СПОРАЗУМ О ПРОДУЖЕТКУ ВАЖЕЊА ПКУ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У УСТАНОВАМА СТУДЕНТСКОГ СТАНДАРДА
Данас је потписан споразум о продужетку важења Посебног колективног уговора за запослене у установама студентског стандарда.
ПРВА ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА О ОБРАЗОВАЊУ
На позив Кабинета председнице Владе за прву годишњу конференцију о образовању уз представнике универзитета, привреде, иностраних партнера, били су позвани и репрезентативни синдикати ГСПРС,,Независност ,, и Синдикат образовања Србије.
Испред нашег синдиката конференцији је присуствовао заменик председника Милован Вуксановић.
Прва годишња конференција о образовању, која је организована на иницијативу Кабинета председнице Владе, одржана је 23.12.2022.г. у Палати „Србија“. Конференција је иницирана како би се сумирале урађене системске ствари које омогућавају да се боље сагледа образовни систем, (али и да се види шта је потребно мењати– о чему није било речи) .
На конференцији су представљени и први резултати успостављања Јединственог информационог система просвете.
У уводном обраћању премијерка Брнабић је истакла да је кроз ЈИСП спојена читава просвета са тржиштем рада и да се сада може видети како се ученици или студенти запошљавају након завршеног школовања, колико чекају на запошљавање, колика је прва плата(приказана у бруто износу, а они који се запошљавају после класичног модела имају мању плату???), да ли се запошљавају у области за коју су се школовали или неку другу.
Она је истакла да је у последњих шест година, уз помоћ финансијских партнера, пре свега Светске банке, учињено доста када је реч о инфраструктури у систему образовања, у шта спада и изграђених 4.800 нових места у предшколском образовању.
Према њеним речима, у основном образовању учињено је највише, од повезивања на брзи бежични интернет за шта је издвојено 60 милиона евра. Брнабић каже да ће тај пројекат бити завршен 2023. године и наводи да је од 1.800 школских објеката које ће бити повезане на брзи бежични интернет, 1.600 већ повезано.
Она је истакла да је дигитализација допринела да 50 одсто уписа у школској 2021-2022. години буде завршено електронски и да је прошле године помогла у процесу мале матуре , те да први пут није морало да се размишља о безбедности тестова.
Kада је реч о средњем образовању, премијерка је навела да је повећан број специјализованих ИТ одељења и додала да је од 2019. године уведено дуално образовање што се, како каже, показало као добар одговор на незапосленост младих,али нема одговора зашто се смањио број радничких занимања.
Брнабић је, истакла да је уложено више од 250 милиона евра у инфраструктуру јер, како је рекла, није улагано 45 година.
Говорећи о високом образовању, она је навела, да је потребна изградња додатне инфраструктуре, што подразумева и уметничке факултете.
Истакла је да је у претходних седам година отворено четири Научно-технолошка парка.
На Конференцији, поред премијерке Ане Брнабић, обратио се и министар просвете Бранко Ружић, поздрављајући идеју о организовању годишње конференције, с намером и жељом да она постане традиционална.
Министар просвете је рекао да образовни систем Србије обезбеђује једнак приступ образовању за сву децу, нуди лепезу могућности и избора, те да се наставни планови мењају тако да обезбеђују исходе учења који дају компетенције, знања и вештине.
Министар је истакао да је реформа планова и програма у разредима основне школе у пуном обиму завршена закључно са школском 2021/2022. годином и да је донела нови педагошки концепт програма оријентисаних на процес учења и исходе, односно на функционална знања ученика.
Говорећи о предшколском васпитању и образовању, министар, је истакао да је повећан обухват деце до три године из осетљивих група и да је у 2020/2021. години, први пут у последњих десет година, био већи од 30 одсто.
„Део ових мера за већи обухват деце су и велика инфраструктурна улагања у изградњу вртића која ће обезбедити додатних 11.000 места у предшколским установама. Четири вртића у Дољевцу, Житорађи, Сремској Митровици и Владичином Хану су готови, радови су у току на осам вртића, у Kрушевцу на две локације, Лозници, Мерошини, Тутину, Прокупљу, Шиду и Смедереву, а за 11 вртића ће бити расписан тендер“.
Министар Ружић је рекао и да се разноликост образовног система највише уочава на нивоу средњег образовања, где је већ на нивоу гимназијског образовања доступан велики број различитих смерова, уз напомену да су наши ученици, који су похађали и полагали програм интернационалне матуре, са својим вршњацима из других земаља остварили резултате изнад светског просека.
Министар је навео да средње стручно образовање нуди 200 образовних профила за различита подручја рада у средњим стручним школама, а посебна вредност овог дела образовног система, према његовим речима, је дуално образовање,али нема образложења зашто долази до смањења радничких занимања.
Рекао је да су учињени значајни помаци у подршци образовању деце ромске националности кроз обезбеђене стипендије, као и афирмативне мере уписа.
Министар је најавио значајна улагања у инфраструктуру у високом образовању и да ће бити проширени капацитети студентских центара у Београду и Нишу за додатних 1400 места.
24.12.2022.г
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ Милован Вуксановић, заменик председника
ПРОТЕСТ ЈАВНОГ СЕКТОРА: ЗА ВЕЋЕ ПЛАТЕ И ДОСТОЈАНСТВО ПРОФЕСИЈЕ
УГС НЕЗАВИСНОСТ
Више стотина запослених окупило се на Међународни дан људских права испред Владе Србије захтевајући хитно побољшање услова рада у здравству, образовању, државној администрацији, правосуђу, полицији, војсци, комуналним предузећима, култури, социјалној заштити…
Протесту под називом “Јавни сектор – за веће плате и достојанство професије” који су организовали Уједињени грански синдикати “Независност” одазвали су се радници из Београда, Новог Сада, Панчева, Ниша и других градова Србије који су блокирали Немањину улицу.
Кратак списак захтева, који су прочитани и бучно подржани на самом скупу, остављени су на пријавници Владе, са поруком да је рок за њихово испуњење веома кратак.
Захтеви јавног сектора
УГС “Независност” захтева да се свим запосленима у јавном сектору плате повећају за 25 одсто. И то “без дискриминације”, јер како је наглашено, “важни су сви запослени у здравству, образовању, пошти, државној управи и локалној самоуправи, правосуђу, полицији, војсци, јавним медијским сервисима, установама културе, комуналним делатностима, саобраћају, телекомуникацијама, социјалној заштити, предшколским установама…”
Захтев је и да се осигурају безбедни услови рада и заштита од свих облика насиља на радном месту.
Свим запосленима у целом јавном сектору мора се омогућити и гарантовати право на редовну исплату надокнада за топли оброк и регрес за годишњи одмор.
Захтев са протеста је и да се за све делатности у јавном сектору потпишу колективни уговори који ће се стварно поштовати.
Кључна порука на крају свих захтева је да запослени у јавном сектору не желе да се стиде својих плата већ да се њима поносе као што се поносе пословима које раде, а без којих ниједно друштво не може нормално да функцонише.
“Наши захтеви су реални и у интересу су како радника и синдиката, тако и државе Србије у којој живимо, плаћамо порезе и доприносе, школујемо децу убеђујући их да одрастају у земљи у којој има смисла живети”, стоји на крају захтева који су предати Влади Србије.
Мале зараде – велики проблеми
Председница УГС “Независност” Чеданка Андрић нагласила је да нико не треба да буде изненађен захтевима „јер су то исти захтеви које понављамо годинама”.
“Годинама упозоравамо да ће политика ниских зарада довести до тога да део радника оде из земље а да други део остане да живи на недостојанствен начин. Убеђујемо послодавце и у јавном и у приватном сектору да то није начин да се чувају радна места. Данас слушамо послодавце да како кажу немају квалификовану радну снагу. Добро јутро! Шта су мислили, да ће људи остати да раде за мизерне плате? Нама је у интересу да цео јавни сектор, без дискриминације, добије повећање плата за 25 одсто не зато што смо алави, већ зато што оних понуђених 12 ипо одсто није довољно. Када смо у септембру преговарали о новој минималној цени рада рекли смо да је повећање од 14,3 одсто које је Влада понудила недовољно јер ће га брзо појести инфлација. И то се десило. Вара се свако ко мисли да се квалификовани радници у јавном сектору – у железници, саобраћају, здравству, управи, правосуђу, војсци… могу заменити за 24 сата”, рекла је председница “Независности”.
Андрић је додала да циљ “Независности” није само да протестује на улицама, већ и да аргументовано разговара.
“Мислимо да за ово повећање има довољно пара. Сматрамо да држава треба да уведе прогресивно опорезивање, смањи сиву економију и пуни буџет како би се праведније распоређивао”, истакла је Чеданка Андрић, изражавајући захвалност колегама из приватног сектора који су дошли да подрже захтеве јавног сектора као што ће кад затреба синдикати јавног сектора подржати њих.
На скупу је прочитана порука синдиката “Независност” организованих у приватним компанијама којом су потпуно подржани протест и захтеви “Независности” у јавном сектору. У писму се наглашава да је “заједничка борба за достојанствене услове рада и зараде од којих је могуће пристојно живети”. Такође се указује на важност узајамне солидарности, како унутар породице “Независности”, тако и са свим грађанкама и грађанима Србије, јер је борба за радна, економска и социјална права запослених заправо борба за основна људска права.
Државна отимачина
На протесту су предочени бројни подаци који објашњавају оправданост поменутих захтева. Објашњено је да су плате запослених у администрацији локалних самоуправа 2014. године Уредбом владе о коефицијентима за обрачун зарада умањене за више од 40 одсто, због чега данас приближно 30.000 њих прима мање плате него пре осам година. Запослени у државним органима у звању референата и сарадника са повећањима од 2018. године до данас месечно примају између 42.000 и 55.000 динара, што је знатно испод просечне зараде у Србији. А само четири године пре тога (2014.) њихова примања су била на нивоу просека.
Такође је речено да се у многим државним органима крше права запослених на синдикално организовање и слободу говора, супротно домаћим уставним и законским нормама и међународним конвенцијама. Извршни секретар Гранског синдиката Независност у управи, правосуђу, обрани и полицији Небојша Пејчиновић истакао је да су од 2014. до данас “највећи терет беде и одрицања” поднели управо запослени у јавном сектору.
“Највећи број јавних службеника је од уста одвајао да би се буџет консолидовао и држава стала на чврсте ноге. Када се то догодило, добили смо прво симболична а касније нешто већа повећања плата али необјашњиво различита. Уместо јединствене цене рада коју смо требали да имамо на основу закона о платним разредима данас имамо више од десет разтличитих основица за обрачун зарада у различитим делатностима. Зашто? Једини разуман одговор је – завади па владај, што у великој мери успева. Јер до данас није било скупа на коме су различити грански синдикати изашли са заједничким захтевом по питању плата”, казао је Пејчиновић.
Према његовим речима, због лоших плата хиљаде службеника напустило је посао у општинама, државној управи, војсци, просвети, здравству, комуналним службама… Већина је бољи живот потражила у иностранству.
“Наши захтеви морају бити прихваћени јер је стање у друштву неодрживо”, закључио је Пејчиновић.
Понижени, обесправљени, сиромашни
На скупу је речено да званично просечна плата у Србији износи 75.000 динара која је мислена именица за већину од 120.000 запослених у образовању, иако чак 80 одсто њих има високу стручну спрему. Примера ради, основна плата наставника са седмим степеном и мастер студијама без додатака износи 66.400 динара, док минималну зараду примају запослени у образовању све до петог степена стручности.
Потпредседник Гранског синдиката просветних радника “Независност” Славко Дерењ осврнуо се на поменуте бројке и упитао: Има ли смисла бити просветни радник у Србији?
“Понижени, обесправљени, сиромашни, оправдано песимистични, принуђени смо да трпимо ударце власти која нас убеђује да нам никада није било боље. Министар финансија тврди да смо економски тигер, да имамо новца. Да ли се онда новац намерно ускраћује образовном систему? Шта је са топлим оброком? Ни најбољи математичари међу нама не могу да одгонетну да ли га има. Ако га има онда је једнак нули. Министар просвете би морао да одбаци демагошку реторику којом се захваљује просветним радницима на изградњи система вредности јер у истом том систему најсиромашнији међу нама, они који живе од минималца, горко плаћају своју одважност да затраже топли оброк и регрес”, нагласио је Дерењ.
Он је поручио да је “земља у којој је просветни буџет традиционално минималан осуђена да корача уназад”, и да је крајње време да се то промени јер у супротном “више неће имати шта да се спашава”.
Учесницима протеста саопштено је да су за приближно 65.000 радника у јавним комуналним предузећима у Србији зараде ограничене низом прописа. Последица је да око 40 одсто њих месечно прима мање од минималне зараде због чега им се доплаћује разлика до минималца. А реч је о радницима који и у најтежим условима, по киши, на ветру и хладноћи, дању и ноћу, викендом и празником обављају важан посао у својим комуналним срединама. Њима је здравље свакодневно угрожено па велики број њих хронично оболева. Комуналним предузећима газдују локалне самоправе па је, како је речено, ситуација од општине до општине врло шаролика. Немали број предузећа касни са исплатом ионако мизерних зарада и по неколико месеци, иако је прошле године потписан грански колективни уговор.
Усавршавање за одлазак
Извршна секретарка Гранског синдиката јавних саобраћајних и комуналних делатности “Независност” Виолета Гојковић указала је да због минималних зарада предузећа остају без квалификованих извршилаца послова.
“Нема возача, водоинсталатера и сличних занимања, а одлази и високообразовни кадар. Одлазе због увредљиво ниских зарада и тешких услова рада а комунална привреда са смањеним бројем радника неће нимало моћи да функционише. Ми не желимо да људе школујемо, стручно оспособљавамо и усавршавамо да би они одлазили, већ да би остали. Зато морамо да се изборимо за достојанство рада и за достојне зараде”, упозорила је Гојковић.
Учесници протеста су громогласно поздравили читање писма Европске федерације синдиката јавних служби (ЕФСЈС) која је подржала захтеве за повећање плата и одбрану професије у јавном сектору Србије. “Радници у јавном сектору заслужују безбедне услове рада, топли оброк, регрес и испуњење колективних уговора”, наводи се у поруци из Брисела. Додаје се да је дан раније ЕФСЈС организовала демонстрације здравствених и социјалних радника широм Европе са захтевом европским министрима здравства да се у секторима здравства и неге хитно побољшају услови рада. Радници у тим секторима су пре само две године слављени као хероји у борби против пандемије а данас, суочени с ниским платама, питају се да ли су заборављени, наводи се у писму ЕФСЈС.
На скупу је речено да у сектору јавног здравства и социјалне заштите Србије са приближно 130.000 запослених постоје три основице за обрачун плата – за немедицински кадар, за медицинске сестре и техничаре и за лекаре. У години на измаку, просечна плата у здравству са тзв. ковид додацима износила је око 79.000 динара, а у социјалној заштити око 57.000 динара. Упркос посебним колективним уговорима чије важење је недавно продужено, о износима плата нема преговора већ оне зависе од воље Владе.
Председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите “Независност” Зоран Илић замолио је учеснике протеста да наклоном искажу поштовање и захвалност запосленима у здравству и социјалној заштити.
“Ако се не испуне наши захтеви, биће нас много, много више на улици”, поручио је Илић уз бурно одобравање учесника протеста.
На просјачком штапу
О стању у делатности културе говорио је председник Гранског синдиката КУМ (култура, уметност, медији) Дарко Шпер који је казао да се у разговору са странцима културом хвалимо као нашим “природним и органским обележјем”, да је идентификујемо са идентитеом државе и грађана, као систем вредности без којег нема друштва.
“Али ту слику мења власт која одлучује о егзистенцији људи који раде у области културе, брину о њој, унапређују је и обогаћују. Запослени у култури Србије су слабо плаћена ‘војска’. Готово половина запослених у култури, мајстора специјалиста свих могућих профила без којих је немогуће организовати позоришну представу или неку изложбу, ради за минималац и за мање. Прекаријат је у култури! Од 35.000 до 50.000 динара су плате запослених који са много знања, вештина и воље веома често раде свој посао уз помоћ ‘штапа и канапа’. Стручњаци и уметници у култури раде за мање плате од истог нивоа стручности у другим делатностима. Може неко имати докторат, интернационални углед, заслуге за несумњиви уметнички домет, али то неће бити вредновано као код непотребног саветника неуспешног директора неког јавног предузећа”, навео је Дарко Шпер.
Протест је завршен предајом захтева Влади Србије од које се, како је наглашено, очекују хитни одговори.
С.Раковић
