Dok se zbog manjeg broja časova pojedinim profesorima fizičkog vaspitanja smanjuju plate, u nekim niškim školama i nema fiskulturnih sala, pa su sportske aktivnosti čista improvizacija

Nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama neće biti ni ove školske godine

Niš – Ako je suditi po informacijama sa zvaničnih mesta, početak školska godine u Nišu protiče normalno. Na svakom koraku može se čuti da su izostali potresi oko preraspodele časova u obrazovnim ustanovama i da su svi zadovoljni jer nije bilo tehnoloških viškova od kojih su strepili učitelji, nastavnici i profesori. Ali, nisu posle 1. septembra svi zadovoljni.

Veliki broj profesora fizičkog vaspitanja u osnovnim školama ostao je bez dobrog dela časova. Od njih su, posle odluke u Ministarstvu prosvete, časovi uzeti i vraćeni učiteljima, odnosno nastavnicima razredne nastave. Dobro za učitelje, ali na uštrb profesora fizičke kulture. Među profesorima ima slučajeva da su pali na samo 30 odsto časova. To znači da će umesto cele plate, sa umanjenim fondom časova primati samo trećinu dohotka.

Učitelji, koji su do pre nekoliko godina sami držali nastavu fizičkog vaspitanja, pa im je to uzeto, stalno dokazuju da im je učinjena nepravda, a sada profesori sa diplomama fakulteta strepe.

Na drugoj strani i ovog septembra po ko zna koji put u poslednjih dvadesetak godina ukazuje se na veliki problem oko nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Zato što nemaju sportske sale čak u osam obrazovnih ustanova, časovi fiskulture održavaće se u učionicama, ili će biti organizovane rekreativne šetnje i improvizovani časovi u parkovima u blizini škola, Gradskoj tvrđavi ili u dvorištima između stambenih zgrada i solitera. To, međutim, može da traje samo dok je lepo vreme. Sa kišama i hladnim danima, učenici će sa svojim nastavnicima i profesorima sedeti u školama, bez fizičkih aktivnosti. Jedino će moći da uče teoriju fizičkog vaspitanja.

Najdrastičniji primeri svakako su Srednja škola mode i lepote i Hemijska škola, koje se nalaze u centru Niša i u istom objektu. U ovim dvema srednjoobrazovnim ustanovama je čak 1.500 učenika. Nastava fizičkog vaspitanja svodi se na dobru volju samih đaka da u učionici odigraju pokoji valcer ili neku drugu vrstu plesa, ali da muzika ne bi smetala normalnom odvijanju časova iz drugih predmeta, i to se izbegava. Zato se budući hemičari, modni kreatori, kozmetičari i drugi u vreme časova fiskulture mnogo više nego u svojim školama mogu videti u kafićima u centralnoj gradskoj pešačkoj zoni, pred izlozima tržnih centara ili kako se sunčaju na obližnjem Nišavskom keju.

Sa istim problemom – nedostatkom fiskulturnih sala, suočene su i srednje škole kao što su Pravno-poslovna, Mašinska, Umetnička i Muzička, kao i osnovne škole u prigradskim naseljima. U pojedinim školama postoje prostori koji se mogu adaptirati, ali za to nema novca. A o izgradnji novih sportskih sala niko i ne razmišlja.

Toma Todorović

Kosturska glava u plamenu na korici sporne sveske

Povodom početka školske godine učenici prvog razreda osnovne škole “Josif Pančić” dobili su prošlog četvrtka na poklon od Grada školski pribor, međutim na koricima pojedinih svesaka na zaprepašćenje roditelja našla se odštampana kosturska glava u plamenu. U osnovnoj školi “Josif Pančić” nisu upoznati sa ovim incidentom.

Ivan Perić čija je ćerka krenula u prvi razred osnovne škole na Banovom brdu tvrdi da ovu neprijatnost nije ni primetio dok mu naslednica nije skrenula pažnju.

– Prvog dana školske godine organizovana je priredba u školi na kojoj su prvacima podeljene sveske i rančevi. Ćerka je dobila sveske različitog formata pa sam joj predložio da odemo da kupimo još udžbenike. Međutim, ona mi je rekla da korice svake sveske izgledaju grozno. Tek tada sam primetio da se na dve sveske nalazi kosturska glava u plamenu, a na jednoj robot koji puca iz pištolja – priča Ivan i dodaje da je verovatno propust nastao usled nabavke najjeftinijih svesaka na tržištu.

Iako Ivan pretpostavlja da su i drugi đaci prvaci dobili na poklon sveske sa istim koricama u osnovnoj školi “Josif Pančić” odbacuju takvu mogućnost.

– Bio sam na ceremoniji dodele svesaka i nisam video nijednu kostursku glavu. Ljudima je verovatno dosadno pa traže afere tamo gde ih nema – Milan Bajić, direktor ove škole.

BLIC

Iako je 14 oglednih profila prebačeno u redovan obrazovni sistem, nastavni planovi i programi još nisu usvojeni

Beograd – Iako je prošle školske godine devet oglednih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama prevedeno u redovan obrazovni sistem, a od ove godine još pet, učenici koji se školuju za ova zanimanja, počeli su školsku godinu učeći po oglednim planovima i programima.

Nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, trebalo bi da budu usvojeni na narednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, planiranoj za 27. septembar, potvrdila je za Danas Desanka Radunović, predsednica NPS-a. U međuvremenu, učenici koji su upisali ove profile i dalje će učiti po programima ogleda. Reč je o profilima mesar, pekar, prerađivač mleka, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, poljoprivredni, veterinarski i prehrambeni tehničar, autoelektričar i geodetski tehničar.

Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže za Danas da je Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih 24. maja usvojio nastavne planove i programe stručnih predmeta za sve četiri godine za pomenutih devet profila, ali da ti programi još uvek nisu objavljeni u Prosvetnom glasniku.

S druge strane, Nacionalni prosvetni savet je početkom septembra prošle godine usvojio programe opšteobrazovnih predmeta za prvi razred, da ne bi došlo do problema u regularnom početku školske godine, ali je važenje tih programa bilo oročeno samo za školsku 2010-2011. godinu.

– Razlog ovog oročavanja je bio što NPS nije dobio programe opšteobrazovnih predmeta za sve razrede, pa nije mogao da proceni da li su sadržaji samo za prvi razred primereni ili ne, i što nismo dobili evaluaciju ogleda. Sada smo dobili kompletan materijal, ali na prošloj sednici NPS-a nismo usvojili ove programe, jer su članovi Saveta imali primedbe na sadržaje. Dogovoreno je da se primedbe pošalju Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i da nam oni što je moguće pre vrate korigovane programe. Ako stignu, ovi programi bi trebalo da budu usvojeni na prvoj narednoj sednici Saveta – ističe Radunovićeva.

Na pitanje u čemu je razlika između oglednih i programa koji bi trebalo da postanu deo redovnog sistema, Gordana Mijatović kaže da većih razlika ima kada je reč o opšteobrazovnim predmetima.

– U ogledu su u grupi obaveznih opšteobrazovnih predmeta bili srpski jezik, strani jezik, matematika, računarstvo i informatika i fizičko vaspitanje, a sada je taj korpus opšteobrazovnih predmeta “pojačan” ubacivanjem istorije i geografije. Kada je reč o stručnim predmetima, tu nema velikih promena – objašnjava Mijatovićeva.

Za sada je neizvesna sudbina planova i programa još pet oglednih obrazovnih profila (poslovni administrator, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar) koji su od 1. septembra takođe “prebačeni” u redovan sistem.

U gimnaziji po starom

Novu školsku godinu učenici gimnazija u Srbiji započeli su učeći po starim nastavnim planovima i programima. Nakon odluke većine članova NPS-a da neće razmatrati inovirane programe za gimnazije, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je u intervjuu Danasu da će iskoristiti zakonsku mogućnost i doneti inovirane programe.

– Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je uradio i inovirane nastavne planove i programe za srednje stručne i umetničke škole. Stav Zavoda je da ministar i za ove programe treba da iskoristi svoje zakonsko pravo i da ih donese, jer je reč o 221 obrazovnom profilu iz 15 područja rada koji su u sistemu, a nisu u ogledu – kaže Gordana Mijatović.

Danas

Izdavačka kuća koja učestvuje u državnom projektu sada ga kritikuje

Za besplatne udžbenike namenjene svim osnovcima država izdvojila 743 miliona dinara

Izdavačka kuća „Klet” namerila je da se obračuna sa projektom „Besplatni udžbenici” u kojem od početka aktivno učestvuje. Štampanim i video-reklamama poziva prosvetne radnike da preporučuju deci i roditeljima da kupe školske knjige u kojima nije zabranjeno pisati, popunjavati, podvlačiti… umesto onih koje su đaci od resornog ministarstva i Beograda dobili na korišćenje. I jučerašnje zamerke iznete pred novinarima na račun „udžbenika na poklon”, ali i poklona koje je za đake prvake obezbedila prestonica, deo je kampanje „Kleta”.

Jedino ovaj izdavač se odvažio da skrene pažnju javnosti kako nije precizno objašnjeno da su besplatni udžbenici u stvari pozajmljeni, da škole nisu mogle u pretprodaji da nabave knjige koje ne spadaju u osnovni komplet i plate ih na rate, da nije tačno da roditelji moraju da uzmu besplatne udžbenike. Zatim, da školske knjige nisu birali učitelji i da ih nisu ni videli pre nego što su stigli, da nije definisano ko i na koji način određuje da li je korišćeni udžbenik neupotrebljiv za sledeću generaciju…

Na pitanje „Politike” da li „Klet” ovom kampanjom u stvari „minira” akciju u kojoj učestvuje od početka i zašto u startu nisu odustali od projekta kada su realizacijom ideje o besplatnim udžbenicima toliko nezadovoljni, odgovor Gordane Knežević-Orlić, direktorke ove izdavačke kuće, glasio je: „Može i tako da se kaže. A nismo odustali zato što imamo 30 zaposlenih i 250 autora. Ne mogu te ljude da ostavim na ulici. Na taj način bismo potpuno izašli iz škole a potrebno je puno vremena da izdanja predstavimo, da učitelji steknu poverenje u nas. Oni koji su odabrali naše knjige morali bi ponovo da biraju i napravili bismo veliki problem, a nebismo mnogo postigli”.

Ako su već odlučili da ostanu u projektu, da budu profesionalci i urade poveren posao najbolje moguće zašto se sada bune?

– Bili smo primorani da učestvujemo u tome to je bila poslovna odluka. Svesni smo da nije popularno ovo što sada govorimo i da ćemo snositi posledice, ali smatramo da treba da reagujemo kada uočimo da nešto nije dobro – kazala je Knežević-Orlić.

Stav izdavačke kuće„Klet” je da je novac odvojen za nabavku udžbenika za svu decu bilo bolje upotrebiti da se obezbede kompleti knjiga socijalno ugroženim đacima. Njihov je i zaključak da su pare potrošene, a siromašniji nisu dobili veliku pomoć, jer moraju da kupuju dodatnu literaturu.

– Roditelj sam jednog prvaka čije dodatne knjige koštaju 2.700 dinara i učenika trećeg razreda za kojeg moram da dokupim knjige u vrednosti 3.980 dinara. Država mu nije poklonila nego dala na upotrebu udžbenike vredne 4.010 dinara, a ja moram da kupim knjige za engleski, francuski, veronauku, svet oko nas… Pa kakva je to demagogija da su deca dobila besplatne udžbenike – pita Ivan Perić, zamenik direktora i glavnog urednika kuće „Klet”.

Besplatni udžbenici nisu poklon deci već vlasništvo škole, podsetila je direktorka „Kleta” i dodala da deca na dar zaista dobijaju samo radne sveske od prvog do trećeg razreda koje mogu da ih zadrže.

– Projekat je ove godine koštao 743 miliona dinara. Akcije slične našoj postoje i u mnogo bogatijim društvima poput Finske, Italije, Francuske, pa se čak i tamo udžbenici vraćaju. Roditeljima, naravno, niko ne brani da svojoj deci kupe udžbenike ukoliko to žele i imaju mogućnosti, ali prosto je neverovatno da neko kaže da je bolje da učenici knjige kupuju, nego da ih na korišćenje dobiju besplatno. Jasno je da je interes pojedinih izdavača da se svake godine štampa i proda što više knjiga – kazao je za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On napominje da je ove godine odštampano više od dva miliona knjiga i da se zna da se iduće godine neće štampati toliko.

– To znači manjak u nečijem džepu. To su ogromne pare, samo što se pod firmom „da nam deca imaju kvalitetno obrazovanje” promoviše ustvari nešto što je vrlo konkretan, najčešće materijalni interes određenih pojedinaca iz izdavačkih kuća – kazao je Kostić.

Milenija Simić-Miladinović

INCIDENT NA VELIKOM ODMORU

KRUŠEVAC – Pet osoba je povređeno kada je verbalni sukob učenika ispred Mašinsko-elektrotehničke škole u Kruševcu prerastao u tuču, u koju su se umešali i njihovi roditelji.

Učesnicima fizičkog obračuna, koji su zadobili lakše povrede, ukazana je medicinska pomoć u kruševačkom Zdravstvenom centru, a policija je uhapsila svih sedam vinovnika tuče, saopštila je lokalna policija.

Oni su, uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, privedeni sudiji za prekršaje Prekršajnog suda u Kruševcu.

Prema policijskom saopštenju, protiv dvojice učesnika tuče biće podnete i krivične prijave zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo napad na ovlašćeno službeno lice.

Incident se dogodio u ponedeljak po podne, oko 15.30 sati, u vreme velikog odmora.

Autor:

Agencija Tanjug

Usavršavanje studenata u inostranstvu

Studenti završnih godina i postdiplomci koji školovanje žele da nastave u inostranstvu imaju još malo vremena da konkurišu za neku od brojnih stipendija. Za pojedine, kao što je stipendija Fondacije Konrad Adenauer, imaju rok još pet dana, dok je za ostale rok duži. Stipendije akademcima nude vlade pojedinih zemalja, univerziteti i organizacije. Preovlađuju stipendije na društveno-humanističkim naukama, a kreću se u proseku od 500 do 1.000 evra mesečno.

Zainteresovani studenti iz Srbije na raspolaganju, između ostalog, imaju stipendije za nastavak studija u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, ali, recimo, i u Izraelu ili Španiji. Većina konkursa otvorena je do kraja novembra. Kriterijumi za dobijanje stipendija uglavnom se poklapaju. Potreban je što bolji prosek ocena, ali ipak presudnu ulogu imaju preporuke profesora, dobro motivaciono pismo i biografija.

Fond za mlade talente

Fond za mlade talente pri Ministarstvu omladine i sporta jedna je od institucija koja pomaže mladima da svoje školovanje nastave na nekom od prestižnih fakulteta širom sveta. Konkurs je otvoren do 5. oktobra.

– Za sada je stiglo 29 prijava. Razlog je što se u dokumentaciji traži potvrda o upisu, a većina fakulteta u inostranstvu upisuje studente tokom septembra. Među prijavljenima, najviše je studenata tehničkih nauka, od čega će samo u Lozani u Švajcarskoj studije nastaviti sedam studenata, petoro sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta. Švajcarska je trenutno i zemlja u kojoj će studije nastaviti najviše prijavljenih, ukupno osam – kažu za „Blic” u Fondu za mlade talente.

Takođe, kako navode ostali prijavljeni, studije nastavljaju uglavnom u evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Austrija, Velika Britanija, Holandija, Italija i Švedska, ali će jedan nekadašnji student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka studije nastaviti na Havajima, gde će se baviti klimatskim promenama, to jest, globalnim zagrevanjem.

Opšti kriterijumi za dobijanje strane stipendije

Što bolji prosek ocena

Znanje jednog ili više jezika

Preporuke više profesora ili institucija

Vannastavne aktivnosti (sport, omladinske organizacije, projekti)

Fondacije

Pored ovih stipendija, u opticaju su i, na primer, stipendije Fondacije Konrad Adenauer koja akademcima Srbije nudi stipendiju za master studije u oblasti društvenih nauka, a rok za prijavu je 10. septembar. Za dobijanje ove stipendije neophodno je dobro poznavanje nemačkog ili engleskog jezika, prosečna ocena najmanje 8,5, dok je starosna granica kandidata 30 godina. Ova stipendija se isplaćuje u mesečnom intervalu, a ukoliko stipendista prekine ili napusti studije, obavezan je da vrati novac, upozoravaju iz Fondacije.

Pored Nemačke, gde su uvek aktuelne i stipendije DAAD koje deli vlada te zemlje, druga najatraktivnija destinacija srpskih studenata je Italija. Među najzanimljivijim ponudama ove godine je konkurs Politehničkog univerziteta iz Milana.

Naime, po prvi put ovaj univerzitet najboljim studentima dodeljuje takozvane platinium stipendije u iznosu od 13.300 evra. Ukupno će biti dodeljeno oko 100 stipendija za master studije na prirodnim naukama, dok će 150 studenata biti oslobođeno plaćanja školarine na master programima za prirodne nauke. Kako bi zainteresovani studenti iz Srbije bili među ovim stipendistima, potrebno je da konkurišu do kraja februara 2012. Prilikom ocenjivanja dosijea kandidata komisija će obratiti pažnju na prosek ocena, CV, motivaciono pismo i preporuke profesora.

Pravo upisa na master studije, kao i pravo na stipendiju, imaju svi studenti koji poseduju bačelor ili master diplomu sa prethodno završenih studija ili uverenje sa fakulteta da će diplomu steći pre odlaska na studije u Milano.

Vlada Izraela prioritet će dati zainteresovanima za doktorske studije, a stipendije mogu biti delimične ili u retko potpune. Delimična stipendija obuhvata zdravstveno osiguranje i školarinu ili mesečni dodatak za jednu akademsku godinu, odnosno za osam meseci. Puna stipendija je školarina, mesečni dodatak i zdravstveno osiguranje. Konkurs za ove stipendije otvoren je do 30. novembra.

BLIC

БЕОГРАД – Иако су уџбеници за београдске основце бесплатни за свих осам разреда, а у остатку Србије то важи за ђаке од првог до трећег разреда, родитељи нису поштеђени трошкова који прате почетак школске године. Уз традиционалну куповину ранаца, свезака или нове гардеробе, родитељи ће морати да одреше кесу и за радне свеске, вежбанке и уџбенике који не спадају у категорију бесплатних.

Цене књига који нису обухваћене пројектом бесплатних уџбеника разликују се од броја књига у комплету и од разреда. Просечна цена уџбеника креће се између 450 и 550 динара, а уџбенички комплети коштају од 4.000 до 9.000 динара.

– Предметни наставници су већ првих дана школске године родитеље обавестили које ће се радне свеске куповати у њиховој школи. Отприлике, цена комплета радних свезака по једном разреду износи између две и пет хиљаде динара – каже Јелена Ивановић из Завода за уџбенике и наставна средства.

Примера ради, за ученика четвртог разреда треба додатно издвојити најмање 2.000 динара. Радне свеске из математике коштају 400 динара, радна свеска из природе и друштва стаје 570 динара, док је уџбеник из енглеског језика, који не спада у категорију бесплатних, 520, а радна свеска из истог предмета кошта 450 динара.

Збирка задатака из математике за осмаке кошта 470 динара, радна свеска из географије 560 динара, радна свеска из биологије је 515 динара, док из физике кошта 530 динара. Осим радне свеске из физике, за осми разред предвиђена је и вежбанка која кошта 760 динара. Уџбеник из енглеског за завршни разред основне школе кошта 600 динара, а радна свеска стаје 200 динара. Све заједно око 4.500 динара.

Одлука Министарства просвете о бесплатним уџбеницима не подразумева књиге за страни језик. Драгана Томић, чији је син управо пошао у пети разред једне основне школе у Београду, каже да јој није јасно због чега уџбеници из страног језика нису бесплатни и зашто се у Србији стално пропагира бесплатно школство када од њега нема ни трага.

– Могу да разумем да радне свеске нису бесплатне ако је већ предвиђено да се у њима уписују одговори, али зашто се наплаћују уџбеници из енглеског и других страних језика. Живела сам неко време на Кипру и тамо је школовање бесплатно у правом смислу те речи. Ученици у тој земљи добијају све од књига, преко прибора и школских торби. Наравно, нико им не тражи да уџбенике на крају године враћају – каже Томићева.

Представник Удружења родитеља ученика основних и средњих школа Лазар Бошковић саму идеју бесплатних уџбеника сматра добром, али се пита због чега и радне свеске нису у истој категорији као и уџбеници из страног језика.

– Због чега само из српског језика дете треба да има пет радних свезака као и из математике, као да није довољна по једна радна свеска. Те радне свеске уопште нису јефтине када се све сабере, а наставници их траже. Родитељи су такође дужни да потпишу да ће књиге у јуну вратити неоштећене, а нико нам није објаснио шта то тачно значи и шта они сматрају под оштећеним уџбеником. Много је недоумица, а нас родитеље ови бесплатни уџбеници ипак скупо коштају – каже Бошковић.

За пети разред 5.200 динара

Радна свеска из српског језика 496 динара

Збирка задатака из математике 605 динара

Историјска читанка са радном свеском 414 динара

Историјски атлас за стари век 450 динара

Радна свеска са немим картама из географије 560 динара

Географска читанка 630 динара

Радна свеска за биологију470 динара

Хербар за ученике од петог до осмог разреда600 динара

Радна свеска за техничко и информатичко образовање 460 динара Збирка материјала за техничко 460 динара

С. Миловановић

Због укидања предметне наставе, наставници физичког остали без норме. – Неадекватном наставом угроженo здравље малишана

Ђаци нижих разреда често губе због „важнијих“ предмета

У најновијем пребројавању вишка просветних радника, посебно су се „на удару” нашли наставници физичког васпитања. Наиме, када је прошлог лета уредбом укинуто финансирање предметне наставе у нижим разредима, „дифовци” су остали без норме. Зато је Удружење педагога физичке културе пресавило табак и од Националног просветног савета (НПС) затражило да подржи њихов предлог да се наставницима поново врате часови са ученицима трећег и четвртог разреда.

– Ово превазилази уобичајени синдикални проблем. Није овде спорно да ли ће са ђацима радити професор физичког васпитања или учитељ, већ у томе како наша деца одрастају. Наш начин живота утиче да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма – објашњава за наш лист професор др Душан Митић, представник Друштва педагога физичке културе у НПС и декан београдског Факултета спорта и физичког васпитања.

Професор додаје да ово није само српски проблем, већ да решење покушава да пронађе читава Европа, као и Америка и да је америчка здравствена организација препоручила да деца морају да имају систематску редовну физичку активност сваки дан најмање један школски час.

– Код млађег школског узраста то стоји у наставном плану и програму, али је реалност да се часови физичког васпитања у школама у Србији не реализују у прописаном обиму ни интензитету. Учитељи нису мотивисани за рад, врло често се час замени неким другим часом који је „важнији”, довољно је да падне мало кише па да се час уопште не одржи, да не говоримо о томе да у школама нема правог простора за вежбање – каже Душан Митић.

Решење за овај проблем професори виде у локалној самоуправи, односно да општине и градови прихвате обавезу коју држава неће. Неки градови већ су преузели на себе плаћање ових наставника, баш зато што су увидели колико је то важно за развој деце, напомиње проф. Митић.

На наше питање да ли имају податке о томе колико је прекобројних професора, наш саговорник одговара одречно, а у Министарству просвете и науке још није позната ни укупна цифра просветних радника који су технолошки вишак.

У Унији синдиката просветних радника кажу да знају да је најалармантнија ситуација у Нишу. Владимир Златановић из нишке Гимназије „9. мај” каже да је у овом крају ситуација јединствена у Србији по броју нових наставника и да ће их сигурно бити на стотине када се подвуче црта у Министарству просвете.

У документу који ће бити достављен Националном просветном савету за прву наредну седницу, читамо да је читав проблем настао када су Упутством за израду финансијских планова за школску 2010/11. годину школе информисане да се физичко васпитање у нижим разредима неће финансирати као предметна, већ се враћа као разредна настава.

– Уколико предметна настава почиње у петом разреду основне школе, професор физичког васпитања, уместо да планира рад и реализује програм с обзиром на вертикално повезивање наставних садржаја од првог до петог разреда, често започиње са програмом, који је требало реализовати у првом разреду основне школе. У тим случајевима, без довољно претходно стечених знања и умења, ученици са потешкоћама савладавају садржаје предвиђене за више разреде основне школе. Ученици, а нарочито ученице се, и из тих разлога, ослобађају од наставе физичког васпитања, а професори физичког васпитања, који морају да надокнађују ненадокнадиво, неретко губе мотивацију за рад – каже Душан Митић.

Наставници такође подсећају и да је држава недавно донела Уредбуо Националном програму превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године. У овом документусе наводи да 33,6 одсто одраслог становништва пуши, да 46,5 процената има хипертензију, 40,3 одсто свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18,3 одсто је гојазно и 74,3 процента није довољно физички активно.

Сандра Гуцијан

РТВ

Млади наставници, доценти и асистенти са Универзитета у Новом Саду данас су добили још 26 нових станова, који ће бити усељени после расподеле након окончања конкурса.

Свечаној предаји станова, на Новом насељу, присуствовали су председник Владе Војводине Бојан Пајтић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић, ректор Мирослав Весковић и председник Управног одбора Фондације за решавање стамбених проблема младих наставника, истраживача и уметника Радован Пејановић.

„Завршена је нова, трећа зграда за младе наставнике и научне раднике. До краја следеће године биће изграђена још једна зграда са још 26 станова, а требало би да почне градња и по једне зграде у осталим центрима Универезитета – у Сомбору, Зрењанину и Суботици“, рекао је Пајтић.

Према његовим речима Србија, односно Војводина не може да се такмичи са западним земљама у платама наставника и начних радника, али може у додели станова под повољним условима.

stanovi mladi strucnjaci novo naselje

„Ове станове добијају најквалитетнији, највреднији, најуспешнији људи са Универзитета, а критеријуми који опредељују ко може да дође у прилику да на овакав начин реши свој стамбени проблем су веома строги“, додао је покрајински премијер, који је и сам предавач у тој установи.

До сада су усељене две зграде са по 26 станова, а за ову трећу, технички данас примљену, са такође 26 станова различитих величина, конкурс је још у току.

Према речима Петровића, станове ће добити млади стручњаци с највише бодова, а пројектована цена квадратног метра је 665 евра, што је у новосадским условима више него повољно.

pajtic stanovi mladi strucnjaci

Покрајинска влада је у овај пројекат, преко Фондације, издвојила 135 милиона динара, а и буџету за следећу годину наћи ће се ставка за те сврхе.

Професор Весковић је указао на велики проблем наше земље, а то је “одлив мозгова” у високо развијене земље.

„Додела станова на овај начин ће многе спречити да оду, а наш следећи приоритетни задатак је да им створимо адекватне услове рада какве су на западу. Због тога ћемо у отварању лабораторија по највишим стандардима за сваку област тражити стратешке партнере“, закључио је ректор.