Oko 47 odsto dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok je taj procenat u EU više od 88 odsto

U izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta se navodi da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno oko 98 odsto dece.Poslednjih godinu dana u 80 odsto škola uveden je brzi ADSL Internet priključak, a u 20 odsto škola to nije moguće uraditi zbog konfiguracije terena. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo započelo je akciju opremanja 2.700 računarskih kabineta u osnovnim školama širom Srbije, što će obuhvatiti 90 odsto objekata u kojima se izvodi nastava, uključujući i izdvojena odeljenja – navodi se između ostalog u izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta za 2010. godinu, koji donosi i najnovije podatke u vezi s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem.

Oko 47 odsto dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu uključeno je u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, dok je taj procenat u Evropskoj uniji više od 88 odsto. Postavljeni cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat u Srbiji bude bar 80, a u EU je planirano 95 odsto. Prema podacima NPS, koji su se čuli na poslednjoj sednici, najmanje su obuhvaćena deca iz porodica u kojima je glava porodice s nižim obrazovanjem. Takođe jedan od važnih razloga za nepohađanje predškolskih ustanova siromašne, romske i dece iz neurbanih naselja jeste i stav roditelja da to njihovoj deci nije potrebno.

Pripremnim predškolskim programom obuhvaćeno je 88 odsto dece, iako je ovaj program u trajanju od devet meseci obavezan i besplatan. Najmanji obuhvat je u centralnoj Srbiji – 50 odsto, a najveći u Vojvodini – 96,4 procenata.

U izveštaju se dalje navodi da je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem oko 98 odsto. Olakšan je upis dece iz socijalno osetljivih grupa – ta deca se upisuju u školu i bez dokumenata. Od ukupnog broja upisanih đaka, oko 7,4 odsto su deca romske nacionalnosti. Podaci pokazuju i da je procenat romske dece upisanih u prvi razred porastao u odnosu na prošlu školsku godinu za 10 odsto, a za 6,6 odsto je porastao broj prvaka sa smetnjama u razvoju.

Osnovnu školu poslednje tri godine završava 99 odsto onih koji je upiše, navedeno je u ovom dokumentu.

Srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 83 odsto učenika, a Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj srednje obrazovanje nije obavezno. Srednje škole manje pohađaju deca iz porodica u kojima je glava domaćinstva niskog obrazovnog nivoa, mladi iz siromašnih porodica, Romi, izbegla i interno raseljena omladina. Udeo mladih u Srbiji 2010. godine koji prerano napuštaju vaspitanje, obrazovanje i obučavanje (reč je o stanovnicima Srbije u dobi od 18 do 42 godine koji su završili osnovno obrazovanje i ne učestvuju više ni u obrazovanju ni u obučavanju) iznosi oko 30 odsto, a planirani cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat bude manji od 15 odsto. U EU sada 15 odsto mladih napušta obrazovanje, a planirano je da taj procenat bude manji od 10.

Pre završetka srednjeg obrazovanja u trogodišnjim školama oko 23,5 odsto ih napušta, a u četvorogodišnjim taj procenat je 9,3. Najveće je osipanje dece iz ruralnih sredina, siromašnih porodica i romske dece, mada o tome nema preciznih podataka.

Kad je reč o stanju školskih objekata, NPS navodi da je 35 odsto školskih zgrada izgrađeno pre 1950. godine.

Pregled učešća na seminarima ukazuje da se najvećoj meri stručno usavršavaju zaposleni u osnovnim školama, gotovo 50 odsto njih, zatim u srednjim stručnim školama – 24 odsto, a najmanje u predškolskom obrazovanju i na kraju u gimnazijama.

Značajan deo izveštaja posvećen je i izdvajanju za obrazovanje. Kako se navodi, u poređenju sa EU, u Srbiji se više ulaže u osnovno i srednje, a nešto manje u predškolsko obrazovanje. Podaci kazuju da gotovo 52 odsto ukupnih javnih rashoda ide na osnovno obrazovanje, 32,2 na srednje i 18 odsto na visoko. Sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje, najvećim delom se troše na plate i pokriće materijalnih troškova, a vrlo malim delom na razvojne programe.

S. Gucijan

До средине седмице требало да буде познато да ли је постигнут договор о социјалном споразуму, рекао је министар Расим Љајић. Разговори представника послодаваца, синдиката и ресорног министарства биће настављени сутра.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је да би до средине седмице требало да буде познато да ли је постигнут договор о социјалном споразуму.
Љајић је агенцији Бета рекао да ће разговори представника послодаваца, синдиката и ресорног министарства бити настављени сутра, а да ће данас различите институције анализирати захтеве и резултате досадашњих преговора.

„Усагласили смо већину текста социјалног споразума, али је остало још отворених питања која ће бити предмет даљих преговора и данас ће бити направљен пресек стања о томе шта је усаглашено и о питањима која су још отворена“, рекао је Љајић.

Министар је рекао да је могуће да буде постигнут договор о минималним зарадама, али да неки захтеви синдиката и послодаваца морају бити детаљно размотрени, док је за нека решења потребно време, јер су нужне измене појединих закона.

Према његовим речима власт мора да израчуна колико би буџет Србије издржао даље растерећење привреде, што је један од захтева послодаваца.

Потребно је и да се размотре законски основи и неопходна средства како би се решио проблем неоверених здравствених књижица, на чијем решавању посебно инсистира синдикат, објаснио је Љајић.

Упитан шта ће се догодити уколико до средине седмице не буде постигнут договор о социјалном споразуму, Љајић је рекао да је боље да до тога и не додје, него да се добије документ који неће бити примењив у пракси.

„Ако би се то десило, сви би изгубили – и министарство и социјални партнери, синдикати и послодавци“, рекао је Љајић и навео да споразум не треба да буде „списак лепих жеља који лепо звучи“, а не може бити примењив.

У разговору о социјалном споразуму учествују представници Министарства рада и социјалне политике, Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније гранских синдиката Независност.

Социјални споразум треба да садржи мере за излазак из кризе, као и део који се тиче минималне цене рада, а тај документ важиће до 31. децембра.

О том споразуму су јуче разговарали министар рада и социјалне политике Расим Љајић и председници Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, Уједињених гранских синдиката „Независност“ Бранислав Чанак и Уније послодаваца Небојша Атанацковић.

Синдикалци су раније најављивали да неће одустати од захтева да минимална цена рада по сату износи најмање 102, односно 103 динара, док је за Унију послодаваца било прихватљиво да она не прелази 97 динара.

Направиљени су распореди надокнаде пропуштене наставе суботама и продужењем школске године. Родитељи, међутим, сматрају да су деца у овој ситуацији испала колатерална штета и да одлука о надокнади пропуштених часова није услуга ђацима. Тако мисле и средњошколци у Крагујевцу и другим градовима, који су се побунили што ће у клупе морати и викендом.

– Ово што се дешава није фер према деци – сматра Драгана Соћанин, председница удружења „Родитељ“. – И надлежни и синдикати рачунали су да ће се у једном тренутку родитељи побунити и да ће друга страна у сукобу попустити. Сада су испланирали да надокнаде пропуштено, а и то је на штету ученика. Министар је и сам причао да је 65 одсто радило редовно, а сада најављују одлагање завршног и пријемног испита и деци скраћују распуст. Чини ми се да у овој ситуацији нема доброг решења.

УКИДАЊЕ ПРИЈЕМНИХ

Новосновано Удружење родитеља ученика београдских основних и средњих школа покренуло је чак и иницијативу да се због двомесечног штрајка просветних радника укину пријемни испити за упис у средње школе и на факултете. Како су нам рекли у Министарству просвете, једина могућност је да деца раде тестове недељу до десет дана касније, а о укидању испита нема ни помена.

Драгана Соћанин напомиње да се свакодневно јављају забринути родитељи и да траже савете да ли да шаљу децу у школу суботом или не.

– Било је мама које су се распитивале да ли ће кривично одговарати због тога – објашњава Соћанинова. – Збуњени су и родитељи чија деца желе да упишу школе за таленте, јер надлежни још нису одлучили да ли ће полагати само пријемни испит за филолошке, математичке гимназије и уметничке школе или ће морати и завршни, српски и математику, као сви остали осмаци.

Радмила Додић, председница Форума београдских основних школа, сматра да се ђаци с правом буне.

– Министар даје налог да се часови надокнаде, а ми га питамо како да се надокнаде наставне јединице које су обрађене, сажете на 30 минута, што је била прилика да наставници одвоје битно од небитног – каже Додићева. – Остварене су допунска и додатна настава, рад са родитељима, припремна настава.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић, међутим, каже да надлежни настоје да се створе услови да штрајк не остави последице по учење и надокнаду градива, које ће бити неопходно поготово ђацима који се спремају за пријемни.

З. Р.

Према анкети коју је урадио “Блиц”, а у којој је учествовало 40.000 људи, нешто мање од 50 одсто испитаника изјавило је да им је требало од пет до седам година да заврше факултет. Читаоци сајта најодговорније за дуго студирање у Србији сматрају Министарство просвете, затим професоре, а тек на крају студенте. Више од три хиљаде људи гласало је да студенти морају редовније да уче, док је готово исти број читалаца сајта гласао да професори морају да модернизују наставу. Највише анкетираних (70 одсто) сматра да Болоња у Србији није добро примењена, што се може узети као један од узрока што студирање у Србији траје толико дуго.

Накарадно спровођење Болоње

Да се заиста просек студирања не смањује већ 20 година и да је за диплому потребно знатно више година од трајања студија, потврђују саговорници “Блица”. Као главне разлоге и кривце за дуго студирање наводе непримењивање оне праве, изворне, европске Болоње. Према речима професора Љубише Рајића са Филолошког факултета, једино што је другачије у односу на предходних 20 година је то што се уписује неупоредиво више студената.

Студије у бројкама

• 45 одсто студената одустане од факултета

• За двогодишње студије просечна дужина студија је 4,2 године, за четворогодишње је 6,8 година, а за шестогодишње студије је 7,8 година

• 40 одсто студената понови трећу годину студија, 46 одсто студената понови другу годину, а 25 одсто студената прву

• 1,45 година просечно је потребна студенту да би уписао наредну годину студија

– Никло је толико истурених одељења појединих универзитета, а још више приватних. Ове године ћемо уписати 70 одсто живорођених с почетка деведесетих година, па то значи да ће се још више бити оних који ће одуговлачити са студирањем и који никад неће завршити факултет – каже професор Рајић.

Он је још додао да студенти нису мотивисани, јер знају да ће завршетком факултета минимум годину дана чекати на посао, па им није битно када ће га завршити. Још један од разлога је, напомиње, и “накарадно спровођење Болоње”. Он објашњава да се уситњавањем предмета изгубило на њиховом квалитету.

– Поједини факултети се хвале да су повећали пролазност и да су постали “проточни бојлери”. Такав је архитектонски који је укинуо тешке предмете, попут статике, препустили је грађевини и наравно да ће имати више студената који на време завршавају факултет – објашњава Рајић и додаје да нам ни студенти не могу бити бољи и ревноснији, када ни наставни кадар није такав.

Проблем у професорима

И професор Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, каже да проблем постоји и у професорима који морају да се прилагоде новом систему и забораве старе начине рада.

– Реформа није извршена до краја, постоје уска грла, односно има предмета који стварају проблеме студентима и где је проходност изузетно мала. Хитно треба урадити реформу планова и програма појединих предмета и то на свим факултетима. Међутим, ни студенти не испуњавају довољно своје ваннаставне активности, не уче редовно, већ по неком старом кампањском систему – објашњава проф Ковачевић.Он је додао да су проблем и професори, који су убацили нове садржаје. Поједини предмети су тежи као једносеместрални, него кад су били двосеместрални.

– Зато сваки факултет мора да истакне шта је њихов највећи проблем, шта треба променити, да се озбиљно бавимо шта могу студенти, а шта професори да ураде и изведемо закључке – каже Ковачевић.

Лоша комуникација

Да неквалитетног професорског кадра у Србији заиста има и да они нису ни новчано мотивисани како треба, потврђује и Рефик Шећибовић, бивши помоћник министра просвете.

– Држава нема ни довољно новца да стимулише професоре да више раде, па је тако направљен прећутни договор. Они не обављају своје законске обавезе како треба, а са друге стране због тога нису ни довољно плаћени. Није проблем дугог студирања сада и у Болоњи, већ у томе што се она не примењује доследно и како треба. Професори су и даље веома сујетни, а свој посао сваљују на асистенте – објашњава Шећибовић.

Седмица за Универзитет у Нишу

На већини нишких факултета дужина студирања студената је више од седам година. На Правном факултету прошле године је просечна дужиња дипломираних студената била 7,8 година, а просечна оцена 7,45.

– Тај просек кваре студенти који су почели раније да студирају, јер већ имамо оне који су уписали 2005. године и већ су дипломирали. У протеклих пет година просек је био 7,7 година, а просечна оцена 7,48. Трудимо се да што је могуће више олакшамо студентима полагање испита, посебно код оних који важе за тешке испите – каже продекан за наставу проф. др Наташа Стојановић.

Слична ситуација је и на Грађевинско-архитектонском факултету јер је просечна дужина студија седам година и десет месеци.

На факултетима нема ни добре комуникације између професора и студената, па се ни једни ни други не придржавају својих обавеза. Професор Томислав Јовановић са Медицинског факултета у Београду каже да је добра комуникација основ студирања и да није циљ Болоње само пуко скупљање бодова. Он такође сматра да Болоња још дуго неће решити проблем “вечитих” студената, јер она није имплементирана како треба.

– Проходност студената, коју подразумева Болоња, немогућа је у оквиру једног универзитета, па ни са једног на други. Тако студент медицине из Београда не може да настави исте студије на Универзитету у Новом Саду – објашњава професор Јовановић и напомиње да свако продужавање времена студирања утиче на пад рејтинга факултета, односно да је тако у иностаранству.

Спустили критеријуме

Један од оних факултета који су за нијансу успели да побољшају просек студирања је Економски факултет у Београду. Некада је за диплому овог факултета било потребно осам, а сада две године мање.- Извршили смо редукцију градива, интензивирали рад са студентима преко године и то им се врати приликом полагања испита. Проблем је био што смо много студената примали и онда је доста лошијих ђака уписивало факултет, и тешко су се сналазили. Зато смо смањили број студената, а резултате тога тек очекујемо – истиче Марко Бацковић, декан Економског факултета у Београду, додајући да су “спорни” професори спустили критеријуме и да је сада на таквим предметима пролазност скоро 60 одсто.

Да решења и смањење година студирања има и да је веома једноставно, потврђује Јелена Кнежевић Вучковић, декан Биолошког факултета. Она каже да ће за то довољно бити да професор и студент имају бољу комуникацију.

Имамо релативно краткотрајно искуство са Болоњом и треба времена да се студенти томе прилагоде. Саветујемо им консултације, како би савладали градиво. Међутим, ако професор изађе у сусрет студенти врло ретко долазе на консултације и мање од један одсто њих жели да директно разговара са професором – прича проф Јелена Кнежевић Вучковић.

Средњошколци

Дејан Милованчевић, декан Машинског факултета сматра да је највећи проблем у томе што средњошколци на факултет долазе недовољно образовани и са лошим навикама.

– Велики проблем нам праве средњошколци који ништа не знају, а онда потпуно лежерно и опуштено схвате факултет. Са друге стране, професори морају да схвате да су професори и да им је то основна делатност и да треба да се баве студентима. Затим имате једне професоре који су “за Болоњу” и друге који су против – објашњава Милованчевић.

Шта кажу студенти

Владимир Коларевић, ФОН- Проблем је у томе што професори врло лоше преносе знање на студенте, а онда од њих много очекују на испиту. Најтежи испити на факултету су економија и маркетинг, као и информациони системи. То су испити које тешко полажу сви студенти ФОН-а, пролазност је изузетно мала.

Оран Касеми, Машински факултет – Механика флуида нам је најтежи предмет, који предаје професор Светислав Чантрак. Рецимо у последњем року, од 180 људи, њих 10 је положило писмени део, а усмени нико. Професор много тражи, жели да се ми до детаља разумемо у предмет, иако се са тим сусрећемо први пут.

Владимир Смуђа, Технолошко-металуршки- Код нас се знатно дуже студира јер смо свесни да нас након завршетка чека посао комерцијалисте од 20.000 динара, па ко би онда журио са дипломирањем. На нашем факултету се најбоље примењује Болоња и једини смо урадили евалуацију оптерећености студената. Дошли смо до податка да су највише оптерећени студенти на првој години, али и то ћемо у наредној години исправити.

Јелена Стефановић, Правни – За дуго студирање одговоран је цео систем. И студенти који су навикли да не уче, а и професори који намећу свако свој режим рада. Не треба ни прихватати болоњу 100 одсто јер је просто немогуће да се у року од пар година скроз промени нешто што је уврежено деценијама. Треба модернизовати и прилагодити наставу.

Марина Квржић, Филолошки- Иако је Болоња требало да скрати време студирања, она то није успела. Најтежи смерови су Светска књижевност и Српски језик и књижевност, и то се у просеку студира осам година. Разлог томе је што има доста лектире и литературе која мора да се прочита, а и професори су строги. На смеру Српски језик најтежи испит је Књижевност XX века

Србија је прва земља у региону у којој су педагошки асистенти постали део образовног система и финансираће се из републичког буџета, а у основним школама и предшколским установама ће званично бити ангажовани у току текуће школске године.Просветни саветник у ресорном министарсву и члан Јединице за реализацију пројекта „Образовање за све“ Англеина Скареп навела је да ће у систем ући 128 нових асистената, који у образовним установама раде од 1. октобра прошле године.Исто важи и за 50 асистената који су се финансирали из пројекта, а у школама и вртићима су од 2006. године.

„Радно место педагошког асистента је систематизовано и послати су дописи образовним установама да са њима до краја школске године склопе уговоре“, рекла је Скарепова, указујући да закон прописује да се уговор склапа сваке школске године.

Педагошки асистенти не морају имати факултетско образовање, већ само средњу школу, а њихов задатак је да пружају помоћ и подршку деци из осетљивих група, наставницима и васпитачима који са њима раде, њиховим родитељима, као и да сарађују са локалном заједницом и стручним институцијама.Њима је за рад неопходна уводна, коју су завршили и модуларна обука, која им тек предстоји, а која се, објаснила је Скарепова, односи на рад са децом, њиховим породицама и стручним институцијама.Поред успешно завршене обуке, потребна је и сагласност локалне самоправе, на чијој се територији налази образовна установа у којој треба да буду запослени, чиме се повећава одговорност општина и градова према развоју школа и вртића.

Рад са децом из осетљивих група

Педагошки асистенти ће покривати територију целе Србије, а законом је створена могућност да осим са децом ромске националности, како је то до сада било, раде и са малишанима из осталих осетљивих група. То се односи на децу која живе у јако депримираним срединама, социјално-економски тешкој ситуацији, расељена су или депортована.“Од асистената се очекује да успоставе добру комуникацију са родитељима и омогуће да се што више података из породице о животу детета пренесе установи“, прецизирала је Скарепова.

Посао асистента је и да, уколико неко од деце нема документа, у сарадњи са стручним институцијама и локалном заједницом премости тај проблем, као и када је у питању потреба за социјалном помоћи и заштитом.Скарепова је указала да све основне школе и предшколске установе имају могућност да ангажују педагошке асистенте, уколико се за то укаже потреба.

Досадашњи резултати добри

На питање о резултатима досадашњег рада асистената, Скарепова је навела да је повећан број деце из осетљивих група која су ушла у образовни систем, да родитељи имају више поверења у установе и чешће долазе на родитељске састанке.

Она је нагласила да је за децу веома важно да остану у систему, а да су се четврти, пети и седми разред показали као критични периоди у којима они најчешће напуштају школу.

„Морамо задовољити потребе деце и обезбедити једнак квалиет образовања за све, а то није једноставно и захтева да се школа у одређеним сегментима реорагнизује, промени план рада и уведе нове активности“, додала је Скареп.

Tanjug

ММф одобрио Србији седму ревизију кредитног аранжмана од 365 милиона евра. Иако расту инфлаторни притисци, прогноза приредног раста је повољна, рекао извршни директор ММФ-а Доминик Строс-Кан.Одбор извршних директора Међнародног монетарног фонда завршио је седму, завршну ревизију двогодишњег аранжмана која Србији омогућава да повуче више од 350 милиона евра. Власти Србије су раније најавиле да намеравају да од те суме повуку свега више од 50 милиона евра.

Са тим износом, укупно повучена средства у складу са стенд-бај аранжманом ММФ-а и Србије достићи ће 1,5 милијарди евра.

Првобитни 15-месечни станд-бај аранжман Србији одобрен је у јануару 2009. године, у износу од 388 милиона евра, у мају исте године продужен је на још годину дана и увећан на око 2,9 милијарде евра, ради подршке владином економском прогаму у време када је утицај светске економске кризе имао јачи утицај од очекиваног. Тај аранжман истиче 15. априла.

Након расправе Одбора о Србији, извршни директор ММФ-а Доминик Строс-Кан је извјавио је синоћ да је задовољавајући учинак Србије и њеног економског програма, који је ММФ подржао стенд-бај аранжманом, допринео смањењу рањивости и помогао да се избегне финансијско растакање током кризе.

Строс-Кан је оценио да је сада прогоза раста повољна, иако расту инфлаторни притисци.

Према његовим речима, Србија напредује ка моделу равномернијег привредног раста, али се прилагођавања показују као тешка и наговештавају снажне притиске за повећање плата у јавном сектору и значајна затварања радних места у приватном.

Политички тешке реформе биће неопходне су да би се усталио одрживији раст.

Агенда те значајне реформе укључује превелики јавни сектор, затим наставак недавне пензионе реформе, рационализовање јавних предузећа и унапређење пословног окружења, оценио је Строс-Кан.

Банкарски систем ликвидан

Власти у Србији су досад успешно одолевале притиску за повећање јавних трошкова. Држање јавних финансија под контролом и повиновање законима о фискалној одговорности суштински су за подршку уравнотеженом развоју, рекао је Строс-Кан.

Иако има још вишка капацитета у привреди, инфлација је повећана као резултат скока цена хране о депресијације валутног курса, оценио је Строс-Кан и истакао да је Народна банка Србије одлучно стезала монетарну политику и тако одржавала да инфлаторна очекивања не порасту значајно.

Српски банкарски систем остаје ликвидан и добро капитализован, нагласио је Строс-Кан оцењујући да тај систем може да издржи неопходно реструктурисање реалног сектора.

Власти би требало да заврше нови оквир за добровољно финансијско реструктурисање и одговарајући пакет пореских подстицаја, закључио је извршни директор ММФ-а.

Наши наставници прилично једнолично оцењују ученике и често заборављају да постоје различити облици оцењивања. Није добро да наставник оцењује увек на исти начин. И не треба само наставник да оцењује. И ученици могу да оцењују: један другога и, што је још важније, сами себе, сматра психолог Дијана Плут.

Утисак са стране, ван школских међа, је да су дневници у Србији преплављени петицама, али и јединицама. Годинама уназад говори се о хиперинфлацији одличних ђака и вуковаца, али и о професорима који су ноћна мора не само за ђаке, већ и њихове родитеље, због олаког изрицања недовољних оцена. Контролне задатке дају сваки час, најчешће као казну због немирлука или неког недоличног понашања и, по правилу, најлошије оцене тад пљуште као киша на све стране, без обзира да ли је у питању одликаш или тројкаш. Калкулишу и ђаци, који кад год предосете да ће бити прозвани, ако нису научили лекције, изостану са часова. А онда шаљу маме и очеве у помоћ да их оправдају или измишљају разне изговоре. О томе сведочи забрињавајући број изостанака, који расте из године у годину.

Да ли је оцењивање у домаћим школама објективно, како би требало да изгледа најоптималнија процена знања од један до пет и колико ће на будуће оцене утицати протест просветних радника, који су у неким колективима држали скраћене часове за фртаљ сата више од два месеца и чак данима потпуно прекинули рад? Ове недоумице нарочито су актуелне за мале и велике матуранте, које до краја школске године дели тек неколико недеља. А онда почињу за њих праве бриге око наставка школовања, које ће умногоме зависити управо од оцена у сведочанствима и знања која понесу из основне и средње школе. Сва питања су веома деликатна, а посебно је осетљиво оно о штрајку, надокнади изгубљених часова и процени ђачког (не)знања. То ни сами наставници, професори и директори не желе чак ни да коментаришу, већ само немо слежу раменима и подижу обрве. Ипак, директор Основне школе „Алекса Шантић“ из Војске-Бођани, Маја Узуров, нимало не сумња да ће у њеном колективу бити све у реду са оцењивањем и завршним испитом, јер су само једном били у тоталној обустави рада и неколико дана држали часове од пола сата, а „после тога је све ишло нормално“.

Оцењивање свако коментарише из свог угла. Дана је гимназијалка, иде у други разред једне престоничке школе, одличан је ђак и мисли да професори у њеној гимназији уопште нису фер. Уместо да буду објективни и дају питања за двојку, тројку, четворку или петицу, на основу којих ће просудити колико неки ученик зна или не зна, она је убеђена да се све ради по принципу – свиђаш ми се, ево ти пет, па макар не знао ни за тројку! Ретки су, каже, они који оцењују „ни по бабу ни по стричевима“.

Милица Драговић, мајка двоје школске деце, мисли да код нас нема објективног оцњивања, мада је свесна и да ђаци воле да хватају кривине, избегавају наставу кад нису спремни, а већина родитеља то подржава.

Од необјективног оцењивања њу ипак више брине то што се професори чешће опредељују за контролне вежбе.

– Све је мање усмених одговора, па деца ускоро неће знати уопште да се изражавају, све више времена проводе за компјутером и комуницирају СМС порукама – резигнирано примећује Милица Драговић.

Професор стручног предмета у нишкој средњој Електротехничкој школи „Никола Тесла” Виолета Димић сматра да су професори ти који морају да се потруде да заинтересују ученике за њихов предмет и да је на одраслима већа кривица ако у неком одељењу има много слабих оцена јер „имају искуство и требало би да знају како треба поступати“. Слаже се са учесталим притужбама да су ђаци слабије заинтересовани за учење него претходних година, али ипак мисли да је већа одговорност због школског неуспеха на професорским плећима.

О томе како би требало да изгледа најправичнија провера знања у школи и да ли има разлике у пропитивању основаца и средњошколаца за „Просветни преглед“ коментарише др Дијана Плут, професорка у Департману за психологију Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум (ФМКа).

По њеним речима, битно је да начин провере знања буде усклађен са образовним циљем који наставник жели да постигне и око којега је организовао наставни процес. Различитим циљевима примерене су различите форме оцењивања. Рецимо, ако је циљ био запамћивање неких битних чињеница, томе је примерено тестовно оцењивање, питања вишеструког избора, кратка допуњавања. Начин бодовања таквих тестова је једноставан: Одговори су тачни или нетачни. Ако, међутим, желимо да постигнемо неки сложенији образовни циљ, на пример, да ученик покаже способност решавања проблема или критичког мишљења, онда морамо да смислимо и таквом циљу примерено оцењивање, сматра др Плут.

Један могући облик оцењивања у оваквим случајевима је постављање проблемских задатака и/ли сложених проблема. Такви задаци често имају више могућих решења, а процес рада занимљив је колико и резултат. У тим случајевима нема једноставног кључа за оцењивање.

Наставници прилично једнолично оцењују: дају тестове, писмене, понекад усмено пропитују и то је све. Често заборављају да постоје различити облици оцењивања. Није добро да наставник оцењује на исти начин. И не треба само наставник да оцењује. И ученици могу да оцењују: један другога и, што је још важније, сами себе. Постоји такозвано портфолио оцењивање (Креативни центар је превео један занимљив приручник о том облику оцењивања), оцењују се ученички продукти као што су писмени радови, есеји, презентације, пројекти… посебно велики изазов је оцењивање групног рада ученика. И ту има веома инвентивних решења како да сви буду правично оцењени а да и група као тим има заједничку оцену.

Најпродуктивнији, најсмисленији облик оцењивања је тзв. формативно оцењивање.То је оцењивање које служи учењу, напретку. Оцена, нарочито ако је аналитичка, је повратна информација о томе како ученик напредује, шта му иде, а шта не. Она служи учењу, а тако и треба да буде.

И млађе и старије ученике треба оцењивати на различите начине. Што је ученик старији то је број могућности већи. Посебно је важно подржати различите облике самооцењивања код старијих ученика, знање о сопственом знању (метакогнитивно знање).

Млађи ученици не би требало да раде само тестове. Они треба да науче да говоре, образлажу, интерпретирају, препричавају, слажу, цртају, показују…

На факултетима је недопустиво много писменог оцењивања. Студенти готово не проговоре током студија, примећује др Плут.

Јавна је тајна да су критеријуми по школама поприлично неуједначени, па иза тројке код неких наставника стоји више знања него иза петице на „стакленим ногама“. Имамо Правилник о оцењивању, али да ли постоји још неки ефикаснији критеријум контроле, односно шта би још могло да помогне да се такве појаве сведу на најмању меру?

Тачно је да „тројке“ различитих наставника покривају веома различита знања и умења ученика, потврђује професорка са ФМКа. Наставници нису поуздани „мерни инструменти“. Такозвано описно или аналитичко оцењивање је добар начин да се процес оцењивања учини објективнијим, ваљанијим и поузданијим. Такав облик оцењивања пожељан је и на старијим узрастима, а не само код млађих ученика. Да би описно оцењивање било могуће наставник мора јасно да постави критеријуме оцењивања: шта оцењује и како разликује нивое компетентности ученика. Када сам себи положи рачуне о томе, неизоставно са тим критеријумима треба да упозна и своје ученике. Ученик који зна критеријуме према којима ће бити оцењен, моћи ће да изгради сложене метакогнитивне способности управљања сопственим учењем. А подршка учењу би требало да буде у епицентру свега што се дешава у школи, закључује проф. др Дијана Плут.

О. Николић

АНТРФИЛЕИ:

ПРОВЕРА ЗНАЊА

Писмено оцењивање не мора да буде лош и промашен облик оцењивања. Ако је тест „папир-оловка“ добро конципиран, он може бити веома поуздан и ваљан инструмент за проверу знања. Али важно је да се подржи и писање дужих радова, не само писмених састава из српског језика него и есеја, реферата, извештаја и то из свих предмета које ученик слуша у неком разреду. Такве продукте није лако оцењивати, али постоје разрађене процедуре како се то ради. У Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања ускоро ће почети један пројекат који се бави баш таквим облицима писменог проверавања знања, најављује проф. Дијана Плут.

ПОВЕРЕЊЕ

Поверење и право партнерство у вези са оцењивањем централни су и за лични, људски однос ученика и наставника. Манипулације оценама, неправде, уцењивање, застрашивање, кажњавање, понекад и злостављање ученика преко оцена, један су од важних узрока школске анксиозности – која је код наших ученика прилично висока. Ја не пропуштам прилику да укажем на то колико је за превенцију насиља у школама важно правично, партнерско и ка учењу окренуто школско оцењивање. Оцењивање може да буде насилно, а на такво оцењивање ученици одговарају такође насиљем, оцењује др Плут.

АУТОРИТЕТИ

Маја Узуров, директор Основне школе „Алекса Шантић“ из Војске и Бођана (у коме су нижи разреди) у Општини Бач слаже се са оценом да у свакој школи постоје „баук“ професори, али одмах напомиње да она има „изузетан млад кадар који је прошао низ семинара и који одлично зна свој посао тако да је она уверена да у школи нема „неког баба рогу“.

– Сви су изузетно фер и коректни и јако добро функционишу – каже, уз опаску да ученици ипак морају да знају ко стоји иза и испред катедре.

Извор:“Просветни преглед“

НЕМА УСЛОВА ДЕ СЕ СПРОВЕДУ ПРОМЕНЕ

Одложена је реформа гимназија, чије је спровођење планирано од првог септембра, тако да се у школској 2011-2012. години наставља с применом важећих наставних планова – потврдио је за ”Новости” помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић каже да се још не зна како ће изгледати општа матура, која ће бити тест за упис на факултете, нити се зна се из којих ће предмета бити провера знања. А, да је усвојен предлог реформе гимназија, од нове школске године информатика би постала изборни предмет и практично је планирано њено избацивање из редовних програма.

Синдикати и професори сматрају да је неопходно да се испуни низ услова да би могло да се крене у реформу планова и програма.

– Ученици би требало да иду у школу само пре подне, да имају највише 10, а не 16 предмета као сада – наводи Сокић. – Морао би да се промени и систем оцењивања.

На одлагању је инсистирао и Национални просветни савет, који је крајем прошле године затражио од Министарства да се реформа одложи за 2012. годину. Они су објаснили да нема довољно времена да се нови наставни планови донесу и усвоје на задовољавајући начин.

ДЕЦЕНИЈУ КАСНЕ

Помоћник министра Богољуб Лазаревић образлаже да наставни планови и програми у гимназијама нису мењани протеклих десет година. Он напомиње да ће бити уведени тек након усвајања стандарда постигнућа, као што је прописано Законом о основама система образовања и васпитања.

Мала матура биће одложена за седам до десет дана, а датум одржавања биће прецизиран накнадно, изјавио је јуче Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.– Објавићемо тачан датум, али до тада има још два и по месеца. Број изгубљених часова по школама је различит, али смо проценили да је седам дана оптимално време да свима дамо прилику да надокнаде изгубљено. Има довољно времена и нема никаквог разлога да се ствара додатна нервоза око полагања мале матуре – рекао је министар.Он каже да је збирка одштампана у фебруару, као и да је одавно позната структура задатака које ће ђаци полагати.– Померање датума одржавања мале матуре и пријемних испита за факултете јесте попуштање пред захтевима родитеља школараца, али и један политичко-маркетиншки трик – тврди Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“.Он каже да је очигледно да се Министарство просвете уплашило претњи родитеља да ће организовати протест и одобрило померање пријемних испита.

– Ипак, не верујем да то одлагања може бити дуже од две недеље, јер просто не постоје технички разлози за веће померање. Осим тога, министар просвете Жарко Обрадовић јесте и високи функционер Социјалистичке партије Србије, па како се ближе избори решио је да уради нешто што ће странци донети још неки глас – сматра Живановић.

Члан Удружења родитеља ученика, Лазар Бошковић каже да је само делимично задовољан одлагањем пријемних испита и додаје да се плаши да је то само још једно замазивање очију јавности од стране министра просвете.

– Најпоштеније би било да се уради онако како и тражимо, да се пријемни испити укину, а да се деца уписују на основу успеха из основне, односно средње школе. Ипак, и ово је неки помак. Наравно, уколико министар испуни обећање, а многа је до сада прекршио – рекао је он.

Он каже да најава министра о одлагању пријемних испита не значи да се то удружење примирило.

– Потребно је да видимо да ли ће до одлагања и доћи и колико ће оно бити. У Удружењу и даље сматрамо да пријемни испити у овом облику не би требало да буду одржани ове године – каже Бошковић.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић сматра да никаквих разлога за померање мале матуре нема и да је то маркетиншки потез министра.

– Ствара се непотребна тензија код родитеља и нова гунгула у јавност, а чињеница је да су ученици имали и имају довољно времена да се квалитетно припреме за испите до јуна – рекао Сокић.

Нема обнове школа у Краљеву

Представници синдиката просветних радника изјавили су данас да, пет месеци после земљотреса, није почела санација ниједне школе у Краљеву и позвали Министарство просвете да пронађе начин на који ће се регулисати одвијање наставе и бити изједначени ученици завршних разреда основних и средњих школа у том граду са другима у Србији.

Директори одлучују

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да настоји да се на сваки начин створе услови да штрајк просветних радника не остави последице по учење и надокнаду градива.

– На директорима школа је да организују наставу, али не може се универзални модел надокнаде давати за све, јер је реч о школама које су на различите начине учествовале у штрајку – рекао је Обрадовић.

С. Миловановић