Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче…

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи… Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Директор Драгослав Фатић, каже да наредне школске године у клупама има 314 слободних места, а уз ђачку књижицу чак 250 ученика ће добити стипендију и могућност да се запосле у компанији која им помаже да се ишколују.

– Фирме „Златибор градња“, „Комградња“, „Цер пром“, „Новкол“, „Енергопројект“ и још неколико приватних предузећа стипендирају ђаке – прича Фатић. – Пошто се ради о дефицитарним занимањима и Министарство просвете и науке дотира школовање грађевинаца. Захваљујући тим средствима, ученици добијају сваког месеца стипендију од по 4.000 динара, што покрива плаћање смештаја у дому и исхране у мензи.

НЕЋЕ У ЗИДАРЕ

Грађевинске фирме се веома интересују за наше ученике, али и даље тешко уписујемо нове ђаке – каже директор Фатић. – Некад је чак 60 зидара годишње завршавало нашу школу, а сада их у све три године има 48.

Наш саговорник каже да је раније било много више ђака из унутрашњости, али да сада има чак 70 одсто Београђана. За оне који дођу у престоницу да уче, обезбеђен је и домски смештај.

Председник Заједнице грађевинских и геодетских школа Момир Андесилић, упозорава да ћемо имати велики дефицит грађевинских радника у наредном периоду, уколико се деца не заинтересују за упис.

– У овој струци има много приученог кадра, људи који су остали без посла, па се преквалификовали за керамичаре, зидаре и остала занимања – сматра Андесилић. – Власници грађевинских предузећа, међутим, траже младе и стручне људе, као што су наши ђаци. Неке компаније дају деци чак и уџбенике и маркицу за превоз, јер схватају да је за њихово пословање најважније да уложе у стручан кадар, који ће касније запослити.

Многе грађевинске фирме у Београду се жале на недостатак довољно стручних и ефикасних занатских радника, због чега су приморани да ангажују и оне који немају школу.

БРОЈКЕ

* 314 МЕСТА има у Грађевинској школи

* 4.000 ДИНАРА је стипендија коју добијају ђаци

* 250 УЧЕНИКА има шансу да добије стипендију

З. РАКИЋ

Реформа образовног система Србије и улагања у образовање већа од садашњих 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) неопходни су за јачање привреде.Помоћница министра за рад Радмила Букумирић-Катић каже да је проблем у структури улагања у образовање, јер „око 90 одсто новца одлази на зараде запослених у образовању, а мање у модернизацију образовања“.“Око 20 одсто младих се запошљава у сивој економији“, навела је Букумирић-Катић, додајући да је трећина младих између 17 и 24 године само са основном школом.

Млади дуже и теже него икада долазе до посла, а чак 46 одсто њих између 15 и 24 године је незапослено, каже Радмила Букумирић-Катић.“То је велики изазов и огроман проблем који се хитно мора решити, јер ће свако ко буде имао могућности да оде из земље, то и урадити“, истакла је Катић и додала да велики утицај на незапосленост младих има и сива економија.

Према њеним речима, 2010. је достигнут најнижи ниво запослености и највиша стопа незапослености у последњих неколико година.Катић је оценила да су основни проблеми који муче Србију привреда и њена структура, неуспеле и споре приватизације и људски капитал, у који се довољно не улаже.Како је казала, флексибилно образовање може да створи флексибилну радну снагу и тада је могуће створити флексибилно и ефикасно тржиште.“Неопходно је подстицати и субвенционисати развој сектора који имају будућност, а то су прерађивачки сектор, пољопривреда, услуге, комуникације“, казала је Букумирић-Катић.

Према њеним рецима, тржиште рада мора да се мења и да се поред економског створи и законски амбијент за успостављање флексибилног тржишта рада и запошљавања. „Потребна је промена структуре радне снаге са становишта знања, вештина и способности“, казала је Букумирић-Катић.

Како је истакла, реформа образовног система ће довести до раста БДП-а и стопе запослености.“Стретегија развоја Србије до 2020. дала је основне правце кретања развоја и почетна тачка је отварање нових радних места“, додала је Букумирић-Катић.Она је навела да „на прсте могу да се наброје компаније у Србији које су у последњих десет година вршиле обуку запослених“

Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић је рекао да у Србији постоје илузије да образовно тржиште може да стигне тржиште рада, наводећи да се тржиште образовања мења спорије од привреде. Како је он казао, у Србији има мало факултетски образованих, од тога половина одлази у иностранство, а добар део који остаје у земљи је незапослен. „Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти“, навео је Прокопијевић као решење за образовни систем у Србији.

Tanjug

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Будућим докторантима се обратила се и Нада Драговић помоћник министра просвете и рекла да се министарство овим уговором о стуипендирању обавезује на редовно исплаћивање новчане надоканде у наредне четири године.На крају су студенти имали неколико питања за Жарка Обрадовића, а највише их је интересовало питање високих школарина на докторским студијама.Обрадовић им је обећао да ће покушати у разговору са деканима да реши овај проблем како им сав новац од стипендије не би одлазио на школарине већ на пројекте у научно истарживачком раду.

Tanjug

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета у Новом Саду

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета први је у историји Новосадског универзитета осуђен за мобинг и дискриминацију. По пресуди која је у четвртак донета у Основном суду, он ће морати да плати 470.000 динара Слободану Саџакову чији је научни рад опструисао током 2009. године, онемогућио му да напредује с позиције асистената и спречио га да брани докторску дисертацију.Саџаков је остао без посла, био је приморан да штрајкује глађу, а, како каже, свима који трпе мобинг ова пресуда враћа наду да правде, ипак, има.

Након суђења, које је трајало нешто више од годину дана, донета је пресуда да је Перовић, док је био на месту шефа Катедре на Одсеку за филозофију Филозофског факултета, дискриминисао Саџакова који је радио као асистент. За повреду части, угледа и права личности Перовић ће морати да плати 350.000 динара, док се још 120.000 динара односи на судске трошкове.

Професор без коментра

Професор Миленко Перовић је у петак рекао у телефонском разговору да још не зна да је пресуда за мобинг донета. Наиме, с обзиром на то да је његов адвокат у Врбасу, суд му још није доставио пресуду.- Одакле вам то, ко вам је то рекао? Свакако не желим ништа до коментаришем – рекао је Перовић.

Слободан Саџаков

– Највећи парадокс у свему јесте то што је Перовић професор етике и филозофије права и баш он је постао први на Универзитету који је осуђен за мобинг. Борио сам се за правду и нисам ни по коју цену хтео да одустанем, а мислим да ова пресуда на неки начин враћа наду оним људима који су прошли кроз оно што сам и ја доживео – каже Саџаков.Он наводи да је „због његове личне освете прошао кроз пакао“.- Иако је председник комисије др Жељко Калуђеровић аргументовао да испуњавам све услове за реизбор на место асистента, Перовић није хтео да потпише позитивно мишљење. Остао сам без посла, а поред тога, онемогућио је и пријаву мог доктората која је после без икаквих проблема прошла на Филозофском факултету у Београду, где треба и да га браним у јуну – каже Саџаков.

Он наводи да се пресуда односи на „ускраћивање радних права, дискриминацију на послу, увреде, претње СМС-ом, али и уцењивање Перовића да гласам за избацивање других колега, на шта нисам хтео да пристанем“.

Иначе, Петровић је на месту шефа Катедре за филозофију провео осам мандата, а сада ради као редовни професор. У новембру 2009. навео је да то што је Саџаков остао без посла није његова кривица, већ је отпуштен одлуком деканата због тога што није испунио све законске услове.

Динка Максимовић

Сузана Стојиљковић, магистар информатике, залива зелену салату

У размаку од свега пар метара нашли су се магистар информатике, технолошки инжењер, дипломирани економиста, неколико правника, па чак и доктор природних наука. Није реч о састанку стручњака који ће разматрати неко важно државно питање, није реч о стручном семинару, нити о скупу интелектуалне елите Србије. Они су факултетске дипломе давно „окачили о клин” и за своју егзистенцију зарађују продавајући воће, поврће, лековито биље и чајеве, козметику или јефтине фармерке на некој од београдских пијаца.

Док купци са цегерима јуре између тезги на Цветковој пијаци, продавци бришу зној са чела и помало поспани надвикују се ко ће јефтинијом понудом привући муштерије. Једна од њих је Сузана Стојиљковић (46). Из пластичне флаше са пробушеним чепом залива зелену салату како би изгледала што свежије и као са разгласа обавештава пролазнике да је килограм парадајза 90 динара. На први поглед, не разликује се нимало од осталих пољопривредника за тезгама. Међутим, Сузана зна да направи програм за једну књиговодствену агенцију, или да пише алгоритме за најкомпликованије математичке задатке. Она је магистар информатике и рачунарства, завршила је Природно-математички факултет у Београду са просеком 8,5. У својој професији никад није радила.

– Раније, није било дана да не жалим што нисам у професији добила прилику. Маштала сам о томе да радим у некој модерној фирми и да ћу се свакодневно сусретати са бројним програмерским изазовима. Сада, кад имам иза себе породицу, морам да размишљам како да се прехранимо, а једини начин за то је да искористимо пољопривредно земљиште и да зарадимо од рада. Већ 11 година радим овај посао и производим поврће, али и даље ме интересују рачунари, алгоритми, програми. Ипак, то је нека моја неостварена љубав, живот и реалност је нешто друго – каже Сузана док услужује муштерије.

Дипломирани економиста Момчило Симјоновић је радио у својој струци после факултета, али је државна фирма, као што је то са многима био случај, пропала, приватизована, а он, као и стотине радника, остао без посла. Натеран немаштином и безуспешним тражењем радног места, одлучио је да производи печурке, о којима до тада ништа није знао.- Тражио сам послове, сви су ми затварали врата, а породица је морала да преживи. Купио сам књиге, читао, учио и 1996. године сам одлучио да ризикујем и покренем производњу печурака на тавану куће. Посао сам мало развио, али није ни сад лако. Печурке треба одгајити, па доћи на пијацу, а онда се изборити са масовним производњама и ниским ценама. Али добро, најбитније је да се преживљава. Али, да ми је неко као студенту док сам проучавао економске предмете рекао да ћу се бавити пољопривредом, помислио бих да је луд – прича Момчило.

На другом крају града, на Бајлонијевој пијаци, приче готово идентичне. Дипломираних правника, економиста, физичара и хемичара, географа и професора српског језика има на претек. На последњој тезги, код рибарница, Радован Поповић продаје лековите чајеве и биље. По струци инжењер технологије, а у струци ниједан радни дан.- Већ 23 године сам на Бироу и ниједан посао ми нису понудили. Радио сам преко студентских задруга грађевиснке послове, током деведесетих продавао бензин и цигарете. Пре неколико година, игром околности, добио сам прилику да од произвођача купујем чајеве и биље и да то продајем на пијаци. Зараде има, да се преживи, али верујте да је тешко. Џаба нам свима овде факултети, причање страних језика и богате биографије. После се чудимо што нам деца одлазе из земље. Ја први своју децу нисам могао да усмерим на факултет. Како да их саветујем да уче, кад виде како сам ја прошао – разочаран је Радован.

Банкар на њиви

Драгана Трајковић (21) је на другој години Филолошког факултета у Београду и студент Више пословне школе. Њен брат, Братислав, дипломирао је банкарство. Међутим, они, као остали студенти, немају пуно времена за ноћне изласке и јутарње кафе са бруцошима. Уколико им факултети не донесу посао, продавање поврћа на пијаци им је резервна варијанта.

– Видите и сами колико је људи с факултетом на ивици егзистенције. Ми смо свако јутро на пијаци, продајемо, па по подне учимо и радимо послове на њиви. Немамо избора. Ми бисмо волели да добијемо неки посао где ћемо радити у струци, имати добру месечну зараду, али како време пролази, све нам је јасније да без тезге нема вајде од диплома – истиче Братислав, док његова сестра муштерији ставља везу першуна више, каже „кућа части”.

Борис Вуковић

Потражња за кадровима у области информационих технологија у односу на друге секторе у Србији веома је добра и они у просеку нађу посао за годину и осам месеци.Према последњим подацима, на евиденцији за запошљавање налази се 686 IT стручњака са факултетском дипломом, док се од почетка ове године запослило њих 208.

Како додају у Националној служби за запошљавање, на евиденцији појединих филијала ових кадрова нема уопште, а покретљивост радне снаге није велика и зависи у великој мери од квалитета понуде.

Декан Високе школе струковних студија за информационе технологије Валентин Кулето истиче да број IT кадрова у Србији у малом проценту задовољава потребе тржишта. Према његовим речима, скоро свакој фирми потребан је и програмер, администратор мреже или човек који води рачуна о рачунарима, а да је број кадрова који се производи недовољан.

„Међу децом и младима влада слабо интересовање за оваква занимања, вероватно зато што мисле да је тешко студирати ову област, а и стање индустрије говори као да нема довољно посла за њих. У Србији постоји око 5.500 до 6.000 места на свим факултетима и установама за неки сегмент IT области, а свега 1.500 места је заузето“, наводи Кулето.

Он додаје да се просечне почетне плате програмера крећу од 450 до 700 евра. Кулето каже да се због недостатка кадрова многе фирме одлучују да саме „праве“ IT стручњаке, тако што шаљу запослене у професионалне школе које трају краће него факултет.

С друге стране, портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић наводи да су процене да је у последње две године у Србији опала потражња за IT стручњацима за 18 до 37 одсто, као и да у овом тренутку кадрова из ове области има и више него што је потребно.

Извор: Danas

U jezičkim srednjim školama konkurisalo taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime

Zbog malog broja kandidata đaci koji žele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje.Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog u filološkim gimnazijama nije završeno, jer je broj kandidata koji su prošlog petka i subote dostavili dokumenta u ovim školama drastično manji nego prethodnih godina. Ranije je bilo više zainteresovanih kandidata nego mesta za prvake. Zaključno sa jučerašnjim prijemom dokumenata, koji Ministarstvo prosvete i nauke nije planiralo, u jezičkim gimnazijama konkurisalo je taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime. Ključ „nezainteresovanosti” jeste to što osmaci daroviti za strane jezike da bi upisali filološke škole osim prijemnog moraju da polažu i završni ispit, smatraju direktori.

– Obavezno računanje bodova sa „male mature” za upis u filološke gimnazije uticalo je da broj prijavljenih učenika za polaganje prijemnog bude drastično manji. Uvreženo je mišljenje da đaci koji konkurišu za mesto u jezičkim gimnazijama „beže” od matematike. Ranijih godina je nisu polagali, a pošto sada ne mogu da je izbegnu, verovatno ih je strah i ne mili im se da rade četiri testa na dva ispita na kojima će im svaki poen biti važan – smatra Duško Babić, direktor beogradske Filološke gimnazije.

U prvom razredu te škole predviđeno je 168 mesta za buduće gimnazijalce. Do juče se za polaganje prijemnog prijavilo oko 170 osmaka. Zbog malog broja kandidata đaci koji se ipak opredele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje. Prijavljivanje za proveru znanja srpskog (maternjeg) jezika i književnosti i stranog jezika produženo i u Karlovačkoj gimnaziji. Generaciju u njoj čine ukupno 144 obdarena đaka koji izučavaju engleski, kineski, nemački, italijanski, španski, ruski i klasične jezike. Do juče u 13 sati za polaganje prijemnog prijavilo se samo 140 osmaka.

– Za petnaestogodišnjake je previše da polažu prijemni po starom i uz to završni ispit. Makar oni „formalno” izašli na „malu maturu”, a sigurno im neće biti svejedno, preopterećenje je polagati dva testa u željenoj srednjoj školi, plus još dva u osnovnoj. Molili smo nadležne da ove godine kada se uvodi završni ispit deca ne polažu četiri testa za upis filološke gimnazije, ali nismo naišli na razumevanje. Mislim da je to na štetu osmaka i škola i da su mnogi roditelji savetovali decu da izađu samo na „malu maturu” dovoljnu za upis bilo koje nespecijalizovane gimnazije – kaže Rade Zejak, direktor Karlovačke gimnazije.

Znatno manje malih maturanata prijavilo se za polaganje prijemnog u školi za umetničke zanate „Tehnoart Beograd” gde će crtanje, slikanje, i vajanje polagati i budući đaci Škole za dizajn i smera drvorezbar u školi „Drvo art”.

– Mesta za prvake ima 184 kad se sva saberu: 100 u dizajnerskoj, 63 kod nas i 21 u drvnoj. Trenutno imamo oko 250 prijavljenih osmaka i molbe učenika da prihvatimo njihova dokumenta iako su zakasnili, odnosno nisu dostavili papire prošlog petka ili subote kada je bilo predviđeno. Očekivali smo da kandidata bude bar više od 320 kao prošle godine. Sigurno bi ih bilo više da su na vreme obavešteni, to jest da je ranije objavljen „Konkurs za upis u srednju školu” koji je u prodaji od prošle nedelje – zaključuje Nenad Mladenović, direktor „Tehnoarta”.

M. Simić-Miladinović

———————————————–

Jagma za mesto u Matematičkoj gimnaziji

Dvostruko više đaka nego što Matematička gimnazija može da primi prijavilo se za polaganje prijemnog ispita za upis u prvi razred i za upis osnovaca u sedmi razred. „Više od 200 osmaka polagaće poseban test iz matematike za prijem među 100 planiranih prvaka. Samo 50 mesta ima za osnovce koji će poslednja dva razreda osmoletke završiti u Matematičkoj gimnaziji, a za njih će se znanjem boriti 100 učenika šestog razreda”, obznanio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

Настава за матуранте гимназија у Србији завршава се сутра. За поједине ће настава дуже трајати због изгубљених часова током недавног штрајка просветних радника.

Матуранти гимназија у Србији, према званичном календару школсих активности, сутра завршавају школску годину. За неке од њих настава ће трајати дуже због надокнађивања часова, изгубљених током недавног штрајка просветних радника.

Према речима помоћника министра просвете Зорана Костића, у око 100 основних и средњих школа у Србији школска година ће бити продужена за највише пет дана због штрајка просветних радника.

„Школе су затражиле могућност да изгубљено градиво и часове надокнаде наставним суботама и продужетком школске године, што им је и одобрено“, рекао је Костић.

Већина школа током фебруара и марта штрајковала је скраћењем часова, а школска година биће продужена у појединим школама које су за време штрајка потпуно обуставиле наставу.

Настава ће бити продужена у стотинак школа у Србији, а зависно од тога колико је трајао штрајк, школе ће одредити и колико дана је потребно за надокнаду. Продужетак школске године не сме трајати дуже од пет дана.

Ученици осмог разреда основних школа ђаци завршних разреда средњих стручних школа на распуст одлазе 27. маја. Сви остали основци на распуст одлазе 10. јуна, а средњошколци 17. јуна.

Novi smerovi na Učiteljskom fakultetu u Užicu

Korak do univerzitetskog grada: Užice

UŽICE – Univerzitet u Kragujevcu odobrio je Učiteljskom fakultetu u Užicu studijski program za obrazovanje profesora matematike i fizike. Ovaj potez, uz mogućnost da Užice proširi obrazovnu ponudu, tumači se kao značajan korak u nastojanju grada da oformi integrisani univerzitet koji bi, prema prognozama, trebalo da počne sa radom naredne godine u kompleksu kasarne “Četvrti puk”.

– Na veliko zadovoljstvo i studenata i Univerziteta, Učiteljskom fakultetu u Užicu odobren je program za profesore matematike i fizike, mislim da je time napravljen dobar posao – kaže za “Blic” Slobodan Arsenijević, rektor Univerziteta u Kragujevcu u čijem sastavu je i užički Učiteljski fakultet. Da bi se budući profesori prirodnih nauka školovali u Užicu preostaje još da država nađe novac, a potom da blagoslov da i Akreditaciona komisija.

– Ako sve bude teklo idealno, već u idućem upisnom roku mogli bi da primimo studente matematike i fizike, kaže dekan Krstivoje Špijunović.

Krstivoje Špijunović

Vesti iz Kragujevca došle su kao šlag na tortu užičkih želja da ovaj grad postane sedište univerziteta. Gradonačelnik Užica Jovan Marković napominje da je izrađen elaborat i da je taj dokument već prosleđen Ministarstvu prosvete.

– Očekujem da ćemo sa nadležnima u Ministarstvu uspeti da uslaglasimo elaborat i dobijemo saglasnost. Do 15. juna Gradsko veće a potom i Skupština grada ozvaničiće i inicijativu Vladi Srbije za otvaranje integrisanog univerziteta koji bi, kako planiramo, zaživeo od jeseni 2012. – kaže Marković.

Užice od visokoobrazovnih ustanova ima još i Visoko poslovnu tehničku školu, a da bi integrisani univerzitet bio osnovan, zakonski minimum je da ima tri fakulteta iz tri različita obrazovna područja.

– Društvene nauke će “pokriti” Učiteljski fakultet. Drugo područje će biti umetnost, katedra za pozorišnu i filmsku umetnost, koju ćemo uvesti u saradnji sa Emirom Kusturicom. Usvajanjem programa za školovanje profesora matematike i fizike nama se otvara mogućnost za područje tehničko-tehnoloških nauka. Za tu oblast postoje dve opcije – da program nosi Učiteljski fakultet ili da prirodne nauke pridružimo Visoko poslovno tehničkoj školi – dodaje gradonačelnik.

Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije “Zlatibor” i jedan od autora Elaborata, ukazuje da je potreba osnivanja integrisanog univerziteta sagledana kroz kadrovske potrebe privrede, broj studenata sa područja Zlatiborskog okruga i statistiku koliko se studenata vrati u svoje mesto posle studija.

– Zavisno od opštine do opštine 75 do 90 odsto mladih ostane da živi i radi u mestima gde su završili fakultete.Osim toga, Užice i okolne opštine trpe direktnu štetu jer jedan student iz budžeta svoje porodice, odnosno iz svog grada, odnese u druge gradove oko 400 evra mesečno – kaže Slavko Lukić.

Čekaju cenu od pet miliona evra

Kao sedište univerziteta planirana je kasarna u Krčagovu. Ovaj kompleks, koji pripada Vojsci, prostire se na 26 hektara i raspolaže sa 17.000 kvadrata zgrada. Ideja je da se tu organizuje studentski kampus u kome će se pored kabineta nalaziti dom, menza, sportski tereni. Ovaj objekat procenjen je na osam miliona evra, Užice želi da ga otkupi ali nema toliki novac. „Prva licitacija kasarne je prošla, niko se nije javio tako da je cena pala za 20 odsto. Iskoristićemo i mogućnost da sačekamo da bez zainteresovanih prođe još jedna licitacija pa da cena padne za još 20 odsto. Tako ćemo doći do cene od pet miliona evra koju ćemo moći da namirimo izgradnjom stanova za vojsku,“ objašnjava Jovan Marković.

Специјализоване средње школе

Пресудни бодови са пријемног испита

Ученици који би желели да упишу специјализоване средње школе (уметничке, математичку, филолошке гимназије и одељења тих гимназија) данас и сутра треба да се пријаве у тим школама за полагање пријемног испита. Од 10. до 12. јуна ђаци ће полагати пријемни испит, а коначни резултати треба да буду објављени до 17. јуна. За упис у специјализоване средње школе ове године важе другачија правила, јер ученици осим пријемног испита (којим се проверавају посебне способности кандидата неопходне за одређену школу или образовни профил) морају да изађу и на завршни испит 23. и 24. јуна.

На питање да ли ће због тога специјализоване школе на неки начин бити оштећене, односно да ли се може десити да добију лошије кандидате, директори школа са којима смо разговарали тврде да су били против оваквих уписних правила.

– Представници не само Математичке гимназије, већ и Филолошке и уметничких школа инсистирали су да се ове године не рачунају резултати са завршног испита. Министарство просвете на то није пристало због значаја мале матуре и ми смо морали томе да се повинујемо. Међутим, договорено је да однос бодова са пријемног и завршног испита буде такав да не утиче пресудно на резултате пријемног испита. Али питање је шта је сврха тога, ако резултати мале матуре неће променити ситуацију на ранг-листи – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Он објашњава да се у Математичкој гимназији на пријемном испиту полаже посебан тест из математике са 12 задатака, од којих сваки носи 20 поена, тако да ученик може да освоји највише 240 бодова. С друге стране, на завршном испиту из српског и математике може се освојити максимално 40 поена. На укупан резултат и место на ранг-листи кандидата утиче и његов успех од шестог до осмог разреда основне школе, који носи највише 60 поена, као и резултати са такмичења у осмом разреду.

– Један од тестова који се полаже на завршном испиту је математика, као и у Математичкој гимназији. Чак и да ученик на завршном испиту из српског не освоји ниједан поен, то неће променити ситуацију на ранг-листи. У нашој школи биће места за најбоље – поручује Огњановић.

Директор Филолошке гимназије у Београду Душко Бабић каже да у овом тренутку не знају да ли ће овакав начин уписа битно утицати на квалитет будућих ђака ове школе. У тој школи на пријемном се полажу тестови из српског и страног језика, на којима кандидат може освојити највише по 120 поена. Бабић се нада да „за децу неће бити шок то што морају да полажу четири испита“.

Велико интересовање

У специјализованим средњим школама у Србији ове године биће око 3.000 места, а сваке године пријави се у просеку 2.700 кандидата. У Математичкој и гимназији на 100 места конкурише у просеку око 200 ученика, док се у Филолошкој за око 160 места „надмеће“ око 300 свршених основаца. За најпопуларније језике енглески и шпански пријави се и пет пута више заинтересованих од уписне квоте.

Весна Андрић