ЗАКЉУЧАК МИНИСТАРСТВА РАДА О ОДБАЦИВАЊУ ЗАХТЕВА УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ЗАКЉУЧАК МИНИСТАРСТВА РАДА О ОДБАЦИВАЊУ ЗАХТЕВА УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ОПТИМИЗАЦИЈА – РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА
У организацији Министарства просвете одржан је округли сто на тему: Како до оптимизације броја запослених у образовању, са почетком у 13 часова у Палати Србија. Основни циљ округлог стола је био како доћи до оптималног броја запослених у просвети и науци Србије.
У уводу, државни секретар, Александар Белић, је упознао присутне са основним принципима оптимизације посматрајући их само као смањење броја запослених, а не кроз оптимизацију комплетног система образовањаје како кроз мрежу школа, тако и кроз структуру и квалитет кадрова који образује или који се образују, а у складу са садашњом и будућом привредном активношћу.
План рационализације треба завршити до краја јуна, а примена да почне са почетком школске године. Треба имати у виду да просвета чини једну четвртину запослених у јавном сектору, те је смањење броја запослених са становишта државне администрације веома важно. Рационализација се темељи на основним принципима функционисања просвете. Сва радна места су нормирана. Смањење броја запослених није линеарно, што нас доводи до закључка да ће бити заштићених. Рационализацијом нису обухваћене све структуре и категорије запослених.
Неопходмо је смањити број запослених за 5%. У том циљу ће се у основним и средњим школама применити следеће мере: 1. краткороћне (апсолутни вишкови – око 100 запослених; релативни вишкови – око 500 на основу ценуса; укрупњавање норме – око 10000 запослених), 2. средњерочне (смањење броја запослених у администрацији, дефинисање минималне величине одељења, промена наставних планова и програма).
Сигурно је да ове наведене бројке превазилазе 5%, нарочито ако се има у виду да сваке године 2-3% запослених одлази у пензију. Током расправе видела се јасна поларизација у дискусији различитих интересних група и појединаца у односу на став који су заступали СОС и ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ као репрезентативни синдикати.
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Поштоване колеге запослене у предшколским установама,
овим путем изражавамо жаљење, јер да би наставили даље своју борбу, неке ствари морамо назвати правим именом, изнети чињенице и истину, како би зауставили тврдње које немају основа, већ уносе забуну и дискредитују људе.
Одбор ПУ у ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ вас на овај начин обавештава да су сви позиви за сарадњу и договор упућени госпођи Љиљани Киковић из СССС, на жалост свих нас остали мртво слово на папиру, јер госпођа Љиљана Киковић није нашла за сходно да на њих одговори на било који начин, ни позитивно ни негативно.
Зашто је тако не знамо, одговор би требало потражити лично од госпође Љиљане Киковић.
Крајње је неозбиљно, непрофесионално и недопустиво, да Љиљана Киковић, као лидер предшколаца у СССС, своје пропусте оправдава тврдњама да смо ми из ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ ти који нису за сарадњу.
Да се ово не би претворило у рекла – казала варијанту, молимо госпођу Љиљану Киковић да јавности покаже све позиве које нам је упутила и све одговоре које је упутила на наше позиве.
Све ово само у жељи да се престане са играњем жмурки, да се лични интереси и промоције појединаца једном и заувек заврше, јер ми имамо разумевања да се омакло једном, али како и где сврстати све остале ситуације, а било их је толико.
Позивамо чланство да подржи акцију и покаже разумевање, јер су интереси свих запослених у предшколским установама широм Србије исти, самим тим и наш циљ је исти, без обзира ком синдикату припадамао.
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Одбор предшкослких установа
КОНФЕРЕНЦИЈА „ЛЕКЦИЈЕ О КАРИЈЕРНОМ САВЕТОВАЊУ У СРЕДЊОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА У АП ВОЈВОДИНИ“
Конференција је одржана 19.11.2014. у Медија центру Независног друштва новинара Војводине у Новом Саду у организацији НВО Коцка. Пројекат је подржан од стране Solidar Suisse Labour Assistance Srbija, а у сарадњи са партнерским школама, Унијом послодаваца, Националном службом за запошљавање и Савезом самосталних синдиката града Новог Сада. Завршна конференција је део пројекта „Каријерно саветовање и родна равноправност младих у средњошколским установама“. Пројекат је имао за циљ унапређење капацитета запослених у средњошколским установама за каријерно саветовање младих како би се омогућила њихова лакша интеграција и осигурала равноправност на тржишту рада.
На конференцији сам учествовала као представник УГС НЕЗАВИСНОСТ испред Покрајинског одбора и као представник Секције жена.
После конструктивних излагања и изношења резултата и мишљења дошло је до следећих закључака:
• Каријерни пут се гради већ од почетка средње школе, где треба да постоји разрађен план каријерног вођења.
• Радити вежбе са ученицима везано за лични развој.
• Организовати добру сарадњу са Националном службом (саветници за планирање каријере) и факултетима (Центри за каријерно саветовање) и омогућити посете стручњака са истих.
• Истраживати поља интересовања средњошколаца и матураната.
• Целоживотно учење и дошколовавање се намеће у новом времену (електронско доба).
• Намећу се нови захтеви, нови послодавци, флексибилност и прилагодљивост.
• Праћење потреба тржишта и представљање послодаваца.
• Подршка породице неопходна.
• Упутити и упознати средњошколце са Синдикатом, правима и обавезама запослених, и то преко разредних старешина и разредних заједница као и Ученичких парламената.
• У оквиру редовне наставе и Грађанског васпитања упутити ученике како се пише Си Ви, како се пишу пројекти и како се обавља професионални интервју. Упутити их на „Холандов код“(професионална интересовања и особине личности).
• Организовати посете Сајмовима запошљавања.
Дошло је време да се посао мора активно тражити, пратити потребе тржишта и укључивати се у све видове волонтеризма који могу помоћи да се дође до радног места.
Мој закључак је следећи – било би добро позвати средњошколце и студенте на презентацију Синдиката НЕЗАВИСНОСТ како би јачали и развијали синдикалну свест.
Биљана Митровић
НАСТАВАК РАДА НА РЕАЛИЗАЦИЈИ СПОРАЗУМА
КАТАЛОГ ПОСЛОВА У ОБРАЗОВАЊУ
Као што је већ најављено данас је одржан састанак представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја кога су представљали: Снежана Марковић- помоћник министра за основно и средње образовање, Славица Јашић- руководилац за основно образовање, Владимир Ивковић- експерт, Драгослав Словић- испред високог образовања, Марина Хасановић- начелник за ученички и студентски стандард. Синдикат НЕЗАВИСНОСТ је представљао Срђан Словић, потпредседник.
Разматрана је форма и логички ниво Каталога послова у образовању, на чему ће се и даље радити до коначне верзије. Договорено је да до сада урађено на Каталогу послова у образовању добију у електронској форми репрезентативни синдикати, учесници преговора, како би благовремено доставили конструктивне предлоге и сугестије
РАД НА РЕАЛИЗАЦИЈИ СПОРАЗУМА
КАТАЛОГ ПОСЛОВА У ОБРАЗОВАЊУ
Данас су наши представници имали састанак у Министарству просвете, науке и технолошког развоја у оквиру контролне подгрупе на изради Каталога послова у образовању, а који је део израде Каталога послова за јавне службе. Исти је основа за израду Закона о платама у јавном сектору.
Са представницима Министарства, Маријом Крнета и Љиљаном Симовић, из сектора за предшколско, основно, средње и образовање одраслих, договорена је континуирана комуникација у контроли овог документа на основу сугестија које ће наши представници добити од чланова синдиката.
Сутра ће у Министарству бити одржан састанак где ће представници синдиката и Министарства анализирати и кориговати наведени документ.
ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ПОТПИСАНОГ СПОРАЗУМА
Сагласно потписаном Споразуму између Министарства просвете, науке и технолошког развоја и два репрезентативна синдиката запсолених у просвети ГСПРС НЕЗАВСИНОСТ и СОС одржан је састанак помоћнице Министра просвете Снежаном Марковић и представника наведених синдиката у циљу израде Закона о платама.
Договорено је да се до петка, 20.03.2015. г., оконча израда Каталога послова за предшколско, основно и средње образовање, као и ученички и студентски стандард који је саставни део Нацрта Закона о платама.
У циљу инплементације договореног одржаће се састанак Радних тимова ова два синдиката у среду, који ће заједнички предлог презентирати представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја у петак.
ТЕКСТ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА НСПРВ:ТРАЖИЛИ МАЊЕ ПЛАТЕ
ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТА НСПРВ
Јуче, у среду, 03. марта, одржани су још једни у низу неуспешних преговора, боље речено разговора (глувих), у Министарству школском између најупорнијих у штрајку службено почетом 17. новембра, а уствари иницираном и „љуљаном“ још од 01. септембра, дакле од почетка школске године, у иницијативи Уније коју су касније подржала остала 3 синдиката, па 2 напустила и коначно, наставила Унија са својим сателитом – делом СРПС-а, све док не буде по Унијином, јер су захтеви које су други синдикати испоставили мање-више и испуњени. Чак и раније него што је потписан фамозни Споразум, али то ништа не мења у овој отужној причи „најдужег штрајка у историји српског образовања“, боље речено кварења наставе у једном делу српских кућа знања.
Елем, да је и најупорнијим штрајкачима било стало да се штрајк оконча види се из чињенице да су свим школама слали као мотивационо писмо две штуре реченице позива синдикатима на „наставак договора“, које су стигле у синдикате дан раније, 02. марта 2015.г. и којима су синдикати у штрајку позвани „на састанак у вези са наставком договора у среду 04. марта у 13.00 часова у Министарству просвете“ (следи пун назив и адереса). „Састанку ће испред министарства присуствовати г. Немања Ђорђевић, посебан саветник министра и г. др Зоран Костић, помоћник
министра. С поштовањем“ (у потпису кабинет министра). Ову и овакву „сламку спаса“ одмах је одбацио председник Уније који није желео да дође на састанак, јер кад нема министра „могао је и он“, како каже, „на састанак да пошаље свог шофера“. Тиме је на делу још једном показао да му и није стало да се нађе решење и закључи Споразум, па самим тиме и нормализује, сада већ добрано угрожена, школска година, јер очигледно лидер Уније има на уму неке друге више циљеве и приоритете у односу на оне које наводно брани, истрајавањем у бесмисленом штрајку.
Ипак су се на преговорима нашли представници оба синдиката: Слободан Брајковић, председник СрпС-а, Милан Трбовић и Милорад Антић, потпредседници СрпС-а из СрпС-а и Јасна Јанковић, портпаролка, Звонимир Јовић, председник војвођанског дела Уније и Добривоје Маријановић, члан Председништва Уније из УСПРС и напред именовани представници Министарства. Након састанка кога су представници синдиката одмах на својим сајтовима оценили као неуспешног, а представници Министарства обећали да ће изнето на састанку пренети министру, па да он о истом одлучи, види се да су преговори (ма шта год то значило) запали у кризу и да су у недостатку било каквих нових идеја преговарачи затражили мање од онога што су раније имали на столу и што су раније заговарали. Наиме, они су срочили предлог Анекса Споразума о решавању спорних питања, који су оставили представницима Министарства просвете и изјавили да би потписивање оваквог Анекса Споразума било за ове синдикате довољно да они окончају штрајк и нормализују наставу у школама у којима њихови чланови и даље штрајкују у складу са Законом. Овај текст Анекса Споразума појавио се непосредно после преговора, јуче поподне, на сајтовима УСПРС, која је очигледно идеолошки родитељ овог акта, а исти Анекс Споразума и пропратно саопштење својим члановима слали су и из канцеларије СОБ-а, односно СРПС-а. Како би избегли било какве нејасноће, текст објављујемо у целости, иако су после бројних коментара на друштвеним мрежама да су, de facto и de jure, не остварили оно што траже – поврат умањених средстава, већ мање од тога, и сами аутори спорног Анекса Споразума исти скинули, па заменили другим на сајту УСПРС.
Елем, оригинални Анекс Споразума (не онај који је тренутно на сајту Уније) предат је Министарству просвете, па остаје да се види каква ће бити судбина овог документа, али је јасно следеће: да су и хтели, представници друге стране – Министарства просвете и Министарства за државну управу и локалну самоуправу и нису могли потписати Анекс Споразума са онима који нису потписали ни Споразум, пошто се правно подразумева да се може анексирати само оно што је и потписано.
Уосталом, прочитајте оригинални Анекс Споразума, па сами закључите шта су то јуче наши представници радили у Министарству, а што су јуче и поподне и увече на бројним друштвеним мрежама закључили сви они који су пратили јучерашња догађања у Немањиној и завапили на начин као и онај бијени из наднаслова у вицу, са брадом, а који је толико актуелан и дан данас!
ПРЕДЛОГ
Репрезентативни синдикати:Синдикат радника у просвети Србије, Унија синдиката просветних
радника Србије и Влада, ради решавања штрајка запослених у просвети, дана _______________
постигли су следећи
АНЕКС СПОРАЗУМА
O РЕШАВАЊУ СПОРНИХ ПИТАЊА
Члан 1.
Влада се обавезује да ће се одредбе Споразума односити на све репрезентативне синдикате у просвети;
Члан 2.
Влада се обавезује да ће се све одредбе Посебног колективног уговора за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, односити и на потписнике Анекса овог Споразума;
Члан 3.
Влада се обавезује да ће помоћ у висини једне просечне месечне плате запосленог у просвети,
исплатити до 1.10.2015.године;
Члан 4.
Уколико се, из било којих разлога, до 1.1.2016. године, не донесе Закон о платним разредима, на начин да материјални положај запослених у просвети буде побољшан, инсистирамо да се врати однос коефицијената на 1 према 3, већ дефинисан важећом Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.
ЗА ВЛАДУ: ЗА РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ СИНДИКАТЕ:
др Кори Удовички, потпредседник Владе РС и Синдикат радника у просвети Србије
министар државне управе и локалне самоуправе
др Срђан Вербић, министар просвете, Унија синдиката просветних радника Србије
науке и технолошког развоја
Ако се удубите у најновији захтев који тражи Унија, а који су некритички прихватили и преостали преговарачи из СрпС-а, видите нелогичност у чињеници да се, као што смо рекли, захтева закључивање Анекса Споразума, а да нико и не помиње потписивање Споразума, што је само по себи контрадикторно. Што се тиче тачака 1. и 2., њих су бројне колеге у јучерашњим поподневним и вечерњим коментарима на друштвеним мрежама назвале правим именом: „Куцање на отворена врата“. Тачка 3. Анекса Споразума говори о de facto 13-ој плати до 01. октобра, а ако се штрајк и овако јалови преговори наставе још који месец, чак и да је добијемо, што је мало извесно, јасно је да ће они у штрајку више изгубити због умањења плате за време проведено у штрајку, а које, не само да је најављено, већ је и на делу. При томе се треба присетити и да је садашња формулација у Споразуму који су два синдиката прихватила, а два одбила „чедо“ управо синдиката који га нису потписали и који сад траже нешто друго, као уосталом и чувена заврзлама која је трајала две недеље – да ли ће у том споразуму, у тачки 2. бити речца „од“ или „до“ (01. јуна 2015., прим. аут.).
И коначно, највећи бисер и „кукавичје јаје“ је садржано у тачки 4. Анекса Споразума, јер се и простом рачуницом види да оно што су синдикати прокламовали и аутори Анекса Споразума срочили, није оно што је у јавности обелодањено као крунски захтев за окончањем преговора и, наравно, окончањем штрајка. Стога подсећамо да инсистирање на доношењу Уредбе о коефицијентима и коефицијената у односу 1:3 за плате за најједноставнији рад и наставнички посао није оно што је наш синдикат и што смо на почетку штрајка захтевали (однос 1:3 требало је да се односи на плате, а не на коефицијенте). Примера ради, најједноставнији посао у просвети је посао физичког радника (коефицијент 5,99), а коефцијент наставника, стручног сарадника, секретара и шефа рачуновоства са VII степеном стручне спреме је 17,32. Ако би се удовољило захтеву предлагача из Уније, однос би се изменио и физички радник и даље би имао коефицијент 5,99, а наставници и други раније наведени коефицијент 17,97. Међутим, у другом грму лежи зец, што су, брзајући (абрзо је и кусо) пренебегли предлагачи – у основици за обрачун и исплату зарада и у
Закону о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“ бр. 116/14 од 27.10.2014. године). Елем, до доношења овог Закона, основица је за запослене у основном и средњем образовању, вишем и високом образовању, ученичком и студентском стандарду…. износила 2.631,35 динара, а након доношења
Закона је смањена на 2.368,22 динара, што значи да је нето плата без било каквих додатака наставника до краја октобра (тачније до 28. октобра 2014.г.) износила 45.574,98 динара, а по најновијем предлогу Уније она би износила 17,97 x 2.368,22= 42.556,91 динара, дакле за пуних 3.018,00 динара мање, што је свакако све пре него оно што су синдикати сво време тражили – враћање одузетог, односно увећање којега овде сасвим сигурно нема. Како су исто увидели и они који су га предложили, они су врло брзо редиговали предлог Анекса Споразума и окачили на сајт, али штета је учињена јер су Анекс Споразума, који је и саставни део овог саопштења осавили као писани доказ синдикалне неумешности и незнања (да ли само незнања) у Министарству које сада може са њим да изађе у јавност.
Иако је свима јасно да је прича о старом начину обрачуна плата већ одавно завршена, јер се Влада обавезала и према ММФ-у да ће убудуће плате у јавном сектору уређивати кроз платне разреде, односно платне групе, видимо да су неки синдикалци још у неком давно прошлом времену и да нуде идеје које су већ давно „пустиле браду“, али за разлику од пошалице из наднаслова, више нису уопште актулене, а шта више, када би се и реализовале, произвеле би само штету запосленима у просвети, а никако корист.
Зато колеге, молимо вас, немојте више да нас браните, јер ћемо у супротном, како је констатовао и наш колега и председник наше синдикалне организације за Зрењанин, морати да плаћамо Министарству зато што радимо у школама.
Нови Сад, 05.03.2015. проф. Хаџи Здравко М. Ковач,
генерални секретар НСПРВ
ТЕКСТ ЧЛАНА СРПС ДУШАНА КОКОТА
ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТОВА СРПС И НСПРВ
Истине, лажи, обмањивање самога себе … и јавности
Одмах да кажем, ја сам члан СРПС дакле синдиката који није потписао Споразум пре десетак дана. Пишем ово и као председник ГО НСПРВ Зрењанина. Ризикујући да ме овде попљују људи који су читали и лајковали моје постове претходних неколико месеци, људи које познајем, а и тих има доста, ја ћу Вам рећи оно што ја видим као узрок и тренутно стање.
Синдикати су јединствено ушли у штрајк још 22.10.2014 првом једнодневном обуставом.
Одмах затим најавили су штрајк по закону тако да је он и почео 17.11.2014. Став мог синдиката је био да се са скраћењем крене сваке недеље по један дан, а да се тог дана у по 5 градова организују протести на улици. Ако то не да резултат до усвајања буџета Србије, онда да видимо како даље. То на штрајкачком одбору није прошло и кренуло се у свакодневно скраћење наставе.
Демократски смо прихватили одлуку већине (неки други очегледно то не умеју иако су се тада правдали управо већином, а не квалитетом одлуке).
Елем, преговори су кренули после 4 дана. На првим разговорима са Вербићем дошло се до тога да он хоће да учини, али да је потребна сагласност и оних изнад. Отуда су у петак (сутрадан) на разговорима поред Вербића били Вујовић и Вучић. Већ тада се причало о излазу кроз ПКУ и члан 22. ако се више добро сећам. О изузимању просвете од смањења плата за 10% НИКАДА се није причалокао ни да те паре буду и враћене. Сама формулација изузимања од закона је будаласта јер не може синдикат да тражи непоштовање закона већ његову промену.
Иначе, на том састанку је и Вучић рекао да би се он још више бунио да је просветни радник. Од тог дана и његове „наредбе“ министрима да нађу решење кренуло је странпутицом. Нисам будала па да не знам одакле ветар дува! Министарство финансија се није изјашњавало о том члану ПКУ уопште, а престало је да долази и на састанке тима за ПКУ! Ранко Хрњаз (СРПС) је дана 9.12. заједно са мном покренуо иницијативу да тог дана останемо у згради министарства и не излазимо напоље док се неки предлог из финансија не чује. Да будем поштен, у канцеларији СРПС за то су били само „издајници“ из СОС-а: Ничић и Шојановић. Други су били „сувише стари“ и имали су „седе главе“ за такву ствар (а сада им није проблем да то траже од Вас).
После распуста и нелогичних захтева према чланству да се не закључују оцене па до обуставе када јој време није (предзадњи наставни дан у Војводини) дошло се до предлога ПКУ здравства који нам је много помогао. 45 дана од почетка преговора, а без решења дало нам је могућност ангажовања миритеља. Тада су сва права из ПКУ здравства и наши захтеви око члана 5. ПКУ (листе) усвојени и прошли Владу Србије. Министар је био тактичан, али и безобразан не дајући реп. синдикатима њихова права тј. право на потпис ПКУ. Тражио је комплетно решење.
Тада се кренуло у израду Споразума. Било је дописа са обе стране, више верзија и на крају једна НАША коју је министарство прихватило. Тог дана једино је било спорна она формулација „ОД-ДО“ коју су сутрадан дописом прихватили онако како смо је ми предлагали. СОС и Независност, односно чланови штрајкачког одбора из тих синдиката ИМАЛИ СУ ОДОБРЕЊЕ да потпишу оно што договоре. СРПС и УНИЈА нису и зато нису то тај дан ни урадила.
Не треба да подсећам да су поред ова 4 члана из првопоменутих синдиката ЗА споразум гласали Драган Матијевић, Јасна Јанковић и Ранко Хрњаз. Једино је против био Миодраг Бата Сокић, али о томе други пут. Могу само рећи да су највећи „хероји“ (они који сматрају да им то право припада по рођењу, а не по заслугама) рекли да ће поднети оставке уколико њихови синдикати не прихвате Споразум који је, опет, по њиховим речима“максималан домашај у овим преговорима“
Потписници Споразума (СОС и Независност) сложили су се да на Споразуму не буде датум 11.2. већ 18.2 до када су СРПС и УНИЈА требали да донесу позитивну одлуку (а није да нису имали времена од решавања последње формулације да то ураде до те среде). Сви сте видели шта се десило на председништвима та два синдиката. Каснија прича о издајницима је у најмању руку безобразна, јер је тај Споразум управо и писан од стране синдиката укључујући и СРПС и УНИЈУ.
Сада смо дошли у ров из кога нико не зна да изађе. За 10 дана од потписа Протокола НИСМО послали ни један допис министру у вези наставка разговора. Питање је шта су уопште сада наши захтеви? Какву гаранцију и где да она пише ако у тексу Споразума стоји да се Влада Србије обавезује на неке ствари (по некима спорне тачке 2. и 3. Споразума). Зашто би Влада поштовала други став (гаранцију како је неки називају) ако не поштује први став, оно на шта се обавезује?
Шта то мени гарантује? Највећа будалаштина и сечење гране на којој седимо јесте додавање и једне једине речи јер на тај начин ми Влади Србије дајемо излаз по коме они и не морају да се држе Споразума. Дилетантски!
Искрено, ја не знам зашто сада штрајкујемо. Штрајк се полако претвара у нерад јер људи раде 30 минута само зато што су исто плаћени као и да раде 45 минута. Не кажем да је то случај у свакој школи, али знам да у многима јесте. Нисам ја у штрајку да би радио мање, већ да би зарадио више! Ништа ми не значи сат времена краћег рада, ако у новчанику стоји иста сума новца а рачуни и моје обавезе нису умањењени за 1/3 као мој рад. Ако је то сада наш захтев, односно да нам ова плата буде иста, али да смањимо рад и да часови, до неког решење које би нас задовољио, трају 30 минута, и то је легитимно, али то треба неко и да каже. Ја друго заиста не видим.
Пре ће ипак бити да неки не умеју да објасне шта су „постигли“, да су у страху од љутитог чланства коме су обећавали „мед и млеко“ ако буду радили мање и који не знају како да сада изађу из ове позиције. Најгоре је што смо сваким даном све дубље, а жаба коју треба прогутити је све већа.
Данашњи допис министра о одбијању зарада за време проведено у штрајку је нормална и очекивана реакција, а наш одговор опет на жалост никакав. Тражећи кривце за сопствене лоше одлуке сада претимо директорима школе („онај горе“ ми је сведок да некима заиста и треба претити, али већини не, јер су били уз нас све време штрајка). На крају видимо покушаје лизања рана и тражења излаза кроз „хитан састанак са министом“ и пребацивање одговорности на чланство, директоре, министра… за ово што нам се дешава.
Ја само једно знам, а то је да комплетна руководства синдиката треба да поднесу оставке и да се склоне, ако желе да их синдикати наџиве. Ја немам проблем да чланови неких синдиката прелазе у друге укључујући и мој НСПРВ, али мислим да то могу да ураде само зато што смо бољи у синдикалном послу, а не зато што их лажемо и обмањујемо. Понављам, ризикујући јавну осуду и свестан те могућности ово Вам пишем!
Пише: Душан Кокот, председник ГО НСПРВ Зрењанин