ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Универзитет у Београду има омбудсмана већ три године. На почетку помоћ су тражили професори, каже омбудсман Бранко Ракић. Студенти се Ракићу најчешће обраћају због проблема ниске пролазности на појединим испитима.

За три године рада омбудсмана Универзитета у Београду Бранка Ракића, најчешћи проблем професора био међусобни однос са колегама, а студената ниска пролазност на поједним предметима.

Старији студенти траже савет од омбудсмана за решење статусних и финансијских питања, у време када се уписују у наредну годину, док бруцоши и не знају да Универзитет у Београду има омбудсмана.

Студенти кажу да би се због неког проблема прво обратили студенту-продекану на свом факултету, а тек после би отишли код омбудмана.

Иако је требало да добије сараднике, професор Ракић тај посао и после три године ради уз помаћ волонтера.

„Оно што је мене изнедадило, у прво време су се јављали професори чији је најчешћи проблем био ‘подметање ноге’ приликом избора у звање“, каже професор Ракић.

У два случаја решен је проблем ниске пролазности на испитима. Ракић истиче да се најчешће ради о предметима где постоји по један професор, што је, како каже, такође нешто што не би требало да се дешава.

„Када после студент поднесе жалбу, што има право по закону, онда опет тај исти професор буде и у другом степену што је такође супротно правном начелу да се не може бити судија у сопственој ствари“, објашњава Ракић.

Према његовим речима, то је прилично проблематично, јер не мора ниска пролазност нужно да зависи до самог наставника, већ да је лоше постављен цео систем, да је укупно оптерећење студената превелико и да се то онда прелама на неком предмету.

Омбудсман Ракић поручује да ће истрајати у настојању да Универзитет добије и Повељу о правима студента, која чека на усвајање готово годину дана.

Сенат Универзитета је на две седнице расправљао о тексту и имао је много примедби. Студенти су је прихватили, јер без повеље не би могли да буду чланови европских студентских организација.

РТС

Настављен протест студената Фалкултета ликовних уметности. Управа факултета и Министарсво просвете пребацују надлежност једни на друге.

Студенти Факултета ликовних уметности у Београду већ трећи дан протестују, тражећи лакше услове уписа наредне године студија, док их управа факултета упућује на Министарсво просвете Србије.

Из Министарства, међутим, одговарају да су сва правила уписа јасно дефинисана законом, а све остало је аутономија факултета.

Министарство просвете подсећа да факултети имају право да на буџет упишу 20 одсто студената више него претходне године. Ако је више студената од предвиђеног броја освојило потребан број бодова, они се рангирају и не морају сви да буду финансирани средствима из буџета.

Сви студенти који имају између 48 и 60 бодова, остварили су право да им школарина буде плаћена из буџета, али то не значи да им је финансирање из буџета осигурано, речено је агенцији Бета у Министарству.

Студенти трећи дан настављају протест испред зграде факултета у Рајићевој улици. Блокирали су наставу и поручују да неће одустати од својих захтева.

„Нема никакавих новости, нити помака, настављамо протест“, рекао је агенцији Бета један од представника студената Угљеша Станимировић. Јучерашњи сусрет студената с деканом завршен је без договора.

Студенти бојкотују наставу због тога што, како тврде, постоји око 15 одсто њих који имају максималних 60 одсто бодова, а према садашњим условима, неће моћи да се школују о трошку државе.

Захтев студената је и да сви са освојених максималних 60 бодова добију статус буџетских студената, а да они са освојених 56 буду ослобођени плаћања школарине.

РТС

Sledeća školska godina krajnji je rok u kome moraju da diplomiraju hiljade ”starih” studenata, inače im studije propadaju. Samo u Beogradu više od deceniju studira oko 7.000 akademaca, dok su pre četiri

HILjADE onih koji su pregurali i tridesetu godinu života i odavno za sobom ostavili studentski život, i dalje su vlasnici indeksa. Samo na Univerzitetu u Beogradu ima gotovo 7.000 večitih studenata. Svi oni, ako ne misle da bace dosadašnji trud u vodu, moraju da diplomiraju naredne školske 2013/2014. godine.

Onima koji su se upisali pre ”bolonje” tada ističe rok da završe studije. Ako ne steknu diplomu, moći će, recimo, da se na istom univerzitetu upišu na neki fakultet koji nije srodan onom sa kog su se ispisali. Druga opcija je da se, recimo, sa pravnog u Beogradu upišu na pravni u Kragujevcu. Ali, nikada više ne mogu da se školuju o trošku države.

– Broj ovih studenata smanjuje se značajno iz godine u godinu, i to je u interesu i njih i fakulteta – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Većina su apsolventi, pa imaju i rokove svakog meseca. Trudimo se da im pomognemo, ali njihovo studiranje ide veoma teško.

ČAK 725 LETOS POBEGLO KOD PRIVATNIKA BROJ akademaca koji se školuju po starim programima smanjuje se najviše tako što se mnogi prebacuju i nastavljaju studije na privatnim fakultetima. Samo ovog leta na Megatrend se prebacilo 725 akademaca sa državnih studija. Drugi razlog je odustajanje od daljeg školovanja, a tek na trećem mestu je polaganje svih ispita i diplomiranje na matičnom fakultetu.

Baš zato što većina njih radi i što su izgubili ritam u učenju, lestvica im je već jednom bila spuštena kako bi što veći broj njih okončao studije. Prvobitni rok bio je prošla školska godina, ali su im kasnije do diplome ostavljene dodatne dve godine.

Kako se bliži kraj roka do koga moraju da diplomiraju, tako se i njihov broj smanjuje. Na početku školske 2008/2009. godine, na BU je bilo 39.746 akademaca koji su se još školovali po starim programima, od kojih 36.702 na osnovnim studijama. Među njima je 14.031 bio apsolvent. Tada je bilo 42.455 ”bolonjaca”.

Prema podacima Rektorata za prošlu godinu, njihov broj smanjio se na 18.000, pa su činili petinu svih studenata BU.

Na početku prošle godine bilo ih je tri puta manje – 6.814 ”starih” studenata, od kojih su 3.918 apsolventi. Ostalo ih je i 635 na starim magistarskim studijama.

Pre četiri godine stari studenti činili su gotovo polovinu svih akademaca, a sada ih je, bar na BU, oko osam odsto od ukupno 86.618 akademaca.

Večernje novosti

Студенти Факултета ликовних уметности окупили су се и јутрос испред факултета и катанцем закључали главни улаз у зграду, а протесте ће, како кажу, наставити до испуњења захтева.

Ово је други дан протеста студената Факултета ликовних уметности јер им, како кажу, ни 60 ЕСП бодова није гаранција да ће моћи да наставе студије као буџетски студенти.

„Тражимо да сви који имају 60 ЕСП бодова студије наставе као буџетски студенти, док они који имају 56 ЕСП бодова и пренели су два теоријска испита, буду ослобођени плаћања школарине која износи 150.000 динара. Такође, тражимо веће квоте за мастер студије“, рекао је Танјугу Марко Томановић, студент завршне године.

Он каже да је ноћас на факултету преспавало шест, седам студената, да је синоћ долазила полиција, али само у обилазак.

„Наставе ни данас неће бити, а неколико професора нам је обећало да ће нас подржати и да ће данас доћи да одрже јавно предавање“, рекао је Томановић.

РТВ

За заједнички пројекат изградње тркачког болида формуле, студенти медицине и машинства освојили друго место у Силверстону у Великој Британији. На основу тог модела, моћи ће да пројектују нове и савршеније верзије.

Ретко се на заједничком послу нађу студенти медицине и машинства. Ове академце спојила је изградња болида, за чију су кострукцију освојили друго место у Силверстону у Великој Британији.

У научноистраживачком центру студената Београдског универзитета медицинари и машинци покренули су заједнички пројекат.

„Оформили смо тим студената који ће се бавити конструисањем односно изградњом болида формуле тако да смо са тог техничког аспекта одрадили добру праксу“, каже докторанд медицине Кристина Давидовић.

Студент машинства и вођа тима „Друмска стрела“ Ранко Стојановић истиче да је циљ удружења је да се сви пројекти у техничком погледу спроведу и да се докаже да се у Србији могу направити неке ствари за које се мисли да се не могу урадити.

„По том узору оформили смо први српски ‘Формула студент тим’, и отворили врата такмичења односно увели саму Србију на такмичења ‘Формула студент 2’, након 30 година од њеног оснивања“, напомиње Стојановић.

Ранко жели да се бави машинством у комбинацији са менаџментом. Према његовим речима, изградња новог болида је у току, сам концепт се усавршава, и нови аутомобил биће готов за следеће такмичење које је у јулу идуће године у Силверстону.

На основу тог модела, генерације ће моћи да пројектују нове и израђују савршеније верзије. После Британаца, болид су могли да га виде и Италијани. Нашој публици, биће представљен крајем месеца на дан Машинског факултета Београдског универзитета.

РТС

Ученици основне школе „Јован Дучић“ из Петроварадина неће више морати да иду у удаљену школу, јер би Град требало да издвоји седам милиона динара за реновирање Мале школе.

Помоћна школска зграда није функционална већ годину дана због оштећења на дотрајалом крову који прокишњава, због чега бројна деца из Петроварадина не могу да бораве у својим учионицама. На путу до другог школског објекта, малишани морају да пређу и главну улицу којом свакодневно пролазе шлепери.

Светислав Мирковић из Удружења грађана „Центар Петроварадин“ изјавио је за Радио 021 да су, поред обнове школе, приоритети изградња тротоара у Улици Рачког и у Крајишкој.

„Члан Градског већа за образовање Радомир Дабетић рекао нам је да ће у оквиру ребаланса буџета, тражити седам милиона динара за ту сврху. С тим новцем ће моћи да се обнови читав кров и окречи школа како би ученици нижих разреда могли да се врате у њу и ту похађају наставу. То је заиста хитно, јер овим улицама сваког дана иде више од стотину малих ђака, а туда непрестано крстаре аутомобили и камиони, па зарад безбедности наше деце морамо што пре решити овај проблем“, рекао је Мирковић.

РТВ

Влада Војводине прихватила је данас информацију о отпремнинама за просветне раднике у основним и средњим школама у Покрајини за период од 30. јуна до 31. децембра 2012. године, саопштено је са седнице владе.

Како се наводи, информација ће бити достављена Влади Србије, Министарству финансија и привреде и Министарству просвете, науке и технолошког развоја, са захтевом да испуне своју законску обавезу и обезбеде средства за исплату отпремнина за просветне раднике у Војводини.

Закон о основама система образовања и васпитања регулисао је обавезу буџета Србије за обезбеђењем средстава за исплату отпремнина просветним радницима у основним и средњим школама и у Војводини, који су отишли у пензију или су проглашени технолошким вишком.

РТВ

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata rekao je da bi taj predlog zakona doveo do apsurdne situacije da veliki broj radnika u javnom sektoru ima platu koja je manja od minimalne zarade

Branislav Čanak, Nezavisnost

BEOGRAD – Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je jutros da Predlog zakona o ograničenju zarada u javnom sektoru koji se nalazi u skupštinskoj proceduri ima dosta propusta.

Čanak je rekao da bi taj predlog zakona doveo do apsurdne situacije da veliki broj radnika u javnom sektoru ima platu koja je manja od minimalne zarade.

Upitan o najavi protesta pojedinih sindikata, ukoliko vlada u roku od 15 dana ne ograniči cene osnovnih životnih namirnica, Čanak je odgovorio da ne može to podržati, da je potrebno sistemsko rešenje u toj oblasti i zajedno sa vladom utvrditi šta je uzrok poskupljenja.

On je istakao da su često uzroci poremećaji na tržištu što bi moglo lako da se reguliše, ali da se boji da postoje kartelsko monopolski uzroci.

Čanak je naveo da je reč o poslu koji traje godinama i zahteva angažovanje ministarstava trgovine i drugih ministarstava, pa i Ministarstva unutrašnjih poslova i da se to pitanje ne bi moglo rešiti protestima.On je dodao da cene pogađaju ogroman broj stanovnika Srbije i nije korektno ukoliko neko na tome želi da profitira.

КURIR

Bivši dekan dr Milan Krajinović i prof. Aleksa Knežević fizički se obračunali zbog žalbi pojedinih kolega da ih profesor Knežević usporava u napredovanju

NOVI SAD – Sukob!

Dvojica profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu potukla su se 3. oktobra u Dekanatu zbog međusobnih nesuglasica. Kako Kurir saznaje, u incidentu su učestvovali bivši dekan ovog fakulteta prof. dr Milan Krajinović i prof. dr Aleksa Knežević.

– Razlog njihovog obračuna je što je profesor Krajinović, dok je bio dekan, upozoravao profesora Kneževića da se ljubaznije odnosi prema zaposlenima kojima je neposredni rukovodilac. Naime, pojedini radnici fakulteta su se tada žalili da ih Knežević usporava u akademskom i profesionalnom napredovanju – kaže za Kurir izvor sa fakulteta.

Kako navodi, njih dvojica su se žestoko posvađali, da bi se potom i pogurali, a pao je i poneki šamar. Ipak, niko nije bio povređen.

– Istina je da je došlo do incidenta i da me je kolega Knežević napao. Ipak, ne želim o tome da pričam niti da dam komentar – rekao je za Kurir profesor Milan Krajinović dok profesor Aleksa Knežević nije bio dostupan.

Dekan fakulteta Milan Popović kaže da nije bilo fizičkog obračuna:

– Istina je da je došlo do verbalnog sukoba dvojice profesora, ali se sve na kraju završilo mirno.

zoom

(E. K.)

КURIR