U maloj sali hotela „Palisad“ svečano je otvoren Centar za turistički i hotelijerski menadžment na Zlatiboru.

Uz zajednička zalaganja Univerziteta Singidunum iz Beograda i uz podršku Opštine Čajetine, Turističke organizacije „Zlatibor“ i hotela „Palisad“ ove školske godine upisano je 40 studenata.

Brucošima, predstavnicima turističke privrede Zlatibora i medija na otvaranju su se obratili rektor Univerziteta Singidunum, prof. dr Milovan Stanišić, prof. dr Slobodan Unković, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, direktor hotela „Palisad“ Vojislav Janić i direktor Turističke organizacije „Zlatibor“ Darko Đurović.

Studiram.com

Oni su poželeli dobrodošlicu brucošima i istakli važnost otvaranja ovog centra baš na jednoj od najposećenijih turističkih destinacija naše zemlje. Studenti će pored teorijskog dela biti u prilici da stiču znanja i tokom praktičnog rada koji će biti realizovan u saradnji sa turističkim poslenicima Zlatibora.

Nakon četvorogodišnjeg školovanja, sa fakulteta će izaći stručnjaci iz oblasti turizma i ugostiteljstva koji će nastaviti da afirmišu turizam naše regije, a samim tim i države i širiće svoja znanja u mnogim hotelima, restoranima i turističkim agencijama zlatiborskog okruga i šire.

Beograd — Aktuelni popis neće dati ohrabrujuće podatke o obrazovanju, pošto prema dosadašnjim podacima, sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija je na evropskom začelju.

Srbija drži i treće mesto u svetu po odlivu mozgova.

Računajući završene više škole, koje su u međuvremenu postale visoke, tek svaki deseti građanin Srbije ima diplomu značajniju od srednjoškolske.

„Ne verujem ni da će ovaj popis dati bolje rezultate. Pretpostavljam da ćemo ostati na deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim visokim školama. Sa tim smo i dalje daleko od cilja koji je Evropa postavila svim svojim članicama – petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine. A iz ove perspektive tek deluje nedostižan cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom“, kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Ostaju menadžeri, beže stručnjaci

Pre dve godine obelodanjen je podatak da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.

„Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka“, upozorava prof. dr Branko Kovačević.

EU u celini ima oko 25 odsto visokoobrazovanih. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu. Lošiji smo i od regiona, jer je Slovenija, po pojedinim statistikama, već dostigla evropskih 20, a Hrvatska nam je na poslednjem popisu ”bežala” za oko dva odsto.

U nekim procentima, prema rečima prof. Kovačevića, možemo da pariramo Evropi. Ali to najčešće nisu slavne brojke. Recimo, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000. Ali Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa ih ima hiljadu.

„Imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni. Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira“, kaže rektor.

A da bismo postizali bolje rezultate, moramo prvo da dobijemo strategiju visokog obrazovanja, jer ovakav dokument nemamo već godinama. Tek sa tim dokumentom, na koji se već dugo čeka, znaćemo kakvi su strateški ciljevi države.

„Kada je reč o pravilima i kriterijumima, mi smo već dostigli evropski nivo, a trudićemo se da tako bude i u brojkama“, kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

B-92

Izgradnja u podavalskom delu opštine Voždovac

Učenici isturenog odeljenja OŠ „Vasa Čarapić“ u Pinosavi posle spoljašnje adaptacije škole dobili su sređene i unutrašnje prostorije, učionice i kabinete, a uvedeno je grejanje i mokri čvor dok je dvorište asfaltirano.

Novoizgrađeni prostor namenjen je predškolcima. Celokupnu izgradnju i opremanje finansirala je opština Voždovac.

– Posle sela Ripanj, ovo je najveće ulaganje u podavalskom delu Beograda – izjavio je prilikom otvaranja novog prostora predsednik opštine Voždovac, Dragan Vukanić

On je naglasio da je opštinadosta uradila u podavalskom delu u predhodnom periodu. Osim škole izgrađeni su vodovod, pošta i putevi.

– Zalaganjem, pre svega, meštana dobili smo dve nove učionice, ali i svlačionicu – rekla je direktorka škole Lenita Vukojević. Ona smatra da se proširenje ovog objekta ne bi završilo bez podrške Opštine Voždovac.

Danas

Izvor: Beta

Više od 10 studentskih organizacija iz cele Srbije uputilo je danas otvoreno pismo javnosti u kome su obrazložili zahteve za rešavanje ključnih studentskih problema i najavili konkretne akcije u naredne dve nedelje pod nazivom „10ka za Srbiju“.

Studentske organizacije traže smanjenje školarina i transparentnost prilikom formiranja cena, odnosno potpunu reformu finansiranja visokog obrazovanja, veća ulaganja u razvoj i kvalitet obrazovanja, borbu protiv odliva mozgova i protiv korupcije, kao i studentske prakse i obezbeđenje poslova za studente.

Studenti traže da se svim studentima koji su u protekloj godini ostvarili 60 ESPB omogući da narednu budu na budžetu ili u potpunosti oslobođeni školarine, a oni sa 48 ESPB da budu oslobođeni dela školarine.

Oni zahtevaju potpunu primenu zakona, a pre svega ukidanje koncepta „obnova godine“, zatim produžetak apsolventskog staža na teret budžeta za generacije koje su prve osetile reformu visokog školstva bez obzira na ostvarene bodove, pravo na ispitni rok svakog meseca, regulisanje stipendija i zdravstvene zaštite za doktorante, kao i stvaranje institucionalnih okvira za nezavisno studentsko organizovanje.

Otvoreno pismo studenata Srbije potpisali su Studentska konferencija univerziteta Srbije, Studentska unija Srbije, Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, Savez studenata Beograda, Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, Studentski parlament Univerziteta u Nišu, Savez studenata Univerziteta u Nišu, Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu, Studentska asocijacija Univerziteta u Kragujevcu, Studentski parlament Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Studentski parlament Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu.

KRAGUJEVAC – U osnovnoj skoli „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu počeo je program „Druga šansa“ za obrazovanje 75 polaznika starijih od 15 godina koji nisu završili osnovnu školu.

Oni su dobili šansu da besplatno završe razrede koji im nedostaju, a nakon školovanja biće im ponuđeno da nastave prekvalifikaciju za jedno od 35 zanimanja.

Direktor Osnovne škole Nebojša Pavlović rekao je da se nastava organizuje uveče, od ponedeljka do četvrtka.

„Obrazovanje za one koji nemaju nijedan završeni razred osnovne škole trajaće tri godine, a one koji su završili neki razred pohađaće nastavu po ciklusima i njihovo školovanje će trajati dve, odnosno jednu godinu“, rekao je Pavlović.

Procenjuje se da na području grada Kragujevca više od 6.000 građana nema završeno osnovno obrazovanje.

Na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu ima oko 700 osoba bez završene osnovne škole, od kojih je 60 odsto žena.

Od 40 škola u Srbiji odabrano je sedam za realizaciju programa „Druga šansa“ koji ima podršku Ministarstva prosvete i Evropske unije.

Autor:

Agencija BETA

Просторије Педагошког друштва Србије додељене на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен. Тако је Педагошко друштво после 60 година, остало без просторија.

После 60 година, Педагошко друштво Србије остало је без просторија. Њихове просторије додељене су на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен.

Педагошко друштво Србије и Централни институт за конзервацију већ извесно време не могу да се договоре око дела просторија на које и једни и други полажу право.

Иако Институт за конзервацију користи три спрата зграде на Теразијама, жели да добије и суседне четири просторије које од 1950. године користи Педагошко друштво.

Педагози кажу да су им најпре запослени у ЦИК-у почели да искључују струју, а средином августа забранили су им и улазак у просторије. У Централном институту објашњавају да на тај начин само штите вредна културна добра Србије која се ту налазе.

Директорка ЦИК-а Мила Поповић-Живанчевић каже да су забранили улаз свима који нису сарадници Института.

У вези са тим проблемом, Педагошко друштво Србије обавестило је министрарства културе и просвете, градоначелника Београда и директора Дирекције за имовину, али нико их, кажу, није позвао на разговор. Сматрају да је такво понашање недопустиво за једну установу културе.

„Од августа нисмо у својим просторијама. Остала нам је документација, избачени смо, доведен нам је рад у питање. Чуди нас да нико није реаговао! Ми нисмо обична група грађана“, навела је председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.

Директорка Централног института за конзервацију каже да је Педагошком друштву Србије истекла закупнина 2008. године и Дирекција им није обновила уговор, након чега је Влада Србије донела одлуку и дозволила ЦИК-у да се усели у зграду.

У Удружењу педагога очекују да ће надлежни реаговати и стати на крај оваквом, како кажу насилном понашању, и демонстрацији моћи.

Мирослав Павловић из Завода за унапређивање образовања и васпитања наглашава да је сада у току 12 важних пројеката који су намењени унапређивању образовања, а да у овом тренутку не могу да реализују ни део активности.

У Министарству културе кажу да је у питању само технички проблем који може бити лако решен. Предлажу да се Педагошко друштво Србије обрати градској управи и затражи нови простор за рад. Предлог министарства просвете још се чека.

РТС

Novim zakonom o osnovnoj školi biće rešen i problem đaka pešaka. – Sindikat traži i uvođenje jedne smene u osnovnim i srednjim školama

Uskoro jedan topli obrok u školi

Učenici i zaposleni u osnovnim školama u Srbiji uskoro će dobiti novi zakon o osnovnoj školi. Predstavnici prosvetne vlasti i sindikata kažu da je nacrt još u izradi, ali da će doneti novine koje se tiču školskog udžbeničkog fonda, načina pisanja nastavnih programa, zaštite i bezbednosti učenika, prevoza učenika i rada učeničkih zadruga, biće ukinuta kategorija „đaka pešaka”, a u školu će biti vraćene đačke kuhinje, kako bi deca imala bar jedan topli obrok u školi.

Bogoljub Lazarević, savetnik ministra prosvete i nauke kaže da je cilj zakona „kvalitetnije obrazovanje”, što podrazumeva određene poteze i države i lokalnih samouprava. Po njegovim rečima biće rešen i prevoz učenika, kao i njihova bezbednost, koja jeste podignuta na viši nivo nego što je to bio slučaj ranije, a cilj je da svi učenici imaju bezbedno putovanje od škole do kuće i od kuće do škole.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da je ideju o rešavanju problema đaka pešaka sindikat ima jako dugo, što će s jedne strane državu manje da košta, a sa druge, de će se uključiti u život i rad u većim grupama sa ostalim đacima.

– Ideja je bila da se odeljenja sa malo učenika pripoje matičnim školama i da se đacima organizuje prevoz do tih škola i nazad. Mi takvih škola imamo mnogo, oko 800, sa jednim učenikom imamo trista škola, sa dva-tri učenika još toliko. Troškovi održavanja su jako veliki, plaća se ogrev, ljudi koji rade, a to nije dobro ni za decu, pedagoški gledano – ona se teško uključuju u kolektivni rad – kaže Brajković.

Izmene će u zakonskom delu pretrpeti i đačke kuhinje, koje su „preživele” u produženom boravku, a roditelji ovu uslugu plaćaju.

Brajković kaže da se slaže sa idejom prosvetnih vlasti da je dobro da deca imaju jedan topli obrok u školi i dodaje da trenutno u školama postoje velike razlike – jednom detetu roditelj spremi sendvič, drugom ne, treći kupuje u pekari…

– Važno je da se vidi ko će to da plaća, da ovu ideju ne iskoriste direktori pa da uzimaju „kajmak”, i tamo gde je produženi boravak manipuliše se sa dobavljačima. Dakle sindikati jesu za to, ali da bude tender, pa da roditelji biraju, jer oni će i da plaćaju – kaže predsednik SRPS.

Kada je reč o pisanju nastavnih programa, naš sagovornik, koji je u ime ovog sindikata i član radne grupe za izradu zakona, kaže da metodske jedinice ostaju iste, samo će se u planovima sada određivati tri nivoa postignuća učenika, odnosno šta se traži od najboljeg učenika, šta od onog sa osrednjim postignućima, a šta od onih sa najnižim. On dodaje da su škole već prešle na taj sistem i da će ovim zakonskim rešenjem to samo biti ozvaničeno.

Po novom zakonu svaka firma mora da ima čoveka za bezbednost na radu, što, kako objašnjava Brajković, velike firme imaju, ali ne i vaspitno-obrazovne ustanove.

– Imamo oko 3.000 škola u Srbiji, što znači da u sistem treba da se uvede novih 3.000 ljudi i da se oni plaćaju, a naš budžet neće biti povećan, već će se smanjiti za tri milijarde dinara, jer nama jedan procenat povećanja kadra košta jednu milijardu – kaže Brajković i pretpostavlja da će problem biti rešen tako što će se za te poslove osposobiti pomoćni radnici u školi, ložači i sl…

Milan Jeftić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su se predstavnici ovog sindikata susreli nekoliko puta sa predstavnicima prosvetnih vlasti i da u načelu podržavaju Nacrt zakona, ali imaju nekoliko uslova koji moraju da se ispune.

– Zahtevamo da se i u osnovnim i u srednjim školama uvede jednosmenski rad, jer je to jako važno i za đake i za nastavnike, a tako je i u Evropi. Deca bi tako mogla u školi, da posle nastave imaju i sekcije, slobodne aktivnosti, da rade domaći i onda da idu kući. To bi podrazumevalo i da dobiju bar jedan obrok u toku dana u školi. Ukoliko to dovede eventualno do tehnoloških viškova, za njih tražimo da država obezbedi socijalni program – kaže Jeftić.

Predlog o jednosmenskom radu čuo se više puta i na Nacionalnom prosvetnom savetu, a podržala ga je i Zajednica gimnazija Srbije.

„Tekst je još u izradi”, kaže na kraju Jeftić, „a očekujemo da, kada bude gotov, usledi živa javna rasprava

Politika

KRAGUJEVAC – Grupa od 25 studenata master studija kragujevačkog Mašinskog i Ekonomskog fakulteta dobila je jednogodišnje stipendije za obavljanje stručnih treninga u norveškoj kompaniji „Rap marin grup“.

Ugovore o stipendiranju primilo je 20 studenata Mašinskog i pet sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Program obuka koje je pokrenula norveška multinacionalna kompanija se realizije u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu i Visokom poslovnom školom Univerziteta iz Bodoa u Norveškoj.

Norveška kompanija je na aukciji 2006. godine kupila društveno preduzeće za inženjering i mašinsku obradu „Zastava mašine“ i poseduje 71 odsto kapitala. Pod nazivom „RAPP Zastava“ kompanija u Kragujevcu danas proizvodi vitla za brodove i naftne platforme i primer je uspešne privatizacije.

Direktor fabrike u Kragujevcu, Slobodan Milovanović, je rekao novinarima da se projekat obuke mladih stručnjaka odnosi na obezbeđivanje dopunske edukacije, stručnu praksu i izradu master radova na teme iz oblasti tehničkih i ekonomskih sistema u okviru Rap grupe.

„Taj program praktično znači da postajemo centar za regrutaciju mladih stručnjaka koji će se pripremati za rad u svim Rap fabrikama u svetu. Obučavaće se za poslove projektovanja, proizvodnje i organizacije, elektrike i montaže kao i za prodaju i servisiranje.

Obuka traje 12 meseci a trening obuhvata učenje i praktičnu obuku u norveškoj kompaniji.

GLAS JAVNOSTI

Za mesec dana počeće da rade prve privatne ustanove za smeštaj akademaca. Budžetski studenti će se smeštati po simboličnim cenama, a ostali za oko sto evra.

Studenti koji su na ovogodišnjoj raspodeli ostali bez mesta u domu uskoro će, iz podstanarskih soba, moći da se presele u privatne studentske domove. Za mesec dana Ministarstvo prosvete i nauke počeće da izdaje dozvole za rad privatnicima koji bi da se bave smeštajem akademaca.

Ministarstvu se već javilo desetak zainteresovanih, među kojima je i jedan fond iz Velike Britanije. Oni su se raspitivali za lokaciju gde bi gradili dom. Ostali već imaju kapacitete hotela, hostela ili nekog drugog objekta, koji bi da pretvore u prostor za život studenata. Svi su zainteresovani da posluju u Beogradu.

„Za nedelju dana imaćemo pravilnike o standardima gradnje i kategorizacije. Ako ispune sve zadate uslove, privatnici bi dozvole mogli da dobiju već za mesec dana“, objašnjava za „Novosti“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra.

„Mnogi od njih se već pripremaju, a najbliži ispunjavanju uslova je jedan dom u Zemunu, sa kapacitetom od 150 kreveta, koji je do sada radio kao hostel.“

Privatni domovi moraće da imaju propisani broj kvadrata, najmanje sto kreveta, dvokrevetne i trokrevetne sobe… Nije obavezno da imaju menzu.

Koliko će stanovanje koštati još se ne zna, ali prema Trninićevim procenama, ne bi trebalo da prelazi ekonomsku cenu u državnim domovima koja je do 9.000 dinara.

„Ukoliko sklope ugovor sa Ministarstvom, ovi domovi moći će da se nađu u sistemu u kome su i državni, pa bi u njima živeli samo budžetski studenti, prema rang-listi. Dakle, studenti bi na jednom mestu konkurisali i za državne i za te privatne. U tom slučaju, plaćali bi do 1.300, kao i u državnim domovima, a ostatak bi dotirala država“, najavljuje Trninić

Dodatni kreveti jesu potrebni, i privatni domovi bi umnogome rasteretili naše kapacitete, ali ne verujem da će veliki broj privatnika uspeti da u kratkom roku ispuni sve kriterijume za dobijanje dozvole“, smatra Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.

„Svake godine povećavamo kapacitete u našim domovima i sada imamo oko 12.000 kreveta. Budžetski studenti kod nas plaćaju od 900 do 1.300 dinara mesečno, a ekonomska cena je od 6.000 do 9.000 dinara“, kaže Petrović za „Novosti“

(MONDO)

ČAČAK – U Slatini kod Čačka održana je 36. smotra učeničkih zadruga Srbije i tribina o školstvu, na kojoj je savetnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević najavio skoro donošenje novog zakona o osnovnoj školi.

Novi zakon drugačije će regulisati proširenu delatnost škole, školski udžbenički fond, način pisanja nastavnih programa, zaštitu i bezbednost učenika, učenje na jezicima manjina, prevoz učenika i rad učeničkih zadruga, rekao je Lazarević.

Lazarević je naveo da novi zakon ukida kategoriju „đaci pešaci“, a u školu vraća đačke kuhinje, jer deca moraju imati bar jedan topli obrok u školi.

On je kazao da će se novi zakon o osnovnoj školi krajem ovog meseca naći na javnoj raspravi, a početkom decembra u skupštinskoj proceduri.

Radna grupa koja je radila na novom zakonu koristila je iskustva iz osnovnog obrazovanja razvijenih zemalja, kao sto su Norveška, Švedska Finska i Rusija, naveo je on na tribini, na kojoj je govorio i pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov.

KURIR