objavljeno na sajtu poverenika, podizanje svesti o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja među srednjoškolcima direktno doprinosi kulturi odgovornosti vlasti i demokratskom društvu, imajući u vidu i da će oni moći da ostvare glasačko pravo.

Sajt je pokrenut u okviru projekta „Jačanje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama“ koji je sproveden u saradnji sa Razvojnim programom Ujedinjenih Nacija (UNDP), a finansirala ga je Vlada Kraljevine Norveške.

Vesti na dlanu

На универзитетима у Србији још 4.407 слободних места за бруцоше. Пријављивање кандидата за други конкурски рок је 3. и 4. септембра, саопштило ресорно Министарство.

На универзитетима и факултетима чији је оснивач Република Србија остало је још 4.407 слободних места за упис студената у другом конкурсном року, који ће трајати од 3. до 20 септембра, саопштено је из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Та институција је данас објавила преглед преосталих слободних места за упис студената у другом конкурсном року за прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република за школску 2012/2013. годину.

На Београдском универзитету остало је 520 слободних места за упис студената у другом року, највише места има на Православно богословском факултету – 135, док на пољопривредном има места за 94 бруцоша, а на Шумарском за још 81 академца, објавило је Министарство.

Укупно, на Београдском универзитету има слободних 120 места на буџету и 400 самофинансирајућих.

На Универзитету уметности у Београду остало је 38 слободних места, од тога шест буџетских.

На Новосадском универзитету слободна су 1.543 места (261 на буџету), у Крагујевцу има места за још 358 бруцоша (32 на буџету), у Нишу 1.020 места (251 на буџету), у Приштини 757 места (301 на буџету), а у Новом Пазару 171 место (75 на буџету).

Други конкурсни рок је од 3. до 20. септембра, пријављивање кандидата је 3. и 4. септембра, а полагање пријемних испита, према распореду објављеном на факултету или високој школи, биће обављено од 5. до 8. септембра.

Како се додаје у саопштењу Министарства, завршетак уписа у другом конкурсном кругу је до 20. септембра.

На Машинском факултету у Београду остало је 22 слободна буџетска места, на Рударско-геолошком има још 20 места на буџету, на Грађевинском два самофинансирајућа, на Технолошко-металуршком 40 самофинансирајућих, а на Филолошком 40, и то на смеру „Језик, књижевност, култура“.

На Учитељском факултету у Београду остало је 31 буџетско место на студијском програму за образовање учитеља, а на Математичком је остало 14 самофинансирајућих места за нове академце.

Univerzitet-Kragujevac.

Правни факултет у Крагујевцу

Сва слободна места на Православно-богословском факултету су самофинансирајућа, баш као и на Пољопривредном, а на Шумарском је 36 буџетских и 45 самофинансирајућих слободних места.

На Физичком факултету има 33 слободна места, од тога 11 буџетских, а на Факултету за физичку хемију има још осам слободних места на самофинансирању, на Стоматолошком је остало још 30 слободних места (15 на буџету), док на Факултету спорта и физичког васпитања има места за 85 бруцоша.

На Факултету драмских уметности остало је још 27 места, Факултету примењених уметности седам, а на Факултету музичких уметности четири слободна места.

На Пољопривредном факултету у Новом Саду има места за још 22 бруцоша, на Филозофском 131 место, Технолошком 47, Правном 211, Медицинском 60, Економском 268, Природно-математичком 112, а на Академији уметности 29.

На Крагујевачком универзитету највише места остало је на Правном факултету – 135, док на Економском има места за 80 студената, на Факултету инжењерских наука за 10, а на Учитељском факултету у Ужицу има места за још 30 бруцоша.

Нишки универзитет може да прими још 1.020 студената, од тога на Економском факултету има места за 265 студената, Грађевинско-архитектонском за 100, Електронском 179, Машинском 151, Правном 132, ПМФ-у 33, Технолошком 43, Учитељском 49, Факултету спорта и физичког васпитања 29, Уметности пет, док је на Филозофском факултету у том граду остало 27 слободних места.

На Економском факултету у Приштини има још 90 слободних места, на Пољопривредном у том граду 64, на Медицинском 20, Правном 40, ПМФ-у 103, Учитељском 74, Факултету за спорт 69, Факултету техничких наука 130, Уметности 34, а на Филозофском још 133 места.

Од 171 слободног места на Универзитету у Новом Пазару, 101 место је на департману за ма тематичке науке, 35 за техни

РТС