ИЗМЕНА ЗАКОНА ПРОТИВ ИЗОСТАНАКА
Od jeseni u školu po novim pravilima Foto D. Jevremović
Aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2009. godine da bi unapredio ovdašnje školstvo u toku gotovo dvogodišnje primene, pokazalo se, prouzrokovao je i probleme u obrazovnom sistemu. U njegove neslavne rezultate ubrajaju se i milioni đačkih izostanaka nedovoljni za smanjenje ocene iz vladanja. Taj i drugi propusti trebalo bi da budu ispravljeni Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o obrazovanju koji se juče, između ostalog, našao na dnevnom redu šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Među predloženim izmenama koje će poslanici razmatrati je računanje ocene iz vladanja u opšti uspeh od šestog razreda osnovne škole, a ne od sedmog kao što piše u važećem zakonu. Predloženo je da se zakonom propiše obaveza i učenika i roditelja, odnosno staratelja da blagovremeno pravdaju izostanke, imajući u vidu da đaci mogu biti i maloletni i da im se ne može nametnuti ta obaveza.
Predlog izmena nije zaobišao ni član kojim je uređena odgovornost učenika. Predviđena je izmena težih povreda obaveza đaka, jer se u praksi pokazalo da je dosadašnje rešenje prouzrokovalo niz problema. Kod neopravdanog izostajanja broj odsustvovanja sa časova trebalo bi da bude smanjen sa 35 na 25 u toku školske godine. A obaveza škole biće da nakon 15 neopravdanih pismeno obavesti roditelja, odnosno staratelja učenika o izostancima.
M. S. M.
Politika
ШКОЛСКИ УЏБЕНИЦИ ОБИЛУЈУ СТЕРЕОТИПИМА
ТРИ ФАКУЛТЕТА ИПАК ПОДИГЛА ЦЕНЕ
Blic- Tri fakulteta Beogradskog univerziteta: Stomatološki, Matematički i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, suprotno preporuci Ministarstva prosvete i nauke, poskupeli su školarine u odnosu na prethodnu godinu. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja podigao je školarinu sa 132.000 na 147.000 dinara, a Matematički sa 100.000 na 102.000 dinara.
Dekan Stomatološkog fakulteta kaže da bi bez većih školarina bili primorani da ukinu praktičnu nastavuStomatološki fakultet je, umesto planiranih 60.000 dinara, godinu studiranja poskupeo za 40.000 dinara, pa školarina na ovom fakultetu iznosi čak 220.000 dinara.
Prof. Dragoslav Stamenković, dekan Stomatološkog fakulteta, kaže za “Blic” da je povećanje od 40.000 dinara bilo neminovno.
– U suprotnom, nismo u mogućnosti da držimo praktičnu nastavu i morali bismo da je se odreknemo. To ne bi bilo dobro za studente. Školarine nismo podizali nekoliko godina, a sada smo poskupljenje uskladili sa stopom inflacije – kaže dekan Stamenković.
Pored Stomatološkog, i Arhitektonski fakultet ima školarinu veću od 2.000 evra (240.000 dinara), dok većina fakulteta u Srbiji ima školarine koje su od dva do pet puta veće od prosečne srpske plate, koja iznosi oko 35.000 dinara.
Upravo ta dva fakulteta zatražila su povećanje upisnih kvota. Arhitektonski fakultet od Komisije za akreditaciju dobio je odobrenje da umesto 240, na prvu godinu studija upiše ukupno 300 studenata. I Stomatološki će dobiti dozvolu od ove komisije za povećanje kvote za 40 mesta ukoliko do petka dostavi dopunjenu dokumentaciju.
– Osim ta dva fakulteta, povećanje upisnih kvota na osnovnim studijama zatražio je i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Na smeru inženjerski menadžment ona je povećana sa 120 na 180, a na odseku osnovno mašinstvo sa 50 na 80 – kaže za “Blic” prof. Vera Vujičić, predsednik Komisije za akreditaciju.
Neke visokoškolske ustanove su još juče krenule sa podelom indeksa brucošima, iako zvanični rok za upis počinje danas. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu upis je počeo na Fakultetu organizacionih nauka, Građevinskom, Pravnom, Pravoslavno bogoslovskom, Geografskom, Ekonomskom fakultetu. Fakulteti Univerziteta u Novom Sadu – Tehnološki, Fakultet tehničkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, takođe su počeli da upisuju novu generaciju studenata.
Iz uprava fakulteta podsećaju studente da detaljno prate uputstva vezana za upis jer ukoliko se kandidat ne pojavi na prozivci u terminu predviđenom za upis, na njegovo mesto biće upisan prvi rangirani ispod crte. Prvi upisni rok treba da bude završen do 15. jula. Prilikom upisa predaju se originalna svedočanstva i diplome o maturskom ispitu, krštenica, dva obrasca SSV-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente. Srednjoškolci koji ne uspeju da se upišu u prvom krugu imaju još jednu šansu u septembru, ali samo na fakultetima na kojima je ostalo slobodnih mesta. Drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti 31. jula.
Studentima nude kredite do milion dinara
Zbog činjenice da veliki broj studenata i njihovih roditelja nema novca da odjednom plati školarine, banke u Srbiji već godinama odobravaju specijalizovane studentske kredite. Kamate se kreću od 10 do 30 odsto, a rok otplate je i do sedam godina.
Krediti u evrima su jeftiniji od pozajmica u dinarima, ali za njih sada treba 30 odsto učešća, a zbog nestabilnog dinara rata može da raste iz meseca u mesec. Nosioci kredita su roditelji, ali to mogu da budu i studenti pod uslovom da imaju stalan posao duže od šest meseci. Banke kao obezbeđenje traže blanko menice, trajni nalog ili se stavlja administrativna zabrana na platu.
U Komercijalnoj banci kažu da je maksimalni rok otplate ovih kredita 77 meseci. Za dinarske kredite veće od 500.000 dinara i evro kredite veće vrednosti od 650.000 dinara banka za obezbeđenje traži i jednog kreditno sposobnog žiranta. I Folksbanka je pokrenula liniju dinarskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
– Studentski krediti u dinarima se odobravaju najduže do 60 meseci sa maksimalnim iznosom od 1.000.000 dinara – kaže Nenad Lučić iz Folksbanke.
I Poštanska štedionica odobrava kredite za studiranje u iznosu do 100.000 dinara i sa rokom otplate do 12 meseci. Ipak, u ovoj banci odobravaju kredite samo za buduće studente onih fakulteta sa kojima banka ima potpisane ugovore o poslovnoj saradnji.
Primer kredita
Iznos 100.000 din. 1.000 evra
Rok 24 meseca 24 meseca
Kamata 25 odsto 20 odsto
Učešće 0 300 evra
Rata 5.300 din. 35 evra
Univerzitet u Beogradu
Fakultet – Školarine
Arhitektonski – 240.000
Građevinski – 100.000
Elektrotehnički – 81.000 i 183.000*
Mašinski – 60.000
Rudarsko-geološki – 45.000
Saobraćajni – 90.000
TMF – 60.000
Tehnički, Bor – 50.000
Matematički – 102.000
Fizički – 54.000
Hemijski – 78.000
Fizička hemija – 60.000
Biološki – 80.000
Geografski – 70.000
Veterinarski – 120.000
Medicinski – 125.000
Farmaceutski – 136.000
Stomatološki – 220.000
FASPER – 78.000
Fak. sporta i fizičkog vaspitanja – 147.000
Učiteljski – 80.000
Fak. bezbednosti – 106.500
FON – 129.000 i 142.000*
FPN – 90.000 – 98.000
Poljoprivredni – 77.000
Šumarski – 60.000
Ekonomski – 100.000
Pravni – 85.000
Pravoslavni – 105.600
Filozofski – 118.548
Filološki – 119.000
*Napomena: Cena zavisi od smera
ИМА МЕСТА ЗА СВЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ
Резултати мале матуре бољи су и из српског језика и из математике него 2009. и прошле године, јер је просечан број бодова за оба предмета 13,45. Министар Жарко Обрадовић каже да је мала матура схваћена озбиљније и да су ђаци савесније приступили полагању теста.
Ђаци осмог разреда у Србији на овогодишњем полагању мале матуре постигли су боље резултате него претходних година, када су се полагали квалификациони испити за упис у средње школе, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.
Обнављање краљевачких школа
Свих 12 основних и средњих школа у Краљеву, које су оштећене у земљотресу, биће обновљене до почетка наредне школске године, најавио је Обрадовић.
Министар просвете данас је у Дечјем селу у Краљеву присуствовао потписивању уговора којим је немачка Фондација Херман Гмајнер донирала 70.450 евра за санацију школе „Вук Караџић“ у овом граду.
Радови на санацији основне школе која има 1.200 ученика у 50 одељења, почеће 18. јула.
На испиту из српског језика у просеку је остварено 13,89, из математике 13, а просечан резултат из оба предмета на полагању мале матуре је 13,45 бодова од максималних 20.
Прошле године ђаци су на тестовима из српског језика освојили 12,41, а из математике 10,16 бодова. Овогодишњи резултат бољи је и од резултата из 2009. године.
„То показује да су ђаци много савесније, овог пута, приступили полагању тестова“ рекао је Обрадовић.
Министар је нагласио да у средњим школама има места за све, јер места има више него кандидата, а најбољи резултати на матурском испиту постигнути су на нивоу Школских управа Београд, Нови Пазар и Краљево.
Он је оценио да је од великог значаја било и полагање пробне мале матуре, које је крајем маја организовано у основним школама.
Ђаци осмог разреда данас и сутра подносе листе жеља за упис у средње школе. На листи може бити уписано 20 жељених школа, образовних профила и смерова.
Мала матура – завршни испит на крају основног школовања – први пут се полагала ове године, а тестирање се није много разликовало од досадашњих квалификационих испита за упис у средње школе.
Ове године на тестовима из језика и математике осмаци су имали 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака.Мала матура је од ове године обавезна за све основце, без обзира на то да ли желе да упишу средњу школу. Упис ђака у средње школе обавиће се 13. и 14. јула, чиме се завршава први уписни рок.
Други уписни рок за преостала непопуњена места у средњим школама трајаће од 14. до 16. јула.
(НЕ)ПРИМЕНЉИВО ЗНАЊЕ
Образовни програм у Србији неусклађен је са привредом и економијом. Требало би да се наставни планови прилагођавају тржишту, а привреда да обезбеди студентима праксу. Стратегија образовања, која се усваја крајем године, треба да промени такву слику.
Прошле године, без посла је било 250 грађевинских инжењера, а ове године 520. Има и много лекара, али не свих специјалности. Крајем године се очекује усвајање стратегије образовања, што обећава побољшање тренутне ситуације.
Наставни планови и програми требало би да се прилагођавају привреди и економији земље, као и да привреда, с друге стране, обезбеди студентима праксу.
Млади у Немачкој током студија имају праксу од шест месеци до годину дана. Код нас, Град Београд обезбеђује праксу за 300 студената у јавним комуналним предузећима. То је мало, с обзиром на то да се само на Универзитеру у Београду школује више од 70.000 студената.
„Дипломирани сам инжењер пољопривреде за агроекономију. Тренутно волонторам у ПКБ-у, у удружењу за пољопривреду и прехрамбену индустрију“, каже Немања Петровић.
Рекотор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је проблем то што је привреда слаба, што је већ 20 година тешка економска ситуација, и то што још увек не постоји право тржиште рада.
Привредници кажу да дијалог мора да постоји, како би образовни ситем био сврисисходнији.
„Од тога да се Болоња примењује како би требало да се примењује до тога да наши студенти уче оно што ће бити корисно и захваљујући чему ће моћи да раде“ каже потпредседник Привредне коморе Београда, Слободан Кораћ.
„Основна премиса је да школујемо људе способне да запосле себе и друге. Значи не формална знања, него знања која омогућавају способност и компетенције и дају нове идеје за нове послове и нова занимања како би свима било боље“ , рекао је Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.
Један посао је завршен: листа занимања, која показује које вам послове диплома доноси. После усвајања стратегије образовања, што се очекује до краја године, слика на тржишту рада биће много јаснија.
РТС
ОБЈАВЉЕНЕ КОНАЧНЕ РАНГ ЛИСТЕ ЗА УПИС БРУЦОША
Prvi upisni rok treba da bude završen do 15. jula. Prilikom upisa, predaju se originalna svedočanstva i diplome o maturskom ispitu, krštenica, dva obrasca S S V-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente.
Prijavljivanje za preostala upražnjena mesta u drugom upisnom roku predviđeno je 1. i 2. septembra. Prijemni ispiti polagaće se od 5. do 7. septembra, a rezultati i preliminarna rang lista treba da budu objavljeni 8. septembra. Nakon podnošenja žalbi na preliminrne rezultate, konačne rang liste drugog upisnog roka fakulteti će objaviti 12. septembra.
Upis brucoša u drugom roku počeće 14. septembra i treba da bude završen do 16. septembra. Na državnim fakultetima u Srbiji ove godine ima mesta za 35.000 studenata koji će se finansirati o trošku budžeta i još 20.000 samofinasirajućih studenata.
Autor:
Agencija BETA
СРПСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ НА ИНФОРМАТИЧКОЈ БАЛКАНИЈАДИ
SMEDEREVO- Četvorica srpskih srednjoškolaca učestvovaće do 9. jula na Balkanijadi iz informatike u rumunskom gradu Bistriti, a za dvadeset dana ih očekuje Olimpijada na Tajlandu.
Srbiju će predstavljati najbolji učenici posle dva izborna kruga takmičenja – na Računarskom fakultetu u Beogradu i u Petnici.
Dušan Zdravković (18) iz niške Gimnazije „Svetozar Marković“, Aleksa Stanković (19) koji je iz smederevske prešao u Matematičku gimnaziju u Beogradu, Nikola Smiljković (19), takođe iz Gimnazije u Nišu i Boris Grubić (17) iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.
Vođa ekipe je Andrija Ilić, koji će se starati o našim mladim informatičarima i pomagati im u prevođenju zadataka i drugim poslovima.
Takmičarski dani na Balkanijadi su 5. i 7. jul.
Prva Balkanijada iz informatike održana je u Solunu 1994. godine i od tada se održava redovno svake godine. Balkanijada je i glavna provera za najbolje srpske srednjoškolce informatičare pred Olimpijadu, koja će biti organizovana na Tajlandu od 22. do 29. jula.
Autor:
Agencija Tanjug
„Glas javnosti „
СВАКИ ВРТИЋ РАДИ ПО СВОМЕ
Ne postoje jedinstveni programi za mališane u predškolskim ustanovama. Šta će deca naučiti zavisi od inicijative i angažovanja vaspitača
RAD sa decom predškolskog uzrasta, njihovo pravilno usmeravanje i razvoj predstavlja jedan od najzahtevnijih poslova za vaspitače. Suočeni su, međutim, sa velikim problemom – nepostojanjem jedinstvenog programa za rad sa mališanima. Šta će deca naučiti, zavisi isključivo od inicijative i spremnosti na angažovanje zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Nada Gertner, iz Udruženja vaspitača Beograda, kaže da postoje dva modela kojih se pridržavaju, ali oni daju samo okvir za rad. Tu su i brojni programi koji bi trebalo da poštuju razvojnu mapu deteta, ali oni u svakom vrtiću mogu biti različiti.
– Svi projekti imaju isti cilj – da deca dođu do nivoa znanja neophodnog za njihov uzrast – objašnjava Gertnerova. – Neki vrtići koriste strane programe, poput Montesori, a na, recimo, beogradskoj Paliluli, vaspitači su se obučili za čak 30 različitih projekata po kojima rade.
U Srbiji postoje i programi koje su razvili domaći predavači, kao što je na primer model Kuka-Miletić, čija je suština da se deca razvijaju kroz takmičenje.
– Naši pedagoški stručnjaci nemaju učešće ni u jednom savremenom obrazovnom programskom konceptu, jer su oni samo lokalni tumači stranih programa, poput Montesori, Hed Start, Ređio Emilia i sličnih vaspitnih modela – objašnjava dr Miroslav Kuka, autor programa Kuka-Miletić – Domaći vaspitači za njih čak plaćaju obuku, kako bi bili licencirani da ih sprovode. Sa druge strane, mi smo napravili program koji je potpuno besplatan i ne zahteva nikakvu posebnu obuku. Običan prosvetni radnik može da ga primeni samo na osnovu znanja stečenog na fakultetu.
U osnovi novog programa je takmičenje kroz igru, kao i gradacija dostignuća, koja deca ostvare u misaonim i fizičkim aktivnostima. Prema rečima profesora Kuke, deca tako dobijaju motivaciju da rade, a predavači lakše razaznaju sposobnosti i različita interesovanja mališana.
– Igra kao forma učenja sama po sebi je neobavezna i samim tim nedovoljno stimulativna, pa tek u svom takmičarskom obliku dobija formu – nastavlja Kuka. – Ovim radom se deca razvijaju i na fizičkom, i na moralnom, ali i na psihičkom planu.
MENSIN PROGRAM
VIŠE od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama na Novom Beogradu, Čukarici, u Starom gradu i na Savskom vencu pohađa Mensin program „NTC sistem učenja“. Zahvaljujući ovoj metodi mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka. Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer prema novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i uvodimo nove metode. Na kraju je upotrebno znanje, odnosno – kako primeniti naučeno.
Večernje novosti
ПАЖЉИВО СА ЛИСТАМА ЖЕЉА
Juče objavljeni konačni rezultati završnog ispita za upis u srednje škole
– Nakon jučerašnjeg objavljivanja konačnih rezultata završnog ispita, svršene osnovce danas i sutra očekuje popunjavanje lista želja, koje mogu predati u matičnim osnovnim školama od 8 do 15 sati.
Učenici u odgovarajućem obrascu, koji su dobili uz konkurs za upis u srednju školu, mogu da navedu najviše 20 obrazovnih profila koje bi želeli da upišu. U obrasce se unose šifra učenika, naziv i mesto osnovne škole koju je završio, ime, prezime i ime roditelja, kao i šifre i nazivi obrazovnih profila i srednjih škola ili gimnazija za koje konkurišu.
Učenik na prvo mesto u listi želja navodi obrazovni profil koji bi najviše želeo da upiše, naravno, u skladu sa ostvarenim bodovima, a nakon toga i druge profile, od većeg ka manjem interesovanju. Nije preporučljivo da se navode škole za koje učenik uopšte nije zainteresovan, jer se može dogoditi da bude raspoređen baš u tu školu. Takođe, treba voditi računa i da se ne navode škole koje su udaljene od mesta stanovanja, osim ako učenik nije planirao da menja mesto stanovanja ili da putuje do odgovarajuće srednje škole.
Đaci posebno treba da paze da li su uneli tačne šifre obrazovnih profila, jer su one najznačajniji podatak u elektronskoj obradi lista želja. Te šifre se nalaze u konkursu za upis u srednju školu i napisane su latinicom, pa se tako moraju uneti u obrazac. Inače, obrazac se popunjava štampanim slovima.
Osnovne škole objaviće 9. jula liste želja učenika, a toga dana učenici treba da provere da li su svi podaci tačni, i da, u suprotnom, podnesu prigovor. Dan kasnije, odnosno 10. jula, objavljuju se zvanične liste želja, a potom sledi kompjutersko raspoređivanje učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima, odnosno smerovima gimnazija. Konačni raspored po srednjim školama objaviće osnovne škole 13. jula, nakon čega sledi upis učenika.
Podsetimo, kandidati se rangiraju prema broju osvojenih bodova na završnom ispitu i broju poena ostvarenih po osnovu opšteg uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Dodatne bodove donose rezultati sa takmičenja učenika osmog razreda.
Ove godine su ukinuta dva kruga rangiranja, što znači da nema prednosti za učenike koji su na završnom ispitu osvojili najmanje po pet poena iz srpskog i matematike.
Prednost pri rangiranju
Ukoliko veći broj učenika od broja predviđenog za upis u srednju školu ostvari isti broj bodova, prednost pri rangiranju, do upisne kvote, imaju nosioci diplome „Vuk Karadžić“, potom kandidati koji su osvojili veći broj poena na takmičenjima iz srpskog i matematike, kandidati koji su osvojili veći broj bodova na takmičenjima iz ostalih predmeta, a potom kandidati koji su osvojili veći broj poena na završnom ispitu.
