Правна питања и одговори

Упис ђака првака у основним школама у Србији почеће 2. априла и трајаће до почетка наредне школске године, 1. септембра, најављено је из Министарства просвете и науке.

Упис првака требало би да се заврши до краја маја, али ће родитељима који то не стигну да ураде бити остављена могућност да своју децу у школу упису до почетка нове школске године, речено је агенцији Бета у Министарству просвете.

Приликом уписа потребно је понети извод из матичне књиге рођених, потврду о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврду да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године, 1. септембра има најмање шест и по, а највише седам и по година.

Ове године то су деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године. Пре поласка у школу деца похађају обавезни предшколски програм који траје девет месеци.

У школу могу поћи и деца узраста од шест до шест и по година, уколико психолози и педагози процене да су довољно зрела за то.

Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа казне за родитеље који без оправданог разлога није уписано у школу, од 5.000 до 25.000 динара.

Испитивање ђака пред полазак у школу обављају психолози и педагози. Испитивање се обавља по упису ђака, како би се утврдила способност детета и проценило да ли му је потребан индивидуални образовни програм.

У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.

РТВ

Просветна инспекција није дошла до доказа о наводним оргијама у новосадским средњим школама. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље. Ни полиција нема података о евентуалном ризичном понашању у школама.Проверавајући наводе медија, Просветна инспекција није дошла до доказа да у новосадским средњим школама, ученице наводно наплаћују сексуалне услуге ужином или цигаретама.

Медији су писали и о непримереним играма међу ученицима, које укључују групне сексуалне односе. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље, тврдећи да у њиховим школама таквих испада – није било.

Новосадски средњошколци о наводном оргијању својих вршњака чули су из медија. Директори школа не крију изненађење, неки сматрају да је реч о преувеличаној причи.

Директор Средње машинске школе из Новог Сада Милош Мазалица рекао је да о свим темама разговарају са ученицима, преко ученичког парламента или индивидуално и тај део посла обавља педагошко психолошка служба.

„Сматрам да проблем који је настао уколико је настао, треба да се и решава у тим оквирима“, навео је Мазалица.

Станко Матић из Актива директора средњих школа рекао је да ће та институција заседати следеће недеље и издати саопштење о томе да ова прича штети највише деци и родитељима.

Полиција за сада нема сазнања о непримереном понашању средњошколаца а могла би да реагује у случају да има елемената сексуалног злостављања.

Ненад Ердељан из Полицијске управе Нови Сад рекао је да о томе нема сазнања.

„Имали смо раније али то није није било процесуирано јер није било доказа па нема ни процесуиорања“, навео је Ердељан.

Надлежној инспекцији за сада ниједан ученик, родитељ нити просветни радник, случај није пријавио.

„Нико ништа не зна, то не значи да се неће знати! Покушаћемо да сви заједно дођемо до информације и да и родитеље и децу ангажујемо и нека проговоре“, рекла је Љубица Срђанов из Просветне инспекције.

Тинејџери су склони ризичном понашању, а ставове некад прилагођавају притиску вршњака, у чему је када наступи проблем, комуникација са родитељима од суштинског значаја, наводе стручњаци.

„Тинејџери афирмацију и идентитет траже у групи вршњака. Тада се на неки начин повлаче од родитеља престају са њима да причају, окрећу се себи и траже еротског партнера, то постаје битно“, каже Зоран Миливојевић, психотерапеут.

Наведено понашање у школама није покривено ниједним правним актом нити чланом закона, тврде у Просветној инспекцији.

РТС

У основним школама у Србији ускоро почиње упис ђака у први разред, а уколико родитељи или старатељи малишана не испуне ту законску обавезу, могу бити кажњени новчано и до 25.000 динара.Ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године, упис почиње 2. априла и званично ће трајати до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоцник министра просвете Желимир Попов.

У школу крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Од документације потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предсколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Иначе, у Србији се рађа све мање деце, па ће и ове године у школским клупама бити мање првака.

Године 2002. уписано је више од 84.000 првака, а 2009. близу 72.000. Према речима министра просвете Жарка Обрадовића, од 2002. до 2010. уписано је 15,5 одсто мање основаца, 7,86 одсто средњошколаца, а имамо и девет одсто мање одељења.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

На састанку представника синдиката запослених у образовању са заменицом секретара Секретаријата за образовање Града Београда Драгицом Моро разматрани су проблеми у вези са остваривањем права на модалитет накнаде трошкова за превоз. Као представник ГСПРС «Независност» изнела сам следећи став:

«Свим запосленима са територије Београда (свих 17 општина) се мора признати право прописано чл. 118. Закона о раду и чл. 25. ПКУ. Будући да је Бус-плус као нова електронска карта повољна за већину запослених, њено коришћење није спорно већ је и препоручљиво. Међутим, запосленима који из сопствених разлога желе да им се у новцу исплати накнада трошкова за превоз у висини цене месечне превозне карте то право се мора признати.»

Како се средства за превоз обезбеђују у буџету јединице локалне самоуправе, овакав начин исплате не би допринео повећању предвиђених средстава, те не постоји разлог да се исплата у новцу оспори.

                                                                                           ГСПРС «Независност»

                                                                                                  ТО Београд

                                                                                            Ружица Тодић Брдарић

Prvi srpski prosvetitelj Sveti Sava izbačen je iz udžbenika u Crnoj Gori, čime je nastavljen trend „progona“ srpskih pisaca i mislilaca iz nastave, započet još 2004. godine.

Sveti Sava

Iz nastavnih programa izbacuju se znemeniti srpski pisci, a na njihovo mesto postavljaju se stvaraoci iz Dukljanske akademije i Matice crnogorske.

Profesor nikšićkog univerziteta Veselin Matović koji se sa sa još 26 kolega protivi „seči“ srpskih pisaca kaže da je sve urađeno temeljno i sistematski.

– Kriterijum nije bio kvalitet pisaca i književnih dela, već nacionalni – rekao je profesor Matović za list Politika.

PRESS