Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu pozitivno je odgovorio na sve zahteve studenata. Akademci najavljuju odgovor na odluku fakulteta i nastavljaju protest.

Uprava Filološkog fakulteta u Beogradu odlučila je da ispuni svih 14 zahteva studenata koji protestuju na tom fakultetu, izjavila je dekanka te visokoškolske ustanove Aleksandra Vraneš.

Na konferenciji za novinare u zgradi Fakulteta, Vranešova je rekla da su odgovori na studentske zahteve u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i drugim zakonskim aktima.

Aleksandra Vraneš rekla je da su odgovori na studentske zahteve u pisanoj formi upućeni studentima u protestu, ali da oni nisu odgovorili upravi.

Konferenciji je prisustvovao veliki broj profesora i studenata u protestu, te je ubrzo izbila rasprava te dve strane.

Studenti u protestu, koji su prisustvovali konferenciji, najavili su održavanje svoje konferencije za novinare na kojoj će predstaviti svoj odgovor na odluku Uprave fakulteta.

Oni su rekli da će nastaviti protest, kao i da će održati sastanak na kojem će se dogovoriti o daljim aktivnostima.

Oko 50 studenata Filološkog fakulteta već treći dan blokiraju nastavu zahtevajući da se školarina smanji na iznos od tri minimalne plate i da uslov za upis godine na budžet bude 48 bodova. Oni traže i ukidanje rangiranja i ponovno uspostavljanje i regulisanje apsolventskog staža.

RTS

Udaljen iz službe policajac zbog koga je grupa maloletnika u Novom Sadu brutalno pretučena pendrecima, pesnicama i nogama

Jasminko Ristović pokazuje klupu gde su dečaci sedeli

Novi Sad – Policajac zbog koga je interventna jedinica pretukla grupu maloletnika u Novom Sadu udaljen je iz službe, a protiv ostalih učesnika u ovom događaju pokrenut je postupak, izjavio je juče ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ističući da je policija intervenisala nakon što je njihovom kolegi u civilu, dok je vozio suprugu i dete, neko iz grupemaloletnika razbio šoferšajbnu na kolima.

– Ne opravdavam šta se kasnije dogodilo i taj policajac jeudaljen iz službe – istakao je ministar policije u Novom Sadu, gde je prisustvovao konferenciji povodom „Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima“, ali nije precizirao da li je policajac suspendovan ili je ekspresno dobio otkaz.

Prebijanje četvorice dečaka: B. Ž., D. B., M. J. i S. R., uzrasta 14 i 15 godina, u subotu oko 19 časova u blizini Osnovne škole „Kosta Trifković“, izazvalo je ogromno uznemirenje u Novom Sadu. Zbog potresa mozga, rasekotine jagodice na licu, uboja po grudima i leđima, učenik prvog razreda gimnazije S. R. još se nalazi u Dečjoj bolnici, dok su ostala trojica „samo“prošli sa modricama po telu.

Peti dečak iz grupe M. M. uspeo je da utrči u obližnju prodavnicu i tako se spase torture. Njihova priča i izjave njihovih roditelja ipak se razlikuju od opisa događaja koji je novinarima prezentovao ministar policije, i to u ključnom detalju.

– Deca su sedela na klupi u parku ispred škole kada je pored njih protrčao stariji mladić, za kojim je išao „fijat stilo“. Misleći da nailazi navijačka grupa, jer su se na tom mestu dešavali sukobi zbog grafita, deca su pobegla u pasaž obližnje zgrade u Ulici Kraljevića Marka. Međutim, tu im je vozač „stila“zaprečio automobilom izlaz i počeo da ih bije. Moj sin je posle prvog udarca pao na zemlju i onesvestio se – priča nam Jasminko Ristović, otac najteže povređenog dečaka.

Teško povređeni dečak S. R. u Dečjoj bolnici

Ispostaviće se da je vozaču „stila“, inače policajcu, neko u gradu bacio flašu na vetrobransko staklo, i da je on jureći za nepoznatim vinovnikom telefonom pozvao svoje kolege iz interventne jedinice. Iako policija već danima štrajkuje, držeći se samo minimuma rada, ubrzo su pred pasaž jedna za drugom stigle tri „marice“, iz kojih je istrčalo petnaestak policajaca i priključilo se batinanju.

– Tukli su ih pendrecima, pesnicama, nogama… Potom su ih terali da skupljaju šljunak sa zemlje i stavljaju u džepove, da stoje na vrhovima prstiju sa podignutim rukama, pitajući ih nešto za „Crvenu zvezdu“ i druge klubove. Nakon toga usledilo je „čišćenje“ po nogama, da bi ponovo bili na betonu. Ko bi malo mrdnuo, nagazili bi mu glavu nogom… Maltretiranje je trajalo sve do dolaska policajca koji je preneo informaciju da je uhapšen pravi vinovnik – opisuje nemile scene Ristović.

Prema njegovim rečima, taj policajac je dečacima saopštio da su se „našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, a da se oni u principu nikome ne izvinjavaju, i da se nada da im roditelji neće praviti s…”. Dok je trajalo batinanje, jednog od dečaka prepoznao je policajac iz treće „marice”, njegov rođak, izvukao ga iz pasaža, udario mu šamar i poterao ga kući.

– Na trenerkama dečaka jasno se vide tragovi krvi i čizama. Tako povređenu decu ostavili su na ulici i otišli. Kada mi je sin javio da se nalazi u bolnici, a nemajući predstavu da su ga tukli policajci, okrenuo sam 92 i pozvao ih da dođu da naprave uviđaj. Međutim, službenik sa druge strane mi je saopštio da niko ne može da dođe, već da im se javim u ponedeljak. Odbio je da se predstavi, iako sam na tome insistirao – kaže Ristović.

Porodice pretučenih dečaka ističu da će istrajati u nameri da se ispitaju sve okolnosti pod kojima je usledila intervencija u Ulici Kraljevića Marka i da se utvrdi odgovornost svih aktera. Obavestili su nadležno tužilaštvo i angažovali dve advokatske kancelarije, jer im je istina važna zbog dece, koja nikada nisu bila problematična, niti su dolazila u sukob sa zakonom.

Miroljub Mijušković

Razlog za to je sve manji broj đaka. Ni Bolonja nije ispunila naša očekivanja

– Poražavajući je podatak da su mnoge škole prazne i da je za tri godine ukinuto preko 1.500 odeljenja zbog malog broja đaka. Ideja nam je da za osnovce koji žive daleko obezbedimo autobuse i pratioca kako bi sigurno stizali do škole – odgovor je ministra na pitanje šta će, između ostalog, doneti novi zakon o osnovnim školama.

* Kako komentarišete proteste studenata na Filološkom fakultetu? Proveli su noć u zgradi i, kako kažu, ne nameravaju da odustanu od svojih zahteva.

– Studenti koji protestuju kao Plenum studenata Filološkog fakulteta imaju svoje zahteve. Dekan Filološkog fakulteta, šefovi katedri i predstavnici Studentskog parlamenta (koje Plenum ne priznaje) kažu da se problemi rešavaju ili su već rešeni. Međutim, zahtevi koje je od studenata dobio Fakultet razlikuju se od onih koje je Ministarstvo dobilo 6. oktobra. Između ostalog, zahtevaju da sledeće godine uslov za upis na narednu godinu bude 48 bodova, a ne 60. To će biti predmet razmatranja tek kad krajem jeseni uradimo analizu prolaznosti.

* Studenti mnogih fakulteta bune se zbog povećanja cena školarina.

– Naš stav je da se školarine ne povećavaju. Poslaćemo inspekciju i preduzeti mere protiv svake visokoškolske ustanove ako je to učinila. Međutim, kako bismo mi reagovali, potrebno je da nas studenti obaveste o poskupljenju studija.

* Da li ste zadovoljni uvođenjem bolonjskog sistema studiranja?

– Rezultati Bolonje nisu ispunili očekivanja koja smo imali pri donošenju Zakona o visokom obrazovanju. Nije ni u drugim zemljama med i mleko. Imamo dosta načelnih stavova i kritika bez konkretnih predloga. Mora se uperiti prstom i reći – ovaj program ne valja, ovi su studenti ili profesori nezainteresovani za rad. Međutim, napredak je evidentan. Kad smo 2008. menjali zakon, prolaznost je bila od 14 do 28 odsto na univerzitetima, a danas je višestruko veća.

KURIR

БЕОГРАД – Ситуација на Филолошком факултету, који се већ трећи дан налази у блокади студената у протесту, све више се заоштрава и постаје све напетија, а током јучерашњег дана поједини професори су били и физички спречени да држе наставу и избачени из слушаоница. Огорчени професори и асистенти најављују да ће од сутра наставу студентима који желе да је похађају држати у парку преко пута зграде Филолошког факултета.

После ноћи измећу понедељка и уторка, коју је око 50 академаца Филолошког, који протестују због висине школарина и уписне политике, провело у холу зграде, јучерашњи дан не само да није донео смиривање ситуације, већ је ионако наелектрисана атмосфера на релацији студенти-професори додатно заоштрена спречавањем држања наставе. Наиме, око 11 часова група студената, чланова Пленума Филолошког факултета ушла је у слушаоницу у сутерену зграде, у којој се одржавала настава из руског језика, и прекинула час. Виши лектор за руски језик и заменик управника катедре за славистику професорка Вукосава Ђапа Иветић, чији је час прекинут, каже за „Правду“ да је онемогућена да ради свој посао и да је слушаоницу напустила јер није желела сукобе са студентима у протесту.

– По распореду наставе био је предвиђен двочас, а вежбе је студентима требало да држи гошћа из Москве, лектор Марина Томанов. Како је улаз у слушаоницу у холу, где се иначе одвија настава на нашој катедри, био блокиран клупама и столицама, својеврсним барикадама, час смо почели у сутеренској просторији, која је једино била отворена. Убрзо су дошла два студента, који су рекли да су представници колега у протесту, и затржили прекид часа. Када сам ја то одбила, појавило се њих десетак, који су певали и на сваки начин онемогућавали наставу, да би на крају пуштали и сирену насред слушаонице. Нисам желела да дајем повод за неке веће инциденте, па сам изашла из слушаонице заједно са студентима који су били онемогућени да слушају наставу. Ово је недопустиво понашање и ми професори смо буквално таоци студената који штрајкују – каже професорка Иветић.

Испред слушаонице број 33 на првом спрату Филолошког факултета, где се налази својеврсни штаб студената у протесту, јуче се око поднева окупила се група професора који су покушали да са студентским представницима пронађу заједнички језик, али се све завршило само на покушају, а расправа је на моменте била врло жучна. У једном моменту пронео се глас да је и полиција у згради факултета, на шта због аутономије Универзитета нема право, али се та информација показала као нетачна. Професор Душан Иванић са катедре за српску књижевност академцима у штрајку је скренуо пажњу да је управа факултета на готово све њихове захтеве још раније одговорила, а велики део и испунила, али није наишао на разумевање.

– Управа је у понедељак заседала и на све захтеве студената је одговорено директно. О свему се може преговорати и договарати, али блокада наставе није начин да се дође до решења. Што се захтева за смањењем школарине тиче, ми цену трошкова уписа године нисмо мењали четири година, а факултет мора од нечега да живи – каже професор Иванић.

Професори и асистенти најавили су од сутра одржавање наставе у Студентском парку преко пута Филолошког факултета, а поједини асистенти су студентима у протесту пребацивали да блокадом угрожавају опстанак и рад факултета. Студенти су тражили да им се обрати и декан Александра Вранеш, а били су присутни и представници Ректората, који су од студената тражили информацију до када ће трајати блокада.

Једна од студенткиња, која је ноћ провела у згради Филолошког, каже да академци неће одустати ни од блокаде ни од својих захтева, иако су свесни да их управа факултета не подржава.

– Нас педесетак је током целе ноћи било у згради факултета. Само су две слушаонице биле отворене, па су многе колеге спавале и по ходницима, а све време је било врло хладно, јер грејање није радило. Деканица нам се још није обратила, већ издаје саопштења у коме наше методе назива агресивним, а ни један професор нам није дао званичну подршку. Долазили су нам пријатељи и родбина током ноћи и доносили храну и топле напитке, а и грађани су улазили у зграду и нудили помоћ студентима – каже ова студенткиња Филолошког.

ПРАВДА

Nastavljen protest akademac

Više od 100 studenata Filološkog fakulteta provelo je i drugu noć u jednoj od slušaonica na fakultetu, pokazujući time da ne odustaju od protesta i blokade dok im se ne ispune zahtevi.

– Bilo nas je znatno više nego prve noći, a dobili smo i veliku količinu hrane od pekare iz Sremske ulice. Inače, nikakvih incidenata, niti bilo kakvih drugih problema, nije bilo – ističu studenti.

Studenti koji su sinoć proveli noć na fakultetu kažu da cele noći nisu spavali, a na fakultetu su diskutovali o daljim akcijama

Sinoć je održan Plenum na kojem su odlučili da ne prihvate poziv studentskih parlamenata nekoliko drugih fakulteta i da se ne pridruže protestu u četvrtak.

– Posle višečasovnog razmatranja da li da se odazovemo pozivu studentskih parlamenata FPN- a, FON- a, Geografskog fakulteta, Više elektrotehničke škole i Fakulteta bezbednosti i priključimo protestu koji organizuju u četvrtak, odlučili smo da to nećemo uraditi. Ne priključujemo se nikakvim stranačkim protestima – kažu za “ Blic” studenti Filološkog fakulteta

Zahtevi studenata nisu se promenili, pa i dalje traže smanjenje školarina, prelazak na budžet sa 48 bodova i vraćanje apsolventskog staža, ali, nije se promenio ni odgovor dekanata koji ponavlja da nije u njegovoj nadležnosti da ispunjava ove zahteve.

Studenti za sada ne planiraju da blokiraju beogradske ulice i ostaju unutar zidina fakulteta, ali ih brine to što nema najava da će biti razgovora kako bi se protest razrešio na obostrano zadovoljstvo.

Jednu od slušaonica studenti su preuredili u spavaonicu. Na klupe su postavili ćebad i jastuke. Kako im ne bi bilo hladno, doneli su grejalicu, a instalirali su i rešo na kojem kuvaju kafu i čaj.

Iako veliki broj studenata podržava blokadu k

ao poslednji način da se izbore za svoja prava, ima i onih koji žele da pohađaju predavanja, pa protest najoštrije osuđuju.

Studenti će organizovati tribine i otvorene diskusije po pitanju bolonjskog proceca i školarine.

Protest je počeo u ponedeljak u 7 sati.

Studenti su u ponedeljak blokirali ulaze u sve učionice, tako da nije bilo predavanja na celom fakultetu. U zgradu fakulteta može da se uđe, šalteri i studentske službe normalno rade, kako bi studenti mogli da uzimaju potvrde koje su im neophodne.

Studenti između ostalog traže smanjenje školarine i vraćanje prava na apsolventski staž i apsolventskih rokova.

BLIC

Učenici srednjih škola u Srbiji uskoro bi izradom novih standarda na kraju školovanja mogli da polažu završne ispite u matičnim školama umesto prijemnih ispita za fakultete, najavili su u Ministarstvu prosvete.

Državna sekretarka u ministarstvu prosvete Tinde Kovač Cerović ocenila je da su završni ispiti u osnovnim školama, koji su prvi put održani ove godine, pokazali dobre rezultate, te da će ministarstvo uskoro oformiti radnu grupu i napraviti standarde za srednje škole.

– Ovim testovima smo pokazali koliko je osiguravanje kavalitete obrazovanja važno za budućnost našeg obrazovnog sistema – rekla je Cerović i dodala da u obrazovnom sistemu još postoje određene mane poput korupcije.

Završni ispiti na kraju osmog razreda u junu polagalo je 76.134 učenika, što je čak 98,26 odsto osmaka. Konferenciji “Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju” obratila se i Jolanda San-Hose prvi savetnik i šef sektora delegacije EU u Srbiji

– Zadovoljni smo kako je protekao završni ispit u osnovnim školama u Srbiji. Država je pokazala da je kvalitet osigurala i EU će nastaviti u ovome da vas podržava – rekla je Jolanda.

Piter Mogensen rukovodilac ovog programa koji vredi četiri miliona evra, pohvalio je nastavni kadar u Školama u Srbiji uporedivši ih sa kolagama u Danskoj.

BLIC

Посланици републичког парламента усвојили ребаланс буџета за 2011. годину, којим је предвиђен дефицит од 142,7 милијарди динара. Посланици су усвојили и измене Закона о порезима на имовину, према којима се тај порез неће повећавати у 2012. години. Усвојена и четири закона којима се Србија додатно задужује. Скупштина Србије усвојила је данас ребаланс буџета за 2011. годину, који је усаглашен са Међународним монетарним фондом и који предвиђа буџетски дефицит од 142,7 милијарди динара.

За ребаланс су гласале све странке владајуће већине, укључујући и Лигу социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара, који су имали примедбе на исплату буџетских средстава Војводини. Влада Србије усвојила је амандман СВМ-а, којим је прецизирано да се износ средстава опредељених тим законом за финансирање капиталних издатака Војводине, у четвртом кварталу ове године трансферише буџету те покрајине у три једнаке рате 1. новембра, 15. новембра и 1. децембра. Сходно усвојеном амандману Уједињених региона Србије, којим је прецизирана расподела новца градовима и општинама у последњем кварталу по основу ненаменских трансфера и трансфера солидарности, градови и општине ће за последња три месеца ове године из буџета добити укупно 4,6 милијарди динара ненаменских трансфера и око 810 милиона динара трансфера солидарности. Ребаланс буџета предвиђа приходе од 707,34 милијарди динара, а расходе од 850,91 милијарди. Према договору са ММФ-ом, дефицит консолидованог буџета у овој години биће повећан са првобитно планираним 4,1 одсто бруто домаћег производа на 4,5 одсто.Ребалансом буџета, како је раније саопштено из Владе, биће увећани издаци за пензије, зараде и социјална давања, а та повећања ће бити реализована у октобру, како је и планирано. Ребалансом је, такође, предвиђено додатних 300 милиона динара за субвенционисање стамбених кредита грађана Србије. Највеће уштеде биће направљене на име капиталних издатака, и то по основу боље планиране динамике плаћања, као и код расхода за камате.

Порез на имовину неће се повећати 2012. године

Скупштина Србије усвојила је четири споразума о задуживању Србије, међу којима је и гаранција између Србије и Европске банке за обнову и развој за зајам од 80 милиона евра за „Електропривреду Србије“, односно Рударски басен „Колубара“. Порез на имовину за 2012. годину не може бити већи од пореза који су грађани и предузетници платили у овој години, утврђено је изменама Закона о порезу на имовину које је данас усвојила Скупштина Србије. У образложењу Владе Србије наводи се да је основни разлог за измене Закона о порезу на имовину заштита социјалног положаја пореских обвезника који не воде пословне књиге. Скупштина је усвојила и измене Закона о јавном дугу које ће омогућити дугорочно задуживање локалних самоуправа за финансирање инфраструктурних пројеката. Прописује се и могућност обуставе трансферних средстава из буџета Србије до висине неизмирених обавеза, ако јединица територијалне аутономије не измири дуг у складу са уговореном динамиком. Скупштина је усвојила и измене Закона о обавезном осигурању у саобраћају којима је предвиђено одлагање почетка рада Гарантног фонда најкасније до 30. јуна 2012. године. Према постојећем закону, рок за почетак рада фонда је 11. октобар 2011. године. Парламент је, након гласања, почео нову седницу на чијем дневном реду је, између осталог, Предлог националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

Извор: РТС