Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ ПРОТЕСТ ПРОТЕСТНИ СКУП-02.10.-БЕОГРАД ПРОТЕСТ КРАЉЕВО ПРОТЕСТ НОВИ САД ПРОТЕСТ УЖИЦЕ ПРОТЕСТ ШАБАЦ ПРОТЕСТ ВРАЊЕ ПРОТЕСТ НИШ ПРОТЕСТ ЛЕСКОВАЦ
17.03. 2011.

НАСТАВАК ПРЕГОВОРА СА СИНДИКАТИМА ПРОСВЕТЕ

Categories: Актуелно|

ТАNJUG

15392722084d4caae1c5617922271081_640x360

U Vladi Srbije danas će biti nastavljeni pregovori sa sindikatima prosvete o materijalnom položaju zaposlenih u osnovim i srednjim školama, prekinuti polovinom februara.

Sindikate je na razgovore pozvao ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, u dogovoru sa predsednikom Vlade Mirkom Cvetkovićem, rekao je Tanjugu predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković.

Razgovori počinju u 15 sati, a sindikati su u ponedeljak, 14. marta od ministra Obradovića zatražili nastavak pregovora o materijalnom položaju zaposlenih i vraćanju dostojanstva profesiji, a pomoć u obnavljanju pregovaračkog procesa zatražili su i od predsednika Srbije Borisa Tadića.

U dopisima Obradoviću i Tadiću, sindikati su naveli da je pregovarački sto jedino mesto za prevazilažene dramatične situacije u kojoj se nalazi prosveta, i istakli da je tokom štrajka izgubljeno mnogo vremena, a rešenje se ne nazire.

Sindikati su, osim zahteva za obnavljanje pregovora, najavili i da će 25. marta organizovati protestni miting u Beogradu i potpunu obustavu rada ukoliko im bude umanjen drugi deo februarske zarade.

Tri sindikata ostaju pri zahtevu za povećanje zarada od majske i oktobarske plate za po pet odsto, kao i usklađivanje zarada s indeksom potrošačkih cena, za šta je kako tvrde, potrebno manje od dve milijarde dinara.

 

 

 

17.03. 2011.

ШАЉУ МАМЕ И ТАТЕ У ЗАТВОР

Categories: Актуелно|

 

dete

По новим одредбама Закона о породици, физичко кажњавање деце је строго забрањено, а татама или мамама који подигну руке на своје чедо прети затворска казна до 15 дана, у зависности од степена повреде детета.

Како то обично бива, и спречавање злостављања деце у породци има другу страну медаље, а то је да су најмлађи сада у Србији добили и законску могућност да се „обрачунају“ са родитељима, уколико су због нечега љути на њих и да, уз причу „да су их тата и мама тукли“, отерају своје хранитеље иза браве. Како „Правда“ сазна¬е из извора блиских МУП-у, недавно је у Обреновцу малолетна девојчица служби СОС телефона пријавила оца да ју је ударио. Несрећни отац, који је ударио кћерку јер је препрвљала оцене, провео је ноћ у полицијском притвору.

Из службе СОС телефона кажу да све вше деце пријављују злостављање родитеља, и да до сада није било случајева лажних позива и злоупотреба.

– Наравно да појдину ћушку над децом не можемо окарактерисати као злостављање, али све теже облике физичког кажњавања, где су видљиве повреде или ожиљци, дужни смо да пријавимо надлежним органима –кажу у СОС служби.

Психијатар др Зоран Миливојевић сматра да је телсно кажњавање деце један од легитимних начина кажњавања, који мора бити родитељима на располагању како би обавили своју родитељску улогу.

– То не значи да препоручујем телесну казну, али она никако не сме бити забрањена. Идеално је да се не примењује телесна казна, али не може идеал да уђе у закон. Идеално је оно што посто¬ји у свету идеја, а не у реалности. Закон мора да поштује реалност. А реалност је таква да некад заиста посто¬е ситуаци¬е у којима родитељи немају други избор него да примењују телесну казну. Исто тако, и држава, на пример, када грађани неће да слушају њене овлашћене представнике, примењује насиље. У истој позицији су и родитељи, који једноставно морау, по логици ствари, да примене насиље када дете одбија да послуша у некој важној ситуцији. С истим правом онога ко је више заинтересован за добробит детета од самих родитеља, бабе и деде, родбина, па и комшије које се не слажу са начином васпитања који примењују родитељи, могу тврди¬и да је дете злостављано. Систем је такав да ће морати да реагује на било какву пријаву, тако да осумњиче¬ној особи неће бити нимало пријатно тврди Миливојевић.

По њего¬вим речима, о лажним пријавама размажене деце, која неће ни од чега презати да уцене родитеље да им испуне неку жељу, не треба ни говорити.

Клинички психолог Ана Зорнић сматра да су одредбе Закона о породици, које кажњавају затвором чак и ћушку, ипак престроге.

– Морамо правити разлику између злостављања детета и васпитне казне. Узмимо пример четворогодишњег детета које се спрема да гурне прст у струјни штекер. Да ли родитеља које ће у том часу удари¬и дете по руци и спречити га да доживи струјни удар треба казнити због насиља? Да ли је насиље ћушнути де¬е зато што је пробало да се нагне преко прозора или терасе? Посебна је прича да тинејџери, када се нађу у „лудим годинама“, често имају порив да се свађају са родитељима и да их малтене мрзе када им нешто, најчешће оправдано, забране. Сада имају могућност да пријаве родитеље да су их тукли и да због најмање модрице „непослушне маме и тате“ пошаљу иза решетака –сматра Зорниће-а.

С. Миловановић

 

 

17.03. 2011.

КОЛИКО ЈЕ ПОСКУПЕЛА ХРАНА

Categories: Актуелно|

Godisnji-rast-cena

Колико је поскупела храна

Живот у Србије данас је скупљи барем 30 одсто него пре годину дана, ако је судити према тренутно важећим ценовницима из супермаркета. Нема намирнице која у поређењу са мартом прошле године није понела више цене, а невоља је утолико већа што је углавном реч о производима на којима је немогуће штедети.

У организацијама за заштиту потрошача још су ригорознији и тврде да смо због таласа поскупљења чак 60 одсто сиромашнији него пре 12 месеци.

А да је живот заиста знатно скупљи него прошле године не показују само поскупљења хране. Ни цене услуга нису мировале – рачуни за комуналије све су већи, а колико пута је поскупело гориво потрошачи су одавно престали да броје.

С. Деспотовић

објављено: 16.03.2011.

 

 

17.03. 2011.

ДАНАС ПРЕГОВОРИ ПРОСВЕТАРА И ВЛАДЕ

Categories: Актуелно|

Autor: V. A., Danas

Beograd – Sindikati prosvetnih radnika, koji štrajkuju već sedmu nedelju, nastaviće danas u 15 sati pregovore sa predstavnicima Vlade Srbije, potvrdio je za Danas Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

leki-betaErdelji je istakao da će na današnjem sastanku sindikati tražiti objašnjenja ko je dao nalog Upravi za trezor da se plate prosvetnim radnicima, koji su u zakonskom štrajku, smanje između 15 i 33 odsto. Erdelji tvrdi da su direktori škola „odbili da Ministarstvu prosvete dostave podatke o tome ko je, koliko i u kom obliku štrajkovao, pa se postavlja pitanje na osnovu čijeg uputstva je stigao nalog da se zarade smanje“. Drugi deo februarske plate prosvetari treba da prime 20. marta.

 

 

17.03. 2011.

ПРОФЕСОРИ ШТРАЈКУЈУ, ЂАЦИ УЧЕ ЗА МАТУРУ

Categories: Актуелно|

 

kragujevacka-gimnazija_f

Izazov za kragujevačke maturante

B. Kuljanin

KRAGUJEVAC – Kad je vanredno stanje, svi se trude da sve bude normalno. Radimo maturske, idemo na takmičenja, pripremamo se za prijemne ispite na fakultetima, s profesorima komuniciramo i posredstvom interneta. Časovi su skraćeni, ali profesori nastoje da nam izađu u susret i da se štrajk ne odrazi na naš konačan uspeh, tvrde maturanati Prve kragujevačke gimnazije, čiji su nastavnici već sedmu nedelju u štrajku.

Đački parlament ove škole zvanično je tražio da se prekine sa praksom da se školsko zvono oglašava na svakih 45 minuta i da tako u prazno ne gube puna dva časa. Zasedao je i Đački parlament, održan zajednički sastanak sa upravom škole, dogovoreno da zvono zvoni na 30 minuta, a slično je i u ostalim srednjim školama Kragujevca. Oko 1.600 maturanata, bar tako tvrde profesori, ne bi trebalo da trpe posledice njihovog štrajka.

– Radimo timski, teme za maturske radove izabrali smo već u decembru i nijedan profesor ne odbija da nam pomogne i u pripremi za maturske i prijemne ispite na fakultetima. Maturski rad sam skoro završio, konkurisaću na FON-u i verujem da ću proći – kaže Stefan Radenović, učenik četvrtog razreda specijalizovanog odeljenja matematičara.

Njegov drug Aleksandar Vujinović konkurisaće za prijem na PMF, u grupi je sa talentovanim matematičarima. Tvrdi da štrajk koji traje već skoro dva meseca neće imati uticaja ni na završni ispit, ni na rezultate prijemnog ispita na fakultetu.

– Konsultujemo se sa profesorima, imamo dodatnu nastavu subotom iz hemije i fizike, radimo timski, a zovu nas i kolege iz drugih završnih razreda ako treba nešto da im objasnimo – kaže Aleksandar. Slađana Nikolić se priprema za prijemni na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, maturski rad je već završila. Kaže da je i ne brine se ni za maturski ni za prijemni na fakultetu.

– Nije škola samo ova dva poslednja meseca. Radili smo dvanaest godina i ne bi trebalo da bude problema na prijemnom – kaže Nikola Živanović, maturant Gimnazije.

Prema rečima direktorke Slavice Marković, iako su časovi skraćeni, programske aktivnosti u školi organizuju se bez većih teškoća. -slavica

– Naši učenici bili su i na opštinskom i na regionalnom takmičenju, njih 14 učestvovaće i na državnom, a bez obzira na štrajk, organizujemo dodatnu i dopunsku nastavu i časove subotom iz matematike, fizike i hemije. Tim časovima mogu da prisustvuju i učenici iz drugih škola – kaže direktorka Marković.

Predsednik Unije prosvetnih radnika Kragujevca Milan Jevtić kaže da će, “ako se nastavi sa urušavanjem obrazovnog sistema i radom od danas do sutra, bez dugoročne strategije obrazovanja, maturanti i svi ostali đaci snositi posledice narednih 20 godina”. Bez obzira na štrajk, Jevtić veruje da ova generacija neće imati problema u polaganju ispita.

Uče kući

Slavica Janković, zamenik direktora Politehničke škole, kaže da su deca dobila pitanja za usmeni, odnosno izborni predmet, izvukli su zadatke za maturski, a rade kod kuće ili se konsultuju sa nastavnicima u školi.

– Iako se o tome mnogo ne govori, u našoj školi nema većih problema u pripremi đaka za završni ispit – kaže ona.

 

 

16.03. 2011.

НАУЧНИЦИ СЕ ПЛАШЕ ДА ЋЕ ЊИХОВ НОВАЦ ОТИЋИ ЗА ШТРАЈК У ПРОСВЕТИ

Categories: Актуелно|

 

I. Kranjčević ne-v

Više od tri hiljade ljudi iz zemlje i inostranstva potpisalo je do juče peticiju „Reci NE ukidanju Ministarstva nauke”….koju su pokrenuli naučnici nakon odluke da u rekonstruisanoj vladi ovo ministarstvo bude ukinuto i dođe pod ingerenciju Ministarstva prosvete.

PETICIJA – Protest zbog činjenice da nigde u svetu resor nauke nije sjedinjen sa prosvetom, već visokoškolskim obrazovanjem, rezultirala je peticijom na sajtu ministarstvonauke.com, koja bi trebalo da bude predata Narodnoj skupštini, predsedniku Borisu Tadiću i premijeru Mirku Cvetkoviću.

Naučnici ističu da je Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja bilo veoma uspešan resor, koji je praktično već u Evropskoj uniji, o čemu govori činjenica da je to ministarstvo moglo da konkuriše za projekte EU ravnopravno sa svim njegovim članicama.

– Ukidanje ministarstva može da bude pogubno za sam proces razvoja nauke u Srbiji. Ministarstvo prosvete je u velikim problemima. Sumnjamo da će ministar imati vremena da se bavi pitanjima nauke, a nauci je potreban menadžer. Akcija koju smo pokrenuli ima za cilj da se nešto promeni, da se ova greška, ako ne pre, ispravi pri narednoj rekonstrukciji vlade. Cilj je da se pošalje jasna poruka od naučne zajednice da ovaj potez Vlade Srbije smatramo lošim – poručuje Milovan Šuvakov, saradnik na Institutu za nauku i rukovodilac u Istraživačkom centru Petnica, jedan od inicijatora akcije „Reci NE”.

Srpske naučnike, koji su već i potpisali peticiju, brine da novac predviđen za razvoj nauke, za koji je deo izdvojen iz budžeta Srbije, a deo dobijen kreditom Evropske komisije, ne bude pretočen na tekuće goruće stvari, kao što je štrajk zaposlenih u prosveti.

– Pribojavamo se da li će novi ministar moći da, uz svakodnevne probleme, održi kontinuitet nabavke opreme za potrebe projekata u okviru „razvoja nauke”. Velika sredstva planirana su i za izgradnju stanova za mlade naučnike, za Petnicu, za Centar za promociju nauke. Sada sve dolazi pod znak pitanja. Oprema koja će nam biti potrebna za projekte nije nabavljena, tek treba da budu raspisani tenderi – kaže prof. Stanislava Stošić Grujičić sa Biološkog instituta „Siniša Stanković”.

 

 

 

16.03. 2011.

ПРОТЕСТ 25. МАРТА

Categories: Актуелно|

 

dru-sindikati_310x186

„Јавне службе Србије-да свима буде боље!“

Синдикати јавних служби пре два дана урадили су тзв.оквирни сценарио протеста под називом “Јавне службе Србије – да свима буде боље!“. Понављамо то је, оквирни сценарио, а сутра ће на заједничкој седници штрајкачких одбора три синдиката просвете и представника других синдиката,Синдикат правосуђа, Полицијскog синдикатa Србије и других синдиката, утврдити коначан програм протеста, а који садржи и даљу стратегију свих ових синдиката, који ће 25. марта бити у протесту. Према нашим информацијама, и други синдикати јавних служби (сем СССС) ће нам се придружити.

ПРЕУЗМИ СЦЕНАРИО

15.03. 2011.

ШТРАЈК ПЕДАГОШКИХ УСТАНОВА ЈЕ КОРИСТАН ЗА СРБИЈУ

Categories: Актуелно|

Историја образовања и васпитања у Србији, па и у окружењу, није забележила тако дубоку и општу кризу образовне политике, образовног система и педагошке професије, која је до темеља обезвређена и понижена, све до катастрофалних услова у којима се одвија тако значајна делатност за прогресивни развој, као што је то данас, на почетку друге деценије 21. века у Доситејевој и Вуковој Србији. Дебеле „беле књиге“ о истини над рушевинама и „педагошким мртвим морем“ у Србији могу се исписати и запитати – волимо ли децу Србије, и где су границе стратегије рушења образовног система и реномеа педагошке професије? Коначно, зашто под „паролом“ – друштва учења, друштва знања, свакодневно се систематски одвија процес стварања „друштва незнања“, полуписмености, штетног знања и недоступности знања најширим слојевима друштва, посебно сиромашним дечацима и девојчицама у србијанским школама?

У години када треба Министарство образовања (просвете) и други чиниоци да достојанствено обележе 200 година од Карађорђеве одлуке да великог умника и просветитеља Доситеја Обрадовића постави за првог министра „просвештенија народња“ и преране смрти овог великана европског реномеа, већи део одговорних и одлучних педагошких радника, односно школа био је приморан да право на егзистенцију, достојанство и боље услове школовања србијанске деце, као и задовољније родитеље у Србији, потражи у штрајку. Своју професионалну, педагошку и политичку свест и бригу за будућност деце и омладине у Србији, одлучно су исказала три репрезентативна синдиката – Унија синдиката просветних радника Србије, Грански синдикат просветних радника Србије «Независност» и Синдикат радника у просвети. Четврти репрезентативни Синдикат образовања Србије, скоро по „традицији“, није стао у заштиту веома оправданих и судбоносних захтева учесника у штрајку, подржавајући владу, Министарство просвете и друге који су довели образовање у овако дубоку кризу и безнађе, оспоравајући уставна и законска права педагошким радницима да јавно бране интересе ученика, родитеља и своје професије, достојанства и егзистенције. Педагошки покрет Србије у целини изражава подршку захтевима три репрезентативна синдиката и чуђење над изјавама Мирка Цветковића, председника Владе Србије и Жарка Обрадовића, министра просвете, у којима изостаје разумевање за тешко стање у србијанском образовању.

Педагошки покрет Србије, у складу са расправама и завршним документима са својих научних и других скупова, затим истраживањима и проучавањима стања и проблема у друштву и образовању у Југославији, Србији и региону, најангажованије је износио своје закључке, поруке и предлоге, као и критике о драматичном и погубном тренду промена у образовању, па ћемо овом приликом, сажето, изнети конструктивне и рационалне ставове о најтежем политичком питању Србије и њене суморне будућности, а они гласе:

1) Образовни систем је у тоталној и дубокој кризи, без иједног показатеља да власт предузима или планира мере за заустављање пропасти Србије у најважнијем темељу опстанка – нема никаквог пројекта или одлуке за коју би се могло тврдити да је у функцији обнове и стабилизације, нити има забринутости над судбином деце и омладине у будућности. Нема стратегије развоја образовања ни у назнакама, а камоли да се раде реформаторски подухвати, стручно, одговорно, демократски, педагошки, хуманистички. Све саме импровизације, „реформни помаци“, демагошка реторика, волонтерско-невладина нестручна и страначка манипулација и симулација.

2) Финансирање образовања је планирано да буде недовољно, све сиромашније, да се средства за ову делатност троше на друге непроизводне, па и штетне делатности. Нетачно је да нема средстава, а за сваку је осуду дрско тврдити да је економска стабилност Србије угрожена ако се адекватно финансира систем васпитања и образовања. Средстава има и јавно се расипају огромне милијарде, као што је случај са бизнис-спортом, верским заједницама (супротно Уставу), странкама, државном бирократијом и другим каналима одлива капитала. Један од највећих економских губитака и понора јесте застарело и запуштено, нереформисано и нерационално образовање, али „више силе“ не дозвољавају да се води научна, демократска, педагошка, патриотска реформа, већ да се „негује“ криза, подмећу „квазиреформски помаци“ и сличне „радионице кризе“. Педагошки радници су искључени из свих релевантних процеса и токова у којима се доносе пројекти, мере, одлуке, смернице за изградњу образовног система по мери деце, омладине и одраслих у 21. веку. Држава је понизила најважнију професију – педагошке раднике, и младој генерацији угрозила будућност.

3) Србија нема право ни на грам наде за спас од колонијалне судбине и беде ако се хитно не предузму истраживање и проучавање педагошког законодавства (шуме прописа), који су доношени у страним и страначким канцеларијама, трошећи огромно време, средства и енергију са циљем да се бирократским стегама, санкцијама „окује“ и блокира сваки вид де-

мократије, слободе стваралаштва, слободе мишљења, слободе критике, идеје за бољу школу деци и студентима. Историја Србије није имала никад такву бирократизацију, снажан систем етатизације и диктатуре у образовном систему као последњих десет година. То је кочница

било каквог прогреса и хуманизма. То је атак на идеале младих генерација и снове родитеља. Бирократска вертикала, погубни политички плурализам, страначка диктатура над педагошким интелектуалцима, затим организовано угрожавање породице, комерцијализовање образовања, до бесмисла доведена кадровска (страначко-аматерска) политика у образовним институцијама, најзад рушење система професионалног усавршавања (увођењем „трке“ за сертификатима на бесмисленим акредитованим скуповима).

4) Крупан проблеми, темељна препрека свим визијама модерног система образовања, просперитетније будућности, здравог друштва, друштва учења свих, слободне школе и слободног универзитета јесте – стандардно лоша кадровска и технолошка опремљеност Министарства образовања („просвета“ је манастирски, стари термин). Страначки, уместо стручни и лични критеријуми, затим одсуство модерних концепција овог ресора, стални су чинилац неефикасности, нерационалности, лутања у реализацији циља и задатака овог сектора и армије педагошких радника, њихових установа и организација. Срамота је толико игнорисати педагогију и друге науке, коначно историју националног и светског школства у кадровској политици Министарства. Рад Министарства је бирократски, без истраживања, слободе јавног деловања, па министар има улогу и јединог комуникатора с медијима у име ресора. Реформа факултета за образовање педагошких радника чека на макар малу акцију избављења из тоталне нерационалности и заостајања. Заводи за образовање, тзв. Центри за таленте (политика гимназија за таленте), су без педагошке основе, а на штету способне сиротињске, махом сеоске деце). Посебна је тема – срушен систем педагошког информисања и издавачке делатности, које ствара „нечитаоце за катедром“ и у друштву.

5) Педагошки радници су заслужили критике за недовољно ангажовање у борби за бољу наставу, лакше савлађивање програма, постизање успеха, јер се и у отежаним условима могло знатно више учинити на личном усавршавању, олакшању ученицима да не плаћају разне школарине и сличен дажбине, да их васпитавамо како да се сналазе у садашњем менталном и моралном мраку свих медија (школама порока).

Већина наставника не брани достојанство своје професије, нити штити ученике од последица кризе друштва, већ нечињењем, пасивношћу прави зло друштву. Бежање од друштвеног ангажовања, занемаривање самоусавршавања, одсуство из политичког живота, без идеја за бољу школу и факултете, злоупотреба у организацији екскурзија и рекреативне наставе, затим у набавкама уџбеника ученицима и слично угрозило је морални лик наставника. Посебно је угрожен углед универзитетских наставника у сфери корупције и трговине уџбеницима. Професори факултета никад не подржавају студенте и када су им драстично ускраћена права и нанета штета нестручним радом професора. Избегавање да се подржи штрајк школе или неке сличне институције, то је равнодушност према својим примарним професионалним обавезама. Кодекс педагошке професије налаже да наставник брани дигнитет и достојанство своје професије, њен друштвени значај. Потребно је водити и борбу против наставника којима криза и хаос у образовању одговарају.

6) Постоји знатно више разлога за штрајк, односно протест педагошких радника у Србији, па и у другим земљама у транзицији (на Балкану), а оне би могле бити:

а) против запуштености инфраструктуре у образовању;

б) због стања у сеоском школству;

в) против корупције у појединим образовним установама или државним органима;

г) против ускраћивања признања и националних пензија у образовању;

д) због превелике норме часова;

ђ) против угрожавања деце и омладине;

е) против садашњег стања „акредитованог“ семинарског усавршавања, које не сме бити обавезно (а и стручни испити из 19. века треба да се укину);

ж) када управа школе или факултета захтева да наставник предаје предмет који није студирао;

з) против нехумане и непедагошке инклузије;

и) због неопремљености школе училима и библиотека књигама;

ј) против медија који шире насиље, хулиганство, пороке и слично;

к) против злоупотребе малолетника у тзв. „спортским школама“ и у верске сврхе;

л) због угрожавања права на информисаност о раду Министарства образовања и науке и његових органа.

Дакле, штрајк педагошких радника је њихово уставно право и професионална обавеза.

 

 

Педагошки покрет Србије

Београд, Омладинских бригада 138

Драго Т. Пантић, председник

Београд, 14.март 2011.

 

 

 

15.03. 2011.

ПРОСВЕТАРИ ТРЕЋИ ПУТ ПИСАЛИ ТАДИЋУ И ПЕТИ ПУТ МИНИСТРУ

Categories: Актуелно|

 

TADIC-OBRADOVIC

Sindikati čekaju odgovor… Boris Tadić i Žarko Obradović

Poziv – Tri od četiri sindikata u prosveti traže nastavak pregovora

Sindikati radnika u prosveti (tri od četiri) juče su poslali pisma predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ministru prosvete Žarku Obradoviću sa inicijativom da što pre otpočnu pregovori države i prosvetara. Ministar Obradović poručio je da će se o njihovim zahtevima najpre konsultovati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

U pismu, sindikati su zamolili Tadića da im pomogne da započnu pregovore sa ministrom, jer su oni jedino rešenje.

– Iako smo očekivali da ćete se bar oglasiti, u ovoj dramatičnoj situaciji nije kasno ni da to sada učinite. Pomozite nam da se vratimo za pregovarački sto! Odbijanje resornog ministra da se sa nama sastane pogoršavaju ionako tešku situaciju – navodi se u pismu predsedniku Tadiću.

Nezadovoljni protokolom

S druge strane, ministra prosvete Žarka Obradovića u pismu su još jednom pozvali na pregovore, jer oko 70.000 zaposlenih u prosveti protestuje nezadovoljno protokolom, potpisanim početkom februara.

– Svesni situacije u kojoj se nalazimo, a kao odgovorni ljudi, predlažemo vam da preispitate svoju odluku i da se vratite za pregovarački sto – obraćaju se sindikati u pismu ministru.

Ministar prosvete poručio je da će se, pošto dobije zahteve sindikata, konsultovati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, jer je reč o zvaničnoj politici Vlade, a ne o odluci ministra.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Leonardo Erdelji kaže za Press da je socijalni dijalog jedino rešenje problema.

– Ovo je treći put da pišemo predsedniku i po peti da se obraćamo premijeru i ministru prosvete, ali odgovora nije bilo – navodi Erdelji, i napominje da bez obzira da li će biti započeti pregovori, ostaje zakazan protest prosvetara za 25. mart, kao i potpuna obustava rada i mogućnost štrajka glađu članova glavnog odbora ukoliko im bude smanjen drugi deo plate, 20. marta.

Nepromenjeni zahtevi

– Direktori škola dobili su nalog Ministarstva da smanjuju plate od 9 do 33 odsto, ali ne i uputstvo na koji način da to učine. Mnogi od njih, na primer u Beogradu, Kruševcu i Prokuplju, odbili su da smanje plate, dok drugi traže uputstvo kako da to sprovode – kaže Erdelji.

Sindikati traže povećanje plate, isplate jubilarnih nagrada, izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora.

Ana Vlahović, Beograd

 

 

Go to Top