Pronađi meru

Državni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin vežbaće zajedno sa đacima Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ iz Beograda

Ilustracija

BEOGRAD – Najmasovniji javni čas fizičkog vaspitanja će 11. oktobra biti organizovan istovremeno u više od 80 škola u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije organizacijom ovog velikog događaja pokušaće da obori Ginisov rekord u broju đaka koji će istovremeno učestvovati u času fizičkog vaspitanja.

Državni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin vežbaće zajedno sa đacima Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ iz Beograda.

Javni čas predstavlja najmasovniji simultani događaj u kojem učestvuju đaci i nastavnici koji će u zakazano vreme izaći u što većem broju u školsko dvorište i održati čas fizičkog vaspitanja, kako bi se skrenula pažnja javnosti i medija na važnost fizičke aktivnosti, posebno kod dece i mladih u Srbiji.

Ova akcija deo je edukativne kampanje pod nazivom „Pronađi meru“, čiji je cilj da informiše i edukuje što veći broj mladih ljudi o pravilnim i izbalansiranim životnim navikama. Svi zainteresovani je mogu pratiti na Fejsbuk stranici facebook.com/pronađimeru.

Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine – Srbija sprovodi omladinski akciju „Pronađi Meru i postigni Ginisov rekord!“ uz pomoć Građanskih inicijativa kao Resurs centra za Beogradski okrug u okviru programa „Mladi su zakon“ kog Ministarstvo omladine i sporta sprovodi uspešno već treću godinu za redom u 25 okruga Srbije.

Do sada je u okviru ovog programa finansirano više od 400 omladinskih projekata u ukupnom iznosu većem od 32 miliona dinara, dok je više od 600 udruženja prošlo obuku iz oblasti pisanja projekata.

Partneri akcije „Pronađi meru“ su i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Savez za školski sport Srbije, navedeno je u saopštenju.

Kurir

Svaki treći školski objekat u Srbiji nema pristojan toalet, mnogi su potpuno nebezbedni. Škola u selu Golobok, sa 165 đaka, jedna od onih sa čučavcima bez vode.

Čučavci, poljski toaleti bez vode, časovi fizičkog u učionicama ili na ledini, i dalje su svakodnevica za hiljade đaka u Srbiji.

Svaki treći školski objekat u Srbiji nema pristojan toalet. Slika se malo i popravila, jer je do pre pet godina u ovoj kategoriji bila svaka druga škola.

Gotovo 200 od ukupno 2.800 školskih objekata uopšte nema vodu, a to su uglavnom isturena, seoska odeljenja. Za ona koja imaju do deset đaka Ministarstvo prosvete procenilo je da je neisplativo ulagati hiljade evra.

Po selima, međutim, ima čučavaca i suvih slavina i u velikim školama. Jedna od njih je OŠ „Nikola Tesla“ u selu Golobok, kod Smederevske Palanke. Ovde, u osam razreda, 165 učenika lekcije uči u školi od azbesta, čiji zidovi samo što se ne sruše. Na odmoru idu u poljski toalet, čučavac bez vode. Ni ruke nemaju gde da operu.

Prema rečima direktora škole Željka Đokića, školska zgrada samo što se ne sruši, na šta su upozorili i lokalne vlasti i Ministarstvo prosvete.

”Imamo jedan objekat iz 1912. godine, koji je sagrađen još po odluci Nikole Pašića. U njemu uče đaci starijih razreda i on je još u solidnom stanju. Mlađi su u montažnom objektu od azbestnih ploča, kome je rok upotrebe istekao još 1998. godine”, rekao je Đokić.

”Još pre dve godine tražili smo pomoć, ali je još nismo dobili. Ranije smo u toaletima imali samo „rupe“, pa nam je inspekcija naložila da napravimo čučavce i vodokotliće. Sada to imamo, ali ne i vodu”, dodaje Đokić.

Za zdravlje dece, zbog loše higijene, zabrinuti su i roditelji. Kažu, vodu nose u flašicama, od kuće. U jednoj kanti pere se sunđer za četiri učionice. Deca često trpe da ne bi išla u školski klozet.

Situacija kao u Goloboku je i u velikom broju drugih seoskih škola. Ministarstvu prosvete pristiglo je 970 zahteva za rekonstrukciju toaleta. Ne treba svuda da se uvodi voda. Negde je potrebno samo da se zamene pločice ili cevi. Ali, para ni za to nema dovoljno.

Izvor: novosti.rs

Univerzitet u Beogradu prva akreditacija koštala dva miliona evra, država nije dala ni pare. – Po univerzitetu 42 kilograma dokumenata

Univerziteti, fakulteti i visoke škole kreću u novi krug akreditacije koja se u Srbiji obavlja na svakih pet godina. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je po rečima državnog sekretara profesora dr Radivoja Mitrovića, podržalo predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da se cene akreditacije smanje za 20 odsto, tako da se za ovaj posao sada izdvaja od 144.000 dinara za jedan studijski program, do 720.000, koliko košta akreditacija jednog univerziteta.

Materijal za akreditaciju za prvi ciklus se podnosi do kraja novembra, a za drugi ciklus do kraja marta 2013. godine. Fakulteti, međutim, nisu zadovoljni i smatraju da u procesu reakreditacije cena mora da bude i nekoliko puta niža.

– Za proces akreditacije Univerziteta u Beogradu potrošeno je dva miliona evra, a na Univerzitetu u Novom Sadu skoro milion evra. Država nije dala ni dinara, fakulteti su se snalazili kako su znali i umeli, Poljoprivredni je na primer podigao kredit. Kako će sada da plate, kada je još gora ekonomska situacija, stvarno ne znam – kaže za naš list donedavni rektor UB profesor dr Branko Kovačević, kojeg smo zatekli kako potpisuje oko hiljadu diploma akademcima koji su diplomirali i po starom i po novom zakonu.

Po njegovom mišljenju, to što je cena akreditacije smanjena za 20 odsto samo je priznanje da su fakulteti preplatili stvarnu cenu koštanja ovog procesa i da bi sada u drugom krugu, ti iznosi morali da budu tri, ako ne i četiri puta niži.

– Za pet godina infrastruktura se nije promenila, niti programi, tako da cena mora da bude realna. Danas su fakultetima pare potrebne da bi preživeli, sve ostalo je luksuz. Na Konferenciji univerziteta Srbije smo formirali komisiju, u kojoj su rektori Novosadskog i Univerziteta „Singidunum” i ja, kako bi utvrdili koliki su realni troškovi akreditacije, a koliko su univerziteti platili – objašnjava dr Kovačević.

Na naše pitanje da li će Elektrotehnički fakultet imati para za akreditaciju, novi dekan kaže da hoće, jer još postoji saradnja sa privredom, ali da su i oni „na granici”.

Profesor Radivoje Mitrović se slaže da su cene akreditacije bile visoke.

– Rad svih recenzenata treba da bude plaćen, ali proporcionalno zaradama koje imaju kao profesori. Drugi ciklus akreditacije je prilika da se izvrši modernizacija nastavnih planova i programa, poboljša unutrašnja organizacija fakulteta, unapredi odnos nastavnika i studenata – kaže profesor Radivoje Mitrović.

Uz zahtev za akreditaciju dostavlja se obimna dokumentacija koja sadrži akt o osnivanju, studijske programe, izveštaj o samovrednovanju i plan rada najmanje za tekuću i narednu godinu, podatke o studentima, nastavnom osoblju, udžbenicima, prostoru, dokaze o vlasništvu/zakupu, dokaze o urbanističkim uslovima, finansijski plan za tekuću i narednu godinu, finansijski izveštaj sa izvorima finansiranja…

Fakulteti i škole moraju da ispune i rigorozne standarde, poput onih da ustanova mora da ima najmanje dva bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižnjičara ukoliko na njoj studira više od 500 studenata, zatim fakultet mora da ima najmanje dva kvadratna metra po studentu za izvođenje nastave, mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta, najmanje jednu računarsku učionicu sa 20 računara…

Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum”, svojevremeno je rekao da je tokom akreditacije ovog univerziteta devet meseci danonoćno radilo 30 osoba i da je na kraju predat materijal koji je imao 42 kilograma papira.

Iako je u javnosti bilo dosta kritika na račun akreditacije, naročito visokih škola da je ovaj posao ipak urađen kako valja, smatraju i strani eksperti koji su ovih dana boravili u našoj zemlji.

– Delegacija Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) je bila dva dana u Srbiji i obavila spoljašnu proveru kvaliteta. Mislim da su otišli zadovoljni i da ćemo do kraja godine postati punopravni članovi ove organizacije, a to će značiti i da smo posao uradili kako treba i da naše akreditacije važe i u evropskom akademskom okviru – ističe profesor dr Endre Pap, zamenik predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Koliko je ovo važno, dodaje ovaj profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, jasno govori i podatak da osim Hrvatske, nijedna zemlja iz okruženja nije član ENQA, čak ni Slovenija.

Sandra Gucijan

У великом броју школа у земљи учионице су и даље руиниране, са старим инвентаром, док чак њих 150 нема канализацију и одговарајуће тоалете. Нове невоље донела пошлогодишња оштра зима, чије последице још нису саниране. Надлежни подсећају да је последњих година реновирано 350 школа.

Око 150 школа у земљи и даље нема канализацију и одговарајуће тоалете, а у великом броју њих учионице су и даље руиниране, са старим таблама, трошним столицама и клупама. Додатне проблеме донела је прошлогодишња дуга и оштра зима, чије последице још нису саниране.

Основна школа „Војвода Степа“ у Београду ове године слави 119 година рада. Запослени и ђаци поносни су на плејаду наставника који су у њој радили и бројне генерације које су ишколовали, али не и на зграду, јер је изграђена од азбеста. Пре две године ушли су у пројекат Европске инвестиционе банке, али због бројних проблема, реновирање још није почело.

„Забринути смо сви, и родитељи и наставници наравно и ученици. Чекамо сви када ће кренути реализација овог пројекта, јер једноставно азбест је нешто о чему не треба посебно говорити, сви знамо колико је штетан и колико страха уноси у све нас“, каже директор ОШ „Војвода Степа“ Небојша Животић.

У селу Крива Феја крај Врања зима је била оштра. Толико је оштетила школу, да у њој деца не могу да бораве, па се настава одвија у згради која припада оближњем руднику.

У београдској Бродарској школи тоалети и зидови учионица далеко су од амбијента који школа треба да пружи у 21 веку.

„Кад пада киша поједине учионице прокишњавају. Мислим да би улагања у саме школске зграде морала да буду већа. Ми се трудимо да одржавамо чисто, али кад је све руинирано, онда је и тешко да од тога направите веселу причу“, истиче Тања Ђокић из Бродарске школе.

Ученици траже помоћ

Старе клупе у кабинету београдске школе Уједињене нације у Београду, подстакле су једног ученика да на друштвеној мрежи Фејсбук постави фотографије школе и затражи помоћ.

У појединим сеоским школама има и горих примера. И даље су у употреби пољски тоалети. Ипак, у последње четири године изграђено је 26 нових школа, 14 фискултурних сала, пет ученичких домова. Опремање и поправка школа, пре свега је посао локалних самоуправа.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке напомиња да уколико школе немају довољно средстава, министарство има новац Европске инвестиционе банке. „Добили смо премере и предрачуне од многих школа шта треба урадити, а тренутно их разматрамо“, додаје Костић.

Након разматрања направиће се листа приоритета, а помоћ ће најпре добити они који су најугроженији.

РТС

Закон о ограничењу зарада у јавном сектору, који је у скупштинској процедури, има доста пропуста, каже за РТС председник Синдиката „Независност“ Бранислав Чанак. Тај предлог закона довео до апсурдне ситуације да велики број радника у јавном сектору има плату мању од минималне зараде, истиче Чанак.

Упитан о најави протеста појединих синдиката, уколико влада у року од 15 дана не ограничи цене основних животних намирница, Чанак је одговорио да не може то подржати, да је потребно системско решење у тој области и заједно са владом утврдити шта је узрок поскупљења.

Како је истакао Чанак, узроци тога често су поремећаји на тржишту што би могло лако да се регулише, додавши да се боји да постоје картелско- монополски узроци.

Према његовим речима, реч је о послу који траје годинама и захтева ангажовање Министарстава трговине и других министарстава, па и Министарства унутрашњих послова и да се то питање не би могло решити протестима.

Чанак је додао да цене погађају огроман број становника Србије и да није коректно уколико неко на томе жели да профитира.

РТС

БЕОГРАД- Студенти београдског Математичког факултета други дан блокирају наставу, јер не наилазе на разумевање управе да им одобри још један испитни рок, и најављују да ће тражити помоћ од Министарства просвете.

Како је рекла председница Студентског парламента (СП) Лада Маринковић, у обе факултетске зграде тренутно нема наставе.

Раније данас, делегација студената била је на разговору код проректорке за наставу Универзитета у Београду Наде Ковачевић, где им је, како је рекла Маринковић, указано да имају право на шести исптини рок.

Она је најавила да ће студенти сутра предати захтев Министарству просвете за правним тумачењем и прецизирањем броја рокова и истакла да је проблем у томе што је Статут факултета донет пре закона и предвиђа мањи број испитних рокова.

Седница наставно-научног већа факултета, на којој би могла бити донета одлука о захтевима студената, требало би да буде одржана у петак, рекла је председница СП.

Студенти траже и да им се омогући надокнада поена по основу предиспитних обавеза, кроз организовање додатних рокова за полагање колоквијума у испитним роковима, кроз додатне задатке на самом испиту.

Они захтевају да положен писмени део испита из јануара 1, јуна 1 или септембра 1, у случају неизласка на усмени део испита у том року, важи и у наредном испитном року (јануар 2, јун 2, односно септембар 2).

Између испитних рокова мора бити најмање десет дана паузе, оквирни распоред испита за све испитне рокове у школској години мора бити објављен на почетку школске године, захтеви су студената.

Академци траже да се за апсолвенте омогући полагање преосталих испита до краја студија сваког месеца, да се усклади обрађено градиво са часова предавања и часова вежби и да се за све предмете обезбеди одговарајућа литература на српском језику.

ИЗВОР: Танјуг

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић изјавио је данас да је право деце и омладине да одрастају у најбољим условима, јер су они будућност Србије, а да је задатак парламента да доноси квалитетне законе како би ти услови и били реализовани.

„На нама је да у овом дому доносимо квалитетне законе и да размишљамо о томе како да вам живот буде што квалитетнији. То је наш посао“, поручио је Стефановић, отварајући седницу ученичког парламента, која се одржава у оквиру манифестације „Дечја недеља“.

Стефановић је од деце и омладине затражио да се, заузврат, међусобно поштују, да поштују различитости, једни друге, да се друже и да покушају да искористе све моменте среће.

„Једини начин да имате пријатеље је да ви будете пријатељ“, истакао је председник српског парламента, додајући да је инклузија деце, поготово оне са сметњама у развоју, веома важна.

Стефановић је деци поручио и да је веома важно да буду толерантна и да је то вештина коју морају да граде и инсистирају на томе.

У раду ученичког парламента, чији је домаћин Скупштина Србије, учествује више од 40 ученика средњих школа из целе Србије.

Седници су присуствовати и чланови скупштинског Одбора за права детета, чији је Стефановић председник, као и представници Савета Владе Србије за права детета, Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, као и представници УНИЦЕФ-а и Уније средњошколаца.

Средњошколци на седници разматрају питања правних и моралних оквира који гарантују и обавезују на инклузивност у образовању, а даће препоруке и сугестије за стратегију ученичких парламената о улози ученика у стварању инклузивне школе.

Дечја недеља, отворена јуче, се ове године одржава као део шире националне кампање „Бољи смо заједно“.

РТВ

РТВ

Стратегија образовања Србије до 2020. требало би да се за десетак дана нађе на дневном реду Владе Србије. Документ, који је радило око четрдесет стручњака, има за циљ да образовање учини ефикасним, ефективнијим и праведнијим и по први пут доноси поглед на образовање од вртића до докторских студија.

Нове студенте универзитета у Србији сачекаће свечане академије, нова правила оцењивања и нови измењени Закон о високом образовању. Са новом генерацијом студената стижу и нови студенти проректори, као и парламенти.

За 240.000 студената у Србији сутра почиње нова академска година. За бруцоше сутра свечане академије. Дочекују их и нови Правилник о оцењивању и измене закона о високом образовању. Старије генерације и ове године ће се уписивати са 48 освојених бодова.

Са новом генерацијом бруцоша стижу и нови студенти проректори, нови представници студентских парламената. Многи се одвајају од својих домова, па ће им старије колеге указати на најбитније ствари у студентском животу.

„Низ акција као што су Сајам стипендија, Дани Италије, многе друге акције које се спроводе путем центра за развој каријере показаће студентима да ми иако један од мањих универзитетских центара ништа мање нисмо успешни од других универзитета и да наши студенти овде управо због тога добијају највише“, каже Никола Ивковић студент проректор Универзитета у Крагујевцу.

Још данас ректор Бранко Ковачевић, а од сутра декан Електротехничког факултета, каже да ће најважнији задатак новом ректору Владимиру Бумбаширевићу бити решење питања финансирања универзитета и опстанак на Шангајској листи.

„Још увек се финнасирамо по неким нормативим акоји су из неког другог времена, не постоји реалан систем финансирања, нисмо завршили реформу, нисмо прешли годину за годину, нисмо решили питање стаммбеног фонда, још ту постоји неразумевање између града и републике“, каже Ковачевић.

Декан Медицинског факултета и од сутра ректор Универзитета у Београду академик Владимир Бумбаширевић каже да тешко може да издвоји приоритете јер су они многобројни.

„Оно што је сигурно то је рад на даљем унапређивању наставе, завршетку реформе, затим даље унапређење наставнонаучног рада који је свакако допринео да се и Београдски универзитет нађе на Шангајској листи“, истиче Бумбаширевић.

Они старији студенти и нередне недеље полажу испите и сакупљају бодове за упис.

Продекан Пољопривредног факултета, Зорана Рајић, каже да студенти овог факултета већ трећу годину користе могућност да да стекну до три бода по основу добровољног рада у стакленику или огледном добру факултета. Један бод вреди три дана рада. За сада је бодове прикупило око 200 студената, а ту могућност могу да искористе и академци сродних факултета Универзитета у Београду.

РТС

OPROŠTAJ OD HEROJА

ĐACI: ČIKA GORAN SE ŽRTVOVAO DA NE BI PAO NA NAŠU ŠKOLU, HVALA MU DO NEBA ….. Ekipa Pressa provela dan u Novoj Pazovi, gde je hrabri Goran Savić otišao u smrt da bi spasao đake i decu iz vrtića

Meštani Nove Pazove ističu za Press da pilot Vojske Srbije major Goran Savić (39), koji je poginuo pre dva dana u ovom gradu pokušavajući da spreči da letelica kojom je upravljao usmrti nekoga na zemlji, mora da bude proglašen za nacionalnog heroja. Oni veruju da će deca koju je spasao od smrti jednoga dana o njemu učiti iz udžbenika istorije.

Reporteri Pressa obišli su juče Novu Pazovu kako bi na licu mesta čuli šta o čoveku koji je svesno žrtvovao svoj život kako bi spasao druge misle meštani ove vojvođanske varošice. Mesto gde je hrabri major okončao svoj život udaljeno je svega nekoliko stotina metara od vrtića i škole koje su u sredu ujutru, u trenutku kada je avion pao, bile pune dece.

Izbegnuta katastrofa

Ispred Osnovne škole „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“ zatekli smo decu i roditelje. Svaki razgovor vodio se o junačkom podvigu nastradalog pilota.

Vlasnik farbare: Hvala, junače

Grk Prodromos Eftihidis, vlasnike fabrike boja „Viteks“, koja se nalazi tik uz kuću u čije dvorište je pao avion, kaže za Press da je nastradali pilot žrtvovao svoj život da ne bi ugrozio druge.

– Bio sam među prvima koji su pritrčali da mu pomognu, ali njemu, nažalost, nije bilo spasa. Moji radnici i ja smo pokušali da ugasimo vatru na avionu. Još mi je dim u nosu i ustima. Ali kad pomislim da je nesrećni čovek žrtvovao svoj život da ne bi ugrozio naše živote i imovinu, sav se naježim. Šta reći osim veliko hvala, junače – ističe Eftihidis.

– On nije mislio na sebe već na to kako da ne padne na našu decu. Znao je da su u blizini škola i vrtić. On je naš junak i zaslužuje da ova deca sutra o njemu uče iz knjiga. Strašna tragedija, žao mi je njegove porodice, a najviše dece koju je ostavio iza sebe – kaže Ljubica Gundić, baka devojčice koja pohađa ovu školu.

Grupa osnovaca koji su se igrali ispred škole čula je od roditelja šta se desilo

– Čika Goran je najhrabriji pilot na svetu. On se žrtvovao da ne bi pao na našu školu i hvala mu do neba zbog toga – kažu osnovci.

Vaspitačice u „Bubamari“ kažu da ne smeju ni da pomisle šta je moglo da se desi.

– U vreme kada smo na vestima čuli da je avion pao deca u vrtiću su užinala. Pilot je hrabar čovek, vredan divljenja. Mogao je da spase sebe, ali je mislio na druge – rekle su nam vaspitačice.

Na mestu nesreće još uvek stoji srušeni avion „lasta“ kojim je Savić tog dana upravljao. Vojni i policijski stručnjaci juče su nekoliko sati slikali, merili, istraživali. Novinarima nisu dozvoljavali da se približe.

Aleksandar Kovačević, vlasnik kuće u Ulici kralja Petra I Karađorđevića 91, u čije dvorište je Savić prizemljio letelicu, ispričao je za Press kako se sve odigralo. On kaže da je zahvaljujući hrabrom majoru izbegnuta prava katastrofa.

– Mislim da je ono što je Savić uradio prava umetnost i zato on jeste heroj. Prosto je neverovatno da je uspeo da spusti avion na tako malom prostoru. Da je pao samo tridesetak metara dalje, na fabriku farbe „Viteks“, sve u okolini bi izgorelo. Da vidite gde se spustio ne biste verovali, kao da ga je avaks navodio. To je bašta od šest ari između moje kuće i fabrike – priča Kovačević.

Crni dim na sve strane

On kaže da u trenutku kada je avion pao nije bio u kući, već u kiosku koji se nalazi u blizini.

– U kući, na sreću, nije bilo nikoga, ali u kući do mene su se igrala mala deca. Ne smem ni da pomislim šta je moglo da se desi. A evo kako je bilo… Negde oko 10.15 čuo sam tup udarac. Prvo sam pomislio da se nešto desilo u „Viteksu“. Izleteo sam napolje i video crn gust dim u svojoj bašti. Potrčao sam tamo i naišao na padobran ispod koga je ležao pilot. Teško mi je da vratim tu sliku. Pilot je ležao otvorenih očiju, imao je posekotinu na bradi, a iz nosa mu je obilno curela krvi. Nije davao znake života… Ispred, na nekih 30-40 metara, bio je srušen avion u plamenu. Radnici i gazda „Viteksa“ dotrčali su s aparatima za gašenje požara. Mi smo zvali Hitnu i vatrogasce. Ubrzo je stigao transportni vojni helikopter, ubacili su Savića i otišli. Na vestima sam čuo da je pilot kasnije umro i ne mogu vam opisati koliko mi je bilo teško – završava svoju ispovest Kovačević.

Njegova supruga Zorica Kovačević kaže da država mora pilota Gorana Savića da proglasi za heroja.

– Svaka mu čast! To je pravi srpski junak. Njegova porodica treba da se ponosi njime. Da je mislio o sebi, a ne o drugima, ko zna šta bi se desilo i koliko bi bilo nastradalih – kaže Zorica Kovačević.

Oporavak – Tomislav Bećagović uskoro kod kuće

Goranova supruga posetila kopilota

Miloš Bećagović, otac kopilota Tomislava Bećagovića, kaže da se njegov sin uspešno oporavlja i da će uskoro biti pušten na kućno lečenje.

Bećagović stariji za Press ističe da njegov sin i nastradali pilot major Goran Savić sigurno nisu pogrešili prilikom fatalnog leta, već je greška na mehanici aviona najverovatniji uzrok nesreće.

– Toma je u vojsci već 20 godina, sigurno da on i heroj Goran nisu pogrešili prilikom navigacije letelicom. Moj sin je kontrolor u vojsci i kada dođe do nepredviđenih situacija, on istražuje uzroke. Na čitavom batajničkom aerodromu bio je drugi po broju časova letenja. Nisam se čuo s njim, niti su moju suprugu puštali da ga poseti na VMA. Sve što znam je da uskoro dolazi kući – rekao je Miloš Bećagović.

Kako kaže, supruga Gorana Savića juče je posetila njegovog sina u bolnici.

– Čuo sam se s njom telefonom. Toma joj je rekao da su se, videvši da je avion van kontrole, dogovorili da iskoče. Kazao je da je Goran pravi heroj, da je do poslednjeg trenutka ostao u avionu kako bi izbegao civilne žrtve. Nažalost, završilo se fatalno po njega – kaže kroz suze vidno uznemireni Bećagović.

PRESS