Učenici u četvrtak izolovani slavili kraj školske godine

Učenici izlazili iz dvorišta preskačući kapiju jer je uprava htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola na proslavu mature

zoom

Policija posmatrala preskakanje đaka

BEOGRAD – Ko je ušao, ušao je!

Učenici Treće beogradske gimnazije u četvrtak su u školsko dvorište ulazili preko ograde. Direktorka Dragana Vasić naložila je da se kapija zaključa jer su maturanti proslavljali poslednji dan školovanja, pa je, kako nam je rekao školski policajac, htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola.

Neki učenici tvrde da se jedna njihova vršnjakinja povredila za vreme proslave. Kažu da je iščašila koleno, ali nisu sigurni da li se to desilo dok je preskakala ogradu ili se pak okliznula na penu koju su koristili da poboljšaju atmosferu na proslavi.

Policajac koji radi u ovoj gimnaziji potvrdio nam je da su kapiju skoro svi đaci preskakali.

– Malo je bilo nezgodno devojčicama u suknjicama, ali su im drugi pomogli – ispričao nam je policajac, a direktorka Dragana Vasić nije htela da komentariše spornu situaciju.

(S. S.)

Izazovi visokog obrazovanja

Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače, rekla penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić

BEOGRAD – Učesnici diskusije „Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji“, koji je održan danas u beogradskom Medija Centru, složili su se da je obrazovnom sistemu „hitno potrebna reforma“, da je potrebna bolja implementacija i prilagođavanje Bolonjskog procesa potrebama obrazovnog sistema u zemlji.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,2 za sprovođenje Bolonjskog procesa što je bio i jedan od povoda za održavanje diskusije.

„Bolonjski proces je suviše bukvalno brimenjen u Srbiji što je dovelo do neefikasnosti. Međutim, u pitanju je svetski proces koji mi treba da pratimo, ali neophodno je da ga prilagođavamo kako bi smo izbegli haotičnost“, kazao je predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja Srđan Stanković.

Novi sistem studiranja koji se u Srbiji praktikuje od 2005. godine, prema rečima učesnika diskusiije, osmišljen je tako da se tokom studiranja, dobar deo mladih osposobi kao konkurentna, visokoobrazovana radna snaga.

„Generacije koje dolaze moraju da uče tokom celog života zbog razvoja tehnologija. Međutim, visoko obrazovanje ne može da bude generator otvaranja radnih mesta, već treba da bude obratno“, rekla je predsednik tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Vera Dondur.

Prema njenim rečima, studiranje budućih doktora nauka nije adekvatno urađeno „iako je upravo taj segment obrzovanja kadrova presudan za obrazovanje“.

Bivša pomoćnica ministra za visoko obrazovanje i penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić rekla je da problem sa „Bolonjskim procesom“ nije ono što nije urađeno već „ono što je urađeno, ali neadekvatno“.

„Problem je sa zapošljavavanjem jer mi nikada nismo pričali o tome. Bolonjski proces je upravo osmišljen kako bi svršeni studenti lakše došli do posla. Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače. Mi sami ne znamo šta smo iškolovali“, rekla je Turajlić.

Ona je napomenula da u sistem visokog obrazovanja nije uveden takozvani „hibridni master“ kao i da je „Bolonjski proces“ unazadio obrazovanje u Srbiji, ali isključivo jer „smo ga mi loše primenili“.

„Bez obzira na reformu, sistem obrazovanja je preslikan model iz SFRJ kada je školovan kadar za kojim nije bilo realne potrebe“, rekao je profesor Branko Medojević i dodao da je obrazovnom sistemu neophodna racionalizacija.

Medojević je istakao da se svake godine smanjuju izdvajanja države za obrazovanje dok u isto vreme, „sistem dozvoljava studentima koji ponove godinu da ostanu na budžetu“.

„Mi nismo toliko bogato društvo da bi mogli da finansiramo one koji padnu godinu. Nedavno, jednoj delegaciji u Norveškoj domaćini su zahvalili Srbiji na donaciji od 200 miliona dolara. Toliko je vredelo obrazovanje doktora i ostalih visokoobrazovanih osoba koje su nakon studija otišle u Norvešku da žive“, rekao je Medojević.

KURIR

Budući brucoši moraće samo za polaganje prijemnog ispita na pojedinim fakultetima da plate i do 12.000 dinara, predviđaju cenovnici visokoškolskih ustanova. Na većini fakulteta cena prijemnih ispita je od 6.000 do 7.000 dinara.

Budući brucoši žale se na visoke troškove

Za manje od mesec dana počinje trka za indekse na fakultetima i većina visokoškolskih ustanova već je istakla cene za polaganje prijemnog ispita koje su od 1.500 do čak 12.000 dinara. Kada se na to dodaju troškovi pripremne nastave i visoke školarine, za upis maturanta na fakultet roditeljima treba čitavo bogatstvo.

Najviše novca za prijavu na prijemni moraće da izdvoje budući studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Kako kažu na ovom fakultetu, cena će najverovatnije ostati na prošlogodišnjem nivou od 12.000 dinara.

– Želim da upišem arhitekturu i išla sam na pripremnu nastavu koju organizuje ovaj fakultet. Pripreme traju osam meseci, a plaća se 189 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Moji roditelji su mogli da finansiraju samo dva meseca kursa. Sada sam u panici da neću dobro uraditi prijemni, a to znači da neću moći da studiram, jer nemam 240.000 dinara za školarinu. Pored svih tih troškova, visoka cena za prijavu na prijemni je dodatno opterećenje. A ako ne prođem na prijemnom, tu nimalo beznačajnu sumu niko mi neće vratiti. Dosta mojih drugova želi da polaže prijemni na dva fakulteta, kako bi imali više šansi da se upišu, pa je to trošak koji dostiže trećinu plate jednog roditelja – kaže maturantkinja Ana Marković.

Budući studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu moraće za troškove konkursa da izdvoje 6.000 dinara, farmacije 7.000 dinara, FON-a od 4.000 do 7.000 dinara zavisno od smera.

Fakultet organizacionih nauka čak je organizovao i probni prijemni ispit, a svi studenti koji žele ranije da provere svoje znanje moraće da izdvoje 2.800 dinara.

Za grešku 1.000 dinara

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu već nekoliko godina praksa je da kandidati, čiji su lični podaci i podaci o uspehu u srednjoj školi eventualno pogrešno uneti u listu prijavljenih kandidata, mogu da podnesu prigovor Centralnoj komisiji, ali za podnošenje žalbe moraju da plate 1.000 dinara

Budući brucoši Poljoprivrednog fakulteta moraće na račun ove ustanove pre polaganja prijemnog da uplate 8.240 dinara

– U tu cenu uključena je priprema studenata koja se na našem fakultetu organizuje vikendom. Jasno mi je da svi koji žele da upišu naš fakultet neće dolaziti na pripremu, ali nismo mogli da pronađemo drugo rešenje. Pripremna nastava još je u toku, tako da nije ni sada kasno da se priključe – kaže za “Blic” prof. Nebojša Ralević, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Kako tvrde na fakultetima na cenu prijemnog ispita utiče i to da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, plaća se i štampanje testova, rang-lista, treba platiti dežurstvo profesorima i drugom osoblju. Očigledno je većina fakulteta upis budućih brucoša videla kao još jednu šansu da zarade dodatan novac.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da se ne može sve propisati zakonom i da je ovo pitanje morala.

– Cene koje su fakulteti odredili jesu neprimerene. Fakulteti bukvalno sve naplaćuju studentima, jer treba izdržavati ogromnu administraciju. Bukvalno na fakultetima danas imamo na 100 nastavnika još toliko ljudi zaposlenih u administraciji. To niko ne može da finansira. Insistirao sam na tome da se definiše da li to što država uplaćuje za budžetske studente podrazumeva i polaganje prijemnog ispita. Fakulteti se oglušuju i dalje naplaćuju svima prijemni – revoltiran je prof. Radivoje Mitrović, pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje.

BLIC

Студенти који су завршили студије на Универзитету у Београду (УБ), а на дипломе чекају дуже од две године, ускоро ће добити тај документ, јер је овог тренутка неколико хиљада диплома на потпису код ректора Бранка Ковачевића.

Ректор Ковачевић, кога ће на тој функцији 1. октобра заменити Владимир Бумбаширевић, казао је Танјугу да нешто више од 10.000 сада већ бивших студената „болоњаца“ чека на диплому, коју су стекли по новом, реформисаном закону о високом образовању.

На потпис чекају дипломе са десетак факултета, рекао је Ковачевић и навео да је до застоја дошло из техничких разлога, јер факултети, како каже, нису имали адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и ковницом новца, где се дипломе штампају.

Према његовим речима, негде има и немара, а нове дипломе до сада је добио незнатан број академаца, највише студената ЕТФ, који је раније поцео да издаје ту исправу.

Нове дипломе имају вишестепену заштиту попут пасоша, личне карте или новчанице евра.

Издавање диплома кошта исто на сваком факултету – 5.000 динара, али се уверење о дипломирању, које се одмах добија, различито наплаћује, од 600 до 3.000 динара. За пријаву за неко радно место, уверење не може бити старије од шест месеци.

РТВ

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић донео је одлуку о награђивању ученика који су у школској 2011/2012. години били високопласирани у такмичењима и смотрама које организује Министарство просвете Србије.

Како се наводу, сви ученици који су освојили прво место добиће од Града 7.950 динара, они који су освојили друго место 6.626 динара, а за освојено треће место из буџета Града биће издвојено 5.301 динар.

Ученици музичких и Балетске школе награђују се за освојена прва места, а ученици који су освојили награде у такмичењу хорова, оркестара и спортских екипа, награђују се само за освојено прво место и то у висини треће награде за појединачне наступе.

РТВ

U konkurenciji skoro 400 ekipa sa celog kontinenta, naši đaci pobedili u vođenju virtuelne banke

Profesor Predrag Matović, Nemanja Markićević i Branko Mirković u redakciji „Politike”

Nemanja Markićević i Branko Mirković, učenici četvrtog razreda Tehničke škole u Mladenovcu, ovogodišnji su pobednici evropskog takmičenja „Banke u akciji”. Takmičenje je trajalo četiri meseca, od sredine januara, kada je startovalo 396 ekipa iz 12 evropskih zemalja, a prošle subote bilo je veliko finale, u kojem su, osim našeg, učestvovali timovi iz Litvanije, Bugarske, Italije, Grčke i Slovačke. Nemanja i Branko osvojili su prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji, sa 370 poena, što znači da su 3,7 puta uvećali poslovanje svoje virtuelne banke.

– Nagrada za osvojeno prvo mesto iznosi ukupno 300 evra, za nas dvojicu. Kako su nam objasnili – i u Evropi je kriza. Do pretprošle godine, finala su bila u Briselu, Parizu, Bukureštu, a od tada se održava onlajn. Znači, mi sedimo za kompjuterom i odigravamo poteze, odnosno donosimo bankarske odluke. Dobijamo određene vesti koje opisuju stanje na tržištu, proučavamo ih i donosimo odluke o poslovanju banke. Naša „baza” bila je naša škola u Mladenovcu. Odluke smo donosili obično ponedeljkom i petkom, i trebalo nam je u proseku po sat vremena dnevno – pričaju novopečeni bankarski šampioni, koji su posetili redakciju „Politike”.

Kako kažu, na njima je bilo da donose odluke o visini kamatnih stopa za kredite i štednju, koliko novca da ulože u marketing, istraživanja i razvoj banke.

.

B. Bilbija

Poštansko sanduče koje svetli i zvoni obaveštavajući ukućane o prispeću pošte, kao i kompjuter koji normalno funkcioniše pod vodom osmislili su i konstruisali srednjoškolci iz Tehničke škole „Rade Metalac” u Leskovcu

Tim koji je konstruisao kompjuter u akvarijumu

Leskovac – Timovi istraživača u okviru učeničkih kompanija u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu predstavili su nekoliko zanimljivih otkrića koja su izazvala veliku pažnju na takmičenjima i sajmovima. Jedan takav tim upravo se vratio sa nacionalnog sajma mladih pronalazača koji je održan u Beogradu od 23. do 25. maja, na kojem je s ponosom prikazao „akva-komp“, kompjuter u akvarijumu sa ribicama. Izum je nagrađen zlatnom medaljom i peharom koji je dodeljen školi za prezentaciju, a priznanje je stiglo i od Udruženja pronalazača Pule, takođe za izuzetan nastup i prezentaciju.

Učenička kompanija „Akva-komp” proglašena je za najbolju na sajmu učeničkih kompanija Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu koji je organizovao Centar za ekonomski razvoj pod nazivom „Misli kao preduzetnik“. Nesvakidašnji kompjuter prikazan je i na nedavnom svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu, gde je takođe izazvao oduševljenje.

Pored Lazara Vasića, učenika trećeg razreda, od koga je potekla ideja, u izradi neobičnog računara učestvovali su i Aleksandar Ranđelović, Anica Spiridonović, Miljan Stošić i Nikola Đorić.

Timom je rukovodio Igor Arsić, profesor elektronske grupe predmeta, koji za „Politiku“ objašnjava: – Uspeli su da spoje nespojivo – vodu, elektroniku i softvere. Kompjuter je kao i običan, samo što nema prašine i čišćenja kućišta, ima produžen vek, zato što radi sa nižom temperaturom, pa se manje troše komponente. Sam računar je u specijalnoj tečnosti, fluidu koji ne provodi električnu energiju. To je najveća tajna. Ta tečnost ujedno rashlađuje računar.

Milan Momčilović

БЕОГРАД – Екипа од пет младих и талентованих физичара који су постигли најбоље резултате на управо окончаној Српској физичкој олимпијади представљаће Србију на Међународној физичкој олимпијади, која ће бити одржана у јулу у Естонији.

Тамара Шумарац, Милан Корњача, Душан Шобот, Милан Крстајић и Јован Блануша су средњошколци који ће се потрудити да наставе традицију добрих резултата наших физичара на међународним такмичарима, а ако неко од њих буде онемогућен да путује у Естонију, замениће га Илија Бурић или Лука Бојовић, који су освојили шесто и седмо место.

Као у свету

Ученица четвртог разреда Математичке гимназије Тамара Шумарац, првопласирана на СФО, објашњава да се ове године то такмичење први пут спроводило из два дела, експерименталног и теоријског.

– Добро је што су експерименти које смо спроводили првог дана направљени по угледу на оне који се спроводе на међународним Олимпијадама, па већ сад знамо шта нас тамо чека – каже Тамара и истиче да су она и остали такмичари имали седмодневне припреме, током којих су им савете давали бивши олимпијци

Мада се олимпијаде физичара организују за ученике четвртог разреда, на њима могу да учествују и млађи, а један од таквих био је и Лука Бојовић, ученик другог разреда, који је освојио седмо место.

– Одувек сам волео природне науке, ваљда зато што су ме родитељи усмеравали у том правцу. Још сам млад да бих знао чиме ћу се бавити, али ме тренутно највише привлаче физика и нарочито астрофизика – каже Лука.

Злато и девет бронзи

Председник Друштва физичара Србије Иван Дојчиновић наводи да се у последње три године, од 15 српских такмичара на међународним Олимпијадама, чак 14 вратило са неком од медаља.

– Имали смо једну златну, четири сребрне и девет бронзаних, што је врло леп успех… Иначе, такмичења физичара имају дугу и лепу традицију у Србији. Ове године одржано је педесето републичко такмичење, у Сенти, крајем априла, које је представљало квалификације за СФО, која се одржава шести пут, и то по узору на међународна такмичења – каже Дојчиновић и истиче да од овогодишњих представника очекује не само да наставе традицију, већ и да премаше успехе својих претходника.

Проблем финансије

– Путовања младих талената на међународна такмичења стално прате финансијски проблеми. Прошле године је било густо јер је Министарство просвете дало мало новца, па смо морали да тражимо помоћ са стране. Ове године, Олимпијада је, срећом, у Естонији, па пут није превише скуп, а и из Министарства су најавили знатно већи износ – каже Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије.

Ф. Роговић

Ученици Основне школе „Свети Сава“ у Горњем Милановцу платили су казну за возача аутобуса, због пребрзе вожње, док су се враћали са дводневне екскурзије, рекли су данас родитељи ученика.

Ђаци седмог разреда били на дводневној екскурзији у Ђавољој вароши и Врању. Возач аутобуса „Конвој травел“ на повратку прекорачио је брзину због чега га је саобраћајна патрола казнила са 5.000 динара.

Наставници су организовали сакупљање новца за плаћање казне, сваки ђак по 100 динара.

Родитељи су огорчени зато што возач није поштовао прописе и угрозио животе деце и зато што они и деца плаћају казну уместо возача.

Новинари су покушали да разговарају са директорком Душицом Бојовић, али им је речено да она није у школи, а на мобилни телефон се није јављала.

Секретарица сколе Радица Ристановић је рекла да је чула за тај случај и да је „због тога заказан састанак тима за заштиту ученика од насиља“.

Начелник Оделења за друштвене делатности Скупштине општине Љиљана Тешић, у чијој је надлежности просветна инспекција, изјавила је да о том догађају није упозната.

Возач аутобуса Драган Добричић је рекао да се прекршај догодио код Блаца.

„Деца су била бучна, а ја нисам обратио пажњу на знаке, чак нисам ни знао за то“, рекао је он и додао да су ђаци сами организовали сакупљање новца за плаћање казне.

РТВ