Bibliotekari Srednjobanatskog okruga razgovarali su danas u Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu o problemima školskih biblioteka u okrugu.

Susret predstavnika Aktiva bibliotekara iz 96 biblioteka Srednjebanatskog okruga u Zrenjaninu, bio i prilika za čestitke Valeriji Jovanov, bibliotekarki iz osnovne škole „Sonja Marinković“ u Zrenjaninu, ovogodišnjem dobitnkiu nagrade „Mina Karadžić“, koja se tradicionalno dodeljuje najboljem bibliotekaru u osnovnim školama u Srbiji.

Osim u Zrenjaninu, dobitnik ovogodišnjeg republičkog priznanja radi i u školskim bibliotekama u Mihajlovu i Lukinom Selu, gde sa knjigama, kojih nema u tim selima, do čitalaca stiže autobusom.

Tako je najbolji ovogodišnji bibliotekar u osnovnim školama Srbije za 2010. godinu izdala na čitanje 5.300 knjiga.

Ovo je treća godina za redom da republička nagrada za najboljeg školskog bibliotekara stiže članovima matične Gradske narodne biblioteke u Zrenjaninu, koja objedinjuje rad u 96 školskih i specijalizovanih biblioteka u srednjem Banatu.

(Tanjug)

UŽICE – U Užicu i okolnim opštinama živi više od 200 ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu.

U Osnovnoj školi “Nada Matić” u Užicu 65 polaznika programa Nacionalne

službe za zapošljavanje “Druga šansa”, imaju priliku da nadoknade

propušteno i steknu osnovno obrazovanje.

Nastava je organizovana u tri ciklusa, a kod poslednjeg polaznici će moći da se opredele za obuke iz uslužnih i građevinskih delatnosti.

Polaznici su iz svih krajeva Zlatiborskog okruga, a oni koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pravo i na nadoknadu putnih troškova, uz uslov da redovno pohađaju nastavu, kaže Dragana Negovanović, PR menadzer filijale u Užicu. Starosna struktura polaznika je raznolika. Najstarija učenica je u sedmoj deceniji, a ima i tridesetogodišnjaka. Svima je zajedničko da završetkom osnovnog obrazovanja povećaju šanse za nalaženje posla, koji će im obezbediti bolji i pristojniji život.

Autor:

Agencija Tanjug

Ivana Marjanović iz Užica godinama odlazi na posao u školu u bajinobaštansko selo Jasik, menjajući nekoliko prevoza

Ivana Marjanović sa šestoro đaka u selu Jasik

Užice – Trči šestoro mališana pred dotrajali „jugo” koji se makadamom jedva probija prema školi kroz planinsko selo Jasik, nadomak Bačevaca kod Bajine Bašte. Njime stiže njihova učiteljica Ivana Marjanović, koja iz 70 kilometara udaljenog Užica menja nekoliko prevoza da bi došla u ovo selo na svoje radno mesto. Ivanin 15 godina star „jugo” samo je poslednja etapa višesatnog puta. „Evo je, dolazi”, viču njeni đaci i lete joj u zagrljaj, a ona ih, izlazeći iz auta, uz osmeh prihvata.

Zna i staro i mlado u Jasiku da učiteljici svako jutro valja rano ustati i zaputiti se na dalek put. Krene ona iz užičkog naselja Krčagovo oko šest izjutra, najpre gradskim prevozom do autobuske stanice, onda lokalnom linijom prema Bajinoj Bašti, preko Kadinjače i Kostojevića, pa izađe u Rogačici kod Drine da bi se prebacila do Bačevaca. U tom pravcu ide drugi autobus, koji iz Bajine Bašte putuje ka Ljuboviji, Šapcu i dalje ka Beogradu. U Bačevcima sedne u svoj „jugo”, tu parkiran, kojim se prevozi do desetak kilometara udaljenog Jasika, u brdima Maljena. U školu dolazi oko pola devet, gde je već čeka svih šestoro đaka te četvororazredne škole i uvek joj trči u susret. Nastava traje četiri ili pet časova, povratak u Užice je, kad okraća dan, skoro po mraku. Sveukupno, oko 70 kilometara u jednom pravcu Ivana prelazi, pa još toliko u povratku, za celu školsku godinu više od 25.000 kilometara. I tako već šest godina zaredom.

– Navikla sam, nije mi teško. Volim ovaj posao i uvek sam ga radila po selima ovog kraja. Prvo u Kostojevićima (putovala 70 kilometara u oba pravca), pa u Semegnjevu gde je samo bio jedan đak (72 km tamo i ovamo), a poslednjih godina u Jasiku, najdaljoj školi. Tu su mnogo dobra deca, vredna, uglavnom đaci pešaci. U prvi razred idu Marijana Arsenović, Jelena Lukić i Adam Simić, u treći Nebojša Milosavljević, u četvrti Marko Arsenović i Anđela Simić. Uvek me s radošću dočekaju, a i ja sam srećna kad ih vidim – kaže za „Politiku” Ivana.

„Naša učiteljica je najbolja”, uglas viču njeni đaci. „Ona izdaleka putuje zbog nas, radujemo se njenom dolasku”, kaže učenica Anđela Simić koja s bratom Adamom i Jelenom pešači do sela Okletca, pa ih u povratku učiteljica poveze „jugom”. A zašto ne ide tim autom iz Užica nego zavisi od neredovnih autobuskih linija, pitamo učiteljicu: – Pa za gorivo bi mi otišlo pola plate, a opština Bajina Bašta mi ovako plaća mesečnu autobusku kartu. „Jugom” idem samo kuda nema autobuske linije – odgovara učiteljica.

Zima je poseban izazov za njena putovanja. U brdima su zimski dani surovi, putevi se slabo čiste, mraz začas stegne. Desilo joj se, prvi dan kad je ovde došla da je put bio zavejan, pa su ga meštani Jasika čistili, a pomoglo je i jedno policijsko vozilo da se učiteljica do škole prebaci. Tamo tada ni struje nije bilo, ali su vremenom napravljeni bolji uslovi, zaslugom Milojka Milosavljevića iz mesne zajednice Bačevci i direktora škole u Rogačici (čiji je Jasik izdvojeno odeljenje) Rada Jezdića, koji su uspeli da kraj ove planinske škole izgrade čak i bazen. Ivana, ipak, kad zima zagudi tokom radnih dana stanuje u Jasiku, a vikendom ide u Užice.– Jeste u gradu bliže i lakše za posao, ali je u seoskim školama prijatnija atmosfera. Tu se još poštuje red, deca nisu razmažena, a s roditeljima je dobra saradnja. I kad bih mogla da biram: selo ili grad, selo ipak ima prednost. I to samo da je malo bliže Užicu. A i ovako se može i mora, šta je tu je – skromno veli Ivana, još neudata, koja se nada da će kad osnuje porodicu njen budući suprug imati razumevanja za ova putovanja.

Učiteljicu hvali i njen direktor Rade Jezdić, dobitnik Svetosavske nagrade, koji takođe u taj kraj putuje iz Užica, pa razume njene muke. – Ivana je uvek nasmejana, blagorodna osoba, nikad joj ništa nije teško. Ona kao da ne oseća teret svog žrtvovanja i svaka joj čast – veli on.

Branko Pejović

Osnovci i srednjoškolci u Srbiji od četvrtka su na jesenjem raspustu, a u školske klupe se vraćaju u ponedeljak, 7. novembra.

Nakon kraćeg jesenjeg raspusta učenici će se nešto duže odmarati za vreme zimskog raspusta koji će biti povezan sa novogodišnjim praznicima. Poslednji školski dan u prvom polugodištu biće petak,30. decembar, a u školu se ponovo kreće u ponedeljak 16. janura.

Prolećni odmor trajaće do 9. do 16. aprila. Školska 2011/12. zaučenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, dok će učenicisvih ostalih razreda osnovnih škola na raspustu biti od 8. juna.

Maturanti gimanzija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjihstručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspustodlaze 15. juna.

VESTI

Први сајам стипендија који је данас отворен у Ректорату Универзитета у Београду окупио је на једном месту више од 30 домаћих и страних институција који додељују стипендије и пружају друге облике финансијске подршке студентима и дипломцима са свих групација.

Државна секретарка Министарства омладине и спорта Ивана Ковачевић рекла је да је Фонд за младе таленте за последње три године доделио више од 6.000 стипендија, у шта је уложено 1,3 милиона динара.

„На тај начин шаљемо поруку да се рад и учење исплате, а утичемо на спречавање одлива мозгова јер са стипендистима потписујемо уговор да кад се врате морају најмање пет година да раде у Србији“, изјавила је Ковачевић.

Помоћник министра просвете и науке Зоран Трнинић рекао је да је прошле године то Министарство доделило 11.100 стипендија и да очекује да ће их ове године бити више за 20 одсто.

Фонд за развој научног подмлатка има тренутно око 700 корисника, рекао је Трнинић и додао да је Министарство доделило 14.700 ученичких кредита.

Директорка Центра за развој каријере и саветовање студената Дејана Лазић истакла је да је циљ сајма да се подигне ниво информисаности студената о наставку студирања како у земљи, тако и у иностранству.

„Жеља нам је да их овим сајмом упознамо са европским програмом мобилности, фондовима и задужбинама којима располаже Универзитет у Београду и да им омогућимо разговор са представницима страних влада и компанија“, рекла је Лазић.

На сајму ће бити представљене стипендије владе Француске, Мексика, САД, Велике Британије, Немачке, краљевине Холандије… а студенти ће моћи да се информишу и о стипендијама које дају Фонд за младе таленте, Фонд „Зоран Ђинђић“, програм Ерасмус Мундус и фондови и задужбине Универзитета у Београду.

„Стипендија и ја“ – Универзитетски сајам стипендија, који ће трајати од 10 до 18 часова, организује Универзитетски Центар за развој каријере и саветовање студената у сарадњи са Сектором за међународну сарадњу Универзитета у Београду.

РТВ

РТВ

Упркос најавама да ће у наредне две године у опремање школа у Србији бити уложено око 100 милиона евра, најстарију српску гимназију је новац до сада успешно обилазио.

Карловачка гимназија тако и даље чека решење питања простора за одржавање наставе физичког васпитања.

Извештај са семинара „Асертивност – алтернатива насиљу“ одржаног 29.10.2011. 10-18 h.

На иницијативу повереника основних и средњих школа Београда, ТО Београд ГСПРС „Независност“ је организовао одржавање акредитованог семинара „Асертивност – алтернатива насиљу“, кат. број 466 чији су аутори Радмила Корица Тошовић и Невенка Драшковић Ивановић из Друштва психолога Србије. Семинар је трајао 8 сати и категорисан је као обавезан.

Семинару је присуствовало 27 полазника из основних и средњих школа Београда и два представника РО Крагујевац који су се одазвали позиву ТО Београд упућеном свим регионалним одборима ГСПРС „Независност“.

Домаћин семинара је била Техничка школа Нови Београд која је обезбедила одговарајуће услове за рад.

На семинару смо се детаљно упознали са појмом асертивности, његовим карактеристикама и разликама између агресивног, асертивног и пасивног понашања. Посебна пажња је била посвећена унапређивању комуникације и примени техника асертивног понашања у школи и ван ње.

Полазници су све време активно учествовали износећи критичке ставове проистекле из искустава у настави. Приметно је настојање наставника за практично решавање ексцесних ситуација са којима се у својим школама често сусрећу. Општи утисак је да је највећи део семинара био теоретски и да су изостала конкретна практична решења.

Због све бројнијих и разноврснијих проблема у школама сматрамо да организовање оваквих семинара може бити корисно за размену искустава и проналажење начина за њихово решавање.

У Београду 31.10.2011. Мирјана Михаиловић

Beograd — Profesori Sedme beogradske gimnazije danas ne drže nastavu u znak protesta zbog napada na njihovu koleginicu, profesorku fizike Gordanu Fržović.

„Nasilje nad prosvetnim radnicima postaje problem sa kojim se profesori širom Srbije gotovo svakodnevno suočavaju, a za koji trenutno ne postoji nikakvo rešenje Ministarstva prosvete i nauke“, navodi se u saopštenju kolektiva te škole i dodaje da se želi skrenuti pažnja javnosti na sve teži položaj zaposlenih u prosveti

Kako se navodi u saopštenju zaposlenih u Sedmoj beogradskoj gimnaziji profesorka fizike Gordana Fržović, napadnuta je prošle nedelje pri povratku sa posla.

„Zahvaljujući brzoj reakciji Ministarstva unutrašnih poslova, privedeno je nekoliko osumnjičenih, čime je delom nadomeštena duševna bol naneta Gordani Fržović. Zaposleni ove škole očekivali su adekvatnu reakciju Ministarstva prosvete i nauke koja je i ovim prilikom izostala“, napominje se u saopštenju.

Kolektiv Sedme beogradske gimnazije povodom tog incidenta obratio se otvorenim pismom i ministu prosvete i nauke Žarku Obradoviću.

B-92

Roditelji osnovaca u Banji Koviljači odlučili su večeras da zbog nerešavanja statusa više od 2.500 stranaca u tom gradu, od kojih manji broj čeka na azil a ostali borave ilegalno, svoju decu od ponedeljka ne šalju u školu

Azilanti u Banji Koviljači

„Odluka je doneta večeras, na skupu roditelja, kao izraz podrške zahtevima meštana Banje Koviljače da državni organi što pre reše problem velikog broja ilegalnih emigranata“, rekao je večeras Tanjugu predsednik Saveta tamošnje mesne zajednice Miroslav Vukosavljević.

On je kazao da će ova odluka biti izneta na protestu građana u Banji Koviljači, zakazanom za nedelju, 6. novembra.

Vukosavljević je rekao da će u nedelju na protestu biti zatraženo od nadležnih državnih organa da se iz Banje Koviljače izmeste svi strani državljani koji nemaju status azilanta, odnosno svi koji tamo borave ilegalno

Takođe, dodao je da je večeras odlučeno i da se za sada ne blokiraju saobraćajnice, što je bio jedan od prvobitno predviđenih vidova protesta.

Neposredni povod za dodatnu uznemirenost građana Banje Koviljače je silovanje britanske državljanke u četvrtak, 27. oktobra, koje je, kako je saopštila loznička policija, izvršio državljanin Avganistana Abdirašid N. (25). Avganistanac je uhapšen 29. oktobra i određen mu je pritvor do 48 sati.

Gradonačelnik Loznice: Država hitno da reši problem azilanata

Vidoje Petrović

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović poručio je ranije danas da je krajnje vreme da drzava Srbija preduzme odgovarajuće mere, kako bi rešila problem povećanog broja azilanata u Banji Koviljači.

„Da li treba da se dogodi još nešto nepredviđeno, pa da se neko oseti odgovornim u ovoj državi i preduzme odgovarajuće mere. Lokalna samouprava je tu da pruži maksimalnu pomoć, ali ovo je problem koji mora da reši drzava preko nadležnih organa i institucija“, rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Loznici.

On je kazao da je neshvatljivo da hiljade ljudi bez bilo kakvih putnih isprava, prelaze državnu granicu i ulaze duboko u teritoriju Srbije. Dodao je da grad trpi i velike štete u turizmu, jer sve veći broj gostiju zaobilazi Banju Koviljaču.

Odbornik gradske Skupštine Ljiljana Dražić, zaposlena kao lekar opšte prakse u mesnoj ambulanti u Banji Koviljači rekla je da su tek osamdesetak azilanata smeštenih u Centru za azil prošli sistematske lekarske preglede, dok za preostale imigrante ne postoji nikakav uvid u njihovo zdravstveno stanje

Banja Koviljača se već duži vremenski period suočava sa problemom povećanog broja tražilaca azila iz Afrike i Azije. Prema poslednjim podacima policijske stanice u Loznici, trenutno van Centra za azil u Banji Koviljači boravi više od 2.500 azilanata

Centar za azil ima oko 80 mesta, a pridošice najčešće dolaze iz Avganistana i Pakistana, a ima ih i iz Somalije, Libije, Tunisa, Maroka, Sirije, Jemena, Irana i Saudijske Arabije.

Lokalne vlasti su se do sada, u nekoliko navrata za pomoć u rešavanju tog problema obraćali Komesarijatu za izbeglice Srbije, kao i premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, ali konkretnih koraka nije bilo.

Blic