ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

 САОПШТЕЊЕ

у вези са Упутством за надокнаду изгубљеног радног времена у току штрајка, Министарства просвете и науке, бр. 614-02-180/2011-12, од 04.04.2011. године

Изненађени смо и забринути садржајем наведеног Упутства, које представља прекршај прве тачке Споразума, потписаног 01.04.2011. године и грубу повреду начела социјалног партнерства.

 Забрињавајуће је што се овим Упутством угрожавају и права ученика (повећавањем броја наставних дана, предвиђених законским и подзаконским актима), подстиче дневно преоптерећење ученика (са више од максималних 8 часова дневно) и ремети структура наставног плана и програма.

 Упутство за надокнаду не само што представља технички неизводљив захтев, већ и онемогућава довољно времена и простора за остварење свих других облика образовно-васпитног рада.

 Као могуће последице очекујемо не само револт родитеља, већ и избегавање ученика да похађају наставу. Чињеница је да је овакав предлог надокнаде часова пропуштених током штрајка у супротности са Споразумом као и са обећањем министра просвете и науке да ће у овом процесу бити испоштована права и интереси ученика. Водећи рачуна управо о томе, сматрамо да се надокнада свих облика образовно-васпитног рада мора односити на оне ученике којима је то потребно, без условљавања оних који су у потпуности савладали програм.

 Још једну препреку у остваривању захтева из Упутства представљају Књиге евиденције које не садрже довољан број рубрика за евидентирање свих надокнађених часова.

 Напомињемо да је терминолошки неоправдан и неприхватљив израз «изгубљено радно време у току штрајка» те да се «на мала врата» поново активира појам «ефективних часова рада».

 ГСПРС „Независност“

Упис првака у основне школе у Нишу, започет пре неколико дана, донео је велику борбу за нове ђаке. Није никаква реткост, нити чудо да се у градским вртићима последњих недеља могу сусрести представници појединих основних школа који бораве у њима само са једним задатком – да привуку што више малишана у своје образовне установе. Јер, како тренутно ствари стоје, може се лако догодити да школе из централног градског језгра не упишу довољан број првака, а да, на другој страни, у образовним установама на периферији и на ободу Ниша не буде места за све нове ђаке.
О парадоксалној ситуацији начелник Школске управе Министарства просвете Нишавског округа Живомир Јовановић каже:

– Понавља се ситуација од пре неколико година. Док је интересовање родитеља за поједине школе и упис малишана велико, а то важи за школе у новим насељима на градском подручју која су никла и подигнута последњих година и где су школе пуне, за друге, у центру Ниша, знатно је опало. Све је последица већег насељавања нових делова града, где је углавном млађа популација, док у централном градском језгру преовладава претежно становништво старије доби и где је, разумљиво је, мање мале деце.

Појава представника основних школа у вртићима, где се пропагандом лобира за одређене школе и маркетингом покушава привлачење већег броја будућих првака, није незаконита, истиче Јовановић и додаје:

– Право је родитеља да упише своје дете у коју год школу жели или коју изабере. Менаџери, значи, раде дозвољен посао. Бојим се да ће се појавити други проблем, да ће сутрадан, када почне школска година, родитељи који станују на периферији а одлуче да свог малишана упишу у неку од школа у центру града свакога дана морати да га доводе до школе и враћају кући само да би похађало неку од оних у центру Ниша – а не школу коју има у комшилуку и свом насељу.

Нишке школе из центра града тврде да у континуитету, преко целе године, а не само сада у време уписа, раде на промоцији својих установа и програма у њима за будуће прваке. Организују се, сазнали смо, и састанци са родитељима деце из предшколских установа, на којима се представљају успеси ученика претходних генерација из школа не само у настави, већ и на ђачким такмичењима. До сада је, речено нам је, такав промотивни и менаџерски рад дао добре резултате. У школама које су на пример на почетку школске 2009/2010. године у првом разреду имале једва по шездесетак првака већ у овој школској години имају и по три одељења по 30 ђака. На тај начин обезбеђује се и пун фонд радних часова за учитеље и наставнике у школама и решава, односно избегава проблем могућих технолошких вишкова наставног кадра због мањка нових ђака.

Т. Тодоровић

Ја сам мајка двоје основаца и професор и купила сам још један уџбенички комплет. Мој син лакше памти када подвлачи разнобојним маркерима и не желим да буде под стресом ако нешто случајно запише или подвуче…Замислите дете које треба код куће да уради 14 задатака. Пошто не сме да пише и брише по уџбенику, прво ће морати да их препише у свеску, па тек онда да их ради, а то дуго траје. Осим бесмисленог губљења времена, крајњи ефекат ће бити да ће деца изједначити знање и преписивање, да ће сматрати да је учење нешто бесмислено, а књига нешто што је пролазно. Не треба заборавити да је уџбеник у сиромашним породицама често једина књига која је у кући и штета је што дете на крају године мора да је врати…

Ове две приче – мр Иване Пејоске и др Александра Бауцала са Филозофског факултета сликовито илуструју полемику која се ових дана развила у јавности око пројекта бесплатних уџбеника. Тим поводом је Удружење „Родитељ” јуче затражило од просветних власти да не примењују овај концепт док не буде обезбеђен новац да школске књиге ученици добију на трајно коришћење. По мишљењу родитеља окупљених у овом удружењу, али и стручњака, бесплатне уџбенике требало би да добију само деца из социјално угрожених породица, без обавезе враћања књига на крају школске године.

Драгана Соћанин, председница овог Удружења, каже да родитељи нису консултовани, да се занемарује суд стручне јавности и да се усваја нешто што може имати трајне штетне последице по сву децу.

– Наши уџбеници су напредовали последњих година и бојим се да је ова иницијатива у супротности са савременом педагошко-психолошком науком. Раздвајање уџбеника на уџбеник и радну свеску озбиљан је посао, а не своди се на то да се само „ишчупају” линије на којима ће дете писати и зато се бојим да није остало довољно времена до почетка наредне школске године – сматра Љиљана Видовић, потпредседница Педагошког друштва Србије.

Са тим се слаже и др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета, која поставља питање легалности нових уџбеника.

– То нису уџбеници које је НПС препоручио и они ће морати поново на проверу, а питање је чак и ако је све како треба колико брзо је могуће читав посао завршити – указује др Радуновић и додаје да ће ово питање вероватно бити на дневном реду наредне седнице НПС:

Председник Центра за демократију др Драгољуб Мићуновић, који је био домаћин недавног округлог стола на тему „Коме сметају бесплатни уџбеници”, сматра да враћање школских књига има васпитну функцију, јер ће се код деце развити поштовање и љубав према књизи с једне стране и солидарност с друге.

– У многим земљама се тако ради и показало се да то функционише. Не видим зашто се прави велики проблем од питања да ли деца треба да врате или да чувају уџбенике за успомену. Ко чува те уџбенике после школовања, пођите од себе? То су веома ретки библиофили – каже др Мићуновић.

Министар просвете и науке др Жарко Обрадовић одговара да не мисли да је јерес тражити од родитеља и од деце да воде рачуна о књигама и да је невероватно како је племенита идеја – да 80.000 ученика основне школе добије бесплатне уџбенике – „дочекана на нож”.

– За многе се иза целе приче око уџбеника крије чаробна реч која се зове – профит, јер тржиште уџбеницима је „тешко” од 30 до 90 милиона евра сваке године. Од првог разреда до завршетка средње школе учи 905.000 деце. Узмите цене комплета и помножите, па дођите сами до одређеног закључка. То некад нема везе са образовно-васпитним методама – рекао је министар на овом скупу.

С. Г.

———————————–

Издавачи тврде да нису профитери

„За издаваче кажу да су профитери и да из личног интереса не подржавамо овај пројекат. То није тачно, апсолутно нисмо против бесплатних уџбеника, али на овај начин неко руши квалитет школских књига. Осим тога, чињеница је да ће сигурно половина родитеља купити још један комплет”, каже Гордана Кнежевић Орлић, председница Извршног одбора Удружења издавача уџбеника и учила Србије и директорка издавачке куће „Клет”.

Sve više zlostavljanja na poslu

Ivan Mišković М

U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji trpe zlostavljanje manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu, kaže za „Blic“ dr Marjana Trkulja, psihijatar u ambulanti za mobing i stres na radu Kliničkog centra Srbije. U toj ambulanti svakog dana pomoć zatraži petoro ljudi zbog mobinga.

Mnogi trpe mobing zbog straha da ne ostanu bez posla

– Nekoliko godina sam trpela stalne prozivke da ne znam posao, da nisam kompetentna, a svaki moj pokušaj da kažem i dokažem da sam možda u pravu završavao se sa “Ćuti!”. To je trajalo i trajalo a ja sam se sve gore osećala. Nakon godinu dana sam se obratila lekaru i pokazalo se da sam dobila čir na želucu i povišen pritisak. Odmah nakon toga sam promenila posao i radno okruženje, a zdravlje mi se vratilo u normalu – ovo je priča Nataše R. (39) iz Beograda, koju je prošle nedelje čula dr Marjana Trkulja u ambulanti za mobing i stres na radu, koja je početkom ove godine osnovana u Institutu za medicinu rada Kliničkog centra Srbije.

U ambulanti radi tim sastavljen od psihijatra, psihologa i specijaliste medicine rada, a svi oni edukovani su na Univerzitetu Ajova u Sjedinjenim Američkim Državama.

– U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji to trpe manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu. Stres na radu je prvi pojavni oblik zlostavljanja na poslu, a prvi simptomi stresa su nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, glavobolja… Nakon određenog vremena koje zaposleni provede na poslu, a zlostavljan je od šefa ili nekog drugog odgovornog lica, dolazi do psihosomatskih poremećaja i to angine pektoris, iritabilnog creva, napada astme, veoma nezgodnih ekcema, hipertenzije, čira na želucu, gastritisa… Sve to mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a skoro niko se ne bavi time da se to spreči ili makar ublaži – kaže za “Blic” dr Trkulja.

Dr Marjana Trkulja

Lečenje ovih ljudi je dugotrajno i skupo. Daju se lekovi da se smanji napetost, reguliše spavanje, često se u terapiju uključuju i antidepresivi. Doktorka upozorava da žrtve veoma često prvo sebe preispituju i traže sopstvenu krivicu za tuđe ponašanje, pa tek onda shvate da nisu ničim zaslužile takvo zlostavljanje.

Kao osnovni razlog zašto je zlostavljanje na poslu poprimilo epidemijske razmere u Srbiji ona navodi strah od gubitka posla i nezaposlenost. Kako kaže dr Trkulja, dolaze joj ljudi koji su godinama trpeli neetičku i neprijateljsku komunikaciju u sredini u kojoj rade, a donošenjem Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu sredinom prošle godine shvatili su da mogu i da se pobune.

Zasad se stidljivo pojavljuju i prvi slučajevi na sudu, a to su po pravilu veoma dugotrajni i iscrpljujući procesi, pa žrtve često nemaju ni strpljenja ni novca za tako nešto. Zakon je donet relativno skoro, pa je i to razlog zašto nema rešenih sporova.

Pet oblika zlostavljanja na radu

* Nemogućnost normalne komunikacije (žrtvu prekidaju, ne daju joj reč)

* Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, prema njoj se ponašaju kao da ne postoji

* Napadi na ličnu reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi, ismevanje po rasnoj, polnoj ili bilo kom drugom osnovu)

* Napadi na profesionalnu reputaciju (stalne kritike i prigovori, niska ocena rada…)

* Napadi na zdravlje (žrtva se prisiljava da radi zadatke koji joj narušavaju zdravlje, ne dopuštaju joj se godišnji odmori i slobodni dani…)

Šta nije mobing

* Zavođenje discipline na poslu

* Podizanje tona radi nadjačavanja na sastanku

* Davanje radnih zadataka van opisa posla ako su saglasni stepenu obrazovanja

* Razlike u mišljenjima

* Nedobijanje plate

* Neplaćanje prekovremenog rada

* Nedobijanje regresa ili toplog obroka

Izvor: Tanjug- Ministarstvo prosvete iniciraće pomeranje datuma održavanja male mature i prijemnih ispita za fakultete.Ministar Žarko Obradović objasnio je da će takva inicijativa biti pokrenuta kako bi učenici stigli da se pripreme budući da moraju da nadoknade časove izgubljene tokom štrajka u prosveti.

Obradović je rekao da se nastoji da se na svaki način stvore uslovi da štrajk prosvetnih radnika ne ostavi posledice po učenje i nadokandu gradiva koje će učenicima biti potrebno za polaganje završnih ispita.

„Na direktorima škola je da organizuju nastavu, ali ne može se univerzalni model nadoknade davati za sve, jer je reč o školama koje su na različite načine učestvovale u štrajku i imaju različit broj smanjenog radnog vremena“, kazao je Obradović, dodajući da je reč o 35 odsto škola u Srbiji, a da je 65 odsto radilo nesmetano.

Ministar prosvete i nauke je ukazao na to da je nadoknada časova predviđena iz dva razloga – da đaci imaju mogućnost da time dobiju znanje koje im je potrebno za polaganje završnih i prijemnih ispita i da se pomogne prosvetnim radnicima kojima je umanjen lični dohodak zbog odluke da se stupi u štrajk da imaju uslove da to nadoknade.

„Mi ne možemo uticati na njihovu volju, ali želimo da stvorimo sve uslove da se sve propušteno nadoknadi i da svi budu spremni“, kazao je Obradović.

Na pitanje kako komentariše jučerašnje proteste kragujevačkih đaka povodom najava da će morati da idu subotom u školu, Obradović je kazao da ako ne postoji želja da učestvuju u dodatnoj nadoknadi, onda je to štetno po njih.

Prošle nedelje i učenici u Kraljevu su održali jednočasovni protest, na koji su ih, kako su naveli, podstakli neregularni uslovi školovanja.

Među učenicima je bilo najviše maturanata, koji strahuju da neće biti u stanju da se pripreme za prijemne ispite.

Усаглашен текст

На састанку радних група, 1.априла, усаглашенa је нови текст Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. .Рад се и даље наставља, и сваку примедбу или предлог доставите електронском поштом.

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ