Test iz srpskog jezika i matematike osmaci polažu sutra i preksutra. – U školama 86.000 mesta za buduće prvake

Da bi završili osmoletku, čak i ako ne žele da obrazovanje nastave osmaci će prvi put ove godine polagati završni ispit iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike – 23. i 24. juna. Položiće svi koji izađu na proveru znanja osim učenika koji zbog neprimernog vladanja budu udaljeni iz ispitne sale. Za prolaz nije potreban ni bod, što ne znači da poeni nisu važni. Naprotiv. Od rezultata završnog ispita zavisi da li će osmaci uspeti da upišu željene srednje škole.

– Osvajanje bodova je najveća motivacija za đake. Nema praga znanja, ali koliko poena učenik sakupi na maloj maturi i na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda toliko će se dobro plasirati na rang-listi za upis – kaže Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

Podsetio je da se maksimalno može osvojiti 100 poena na osnovu školskog uspeha i mature i da ispit počinje u 10 časova.

– Treba im bar pola sata da razbiju eventualnu tremu u razgovoru sa drugarima, provere da li su poneli potreban pribor i đačku knjižicu sa overenom fotografijom i upisanim identifikacionim brojem. Bez žurbe treba da zauzmu mesta i sačekaju da ministar prosvete i nauke izvuče „dobitnu kombinaciju” pitanja u direktnom prenosu na RTS-u deset minuta pre početka ispita – objašnjava Popov.

Ispit će trajati dva sata. Završnu proveru znanja đaci će polagati u najvećoj prostoriji osmoletke, u klupama će sedeti po jedan učenik a najmanja udaljenost između dva đačka stola mora biti 1,2 metra. Dežurni profesori neće smeti da napuste ispitnu salu dok test traje.

– Na oba ispita biće po 20 zadataka, deset poznatih iz zbirke za pripremu završnog ispita, pet delimično izmenjenih, a može biti promenjen redosled ponuđenih odgovora ili cifre u matematičkim pitanjima; i imaće pet nepoznatih zadataka. Na maturi može da se osvoji maksimum 40 bodova, po 20 iz svakog predmeta – pojasnio je pomoćnik ministra prosvete i nauke.

Za nešto manje od 80.000 osmaka ove godine predviđeno je oko 86.000 mesta, kaže naš sagovornik.

Preliminarni rezultati mature biće poznati najkasnije do 29. juna, a konačni 3. jula. Dan kasnije i 5. jula popunjavaju se i predaju liste od 20 željenih škola. Prvi krug upisa obaviće se 13. i 14. jula, a drugi 16. jula.

Milenija Simić-Miladinović

———————————————————–

Zadatke čitati pažljivo

– Najvažnije je da deca pažljivo čitaju zadatke – ističe Milica Tomović, profesor srpskog jezika u OŠ „Braća Baruh” i jedna od autora Zbirke zadataka iz srpskog jezika za ovogodišnji završni ispit u osnovnom obrazovanju. Ispit je mnogo lakši nego prethodnih godina, dodaje ona i primećuje da su najveći problem malih maturanata na probnom testu srpskog jezika bili brzopletost i nepažnja.

Matematički zadaci neće biti teži od onih koje su đaci već radili na kontrolnim i pismenim vežbama, tvrdi Jagoda Rančić, profesor matematike u OŠ „Kosta Abrašević” i jedna od autora aktuelne Zbirke zadataka iz matematike za završni ispit.

– Zadaci se ne moraju rešavati redom. Preporuka je da se prvo urade najlakši, a najmanje pet zadataka svi đaci mogu tačno rešiti. Za pitanja iz geometrije obavezno treba nacrtati sliku koja đacima pomaže ako se zbune. Važno je prikazati postupak rada. Prvo se piše grafitnom olovkom, proveri se rezultat, pa se podeblja hemijskom – kaže Rančićeva.

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas počinje upisni rok, prijavljivanjem kandidata, a ove godine o trošku države može se školovati nešto više od 35.000 akademaca, kao i 20.000 samofinansirajućih studenata.

Prijavljivanje traje tri dana, do 24. juna, a uz prijavni list predaju se fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, diplome o završenom maturskom ispitu i dokaz o uplati nadoknade za polaganje prijemnog ispita. Originalna dokumenta podnose se samo na uvid, pa kandidat može konkurisati na više fakulteta.

Kao i ranijih godina, najviše studenata upisaće Univerzitet u Beogradu, oko 14.000 brucoša, Univerzitet u Novom Sadu 8.000, Niški univerzitet nešto više od 4.700, Univerzitet u Kragujevcu oko 2.700, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici oko 1.700, Državni univerzitet u Novom Pazaru blizu 1.000, Univerzitet umetnosti u Beogradu nešto više od 400 brucoša.

Prema odredbama konkursa, pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih država, školuju se u našoj zemlji pod istim uslovima kao državljani Srbije, uključujući i pravo na budžetsko finansiranje. Takođe, strani državljani mogu se školovati na našim visokoškolskim ustanovama, s tim što sami finansiraju studije, a školarinu za te kandidate određuje visokoškolska ustanova.

Polaganje prijemnih ispita obaviće se sledeće sedmice, a datume objavljivanja rang lista, rokove za žalbu, oglasiće svaka visokoškolska ustanova zasebno, predviđeno je konkursnim rokovima. Da bi stekao pravo na školovanje o trošku države, brucoš mora da ima više od 50 bodova, dok je donja granica za samofinansirajuće studente 30 bodova.

Prvi upisni krug traje do 18. jula, a drugi od 1. do 20. septembra.

Prijavljivanje na fakultete u Kosovskoj Mitrovici

Na Prištinskom univerzitetu, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, danas počinje prvi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu studija. Prijavljivanje za upis brucoša na fakultete u Kosovskoj Mitrovici trajaće do 24. juna.

Kandidati će prijemne ispite polagati od 27. do 29. juna, a rezultati i preliminarne rang-liste trebalo bi da budu objavljene 30. juna. Na 10 fakulteta Prištinskog univerziteta ima 1.710 mesta, od čega će 1.034 brucoša moći će da se školuje na račun budžeta, a 676 biće samofinansirajući.

Cena školarine, u zavisnosti od fakulteta i studijske grupe, kreće se od 18.000 do 100.000 dinara.

TANJUG

Образовне политике, током прошле деценије, биле су у великој мери зависне од актуелног политичког и друштвног контекста, оценили су аутори пројекта „Представе о образовним променама у Србији“.Према оцени аутора, истраживача Института за педагошка истраживање, промене практичних политика у обавезном образовању догодиле су се три пута од 2000. године, и то после одржаних парламентарних избора и променама у извршној власти.Сва три периода образовне политике, као свој кључни инструмент, има своју верзију Закона о основама системе образовања и васпитања, наводи се у извештају.

Аутори у свом пројекту цитирају и студију УНИЦЕФ, која наводи да се у школама у Србији примењују традиционалне методе наставе/учења, односно испоручивање градива, подстицање меморизације, уместо разумевања градива.

Директор Института за педагошка истраживања Јасмина Шефер рекла је да су аутори, у студији „Представе о образовним променама у Србији“, навели четири сценарија у образовној политици – „Одговорно вођење промена“, „Наставник као угледни професионалац“, „Школа која негује изузетност“ и „Школа по мери детета“.

„Учесници у истраживању истакли су да су ово пожељни сценарији у образовној политици, али да су тешко оствариви. Институт се већ 50 година бави истраживањем области образовања и могао би да допринесе и помогне доносиоцима одлука“, рекла је Шеферова.

Пројекат су осмислили и реализовали истраживачи Миља Вујачић, Јелена Павловић, Дејан Станковић, Владимир Џиновић, Ивана Ђерић, Рајка Ђевић, Соња Анђелковић и Милица Марушић.

FoNet

Министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић боравио је 20. јуна, у једнодневној посети Европској инвестиционој банци у Луксембургу. Том приликом министар Обрадовић је потписао, на основу закључка Владе Републике Србије, уговор са Европском инвестиционом банком. У оквиру Фонда за западни Балкан, Банка додељује Републици Србији донацију од 200 000 евра, као техничку помоћ Министарству просвете и науке у припреми Стратегије развоја образовања у нашој држави. Поред тога, министар Обрадовић је са званичницима Европске инвестиционе банке посебно разговарао и о даљој динамици реализације „Програма модернизације школа“ у Србији. Овим програмом се, на основу финансијске подршке Банке, реализује изградња, проширење и модернизација школских објеката, као и увођење система информисања и управљања у образовању. Улагањем у образовну инфраструктуру, значајно се унапређује квалитет основног и средњег образовања у нашој земљи.

Министарство просвете

Све спремно за полагање завршних испита из српског и математике, у четвртак и петак. Прва количина тестова стигла у Школску управу Београд.Све је спремно за малу матуру! Осмаци тест из српског језика полажу у четвртак, у петак из математике, а прва количина тестова у уторак је из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања транспортована у Школску управу Београд.

Да не би било злоупотреба, задаци из математике и српског су запечаћени и пребацивани полицијским ”марицама”. У среду ће задаци из математике и српског стићи и у све остале управе, а школе ће их добити непосредно пред пријемни.

Министар просвете Жарко Обрадовић поручио је у уторак ђацима да нема разлога за панику и да треба само да се концентришу:- После пробног испита, одржаног у мају, који су осмаци урадили добро, разрешене су недоумице и чини се да је атмосфера опуштенија, како код деце, тако и код родитеља.

Да је све спремно потврђују и у школским управама, а и у самим основним школама, у којима ће ученици полагати тест. Клупе су распоређене у холове, фискултурне и свечане сале, јер се први пут ове године тест полаже изван учионица.

– Још само чекамо тестове, остало је спремно – каже Станиша Бањанин, начелник школске управе Зрењанин.

Ове године шансе за преписивање сведене су на минимум. Осим дежурних наставника уведени су и супервизори, а тестови стижу у специјалним кесама са баркодовима.

На тесту ће једна половина задатака бити из збирке, четвртина ће бити делимично позната, а преостала четвртина су непознати задаци.

– Само једна трећина су нешто озбиљнији задаци, које ће морати тачно да ураде ако намеравају да упишу гимназије и средње школе за које влада велико интересовање – сматра Драгана Ђурић, наставница српског језика у ОШ ”Бранко Пешић”.

Места у средњим школама има више него свршених основаца: 80.000 малих матураната на располагању има 86.000 клупа.

ЗАБРАЊЕНИ ДИГИТРОН И МОБИЛНИ

Тест из српског језика почиње у четвртак у десет часова. Ученици на полагање морају да понесу ђачку књижицу са овереном фотографијом и уписаним ИД бројем, графитну и хемијску оловку, гумицу, а за тест из математике морају да имају и лењир, троугао и шестар. Нису дозвољени дигитрон и мобилни телефон.

На тестовима могу да освоје максимално по 20 бодова из сваког предмета, док из школе носе највише 60 поена.

И. МИЋЕВИЋ

PIROT – U pirotskim srednjim školama od naredne školske godine postojaće novi obrazovni profili koji će zameniti one za koje nije postojalo dovoljno interesovanja učenika.Novi obrazovni profili, koji će kako se očekuje omogućiti lakše zapošljavanje po završetku školovanja, uvode se u Ekonomskoj, Tehničkoj, Srednjoj stručnoj i Mlekarskoj školi.

Direktor Tehničke škole Aca Božić rekao je da ove godine ukidaju tekstilni smer za koji ni prošle godine nije bilo velikog interesovanja.

– Ove godine upisaćemo jedno ogledno odeljenje sa 20 tehničara za elektroniku na vozilima sa četvorogodišnjim školovanjem. Procena je da će u narednih desetak godina biti posla za oko 500 ljudi ove struke zbog sve većeg broja uvoznih savremenih automobila – kazao je Božić.

On navodi da u Pirotskom okrugu nema specijalizovanih servisa, a sve je više savremenih automobila koje je nemoguće održavati bez kompjuterske dijagnostike.

– Umesto elektroinstalatera, otvaramo novi obrazovni profil elektromontera mreže i postrojenja sa trogodišnjim školovanjem. Upisaćemo 15 učenika jer i za ovim obrazovnim profilom postoje potrebe – kazao je Božić, dodajući da ova škola obrazuje kadrove u oblasti saobraćaja, elektrotehnike i mehanike.

Srednja stručna škola u Pirotu ove godine, pored tehničara za polimere i tehničara zaštite životne sredine, upisuje dva nova obrazovna profila u oblasti građevinarstva – dekorater zidnih površina (moler) i keramičar-teracer-pećar.

– U ova dva nova odeljenja sa trogodišnjim školovanjem upisaćemo ukupno 30 učenika. Umesto frizera sada smo uveli nova zanimanja. Računamo da će učenici koji završe ovu struku moći brže da se zaposle jer je reč o zanimanjima koja su veoma tražena i dobro plaćena – kazao je direktor ove škole Dragoslav Mančić.

Prema njegovim rečima, da bi pospešili upis u ova dva nova zanimanja, za sve učenike biće obezbeđeni besplatni udžbenici.

Ekonomska škola u Pirotu, pored dva ogledna odeljenja finansijskog administatora i komercijaliste i ekonomskog tehničara, upisuje po prvi put novo odeljenje sa 30 učenika za obrazovanje kuvara.

– Ukidamo smer trgovac, a ostaje i dalje obrazovni profil konobar i kuvar s trogodišnjim školovanjem – kazao je direktor škole Vidojko Cvetković.

Prema rečima direktora Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ Milana Vučićevića, ova škola posle tri godine pauze opet upisuje smer za obrazovanje mesara i pekara.

– Pošto naša škola obrazuje kadar za prehrambenu industriju ostaje i dalje zanimanje prehrambeni tehničar gde ćemo upisati 48 učenika i prerađivač mleka sa trećim stepenom za 24 učenika – rekao je Vučićević.

U Pirotu ove godine u pet srednjih škola biće mesta za 698 učenika.

Najviše đaka upisaće Tehnička škola – 224, Gimnazija – 150, Ekonomska škola -138, Mlekarska škola – 96 i Srednja stručna škola – 90 đaka.

Autor:

Agencija BETA

– U Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 6,2 odsto onih koji čekaju posao završilo je fakultet. Najmanje je stručnjaka informacionih tehnologija, a diplomiranih ekonomista ima deset puta više, prenosi RTS.

Poznavaoci računara i savremenih tehnologija nemaju problem da nađu posao. Posao je taj koji čeka njih. Već tokom studija rade projekte za kompanije koje ih samo preuzmu kada diplomiraju.

Uroš Kotnik, konsultant informacionih tehnologija, kaže da posao nalaze lako, da su veoma cenjeni, da svi govore istim jezicima, jer je programerski i engleski jezik obavezan.

„Posao je dobro plaćen ali ako želite da budete konkurentni, morate stalno da se usavršavate“, dodaje Kotnik.

Kompjuterski znalci – su među prvima na listi deficitarnih zanimanja. Na birou ih je oko 600.

„Za razliku od njih, na evidenciji je daleko više lica koji su završili Ekonomski fakultet, nešto manje oko 7.000, Pravni oko 4.000, a najteže do posla dolaze politikolozi, inženjeri prerade drveta i lekari opšte prakse“, kaže Srđan Andrijanić, iz Nacionalne služba za zapošljavanje.

Uprkos takvom stanju na tržištu rada, naše srednjoškolce, prema istraživanju sajta „Infostud“, najviše zanimaju ekonomija, menadžment, filologija, medicina i stomatologija.

Pomiriti svoje želje sa ambicijama roditelja i, istovremeno, izbeći dugogodišnje čekanje na posao, nije lako za jednog osamnaestogodišnjaka. Pomogla bi strategija obrazovanja.

„Ovih dana radimo na organizacionom rešenju. Tokom leta će se, takođe raditi na tome i radni tekst biće gotov do oktobra, a cela strategija očekujem da će biti usvojena do kraja godine“, rekao je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Na taj način, podsticaće se ono što Srbiji treba, pa će mladima biti lakše da donesu jednu od najvažnijih životnih odluka.

Autor:

Novinske agencije

Lastiš, konopac, školice, kockice, nepoznati su deci danas. Sedenje ispred računara i televizora i nedovoljna fizička aktivnost uzimaju danak. Između 12 i 18 odsto dece u zemlji je gojazno, a mnoga imaju deformitete kičme i ravna stopala, prenosi RTS.

Osim u vreme školskih raspusta, malobrojne su opštine koje omogućavaju besplatno bavljenje sportom. Pančevo je jedan od retkih gradova koji mladima omogućava besplatne treninge.

Roditeljima se, već od polaska deteta u vrtić, nameću aktivnosti koje se plaćaju. Ako je u porodici dvoje dece, mesečni izdaci često premašuju 10.000 dinara.

„Od onoga što je deci ponuđeno – karate, fudbal, košarka, najmanje košta članarina. Najviše koštaju one stvari koje ih prate, a to su oprema, izlasci, razni turniri“, ukazala je majka školskog deteta.

Škole, osim časova fizičkog vaspitanja, nisu u obavezi da organizuju dodatne sportske aktivnosti. Pojedine nemaju ni fiskulturne sale, pa se časovi fizičkog održavaju u učionici.

„Moglo bi da se pomogne da se nabavi novija, savremenija oprema kao i to da finansijski pomogne neko ko je voljan i spreman da se bavi tom decom i da angažujemo decu da se bave sportom u okviru škole“, rekla je Dragana Spasojević, direktorka OŠ „Vojvoda Mišić“ iz Beograda.

Kako je, po Zakonu o sportu, fiskulturna sala sportski objekat, iz nadležnog Ministarstva najavljuju dalja ulaganja u njihovo obnavljanje.

„To je jedan način kako pomoći školama, a s druge strane pokušavamo da motivišemo lokalne samouprave da što više ulože upravo u sport dece i omladine“, rekao je Dragan Atanasov iz Ministarstva omladine i sporta.

Strategija razvoja sporta dece i omladine, s akcentom na razvoj školskog sporta, trebalo bi da bude gotova do kraja godine.

U moru klubova, Ministarstvo će odabrati one koji su kvalifikovani da treniraju decu. Međutim, nije samo krivo društvo, deo odgovornosti snose i roditelji kojima je, neretko, lakše da ostave dete ispred računara i televizora, ili da ga povedu sa sobom u šoping mol, nego da ga odvedu u prirodu.

Autor:

Novinske agencije

Indeks skuplji i do 21.000 dinara i to u Beogradu i Nišu. – Fakulteti: cena studija nije menjana nekoliko godina

Uprkos ponovljenim apelima ministra prosvete i nauke dr Žarka Obradovića, kao i rektora Univerziteta u Beogradu dr Branka Kovačevića, nekoliko visokoškolskih ustanova ipak je podiglo cenu studija za narednu školsku godinu, kako na osnovnim, tako i na doktorskim studijama. Više školarine predložilo je 20 fakulteta širom Srbije, ali je većina ipak u međuvremenu odustala od poskupljenja indeksa.

Pri svom stavu, da troškovi za godina dana studija moraju da budu povećani, ostalo je osam fakulteta. U „neposlušnosti” dominiraju beogradske visokoškolske ustanove, na kojima ističu da su školarine podignute samo za stopu inflacije.

Iako je cena studija u odnosu na prošlu godinu povećana, u proseku za 10.000 dinara, ima i onih fakulteta koji su poskupeli za dve, ali i za 21.000 dinara. U prestonici je indeks poskupeo na šest fakulteta, kao i na dve visokoškolske ustanove na Univerzitetu u Nišu.

U toku jučerašnjeg dana, nismo uspeli da dobijemo zvanično objašnjenje fakultetskih uprava za ovakav postupak, a ono što se nezvanično moglo čuti jeste da se školarina nije menjala nekoliko godina unazad, kao i da novac neće biti upotrebljen za plate nastavnika, već za sređivanje učionica i kupovinu opreme.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ponovio je uoči početka prvog upisnog roka da nema razloga da visokoškolske ustanove u Srbiji povećavaju školarine, jer je država izdvojila veći iznos za materijalne troškove fakulteta, a plate su redovne već tri godine. On je upozorio da će, ukoliko fakultet ignoriše tu odluku, ministarstvo reagovati u skladu sa zakonskim mehanizmima i merama.

Na sva tri nivoa studija ove godine o trošku države će se školovati 35.157 studenata, odnosno 3.500 studenata više nego prošle godine. Obradović je istakao da povećanjem kvote neće biti „probijanja” budžeta, jer je ove godine prolaznost studenata nešto slabija, a neki fakulteti su u protekloj školskoj godini upisali manji broj studenata.

Rektor UB dr Branko Kovačević je nedavno novinarima objasnio da neće biti dozvoljeno povećanje školarina, čak ni za stopu inflacije i da će to biti kompenzovano kroz dvostruko veće izdvajanje za materijalne troškove fakulteta. Rektor je naveo da je država prošle godine pokrivala oko 30 odsto realnih materijalnih troškova fakulteta, a da bi ove godine trebalo da pokrije polovinu.

A na Univerzitetu u Novom Sadu najskuplje su doktorske studije, koje koštaju od 110.000 do 200.000 dinara. Najveću izmenu u odnosu na prošlogodišnje cene ima Filozofski fakultet, koji je cenu doktorskih studija sa 120.000 povećao na 200.000 dinara.

Ovu odluku fakulteta, Zoltan Đere, prodekan za finansije Filozofskog fakulteta, obrazlaže činjenicom da školarina nije menjana četiri godine i da ovaj fakultet, za razliku od ostalih, nema projekte sa privredom i drugim delatnostima i ne može da crpi sredstva od njih.

Narednih dana se očekuju potezi prosvetnih vlasti, a upisna trka startuje u sredu.

S. Gucijan