У акцији „Мрежа“, спроведеној крајем седмице широм Србије, преконтролисано је више од 500 основних и средњих скола. Код 50-ак особа, које су ухапшене у близини школа, пронађени су наркотици, приведено је 6 нарко дилера, а 7 директора школа под сумњом је због повезаности са њима. У Теми дана истражили смо колико је лако доћи до дроге и колико су деца заштићена од те пошасти, када је реч о школама у Војводини.

Ученици које смо срели на улицама Новог Сада имају исте одговоре. Кажу да су видели вршњаке како у близини школског дворишта конзумирају лаке дроге, али тврде да нису видели дилере. Директор Средње машинске школе у Новом Саду Милош Мазалица каже да у тој школи није било притужби родитеља и деце. Ипак, он се слаже са тим да је дрога све доступнија и истиче да је готово немогуће контролисати велики број ученика. „Дилери су добро увежбани у дистрибуцији опијата, тако да ми са нашим скромним обезбеђењем њима не можемо доскочити. Имамо једног полицајца на две школе, који мора да брине о безбедности 3 хиљаде ученика“.

„Иако је ситуација у школама у покрајини нешто боља, може се рећи да је генерално дрога лако доступна ученицима“- изјавио је за Радио Нови Сад начелник школске управе за Јужнобачки и Сремски округ Петар Виђикант. Он тврди да су често имали дојаве. „До сада смо имали приличан број дојава из основних и средњих школа о људима који злоупотребљавају свој положај и користе одређене пропусте у Закону да на најгори могући начин дођу до ученика. Оно најнепријатније било је да се, и после упозорења органа полиције и њиховог хапшења, та њихова активност настављала“, закључује Виђикант.

У акцији полиције у Сомбору у околини школа откривена је само мања количина од оне о којој се, незванично,може чути од самих ученика и родитеља. О томе говори начелник Севернобачког и Западнобачког округа Боривој Станичков. „Сви ми знамо да нам се дилери „мувају“ око школа, али само друштво не чини довољно да се то спречи“.

Драгана Ћорић из новосадског удружења “Родитељ” сматра да дроге никада нису биле толико доступне, али још више узнемирава то што је забринутост родитеља све мања. „У многим школама организовали смо предавања о штетности дроге. Међутим, иако смо позвали све родитеље-појавило их се у просеку петоро.“

У удружењу апелују на родитеље да прате понашање своје деце и да се обрате за помоћ чим примете прве симптоме узимања психоактивних супстанци, попут избегавања комуникације и агресивности.

РТВ

Da bi razvijala intelektualne sposobnosti deca treba da skaču, vrte se, trče i što više se igraju. Posle dve nedelje mališani zaborave 80 odsto naučenog na časovima

Rana stimulacija dece je ključna za kasnija postignuća

Kad porastem biću…

KLIKERI, lastiš, između dve vatre i žmurke danas nisu zanimljivi deci, a celog prošlog veka generacije su odrastale na ovim igrama. I baš one, tvrdi dr Ranko Rajović, autor Tesla sistema učenja, važne su za razvijanje intelektualnih sposobnosti kod dece. Roditelji, kaže, od prvog dana kada donesu dete iz porodilišta nesvesno prave grešku za greškom.

Od sedenja, sputavanja dece koja bi da skaču, vrte se, trče, u mozgu se ne razvija dovoljan broj veza između nervnih ćelija (sinapsi), pa devojčice i dečaci imaju manji intelektualni kapacitet.

– Pre 15 godina dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50 odsto sinapsi razvija do pete godine, 75 odsto do sedme, a sve do 12 godine. Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta – objašava Rajović, inače izvršni direktor MENSE.

LAKŠE DO ODGOVORA TREĆI deo ovog programa posvećen je razvijanju funkcionalnog znanja – povezivanja naučenog i razmišljanja. Deca stvari analiziraju, promišljaju i koriste veće površine mozga kada razmišljaju. Samim tim brže i lakše dolaze do odgovora.

– Zato je stara navika da decu ne treba stimulisati pre prvog razreda potpuno pogrešna. Ne treba propuštati taj period, jer je rana stimulacija ključna za kasnija postignuća deteta.

U prvoj fazi Tesla sistema učenja (NTC) kod dece se kroz igru podstiče moždani razvoj. Ovaj program, inače, ušao je u mnoge vrtiće i škole u gotovo svim gradovima u Srbiji. Oko 6.000 učitelja bilo je na NTC seminarima. Po programu čiji je Rajović autor uče i deca u Sloveniji, Hrvatskoj, Češkoj, Norveškoj, Švajcarskoj, Italiji, Mađarskoj… Uskoro će ga primenjivati i u Meksiku, Brazilu, Novom Zelandu, Kanadi i Južnoj Africi.

Rajović kaže da deca kroz ovaj program zavole školu i učenje shvate kao igru. A za sve posledice roditeljskih i grešaka nastavnika, objašnjava, postoje i medicinska objašnjenja.

– Prvu grešku pravimo čim dete iznesemo iz porodilišta. Devojčice stavimo u potpuno roze, a dečake u plave sobe – navodi samo jedan od primera naš sagovornik. – Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji više boja. Čim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da trči, skače, vrti se. I time sprečavaju stimulativne aktivnosti

Rajović objašnjava da su ljudi i evoluirali zahvaljujući uspravnom hodu. U sadašnjoj tački evolucije prestali smo da se krećemo, najveći deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u važnim regijama, što ostavlja posledice i na fizički razvoj. Primer je što danas 60 odsto, a u nekim gradovima i više od 70 odsto dece ima ravna stopala

– Do pre dve decenije taj procenat kretao se između 10 i 14 odsto i nije rastao. Toliko je genetski preodređeno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, čitanju, koncentraciji – objašnjava Rajović. – Neka deca su jednostavno postala nesposobna za učenje. Dete se ne kreće, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motoričke igre, u kojima deca skaču, hvataju loptu, preskaču vijaču…

Ova prva faza, razvoj mozga, predviđena je za predškolski uzrast. Za školarce je razvoj sposobnosti učenja.

– Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno, čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80 odsto naučenog – navodi Rajović. – Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30 odsto dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Zato „Tesla“ uz pomoć 12 tehnika pomaže deci da uče kroz igru i da školu shvate kao kviz i igraonicu. Tehnike im pomažu da angažuju veće površine mozga i tako lakše savladaju zahteve.

Večernje novosti

Улаз у Земунску гимназију за ученике и професоре од данас је могућ само уз електронске идентификационе картице. Повод су бројне непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених.

После бројних непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених, Земунска гимназија одлучила је да уведе електронску контролу. Тако улазак ђака и професора у зграду од данас неће бити могућ без идентификационе картице.

Осим безбедности, биће то, кажу, и својеврсна контрола рада професора. Постављање читача и штампање картица обезбедила је школа.

Гимназија је на ободу парка и нема ограду. Има портира, али са 1.300 ђака, 200 стотине професора и великим бројем родитеља који свакодневно долазе у школу, немогуће је, кажу, све контролисати. За овај корак су се одлучили после догађаја који је све шокирао.

„Конкретан повод је упад ученика из других школа на наш час, где је ученик питао да ли постоји Петар Петровић и када се то дете јавило, он је пред целим одељењем скинуо доњи веш и истрчао из школе“, објашњава директор Земунске гимназије Милош Бјелановић.

Дешавало се, кажу и да непознати младићи уђу у учионицу која је празна, па да кроз прозор побацају јакне и мобилне телефоне ученика. Било је и покушаја крађе дневника.

„Било је и тога да су у нашим тоалетима некада особе за које не знамо шта ту раде, до тога да неко залута мислећи да је ово болница“, каже психолог Љубица Јеленковић.

Кад се такви инциденти десе, тешко се поново успоставља радна атмосфера. Картице су обрадовале само појединце, неки ученици кажу да више неће моћи тек тако да беже са часова.

Сваки потез који доприноси безбедности је добородошао – кажу надлежни.

„Видећемо како ће то да се покаже и мислим да то треба да буде анализирано, па ћемо да видимо. Мислим да може да буде пример за друге школе. Једна од акција која је на неком путу је увођење униформи за све ученике у школама“, каже Велимир Тмушич из Републичке инспекција Министарства просвете.

Предлог је да у општинама свака школа има своју боју униформе и свој амблем. Тако ће се, кажу, не само лакше видети ко је ученик одређене школе, већ ће и одевање бити примерено школи и учењу.

РТС

РТВ

Да ли ће и када национална стратегија обраовања наћи у скупштинској процедури остаје отворено питање. Међутим, њен основни циљ је да се у периоду од 2012. до 2020. године број високообразованих између 30 и 35 година са 20 повећа на 40 одсто.

Уколико буде усвојена, национална стратегија образовања у школски систем требало би да уведе бројне новине.

Од тога да школе треба да раде само у једној смени, иновацију плана и програма, увођења стручне и опште матуре до бројних измена у образовању и школовању на факултетима.

Иако постоје различити ставови о стратегији, већина оних који су расправљани о том битном документу, сматра да је реално постављена.

Стратегија се односи на целокупно образовање. Од тога да се деца већ са 3 или 4 године укључују у предшколске установе, преко увођења додатних ваннаставних активности у основне школе, до тога да средњошколско образовање постане обавезно.

Када ће се у скупштини расправљати о усвајању националне стратегије образовања, још увек се не зна, као ни то да ли ће бити решен новонастали јаз између државних и приватних факултета.

Проблем је у томе што је новом стратегијом предвиђено да студенти приватних факултета могу да конкуришу за смештај у дому и исхрану у мензи, као и увођење суфинансирајућег статуса где би држава делимично финансирала и студенте на државним и приватним непрофитним факултетима, што поједини оцењују као фаворизацију тих приватних институција.

РТВ

ОЏАЦИ

Како да деца прихвате своје вршњаке са сметњама у развоју, био је један од пројектних задатака инклузије малишана са посебним потребама

Пројекат је дао и прве резултате.

Gradonačelnik Miloš Milošević posle apela našeg lista izdvojio 22 miliona dinara iz gradskog budžeta za ishranu đakа

Kurir u novembru pokrenuo akciju

ŠABAC – Prijatno, deco!

U Šapcu će besplatan obrok u osnovnim školama od 1. septembra dobijati oko 5.000 učenika od prvog do četvrtog razreda.

Gradonačelnik ovog grada Miloš Milošević kaže da mu je podstrek za ovaj korak bila akcija Kurira iz 2011. godine da svi đaci u Srbiji dobiju užinu o trošku države.

– Kurir me je ohrabrio da ideju sprovedem u delo. Cilj je da nam deca budu zdrava, da ne jedu više po sumnjivim pekarama i da materijalno pomognemo roditeljima – rekao je Milošević i istakao da je grad za užine izdvojio 22 miliona dinara, čime su obuhvaćene sve osnovne škole u gradu.

– To nije veliki trošak za grad, s obzirom na dobrobit koju akcija donosi. Radiću na tome da u narednom periodu svi osnovci besplatno jedu – objasnio je Milošević.

Podsetimo, besplatna uži­na nedavno je uvedena i u opštini Veliko Gradište.

(M. I.)

Milošević: Kurir me je ohrabrio da ideju sprovedem u delo

Nemam dovoljno reči da se svima zahvalim zbog brige dobrih ljudi za moju porodicu i mene. Ujedno, čast mi je što se pojedine škole i fakulteti interesuju za moje znanje i žele da mi omoguće da ispunim životni san, da budem programer, kaže Momčilo Gajić (18).

Mladi programer: Hoću da radim i učim

Apeli i predlozi za pomoć i honorarni posao iz zemlje i inostranstva nekolicine pojedinaca i kompanija, te ponude za stipendiranje reakcije su na našu priču o učeniku trećeg razreda specijalizovanog matematičkog odeljenja Valjevske gimnazije, pre tri godine pobedniku državnog takmičenja u programiranju, a danas tek punoletnom dečaku koji je prinuđen da popravkama računara izdržava četiri godine mlađu sestru, nezaposlene staratelje babu i dedu, koji žive kao podstanari.

Nakon teksta u „Blicu“, Računarski fakultet u Beogradu je doneo odluku da Momčilu ponudi besplatno četvorogodišnje studiranje od školske 2013/2014. godine. Fakultet podseća da je Momčilo 2009. pobedio na takmičenju „Programer junior“, koje organizuje Računarska gimnazija i tada mu je, pored glavne nagrade, laptopa, ponuđen popust od 35 odsto za školovanje.

– Nesvesni njegovog materijalnog stanja i u konkurenciji drugih talentovanih osnovaca, on nije dobio stipendiju. Sada želimo da to ispravimo – kaže Ljiljana Bjeličić, portparol Računarskog fakulteta i Računarske gimnazije.

Mogućnost daljeg školovanja mladom Valjevcu je ponudila i beogradska IT akademija, koja je Momčilu predložila da do njihove diplome dođe u narednih godinu dana onlajn učenjem, te stipendiju ako odluči da školovanje nastavi na IT akademiji.

– Moram da se konsultujem sa porodicom jer sam odgovoran i prema njima. Ne bežim od toga da u isto vreme radim i učim, jer je tako već tri godine. Želim da ostvarim san da mi programiranje i softverski inženjering budu životni poziv, da mnogo kvalitetnije brinem o sestri, babi i dedi – kaže Momčilo.

Uz jednu penziju od 11.000 dinara i ono što Momčilo popravkama kompjutera zaradi, najveći problem ove porodice je stambeno pitanje. Leposava i Branko Jovanović, Momčilovi deda i baba, godinama su podstanari, a kuća u Novom naselju je šesti smeštaj u kojem programer i njegova sestra Jelena, budući vukovac OŠ „Desanka Maksimović“, žive.

Blic

У свим основним школама у Србији, будући средњошколци су испробавали малу матуру, која их чека 18. и 19. јуна. То је друга генерација осмака која ће на тај начин обезбедити место у средњој школи.

Показало се да је тест добар, јер код деце и родитеља смањује нервозу завршног испита, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић. Он је поновио да ће у свим средњим школама бити довољно места. Нешто више од 78 хиљада ђака ускоро ће завршити осмогодишње школовање.

РТВ

U srednjim školama slobodno 83.000 mesta za ukupno 78.000 đaka osmih razreda. U ponudi nema smerova dimničara, pratioca u lovu

ZA upis 78.000 osmaka u srednje škole predviđeno je 83.000 slobodnih mesta. Za generaciju budućih srednjoškolaca u klupama će biti oko 2.500 mesta manje, nego za prethodne godine. Tako će, za nijansu, biti teže i upisati željeni smer. I na maloj maturi, takođe, biće malo teže, jer će polovina zadataka biti nepoznata.

Ipak, dovoljno mesta biće za sve, a predviđeno je da 21 odsto malih maturanata upiše gimnazije, za jedan odsto manje da ih krene na trogodišnje školovanje, a da 59 odsto učenika upiše četvorogodišnje stručne škole. Đacima najpre, već u subotu, predstoji rešavanje probnog završnog testa.

Učenici će moći da biraju neki od 307 obrazovnih profila. Ove godine, za razliku od prethodnih, u konkursu za upis u srednje škole nema novih obrazovnih profila. Još se razmatra uvođenje oglednih smerova – trgovac, tehničar za logistiku, tehničar fitomedicine, elektrotehničar za informacione tehnologije, dimničar, pratilac u lovu, šumski sekač motorista, pomoćnik operatera digitalne štampe. Ali sada neće moći da se nađu na listi ovogodišnje generacije.

Inače, u srednjim stručnim školama postoji oko 60 oglednih profila. Tek devet je prevedeno u redovan sistem i dobilo je zvanične, odobrene nastavne programe. Udžbenici za ogledne profile nisu prilagođeni, jer svi čekaju reformu srednjoškolskog sistema obrazovanja, koja je već trebalo da se dogodi. Isto je i sa gimnazijama. Udžbenici su izmenjeni utoliko da dve decenije od raspada SFRJ učenici makar ne uče i dalje da se država u kojoj žive zove Jugoslavija.

– Udžbenici su kozmetički izmenjeni, a i ne dobijamo mnogo novih rukopisa na procenu – kaže prof. dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

Večernje novosti

Policija u akciji „Mreža“ širom Srbije prekontrolisala 560 škola. Krivična prijava protiv 60, od 260 kontrolisanih osoba. Akcija potvrdila prisustvo droge u školama

U policijskoj akciji „Mreža“, sprovedenoj u 27 policijskih uprava širom Srbije prekontrolisano je 560 osnovnih i srednjih škola, 37 ugostiteljskih objekata, 19 prostora oko škola i 232 stana. U ovoj akciji policija je zaplenila tri kilograma kokaina, izvesnu količinu heroina, više od 500 tableta sintitičke droge, 16 automobila (dva ukradena), a dve osobe su pronađene po centralnim poternicama.

Privedeno je 260 osoba, a kod 51 je pronađena droga. Krivične prijave biće podnete protiv 60 osumnjičenih. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je akcija „Mreža“ uperena protiv dilera droge u školama i oko škola. Šest osoba je zadržano u pritvoru zbog neovlašćenog držanja droge i oružja.

Po rečima Dačića najveća količina droge nađena je u Kragujevcu, gde je uhapšen Željko Vujić, kod koga je pronađeno 2,7 kilograma heroina. U dvorištima srednjih škola u Beogradu i Subotici otkriveno je sedam skrivenih mesta za narkotike. U akciji je pronađeno i osam laboratorija sa zasađenom marihuanom sa više od 260 biljaka i to na lokacijama u Kruševcu, Prokuplju, Valjevu, Kragujevcu, Novom Sadu…

VELJOVIĆ: AKCIJA SE NASTAVLJA DIREKTOR policije Milorad Veljović najavio je da će još biti akcija, poput „Mreže“. Prema rečima direktora Veljovića, nepobitno je utvrđeno da postoji veza dilera sa učenicima, što je dokazala i ova akcija.

Zaplenjeno je i po 10 komada vatrenog i hladnog oružja, 800 komada municije i više hiljada evra.

– Cilj akcije „Mreža“ je da se deca zaštite od dilera droge koji su najprisutniji u školama našta ukazuju i sami roditelji – istakao je Dačić. – Ovo je kontinuirana akcija koja se sprovodi u cilju suzbijanja šverca droge sa Ministarstvom prosvete i drugim nadležnim insitucijama i daje izvanredne regultate.

On je naveo i da se akcija „Mreža“ može posmatrati u kontinuitetu sa akcijom „Morava“ tokom koje je zaplenjeno više tona narkotika i procesuirano oko 10.000 osoba.

Ministar prosvete Žarko Obradović istakao je da je oko 30 odsto srpskih škola opservirano akcijom „Mreža“, koja je, kako je rekao, potvrdila prisustvo droge u dvorištima i van školsih dvorišta, u ustanovama koje nemaju školske policajce.

– Podržavamo ovu efikasnu akciju policije i tužilaštva, a pokrenućemo i postupke protiv direktora sedam škola, gde je pronađena droga, kako bi odgovornost svakoga u lancu obaveza u borbi protiv ovog zla bila utvrđena – rekao je Obradović.

KRALJEVO: DILERI U PRITVORU

U okviru akcije „Morava“ – suzbijanja prodaje narkotika učenicima, pripadnici kraljevačke policije su u četvrtak kontrolisali objekte u blizini škola i tom prilikom uhapsili Željka T. (28) i Miloša M. (22) iz Kraljeva zbog sumnje da su (pre)prodavali drogu.

Po naredbi istražnog sudije Višeg suda u Kraljevu, policija je pretresala stan Miloša M. i tom prilikom pronašla 30 grama marihuane upakovane u paketiće, kao i šest semenki indijske konoplje. Sumnja se da je Miloš drogu kupio od Željka polovinom aprila ove godine radi dalje (pre)prodaje.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje u pritvoru 48 sati posle čega će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Kraljevu. (G. Ć.)

Večernje novosti