Правна питања и одговори

Како се ближи април и упис деце у основну школу, тако се и родитељи све чешће питају да ли им је дете спремно за полазак у први разред. Осим припремног програма, који се одвија у вртићима, државним или приватним, у граду постоје и радионице које обављају припрему предшколаца и то кошта око 2.000 динара за месец дана.

РТВ

Обавештавамо чланове ГСПРС «Независност» и запослене у образовању са територије Београда, да је заменик секретара Секретаријата за образовање Града Београда, Драгица Моро, за четвртак, 22.03.2012. године, заказала састанак са Ружицом Тодић Брдарић, на коме ће се разговарати о превозу запослених.

Za deceniju broj mališana sa poremećajima u ponašanju porastao za 70 odsto. Ranije lečili samo medicinske probleme, danas i one koji pričaju na času

Sve je više dece sa poremećajima u ponašanju

Iz godine u godinu sve je više dece sa poremećajima u ponašanju. Posebno zabrinjava uzrast ispod 14 godina. Prema rečima Lidije Kozarčanin, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, kada su u pitanju predškolci i osnovci, poremećaji se ogledaju u lošem odnosu sa vršnjacima, nepoštovanju autoriteta, izostancima iz škole, neprekidnom pričanju i šetanju za vreme časova, telefoniranju usred nastave, uznemiravanju i šikaniranju drugih, nošenju noža u školu. Nemali je broj onih koji već u nižim razredima na časovima spavaju, jer im roditelji noću dozvoljavaju da igraju igrice.

– Sve se ovo ako su deca mlađa od 14 tretira kao asocijalno ponašanje, pa smo pre tri godine imali 2.777 prijavljenih slučajeva, u 2010. godini 3.604, a očekujemo da će majski izveštaj pokazati porast i u prošloj godini – kaže Kozarčaninova.

U blagom porastu je i broj prijava maloletnika koji su se sukobili sa zakonom, ali nemaju 14 godina, pa nisu krivično odgovorni (sa 1.150 na 1.790), kao i onih između 14 i 18, koji su, iako se još tretiraju kao deca, krivično odgovorni (sa 8.600 na 8.820).

Sve u svemu, kada se saberu sve prijave centrima, za deceniju, broj dece koji imaju različitih problema sa poremećajem u ponašanju porastao je za 70 odsto! Dok ih je 2002. bilo nešto više od 15.000, sada je ta brojka daleko premašila 26.000.

NIJE IM PRIJAO ZIMSKI RASPUST BROJ dece koja traže pomoć automatski se povećava u određenim periodima. Recimo, na kraju školske godine ili u vreme prijemnih ispita, kada dolazi do snažnih afektivnih reakcija. I produženi zimski raspust doveo je u ordinacije one mališane koji su više boravili sa svojim porodicama u kojima su loši međusobni odnosi.

Ali nisu sva deca destruktivna. Neka se povlače u sebe, odjednom prestaju da govore, dramatično menjaju raspoloženja.

– Pod tretmanom su, nažalost, uglavnom agresivnija deca, koja smetaju okolini. A dok okolina primeti da dete ima neku drugu ozbiljnu promenu ponašanja, bude kasno – kaže Kozarčaninova.

Prvi sa decom razgovaraju školski psiholog ili pedagog, druga instanca su razvojna savetovališta pri domovima zdravlja, i na kraju zavodi za mentalno zdravlje (u Palmotićevoj u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu), dečje klinike, ali i privatna psihološka savetovališta. Svi oni imaju pune ruke posla.

– Ranije su u specijalizovane ustanove dečje psihologije dolazila deca sa poremećajima u ponašanju koji su bili medicinski definisani. Danas, po preporuci školskih pedagoga i psihologa, dolaze ona čije je ponašanje smetnja za školu ili roditelje – potvrđuje Oliver Vidojević, dečji psihijatar i psihoanalitičar.

On dodaje da se često ne razlikuju teški prekršaji od nemirne dece, pa dečji psihijatri „dobijaju zadatak“ da „izleče“ mališane i od pričanja na času!

– Roditelji i škola se ponašaju kao da ne mogu da preduzmu ništa, pa odatle povećan trend konsultacija sa stručnjacima za mentalno zdravlje. Tako evakuišu problem i rešenje prepuštaju institucijama – zaključuje Vidojević.

BROJKE

15.000 broj maloletnika sa poremećenim ponašanjem

26.000 broj maloletnika sa promenjenim ponašanjem

3.600 broj mlađih od 14 koji se asocijalno vladaju

Večernje novosti

Почела настава кинеског језика у више од 30 школа у Србији. Учионице су биле пуне. Велико интересовање изненадило је све.

Више од 2.400 ђака основних и средњих школа ове недеље почиње да учи кинески језик. Наставу изводи 14 наставника из Кине у 31 школи у Београду и у још осам српских градова

За почетак се научило „добар дан“ на кинеском, а онда, да би се разбила обострана трема, разговарало се о кинеској храни, преко кинеских изрека, до свима блиске кошарке.

У мору препознатљивог градива, час на коме се учи кинески језик, али и вежба енглески, кажу, право је освежење.

„Кинески језик је нешто што нико није имао прилике да научи и мислим да ће бити занимљиво. Много су паметни и мислим да можемо од њих да научимо свашта“, кажу ученици ОШ „Франце Прешерн“ у Београду.

„Кажу – колико језика знаш толико вредиш“, истакла је ученица Основне школе „Вук Караџић“ у Лесковцу.

Ништа мање интересовање није ни међу гимназијалцима.

„Можемо да научимо нешто о кинеској култури и мислим да је то врло интересантно пошто се доста разликује од наше“, каже гимназијалка из Параћина.

Наставници су тек недавно стигли из Кине. Знају тек по коју реч српског.

„Ја сам дошла пре четири дана. Ово је веома лепа земља, свиђа ми се ваш народ. Београд је диван град. Надам се да ће деца научити кинески, а ја српски“,каже наставница кинеског језика Гао Чен.

Учионице су биле пуне. Велико интересовање све је изненадило.

„Ја имам стално позиве родитеља, директора школа који би волели да се и у њихове школе уведе кинески језик“, каже начелник школске управе Лесковца Томислав Симоновић.

Интензивнија сарадња није искључена.

„Ми ћемо након завршетка овог пројекта извршити његову еволуацију и тек онда следи евентуално могућа опција да се он понуди као страни језик“, каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Поред наставника, Кина је обезбедила књиге и речнике за ученике.

„Мислим да је пројекат веома важан за садашњост и будућност, за споразумевање и зближавање младих људи“, истиче амбасадор Кине Ђанг Ванху.

Дружење у 19 основних и четири средње школе биће два пута недељно.

Кинеска пословица каже да пут од хиљаду миља почиње првим кораком. Шта ће се у наредним корацима све научити од кинеске филозофије, традиције, па и њихових радних навика, видећемо око Нове године, када се пројекат завршава.

РТС