Српска дијаспора у наредном периоду може да очекује „појачање“ сачињено од незадовољних Новосађана, који последњих месеци буквално окупирају агенције које нуде посао у иностранству.Разочарани стањем у друштву, посао „напољу“ све чешће траже и студенти, који знање стечено у факултетским клупама користе као визу за излазак из Србије

Петар Драгићевић, власник новосадске агенције за запошљавање „Агава“, каже да је „можда рано причати о повратку деведесетих, али да је интересовање од почетка године свакако веће него што је то било раније“.

Пријављују се и старији

– Затрпани смо пријавама, тражи се место више на конкурс за све профиле. Највише младих нижих квалификација иде у угоститеље, вариоце и возаче, а добар део клијената се интересује и за послове бејбиситера и медицинске сестре – прича Драгићевић, и додаје да му на врата често покуцају и старији суграђани.

– Више нема правила, преко границе би и старије генерације, све чешће пријаве доносе старији од 35 година – истиче Драгићевић.

Како сазнајемо, све више муштерија имају и мање агенције, које „на црно“ нуде сезонске послове у Италији и Грчкој, а они којима се укаже прилика чине све да тромесечни ангажман претворе у стални. Приватни превозник Драган И., који организује туре за печалбаре, каже да се ситуација знатно променила у последњих годину и по.

Не требају нам стручњаци повратници?!

У последњих неколико година, стручњаци српског порекла који су високо позиционирани у европским научним круговима изразили су жељу да се врате у Нови Сад и својим искуствима допринесу раду факултета и универзитета. Ипак, како је потврдила Неда Мимица-Ђукић, декан Природно-математичког факултета, повратка еминентних кадрова нема због „компликованих административних и бирократских процедура“.

– Већ годинама сарађујем са агенцијама које, уз надокнаду и проценат, обезбеђују сезонски посао на црно у Грчкој и Италији. Прво, у последњих 18 месеци све је више младих у тим турама, које су раније биле резервисане за суграђане средњих година. Такође, до јула 2010. године смо имали две или три туре месечно, а сада исто толико имамо на недељном нивоу! – прича овај приватни превозник.

Мењам индекс за визу

Жеља да напусте Србију све је присутнија и код високообразованих кадрова, а последњи трендови на Новосадском универзитету показују да је парола из ере деведесетих „Мењам индекс за визу“ поново актуелна. Александра Гак из маркетиншке службе Факултета техничких наука каже да је „пораст потражње посла у иностранству код студената све већи у последње време“.

– Студентима из техничких делатности, по правилу, лакше је да нађу посао, а у последње време су се појачале међународна сарадња и могућност усавршавања на страним универзитета. Многи наши студенти одлазе на размену студената, похађају један семестар у иностранству или одлазе на мастер и докторске студије на друге европске факултете. Током тог боравка, већина покушава да пронађе посао и остане тамо, као научни сарадник или део истраживачких тимова великих фирми које сарађују са тим факултетима – каже саговорница Пресса, и додаје да и бруцоши по индексе све чешће долазе у нади да ће им управо они представљати карту за излазак из земље.

Томислав Ловрековић

BEOGRAD – Student, a već zagazio četrdesetu. Pri svakom pozdravu sa starim prijateljima, kad ga pitaju u šali koliko ima ispita do kraja fakulteta, on odgovara – još dva-tri. I tako celu deceniju.

Ovakvih studenata u Srbiji ima na hiljade, većina njih uveliko radi, a sagovornici „Blica“ saglasni su u oceni da onima koji žele da nastave školovanje treba pomoći, jer će se na taj način povećati procenat fakultetski obrazovanih u Srbiji, koji je svega oko šest odsto. Pomoć takozvanim večitim studentima će se sastojati u ponudi da se prebace na bolonjski program ili kroz organizovanje dodatnih kurseva.

Najčešći razlog za zamrzavanje studentskog staža jeste borba za egzistenciju. Marija Dejanović (36) je pre više od jedne decenije napustila studije treće godine geologije na Rudarsko-geološkom fakultetu. Kako kaže, morala je da se zaposli.

– Morala sam sama da se izdržavam i više finansijski nisam mogla da podnesem i plaćanje studija. Ionako ne radim u struci, pa mi diploma ovog fakulteta i ne treba. U današnje vreme važniji su veza i kontakti koje imaš nego diploma, čija je vrednost davno opala – razočarana je Marija.

Brojke – Univerzitet u Beogradu

– 12.354 apsolventa

– 2.726 studenata sa jednim ili dva ispita do diplome

– 1.191student sa tri ispita do diplome

Novi problem za večite studente jeste to što neće moći više da se tako nazivaju, jer će svoje ispitne obaveze morati da okončaju do 2013/2014. Oni koji to ne učine, automatski će morati da se ispišu. Ovo propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Donedavno je rok bio 30. decembar 2012, ali je produžen za još jednu školsku godinu – za oktobar 2014.

Oni koji ne steknu diplomu do tog perioda, moći će da upišu neki drugi fakultet, ali ne iz iste oblasti. Ostavljena im je i mogućnost priznavanja ispita prilikom konkurisanja na drugi fakultet, ali neće moći da se školuju na račun poreskih obveznika.

Iako ne postoji tačan broj ovih studenata, procene su da je svaki peti akademac u Beogradu, gde ih je najviše, večiti student. Univerzitet u Beogradu je pre dve godine dobio podatke sa 15 fakulteta – 12.354 studenta imala su apsolventski staž. Od ovog broja gotovo trećina je pravnika (4.000). Ali, među večitima nisu samo apsolventi.

Ovaj broj je ranijih godina bio znatno veći, navodi prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On kaže da sada na oko 93.000 studenata ima oko 20 odsto večitih, a ranije ih je bilo duplo više

– Nakon uvođenja bolonjskog sistema, uspeli smo da se rasteretimo i mnogi stariji studenti su uspeli da privedu kraju školovanje. Njima svakako treba pomoći organizovanjem dodatnih kurseva – kaže rektor Kovačević i dodaje da među njima ima dosta onih koji imaju već 10 godina radnog iskustva, a diploma im je neophodna za dalju karijeru i napredovanje.

Fakulteti na čiju diplomu se dugo čeka i samim tim se i češće od nje odustaje, osim Rudarskog jesu i Pravni, Veterinarski i Poljoprivredni. Prosek studiranja na ovim fakultetima je oko osam godina. Prema procenama, Srbija je jedna od evropskih zemljama u kojima se najduže studira.

Diplomirao posle više od tri decenije

Nakon više od tri decenije Milivoje Pantić (56) iz Prokuplja vratio se studijama i završio Mašinski fakultet u Nišu. Panta Šahista, kako ga svi Prokupčani znaju, kaže da je upornost najveća vrlina i da je on oduvek znao da će završiti fakultet. Tvrdi da mu u zrelim godinama nije bilo teško da zagreje stolicu.

– Mnogo hobija, mnogo ljubavi i da bih stigao da se bavim svime što me interesuje, zapostavio sam fakultet koji sam započeo još u prošlom veku, a evo, diplomu inženjera stekao sam tek nedavno u svojoj 55 godini – kaže naš sagovornik. Panta se priseća da su se svi njegovi drugovi iznenadili tih davnih sedamdesetih, kada je na nagovor oca posle završene srednje škole upisao mašinstvo.

– Tada je bilo vreme kada su deca slušala roditelje. I ja sam 78. bio student treće godine. Onda sam malo stao. Ali sam uvek radio na svom obrazovanju i širio znanje – ističe naš sagovornik i podseća da se dva-tri puta vraćao na fakultet, ali nikako nije stizao do kraja. A onda je rešio da se konačno oslobodi zvanja večitog studenta.

– Za 14 meseci položio sam 11 ispita. Nema nikakve filozofije, to je rad od četiri do šest sati dnevno i moja čvrsta odluka – objašnjava Panta i dodaje da mu je prijalo da se druži sa mladim kolegama, da mu godine nisu predstavljale problem ni za učenje ni za druženje. Sada razmišlja o sticanju zvanja majstora u šahu.

Najveća privatna biblioteka

Milivoje Pantić je poznat kao ljubitelj pisane reči i vlasnik možda najveće privatne biblioteke u gradu. On je stigao i do kandidata za majstorsku titulu u šahu. Izgleda da je Prokupčanima njegova šahovska igra bila najupečatljivija i odatle i nadimak, jer kako kaže Panta, nadimak je lična karta koju nam daju naši prijatelji.

V. Kostić

U Sektoru za nastavu u beogradskom Rektoratu napominju da će u narednom periodu naći rešenje za takozvana uska grla, ali i za tvrdoglave profesore.

Takvih je svojevremeno bilo i na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

– Uvek se nađu dve-tri tvrde profesorske glave zbog kojih se knjiga stavlja u stranu. Međutim, samoinicijativno smo još pre nekoliko godina ušli u bazu podataka i pozivali studente, razgovarali s njima i davali im vetar u leđa da završe fakultet. Sada večitih imamo samo oko 40 i nadam se da će i oni ubrzo uzeti diplomu – kaže prof. Milorad Milijančević, dekan ovog fakulteta.

Okvirni broj starih studenata u Beogradu

– Matematički fakultet – 300

– Mašinski fakultet – 40

– Pravni fakultet – 4.000

– ETF – 86

– FPN – 168

*Napomena: Reč je o aktivnim studentima, koji polažu ispite, a procenjuje se da neaktivnih ima znatno više

Na univerzitetima u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu nemaju ni okvirne podatke o starim, predbolonjskim studentima. Na Univerzitetu u Nišu kažu da ih ima na gotovo svim fakultetima, ali da ih je znatno manje zbog uvođenja bolonjskog sistema. Oni koji su studirali po 15 i više godina uglavnom su u prethodne dve-tri godine uspeli da završe studije ili su ih napustili. Na ovdašnjem Mašinskom fakultetu kažu da večitih studenata više nema.

Nišlija Marko Ilić (35) ima skoro petnaestogodišnji staž studiranja na Pravnom fakultetu.

– Ostao mi je još samo jedan ispit, i stvarno me je sramota što ga do sada nisam položio. Ako uskoro ne završim studije, koje sam upisao po starom programu, prebaciće me na novi. U tom slučaju bih morao sigurno da polažem još neke ispite. Problem s mojim studiranjem nastao je jer sam nekoliko godina proveo u inostranstvu, pa sam se vratio u Niš i zaposlio se kao menadžer prodaje. Teško je uskladiti posao i studije – kaže Marko.

Prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, smatra da ovakve studente ne treba terati iz obrazovnog sistema.

– Pokušavamo da nađemo pravo rešenje i za one „solunce“ koji su po starom zakonu i starom programu upisali fakultet, u međuvremenu se zaposlili, dobili dete, tako da nisu mogli da se posvete fakultetu. Ne treba da ih teramo iz sistema, već taj problem treba da rešimo u konceptu nove filozofije celoživotnog učenja – kaže Mitrović.

I dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. Miodrag Popović saglasan je da treba dati šansu svima koji žele da završe fakultete.

– Postoje dve kategorije studenata koji studiraju po starom programu. Jedni se uopšte ne pojavljuju na fakultetu i mislim da su definitivno odustali i drugi koji se povremeno pojavljuju na ispitima. Mi ćemo ovoj drugoj kategoriji, ako do 2013/2014. ne završe fakultet, dati mogućnost izbora ili će da napuste fakultet ili će da se prebace na bolonjski sistem. Niko neće ostati na cedilu – zaključuje Popović i dodaje da na ovom fakultetu ima nekoliko hiljada neaktivnih studenata.

Student već 38 godina

Na kragujevačkom Pravnom fakultetu još je u opticaju indeks sa brojem 73-528. Njegov vlasnik je najstariji student ovog fakulteta, Momir Marić (58), apsolvent je već 30 godina. Poslednji ispit je položio u julu ove godine, i to je bilo obligaciono pravo. Kaže da ga „nije sramota što još studira, jer znanja nikada nije dosta“. Kao i svi studenti, tvrdi da će narednih dana da zagreje stolicu, i da će doći do diplome najkasnije za godinu dana.

– Fakultet sam upisao 1973. godine. Tu sam upoznao i Ljilju, prvu ljubav. U toj godini sam dao četiri ispita, i falio mi je jedan za uslov za upis za sledeću godinu. Nastavio sam da studiram, posle šest godina sam upisao četvrtu godinu. Otišao sam u vojsku, i kada sam se vratio, ponudilo se mesto u mesnoj zajednici u Dragobraći, gde sam živeo. Šta ću, krenuo sam na posao. Od fakulteta nisam odustajao, pa sam posle dve godine postao apsolvent. Život, kao život, nosi svoje. Žena, deca… Jedna koleginica mi 1988. godine predloži da stepenujem ono što sam uradio na fakultetu. Tako ja dođem do diplome pravnika, prvog stepena. S tom diplomom radim i danas, iako mi nije potrebna. Opet nisam ostavljao učenje, nego sam nastavio dalje i ići ću do kraja – priča Momir.

Sekretar Mesne zajednice Dragobraća je svestran čovek i dobar domaćin. Marića znaju svi, jer voli knjige, slika, piše pesme. Ima dva sina, koji su u vreme bombardovanja otišli u Kanadu. Stariji je prošle godine upisao koledž, ekonomiju, a mlađi će ove godine da upiše studije. Marića smo pronašli na Pravnom fakultetu. Došao je da vrati novi udžbenik iz procesnog prava, i da podigne svoj indeks. Dok sedimo u studentskom klubu, on priča sa svima. Studenti ga znaju i vole.

– Nikada nisam položio ispit preko veze. A mogao sam. Pa dvoje mojih drugara su bili dekani fakulteta. Ja imam pravilo da izađem na ispit samo ako znam. Samo sam jednom dobio „poklon ocenu“. Profesor je zakazao ispit u deset sati, a došao je u dva. Ušao u amfiteatar, i prvo naleti na mene. Kaže: „Kolega, vi ste osedeli na ovom fakultetu!”. A ja, bez dlake na jeziku, odgovorim: „Osedeo sam, gospodine profesore, čekajući vas da dođete na posao”. On mi uzme indeks i da šesticu, odmah, bez pitanja…

N. Radišić

РТВ | Извор: Танјуг

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ – У сремскокарловачкој гимназији свечано је отворено јубиларно 4о. Бранково коло, велика песничка манифестација посвећена романтичарском песнику и зачетнику стражиловске линије певања, Бранку Радичевићу (1824-1853).

Част да беседом о Бранку отвори овогодишње Коло припала је песнику и академику Милосаву Тешићу.

Говорили су песници Драган Колунџија, Вито Марковић, Слободан Ракитић, Раша Попов, Алек Вукадиновић, Крстивоје Илић, Гојко Ђого, Славомир Гвозденовић, Милан Ненадић, Војислав Карановић и Мирко Вуковић.

У оквиру дела програма „Глумци Бранку на дар“ наступају Тихомир Станић, Ружица Сокић, Весна Чипчић и Бошко Петров а потом ће уследити певана поезија у част тог великог песника српског романтизма.

Први дан манифестације биће настављен у Градској библиотеци у Новом Саду где ће, у вечерњим сатима, наступити нови лауреати награде „Печат вароши сремскокарловачке“ Драган Лакићевић и Мирко Вуковић а у наставку програма је свечани портрет „Тако говоре песници“ – Милосав Тешић.

Бранково коло трајаће до 19. септембра.

У први разред лесковачке ОШ „Петар Тасић“ уписана само деца ромске националности. Директор школе криви родитеље српске националности, јер не уписују децу у ову школу

У Основној школи „Петар Тасић“ ове године у први разред није уписан ниједан српски ђак. Од 480 дечака и девојчица 80 процената су деца ромске националности, а пре само десет година Срби су чинили две трећине укупног броја ученика. Откада је допунама Закона о основама система образовања родитељима омогућено да бирају школу у коју ће уписати своју децу, независно од места становања, број српске деце у градској школи „Петар Тасић“ се смањује. Како ове јесени није уписан ниједан српски ђак, а већина малих Рома не зна српски, учитељи су на великим мукама.

Учитељица Снежана Живковић каже да је њеним колегама од велике користи Саша Кадрић, асистент који зна ромски језик, али он не може свуда да стигне.

– Трчим од једног до другог одељења, највише се ангажујем око петог и првог разреда. Пре неки дан учитељ тражи од ђака да покаже нешто на табли. Он ћути, не због тога што не зна одговор, него му је била непозната српска реч „покажи“ – прича Кадрић.

ЗАЈЕДНО ЈЕ ЛЕПШЕ

ОД укупно 24 одељења у 11 су само ученици Роми, који нису у прилици да прихвате и друге моделе понашања осим оних из своје националне заједнице. У вишим разредима, где су одељења мешовита, деца се друже и играју заједно. Уосталом, ученици различите националности остају у контакту и после завршене основне школе.

Због свега тога учитељи, ради лакше комуникације, сада уче ромски од својих ђака. Још га не говоре, али разумеју велики број ромских речи.

– Проблем је у томе, што деца искључиво бораве у ромском насељу и немају комуникацију са српском децом, а ни у нашој школи немају прилику да се друже са вршњацима из српске заједнице – прича учитељица Живковић.

За све мањи број ученика српске националности директор школе, Горан Филиповић, криви државу која је пре неколико година дозволила да родитељи бирају школу у коју ће уписати своје дете.

– Дешава се, на пример, да деца која станују у близини нашег школског дворишта, одлазе у школе које су удаљене и по читав километар. Родитељи првака не питају који ће учитељ учити њихову децу, него колико ће бити ромске деце у одељењу – истиче Филиповић.

Он наглашава да у школи чине све како би привукли и српске ђаке, али им то не полази за руком.

Д. И. М

Akcije „Znanje i bojice za bezbedne ulice“, koja je imala za cilj povećanje bezbednosti dece u saobraćaju završena je juče kada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na Trgu Nikole Pašića uručio pobedničkoj školi „Svetozar Miletić“ iz Zemuna ključeve kombija za prevoz putnika.

Dačić je tom prilikom rekao da policajci svoj posao rade da bi pre svega zaštitili decu, a saobraćajcima poručio da se ponašaju uljudno i ljubazno kao i do sada.

– Deco, recite svojim roditeljima da uspore kad voze kola brzo ili ih upozorite kad nepažljivo prelaze ulicu – dodao je ministar.

Akcija, koja je započeta u februaru i u kojoj je učestvovalo 2.000 dece iz 20 škola u sedam gradova, organizaovana je u saradnji Hyundai Auto Beograda i MUP-a Srbije.

Kao nastavak akcije koju je Hyundai započeo još 2008. godine, „Znanje i bojice za bezbedne ulice“ je tokom četiri meseca realizovana u četiri nivoa, na kojima su učestovala deca od prvog do četvrtog razreda. Kako kažu organizatori, akcija je bila usmerena deci ovog uzrasta jer su oni najugroženiji u saobraćaju.

Danas

U većini škola teško obezbediti mesto za produženi boravak dece. Zahtev da se program organizuje i za treći i četvrti razre

KADA odzvoni za kraj poslednjeg časa, učenici prvog i drugog razreda mogu da ostanu u produženom boravku, dok za njihove drugare iz trećeg i četvrtog razreda ne postoji ovakva mogućnost. Međutim, celodnevni boravak finansira se iz prosvetnog budžeta i u njemu nema novca za uključivanje starijih đaka.

Mira Ilić, predsednik Saveza učitelja, smatra da bi bilo dobro kada bi sva deca u nižim razredima, kao što je nekada bilo, mogla da ostanu u školi i posle nastave.

– Roditelji rade po ceo dan i mnogo je bolje da je dete pod nadzorom učitelja, nego da je na ulici – kaže Mira Ilić. – S druge strane, i za učitelje bi bilo dragoceno da dobiju ovakav dodatni angažman u vreme tehnoloških viškova.

Interesovanje roditelja je ogromno, a mesta u produženom boravku nema ni za sve učenike mlađih razreda. Zato se u pojedinim školama prave liste prioriteta.

RUČAK OD 150 DO 200 DINARA

SAVET roditelja odlučuje ko će „hraniti“ decu dok su u produženom boravku. Firme na tender šalju jelovnike i cene, a onda savet roditelja odluči šta je najbolje. Cena ručka je, u proseku, od 150 do 200 dinara dnevno.

– Ove godine imamo 132 prvaka, a stotinu ih se prijavilo za boravak. Nažalost, moći ćemo da primimo najviše 80, pa moramo da pravimo rang-listu – navodi Goran Vilotijević, direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja“.

U ovoj i još dve beogradske škole pokrenut je pilot projekat u saradnji sa Ministarstvom prosvete i „Ingliš bukom“.

– Đaci urade domaći, ručaju, ali svakog dana imaju i časove engleskog – objašnjava Vilotijević. – Roditelji ovaj boravak plaćaju 2.500 dinara mesečno, plus troškove ishrane.

Da je velika gužva za produžen boravak pokazuju i iskustvo iz OŠ „Skadarlija“.

– Iako ne možemo da organizujemo boravak za učenike trećeg i četvrtog razreda, deca koju stvarno nema ko da čuva mogu besplatno da ostanu u grupama sa učenicima drugog razreda – kaže direktor Anđelko Kunarac.

„Večernje novovosti“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Uprkos dugačkoj listi prekobrojnih u prosveti, direktori i dalje dovode nastavnike. Više od 4.000 prosvetara pred otpuštanjem, a 2.000 upravo zaposleno

MINISTARSTVO prosvete i nauke još nije prebrojalo prekobrojne nastavnike, iako je školska godina uveliko počela. Sindikati prave svoje spiskove, pa je prema poslednjim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u 17 opština i gradova 4.215 nastavnika tehnološki višak.

Neki imaju deo norme, a drugi ne drže nijedan čas nedeljno, a primaju platu. Kada se napravi idealna raspodela časova, koju obećavaju iz Ministarstva, oni koji ostanu potpuno bez norme – dobiće otpremnine i otkaze. Ali kako se u budžetu ne naziru sredstva za otpremnine, i oni će još neko vreme provesti na platnom spisku, dobijajući zarade, iako ne drže časove. Celu prošlu godinu, recimo, tehnološki viškovi dobijali su pune plate, iako nisu ušli u učionice.

Podaci Unije kažu da je trenutno 3.840 nastavnika bez dela norme, a 367 bez ijednog časa. A dok se prekobrojni, zbog sve manje dece i gašenja odeljenja, umnožavaju, na prosvetni budžet stižu i novozaposleni. Samo prošle godine je 2.000 nastavnika dobilo posao u prosveti.

– Iz svih gradova prikupili smo primere kršenja zakona i odneli ih u Ministarstvo prosvete – kaže za ”Novosti” Dragan Matijević, predsednik Unije. – Imamo 30 pisama iz različitih gradova sa konkretnim primerima da su direktori škola primali nove radnike, iako su mogli iz drugih škola da angažuju kolege koje nemaju punu normu. Očekujemo da ministar reaguje i preispita sve ove slučajeve.

Među tim primerima je i Mašinska škola u Sopotu, gde je više kolega proglašeno tehnološkim viškom, a u međuvremenu su primljena tri nastavnika za grupu mašinskih predmeta, od kojih je jedan još student.

Svoj slučaj ispričala je ”Novostima” i jedna nastavnica informatike, koja u strahu od otkaza ne želi da joj ime bude objavljeno.

– Otišla sam na trudničko bolovanje sa punim fondom časova – priča naša sagovornica. – Dok sam bila na bolovanju, zvali su me sa posla da potpišem ugovor o preuzimanju, pa da pola fonda ostvarujem u drugoj školi, što sam i učinila. Nedavno sam se vratila sa porodiljskog bolovanja i ispostavilo se da je taj drugi ugovor bio prevara, da toj školi nikada nije ni bio potreban moj angažman.

HITNA PRIMANjA ŠIROM SRBIJE

U UNIJI sindikata prosvetnih radnika kažu da nesavesnih direktora ima u većini gradova. Navode primere iz Vranja i to iz gimnazije i OŠ ”Vuk Karadžić” i ”Dositej Obradović”, gde su primani novi ljudi, iako su na raspolaganju imali nedovoljno angažovane kolege. I u Kruševcu, gde su prekobrojna 34 nastavnika fizičkog, na mesto kolege koji je otišao u penziju primljen je novi nastavnik, i to po hitnom postupku.

„Večernje novosti“

Sudeći po broju kandidata koji su u septembarskom roku konkurisali za upis na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, na gotovo svim fakultetima ostaće slobodnih mesta i nakon druge podele indeksa.

studentski indeksi

Na 14 fakulteta za ovaj upisni rok ukupno je bilo slobodno 1.987 mesta (od čega samo 268 na teret budžeta) na osnovnim akademskim i integrisanim studijama i na osnovnim strukovnim studijama, s tim što je Medicinski fakultet u ovom roku raspolagao samo sa 60 mesta za integrisane studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku (po 20 na svakom programu), predviđenim za strance. I opet se, kao i u prvom krugu upisa, dogodilo da je, u odnosu na broj slobodnih mesta, najveći pritisak kandidata bio na ovom fakultetu, gde je ukupno 105 prijavljenih (što je 175 posto), računajući 94 kandidata za studije na engleskom, ali i devet stranih državljana koji bi da studiraju medicinu, odnosno stomatologiju na srpskom i još dvoje naših državljana koji su srednju školu završili u inostranstvu, a koji se, kao i na drugim fakultetima, upisuju u okviru kvote od dva odsto broja predviđenih za budžetske, odnosno samofinansirajuće studente.

Na pet fakulteta procentualno je (u odnosu na broj slobodnih mesta u drugom roku) prijavljeno od 72,50 do 58,80 odsto, i to najviše na Akademiji umetnosti, pa na Učiteljskom na nastavnom mađarskom jeziku, Tehnološkom, Fakultetu tehničkih nauka i Pravnom, dok je na čak osam fakulteta broj prijavljenih ispod 50 odsto. Najmanji procenat prijavljenih je na Ekonomskom, svega 6,2, odnosno 30 kandidata na čak 484 slobodnih mesta. Pa zatim na Građevinskom (18,67 odsto), Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (27,10), Pedagoškom (27,83), Prirodno-matematičkom (30,66), Tehničkom “Mihajlo Pupin” (30,83), Poljoprivrednom (42,28) i Filozofskom (45,96 odsto).

V. Čekić

РТВ

Тачан број наставника у српским школама који немају пун фонд часова још није познат, пошто се обрађују подаци пристигли из школских управа, речено је данас у министарству просвете и науке Србије. Како је агенцији Бета речено у том министарству, предвиђено је да наставници који немају пун фонд часова буду распоређени унутар својих школских управа у школама којима недостаје кадар.

Ако се и деси да неко остане без пуног фонда часова, он сигурно неће напустити образовни систем без отпремнине, напоменули су у министарству.

Расписивање конкурса за запошљавање нових наставника у школама неће бити дозвољено, ако на списковима у школским управама постоје они који треба да попуне свој фонд часова.