Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša

Roditelji novih brucoša primorani da zbog školarina i drugih troškova svoje dece podižu bankarske pozajmice kako bi im omogućili studiranje

Niš – Iako je, prema svim pokazateljima, školarina na niškim fakultetima najniža u Srbiji, roditelji najvećeg broja novih studenata koji nisu na budžetu, već sami finansiraju svoje univerzitetsko obrazovanje, primorani su da se zadužuju. Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša da ne postoji ni jedan drugi način da se novac obezbedi, nego da se kod banaka podižu krediti.

Nalazimo se u posebno teškoj situaciji, ispričali su nam supružnici Vera i Jovan Zlatković iz Vranja. Kažu da za razliku od samofinansirajućih studenata iz Niša, koji stanuju i hrane se kod svojih roditelja i kojima je školarina praktično jedino opterećenje, studenti i njihove porodice iz okolnih gradova i mesta, osim što treba da obezbede sredstva za školarine, imaju i druge troškove:

– Našli smo stan za sina i njegovog druga, koji zajednički mesečno plaćamo ukupno 200 evra. Pored toga, u obavezi smo da uz kiriju za stan platimo i grejanje, struju, telefon i zajedničke troškove u stambenoj zgradi i, naravno, za ishranu. Već smo, u prethodnom periodu, morali da izdvojimo za pripreme za prijemni ispit i prijave tridesetak hiljada dinara, tako da smo sada bili prinuđeni da podnesemo zahtev za kredit. Jedina je sreća što smo oboje u radnom odnosu.

Mirka Spasića iz Kruševca zatekli smo na parkingu kod Narodnog pozorišta gde lista oglase:

– Kćerka se upisala na Fakultet zaštite na radu, ali nije na budžetu i došli smo u Niš, pošto 1. oktobra počinje nastava, da pronađemo stan. Već smo supruga i ja podigli kredit kojim ćemo pokriti i školarinu, ali i deo ostalih troškova. Nadamo se, ipak, da ćemo školarinu plaćati samo za prvu godinu i da će naša kći uspeti da se izbori za ulazak na budžet već od naredne godine – rekao nam je ovaj Kruševljanin.

Na predlog Ministarstva prosvete i insistiranje rektorata Univerziteta u Nišu, ovog leta nisu povećavane cene školarine na niškim fakultetima. Bilo je manjih korekcija, ali i pored toga cene su znatno niže nego na primer u Beogradu.

T. Todorović

——————————-

Školarine

U Nišu je najskuplja školarina – 100.000 dinara po samofinansirajućem studentu, na Fakultetu umetnosti i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Na Građevinsko-arhitektonskom je 90.000 dinara za studente arhitekture, a 70.000 za studente građevine, koliko je i na Filozofskom, Elektronskom i Fakultetu zaštite na radu. Na Ekonomskom i Pravnom fakultetu je 80.000 dinara, a najniža je na Mašinskom fakultetu i iznosi 45.000 dinara.

POLITIKA

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđaju i to da je notne zapise dozvoljeno umnožavati samo ručnim prepisivanjem

Ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću

Fotokopiranje celih knjiga više neće biti dozvoljeno, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Postojeći Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao je mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične nekomercijalne svrhe, ali ta se odredba više neće odnositi na knjige koje su u prodaji. U kojim slučajevima zaista postoji „nekomercijalno umnožavanje autorskog dela za lične potrebe” pitanje je o kojem će odlučiti sud u svakom konkretnom slučaju, ako dođe do spora, objašnjava Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

– U pravnoj teoriji izneto je shvatanje da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, nije reč o ličnoj, već o komercijalnoj potrebi, budući da je svrha takvog umnožavanja profesionalno obrazovanje. Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno – kaže Marić.

Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave” mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi”, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama”, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem”.

– To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača – navodi Marić.

Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić kaže da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3.000 dinara, a za većinu onih „običnih”, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1.000 dinara.

Najveći problem je, međutim, to što mnogi profesora nameću akademcima obavezu da kupe njihov udžbenik. Nenad Stojanović, student Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, kaže da su cene udžbenika previsoke u odnosu na ono što se u njima dobija.

– Kvalitet izdanja je često veoma loš, a nekada se čak dešava da po izuzetno lošem prevodu na srpski jezik shvatite da je mnogo toga prepisano iz stranih udžbenika. Naravno da treba zaštiti autorsko pravo pisca udžbenika, ali treba kontrolisati i kvalitet, naročito da li je reč o plagijatu. Dobro mi je poznato koliko košta štampanje udžbenika i njihova cena ne bi trebalo da bude veća od 500-600 dinara – kaže Stojanović.

On dodaje da bi bilo dobro kada bi studenti imali biblioteke u kojima bi mogli da iznajme udžbenik na godinu dana, čime bi i oni lošijeg imovinskog stanja mogli nesmetano da studiraju.

Na kvalitetu udžbenika treba raditi, ali veći je problem uslovljavanje studenata da moraju da kupe profesorovu knjigu, ističe Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.

– Time se studentima onemogućava da pozajme udžbenik, ukoliko nemaju novca da ga kupe. Većina profesora je posle bolonjske reforme morala da napiše svoj udžbenik, prilagođen novom programu, a cene prvenstveno diktira kvalitet štampe i obim knjige. Kopiranje udžbenika jeste kršenje autorskih prava, ali i uslovljavanje kupovinom udžbenika je veliki problem – kaže Živić.

Jelena Čalija

———————————————-

Naknada od fotokopirnica

Književni, muzički, filmski stvaraoci, odnosno svi autori onih vrsta dela „za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe” imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta.

– Ako neko, na primer, snimi film sa televizije na svoj di-vi-di rekorder da bi ga naknadno pogledao, to bi bilo umnožavanje za lične nekomercijalne potrebe. Međutim, autor zbog toga trpi štetu jer ako kopiramo autorsko delo za lične nekomercijalne potrebe nećemo ga kupiti u redovnoj prodaji. Zato je uspostavljen sistem posebne naknade – objašnjava Vladimir Marić.

On dodaje da ovu naknadu plaćaju i pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja.

POLITIKA

protest –  КОСОВСКА МИТРОВИЦА –

Студенти и наставно особље приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици протествовали су данас у Косовској Митровици против покушаја Приштине да укину српске институције на Косову.

„Ми смо државна српска институција, која жели да остане у систему високог образовања Србије“, нагласио је, пред више стотина студената, ректор Универзитета Здравко Витошевић.

На скупу у северном делу Косовске Митровице, који је почео симболично у 12.44, учесници протеста су истакли да су се окупили како би дигли свој глас против покушања укидања српских институција на Косову.

Витошевић је подсетио да приштински Универзитет постоји преко 40 година, а да је 1999. из Приштине протерано 16.000 српских студената, и око 1.000 наставника, заједно са више од 55.000 становника тог града. Универзитет, како је додао, међутим, остао је даље на Косову и сада броји 11.500 студената, који студирају у више косовских градова.

Витошевић је даље подсетио да је Универзитет члан Европских универзитета и светске карте универзитета, који примењује високе европске стандарде образовања.

„Хоћемо да штитимо идентитет српског народа и државе“, поручио је он додајући да је Србија демократско друштво, те да нико нема право да јој забрани да брани своје демократске и легалне институције на Косову. У поруци међународној заједници Витошевић је казао да не треба да се дозволи укидање државе Србије на Косову. Председник студентског парламента Иван Стојковић је нагласио да овај протест има за циљ да се свету укаже да се угрожавају основна људска права Србима на Косову и права студената.

На северу Косова, на путним правцима који воде према административним прелазима Брњак и Јариње, поново су уведене барикаде, које не утичу на саобраћај, али имају за циљ, како кажу надлежни, спречавање да Кфор на прелазе превезе контејнере за царинске службенике.

ТАЊУГ

РТВ

А одељење Економског факултета у Бујановцу, примиће прве студенте ове школске године, као истурено одељење Суботичког универзитета. На првој години биће стотињак академаца од чега 70 на буџету и 30 самофинансирајућих.

Ђаци у основним и средњим школама затрпани понудама разних приватних школица. Часови до 5.000 динара. Из инспекције позивају да се пријаве притисци

Приватници који држе курсеве страних језика, глуме, плеса и друге креативне радионице, опседају ових дана школе, посебно основне! Иако је њихово рекламирање забрањено чак и у школском дворишту, у ходницима се нуди упис малишана на курсеве.

А те ”школице” за основце, у зависности од обуке која се нуди, коштају од 2.000 до чак 5.000 динара месечно.

– Приватне школе опседају нас током септембра. Сваког дана дође их бар пет-шест – каже, за ”Новости”, Горан Вилотијевић, директор ОШ ”Бановић Страхиња”. – У обзир узимам само понуде оних који имају дозволу Министарства просвете и науке. Њихове предлоге проследим школском одбору, који потом одлучује да ли могу у школи да држе курс.

Вилотијевић каже да у овој школи није дозвољено дељење летака, али да не може да забрани да то раде испред дворишта. Забрањено је и лепљење плаката у оквиру школског комплекса.

У појединим школама, међутим, процедура се не поштује овако стриктно, па су деци, како су излазила из учионица, са полагања мале матуре, дељени проспекти приватних средњих школа.

СТРОГА КОНТРОЛА

Процедура за оне који држе часове у школи је веома строга, наводи Тмушић. Ако школски одбор одобри неки курс, приватник тражи дозволу Републичке дирекције за имовину. Они захтевају проверу Просветне инспекције и тек после тога издају сагласност.

И родитељи се жале на превише агресивну кампању приватника.

– Када смо 1. септембра са дететом ушли у учионицу, учитељица нам је прво представила човека који држи приватну школу енглеског, па је тек после њега она говорила о томе шта прваке чека током школске године – кажу родитељи првака једне београдске школе. – Чак и на дете посредно врше притисак, па је после прве недеље наш син тражио да упише енглески, јер су му рекли да мора да учи тај језик да би постао успешан фудбалер.

Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције, каже да пријава за овакве случајеве није имао, али да инспекцији стижу притужбе родитеља око разних плаћања.

– Ни на децу, ни на родитеље не сме да се врши било какав притисак. Овакве примере родитељи треба да пријаве инспекцији. А правила понашања у школи одређује правилник који пише директор школе – каже Тмушић.

Тмушић помиње и случај једне гимназије, где на почетку године прво директор ”пропита” родитеље да ли ће децу слати на екскурзију, па тек онда упознају одељењске старешине.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Град Београд ће следеће године омогућити свим основцима да своје уџбенике остављају у школи. Осим простора за одлагање учила, ученици ће добити и по два комплета књига

Ученик другог разреда у просеку носи најмање четири килограма на леђима, док је старијим ђацима, у петом и шестом разреду, торба још тежа. Има дана када морају у њу да спакују књиге које су тешке и по седам килограма. Због тога је градска управа дошла на идеју да од следеће школске године финансира набавку и уградњу ормарића у којима ће ђаци моћи да оставе књиге, свеске и школски прибор.

Осим тога, девојчице и дечаци ће добити и по два комплета уџбеника, један ће користити у школи, а други код куће. Тако ће из школе понети само радне свеске и свеске, односно оно што им је потребно за домаће задатке.

– Према последњим подацима Градског завода за јавно здравље чак трећина деце школског узраста има проблем са кривом кичмом, а једна петина са лошим телесним држањем, док се код основаца примећује и пораст деформитетима стопала – подсећа Јована Механџић, члан Већа града Београда, задужена за реализацију политике града у области образовања. – Уградњом школских ормарића желимо да допринесемо да се београдски основци правилније физички развијају. Знамо из праксе појединих школа да су ђачки ормарићи веома корисна ствар за децу, и желимо да свака основна школа у Београду располаже овим капацитетом.

АКЦИЈА

Град је ове године поделио 76.712 комплета бесплатних уџбеника на коришћење београдским основцима. Књиге су добили ученици од четвртог до осмог разреда. Првацима и ђацима другог и трећег разреда књиге је обезбедило Министарство просвете и науке.

Подаци о томе да ли школе имају или немају ормариће већ пристижу у Градску управу од директора и убрзо ће се знати колико је још потребно уградити. Механџићева каже да ће на основу тога, знати колико новца је потребно издвојити из буџета за те сврхе.

Родитељи и ученици ОШ „Светозар Марковић“ већ су се уверили у предност остављања књига у учионицама. Мила Попесковић, мајка два ђака, који иду у други и пети разред, каже да је ђачка торба за млађе дете много лакша, јер носи само књиге у којима има да уради задатке.

– Много нам то значи, јер смо раније ми морали да му носимо торбу, јер је била претешка – прича наша саговорница. – Пошто у продуженом боравку углавном ураде и домаћи, број књига које носе је сведен на минимум. Много нам је олакшала и акција бесплатних уџбеника, јер смо за новац који смо уштедели за куповину два комплета, успели да им купимо квалитетније ранчеве и школски прибор.

З. РАДОВИЋ

ЧАЧАК – У ОШ “Танаско Рајић” у Чачку, прошлог петка Милина Р. из Пожеге, мајка осмогодишњег дечака Б. Р. ушла је наоружана и са часа отела сина, који је привремено боравио код оца. Мајка је пред дететом завукла руку у торбу и директору школе, педагогу и психологу се обратила питањем: “Кога хоћете прво да убијем, тебе или тебе?” Потом је са дететом изјурила из зграде.

– У петак, током четвртог часа, дошла је мајка нашег ученика и тражила да разговара са сином. Учитељица је одобрила разговор, под условом да и она буде присутна, јер је дете отац уписао у школу и учитељици нагласио да постоји привремена мера Центра за социјални рад, по којој је старатељство над дететом додељено оцу – прича Милован Терзић, директор ОШ “Танаско Рајић”.

Мајка је пристала да сви заједно дођу у директорову канцеларију.

– Ођедном је, у присуству психолога, педагога и заменика директора, почела да виче и десном руком посегла у торбу, упозоравајући да има пиштољ. Затим се окренула и присутне упитала: “Хоћеш ли прво тебе да убијем, тебе или тебе?” Запослени су се уплашили, а она је зграбила дечака за руку и ођурила из школе кроз двориште пуно деце, прескочила ограду и побегла – тврди директор школе.

Запослени у школи су инцидент пријавили полицији, која је убрзо пристигла.

– Полиција је о овом случају обавестила и Центар за социјални рад, а по одлуци јавног тужиоца против мајке поднета је прекршајна пријава за дрско и безобзирно понашање – рекли су у Полицијској управи у Чачку.

Дечак Б. Р. (8) од 27. августа налази се код оца, где је по моделу виђања требао да проведе два дана. Међутим, пошто је доведен са лаким телесним повредама, које су констатовали чачански лекари, социјални радници у Чачку су Ракоњцу рекли да дете до даљег остаје код њега. Отац је, према препоруци чачанских социјалних радника, сина уписао у школу у Чачку, како не би изостајао са наставе.

ПРАВДА

U osnovnoj školi u Šidu

Profesor matematike Branislav Vučenović vukao po podu Dušana (12) i njegovom glavom udarao o vrata učionice jer se smejao na času

ŠID – Uhvatio ga je za glavu i njome udario u vrata učionice.

Ovim rečima počinje priču za Kurir Suzana Smiljanić, majka 12-godišnjeg Dušana, koga je, prema njenim rečima, na času u četvrtak pretukao nastavnik matematike Osnovne škole „Sremski front“ u Šidu.

– Nastavnik Branislav Vučenović je mog sina, koji jedva ima 35 kilograma, uhvatio za okovratnik majice, srušio ga sa stolice i vukao po podu sve do vrata učionice, koja su se od jačine udarca širom otvorila – kaže Suzana, a kao razlog zbog kojeg je nastavnik napao nesrećno dete navodi pčele. Naime, matematičara je razljutilo to što su se đaci smejali drugaru kome je pčela upala u kosu.

– Pored Dušana, on je ćušnuo i počupao još dvojicu dečaka. Mi smo policiji istog dana dali izjave o svemu što se desilo. Bili smo i kod direktora, koji mi je objasnio da nastavnik voli i da popije, ali da se tog dana nije osećao na alkohol – sa suzama u očima priča majka. Prema njenim rečima, nastavnik je kobnog dana torturu nastavio u hodniku škole.

– Krenuo je na Dušana šakom i nogom, ali se on izmakao. To je Vučenovića razbesnelo, pa mu je naredio da stane u ćošak u hodniku. Kad je počeo da plače, nastavnik mu je rekao da uđe u učionicu i zabranio mu da ide kod direktora – priča majka i dodaje da je nastavnik odranije poznat po strogoći.

– Svi đaci iz odeljenja su nakon incidenta otišli kod direktora da bi posvedočili o napadu i tragovima tuče na Dušanovom licu – kaže Suzana i dodaje da se Dušan od tada žali na bolove u glavi, plaši se da ide na časove i da pati od nesanice.

S. Ilić – S. Bosanac

Vučenović suspendovan

Direktor škole Ljubo Stanivuković izjavio je za Kurir da je upoznat sa ovim slučajem i da ga, kako kaže, glava boli zbog toga.

– Disciplinska komisija i gradska inspekcija za prosvetu upoznate su s događajem. Nastavnik je suspendovan od danas do kraja postupka. Ne znam kakva će biti dalja procedura s njim, ali znam da dečak nije imao vidljive tragove udarca – rekao je direktor Stanivuković.

Inspekcija: Mora da se kazni

– Šta će nam škole koje nisu bezbedne i u kojima se čine najteže povrede u radu! Ako je ovaj slučaj istinit, to je najgora stvar koja se mora adekvatno kazniti – izjavio je Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. On je objasnio da disciplinski postupak vodi direktor škole i da se mora izvršiti nadzor i proveriti da li je ispoštovan pravilnik o bezbednosti.

KURIR

Žarko Obradović

USAGLAŠAVANjEM kriterijuma, tokom jeseni će početi priprema za rangiranje univerziteta u Srbiji. Naša ideja je da sve bude spremno za iduću godinu – izjavio je u ponedeljak ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na sastanku sa učesnicima Konferencije univerziteta Srbije, postignut je saglasnost da treba utvrditi što objektivnije kriterijume kako se ne bi stvarala velika razlika između bogatih i siromašnih univerziteta.

Obradović je dodao da će rangiranjem biti obuhvaćeni i privatni i državni univerziteti. On je ukazao da su trenutno važeći kiterijumi, pre svega u SAD, broj živih Nobelovaca koji predaju, saradnja sa privredom, citiranost, a da u obzir treba uzeti i studentska postignuća.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević je naveo da je rangiranje ”pitanje države i uređenog sistema” i da mora biti obavezujuće za sve univerzitete:

– Rangiranje treba da kaže ko je dobar, a ko je loš i da stvori konkurenciju i doprinese kvalitetu.

„Večernje novosti“

Сваки месец школовања, студенте из унутрашњости, кошта најмање 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Међутим, трошкови студената који се не финансирају из буџета двоструко су већи.

Стрес због пријемних испита за бруцоше је прошао, али за родитеље студената из унутрашњости следи нови, финансијски стрес. Студенту који је на буџету и не живи у дому, према статистикама, за месец дана живота у Београду треба око 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Трошкови самофинансирајућих студената често су и дупло већи

Лидија Милићевић из Крушевца, која има ћерку на студијама у Београду и још једног ђака, каже да је Београд много скупљи град од Крушевца.

„При том, Крушевљани немају чак ни републички просек, што значи да је додатно оптерећење за породицу која већ има два ђака у кући огромно“, каже Лидија.

Пре свега, треба платити школарину, која се у зависности од факултета на државном универзитету креће од 45.000 до 250.000 динара. Комплети књига коштају у просеку 20.000 динара. Пријаве испита и потврде разних служби по комаду коштају од 500 до 1.000 динара.

Поред свих набројаних трошкова, породица Милићевић, само за основне ствари, односно храну и смештај, мора да издвоји просечну плату у Србији.

Лидија Милићевић каже да су трошкови на месечном нивоу око 350 евра и то ако се не рачунају трошкови за козметику, одећу и обућу.

Под условом да новац не троши на ствари попут излазака, одлазака у позориште, биоскоп и слично, студент који живи у дому месечно најмање потроши 10.000 динара.

Трошкови исхране у студентским домовима за месец дана износе око 4.000 динара, а када се томе додају трошкови станарине, маркица за ГСП, претплата за библиотеку и Интернет, свота новца се удвостручи.

Недовољно места у дому

Последњи студентски дом у Београду је изграђен давне 1978. године. Сваке године за домове конкурише многоструко више студената него што има кревета.

Трошкови живота када изнајмљујете стан расту најмање дупло.

За мале станове у деловима града удаљеним од центра потребно је издвојити од 150 до 200 евра месечно, а за двособан стан од 200 до 300 евра. Колико им време дозволи, студенти се за додатне финансије сналазе на разне начине.

Стојан Лончаревић из Савеза студената Београда каже да се студенти углавном сналазе тако што раде привремене послове преко Студентских задруга. Финансијски живот студената у престоници могу да олакшају разни попусти који су, према многима, недовољни.

Лончаревић каже да постоје одређени попусти, које омогућавају студентске картице, али да су ти попусти веома мали.

С обзиром на то да један студент, без школарине и књига, у Београду годишње кошта родитеље скоро 5.000 евра, многи од њих опредељују се за задуживање код банака. Скоро све банке имају посебне услове за студенте. У зависности од банке, услови су различити, а за додатне студентске погодности потребнан је доказ о студирању.

РТС