Око три хиљаде свршених основаца сваке јесени креће пут већих градова, ка ученичким домовима. Прво дуже одвајање ђака од породице је и велика животна прекретница. Процес прилагођавања тежак је и за родитеље и за децу.

Сваке јесени, пут већих градова ка ученичким домовима креће око три хиљаде свршених основаца. Овог септембра, у београдске домове досељава се више од 500 ђака из свих крајева земље. Прво дуже одвајање од породице велика је животна прекретница.

За који дан, Алекса Константинов ће напустити родну Кикинду. Успеси на такмичењима из природних наука воде га у београдску Математичку гимназију, а живот са родитељима замењује животом у ученичком дому.

„Мислим да сам довољно зрео и одрастао да бринем о себи, а имаћу другаре и срећан сам“, каже Алекса.

Родитељима је, признају, мало теже, али их смирује његова одлучност. „Одлуку није било лако донети, а мали страх и даље постоји, али сматрам да је довољно одговоран да ће се снаћи“, каже Алексина мајка Бранка Грбић.

Ипак, нису сви као Алекса, па у домовима кажу да је криза током привикавања уобичајена и траје до два месеца.

„Памтим две ученице које су се тешко прилагођавале, плакале су и биле забринуте. Међутим, када је све то прошло и када су савладале слабости, девојке су просто изгарале за дом, организујући мноштво спортских и културних активности“, објашњава Милован Павловић из Дома ученика средњих школа „Јелица Миловановић“.

Док је рани одлазак деце од куће на Западу уобичајен, дотле се у Србији, нарочито у градским срединама, то дешава тек кад заснују сопствене породице.

Стручњаци саветују да децу треба уверити да раздвајање не квари односе и да треба да стварају контакте у новом окружењу.

„Ако говоримо о контроли и обиласцима од стране родитеља да би се деци омогућила квалитетна адаптација, та контрола не треба да буде учестала. У почетку је можда довољно једном недељно, а касније једном месечно“, сматра породични психотерапеут Љиљана Филиповић.

Деца, кажу, треба да поставе себи циљеве и сама нађу пут до њих. А ви, када вам дођу у посету, одрасла и зрела, не скривајте одушевљење и понос заједничким успехом.

РТС

Међународни дан младих обележило је Министарство омладине и спорта организовањем ревијалног одбојкашког меча на Ади Циганлији, који су одиграли припадници тог министарства и стипендисти Фонда за младе таленте.

Меч је отворила помоћница министра омладине и спорта Снежана Клашња, која је младима честитала њихов дан и пожелела да наставе да промовишу праве вредности како би оне биле препознате у целој Србији и међу свим младима и како би заједно допринели развоју квалитетнијег друштва

Клашња је, у изјави новинарима, рекла да се Међународни дан младих у свету обележава од 2000. године, а у Сррбији од 2007. године од како постоји Министарство омладине и спорта.

Она је навела да треба улагати у младе и вредновати резултате њиховог рада и подсетила да је недавно одржана и универзитетска дебата на којој је учествовало око 600 младих из Европе и света.

Посетиоци Аде су имали прилику да се на штанду Фонда за младе таленте информишу о раду и активностима Фонда, као и о Дану младих.

Поред тог, постављен је и штанд „Еуро 26“, а омладинске картице су уручене стипендистима и победницима Конкурса за младе у Србији за најбољу фотографију, на тему „Шта су за мене људска права“.

Петочлани жири изабрао је три најбоље фотографије и прогласио победнике – Младена Савковића, Јована Гојковића и Владимира Стојичевића, који ће три дана боравити у Словачкој.

У знаку Међународног дана младих око 18 новосадских удружења грађана представило је своје активности младима и уједно је то била прилика да се омладинци укључе у рад тих удружења. Иницијатор је Канцеларија за младе Новог Сада, која је том јавном акцијом желела да укаже на које начине град брине о младима.

Од 124 локалне канцеларије за младе у Србији, 36 ради у Војводини, али ипак постоје градови попут Суботице, Србобрана, Титела и Жабља који још увек немају слуха. Међутим слична ситуација је и у мањим местима у регији.

Међу постављеним штандовима јавне акције у твз “Омладинској улици” нашла су се удружења грађана мање или више позната, али свакако пођеднако значајна, јер се баве проблемима са којима се суочава данашња омладина.

Три приоритетна циља новосадксе канцеларије за младе у наредне 4 године јесу реализација Локалног волонтернсог центра, Инфоцентара и Омладинског клуба, који би помогли младима да обједине информације на једном простору, а допринели би и популаризацији волонтеризма.

Млади су најтеже погођени економском кризом и морају више бити укључени у одлучивање, како би се омогућило да искористе своје могућности за добробит човечанства. Уколико се то не учини, свет ризикује да створи „изгубљену генерацију“ скрханог талента и снова.

То је порука генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна поводом Светског дана младих. Под слоганом „Успостављање бољег света, партнерство са младима“, Дан младих обележен је широм Србије.

РТВ

Завод за уџбенике саопштио је данас да су уџбеници за средњошколце одштампани у довољном броју и доступни свим полазницима предстојеће школске године.

„Уџбеници су доступни родитељима и ученицима у 100 књижара у 60 градова Србије, а и ове године је у појединим књижарама омогућена продаја уџбеника одређеног броја других издавача, чиме се избегава шетање и губљење времена по граду у потрази за појединим уџбеницима који чине комплет за један разред“, саопштено је из Завода за уџбенике.

Просечна цена једног уџбеника за полазнике предстојеће школске године варира између 550 и 600 динара, док комплети уџбеника за ђаке од петог до осмог разреда коштају између 11 и 13.000 динара и за средњошколце између осам и 11.000 динара.

РТВ

Остало је још месец дана до другог уписног рока за факултете. У Београду остало 520 места. У Нишу има два, а у Новом Саду три пута више слободних места него у Београду. Неки факултети популарни су деценијама, а неки не могу да попуне ни буџетска места.

Они који су остали испод црте у првом уписном року на државним универзитетима имају још месец дана да одлуче који ће факултет да упишу.

На Универзитету у Београду за други уписни круг остало је 520 места. У Нишу има два пута више слободних места, а у Новом Саду три пута више него у Београду.

Неки факултети су популарни деценијама, а неки не могу да попуне ни буџетска места. Младе интересују друштвене и медицинске науке, електротехника. Изненађење је Рударско-геолошки факултет где су после више деценија квоте готово попуњене. Интересовање је велико за нафтни смер.

Ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић каже да постоји додатна квота од два одсто за студенте који долазе из дијаспоре.

„Они могу да иду на буџет ако освоје довољан број поена, затим сада полажу и странци, односно само страни студенти који могу да буду само самофинансирајући, и имамо, да кажем условно, мањинске групе. То су студенти са хендикепом, ромска популација“, каже Ковачевић.

У Министарству просвете и науке кажу да се при овогодишњем упису води рачуна о тржишту рада.

„Проблем уписне политике је заиста деликатан. Једно су жеље студента, друго могућности факултета, треће амбиције родитеља, четврто захтеви послодаваца, а пето је сагледавање потреба на средњи и дужи рок“, каже државни секретар Министарства просвете и науке проф. Радивоје Митровић.

Септембарски рок је резервисан и за упис мастер студената. Највише буџетских места има на Универзитету у Београду 3.237, а најмање на Универзитету у Новом Пазару 79.

Први пут на Универзитету у Београду спроводи се пилот-пројекат електронског пријављивања за упис на мастер студије. И то на ФОН-у, ЕТФ-у, Машинском, Географском и Математичком факултету.

Примедбе на број буџетских мастер студената имао је Машински факултет, пошто је добио 112 буџетских места мање него што је тражио.

На Новосадском универзитету на буџету на мастер и докторским студијама наћи ће се 2.892 студента, док ће своје школовање плаћати њих 2.638.

РТС

Ученици Математичке гимназије из Београда освојили две медаље на међународној олимпијади из астрономије и астрофизике у Бразилу.

На Шестој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која сеодржава у Бразилу, ученици Математичке гимназије из Београда освојили су две медаље.Луки Бојовићу је припало сребро, Александру Миладиновићу бронза, док је Предрагу Обрадовићу припала похвала.На такмичењу из астрономије и астрофизике у Рио де Жанеиру, према речима директора гимназије Срђана Огњановића, од 6.до 13. августа, такмичи се 30 земаља.

РТС

Више од 100 истурених одељења приватних и државних факултета у Србији која нису акредитована, од јесени неће моћи да раде јер у Министарству просвете од 1. октобра најављују ригорозне контроле, пише „Блиц“ у недељном издању.

Ако та одељења буду затворена, око 30 хиљада студената мораће да настави студије на матичним факултетима, пише лист.

Строге контроле

У Министарству просвете рекли су да коначно мора да се уведе ред у тој области и да ће просветни инспектори октобра кренути у строге контроле.

„Законом је јасно дефинисано да свако истурено одељење мора да има акредитацију, исто као и матични факултет. Контролисаћемо и стране факултете који раде код нас. Сви они имају акредитације матичних факултета и не морају да се акредитују код нас, али морају да добију дозволу за рад од Министарства просвете“, рекао је начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

Само три акредитована

Истурена одељења факултета постоје у Црној Трави, Богатићу, Медвеђи, Шапцу, Лозници, Димитровграду, Љубовији, Чачку, Краљеву, Ужицу, Ариљу и Гучи.

Факултет за пословну економију из Ваљева има истурена одељења у Љубовији и Шапцу, а Интернационални универзитет у Новом Пазару одељења у Суботици, Београду, Нишу и Панчеву и у та четири града ове године је уписано 380 бруцоша, пише „Блиц“.

„Интернационални универзитет није акредитован као установа и ове године не би смели да уписују студенте ни у седишту у Новом Пазару“, рекао је заменик председника Комисије за акредитацију Ендре Пап.

„Блиц“ наводи да су акредитована само три истурена одељења, и то одељење Економског факултета из Суботице отворено у Бујановцу, одељење новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета Едуконс у Свилајнцу.

У поступку акредитације је одељење новосадског Факултета техничких наука у Лозници.

„Остали који нису ни поднели захтев за акредитацију, мораће да ставе катанац на врата“, пише „Блиц“.

РТВ

Марија Крстић има само 11 година, вилоину свира седам година и већ је самом врху међу виолинистима свог узраста у Канади. Каже да највише воли да свира нешто и за децу и за одрасле и народњаке „по слуху“. Једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

Петочлана породица Крстић живи у Канади седамнаест година. Родитељи су успешни инжењери, а троје деце успешни млади музичари.

Марија се од осме године такмичи на државним канадским такмичењима и у самом је врху. Одлично говори не само српски, него и енглески и француски језик.

Од својих 11 година, виолину свира седам. Два пута је била друга и једанпут прва на такмичењу у својој генерацији гудача у Канади. Вежба сваки дан

„Свирам по три сата дневно, па направим паузу. Највише волим да свирам нешто и за децу и за одрасле, а видим да људи воле када да побеђујем и да су поносни су на мене“, каже Марија.

Воли и етиде и сонате и тачно зна шта је потребно за једног доброг виолинисту. Љубав према виолини наследила је од мајке, која јој је велика подршка

Маријина мајка Јелена Крстић каже да седи на сваком њеном часу и покушава да запише сугестије њеног учитеља, како би после могла да јој помогне док вежба код куће.

„Морам да имам добру технику, одлично музичко образовање и контакт са публиком. Хоћу да постанем виолиниста велики и да будем добар учитељ виолине“, истиче Марија.

Каже и да веома воли да свира народњаке „по слуху“, а једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

РТС

Процењује се да широм Србије има више од 100 одељења која раде без дозволе, а акредитацију за сада има само три

Велимир Тмушић

Контрола истурених одељења факултета широм Србије, почеће 1. октобра, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена, најавио је јуче Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Контрола ће обухватити све приватне и државне високошколске установе.

Процене су да широм земље има више од 100 одељења која раде без дозволе, а Сента, Црна Трава, Богатић, Пећинци, Димитровград, Медвеђа, Прокупље, Трстеник… само су неке од општина у којима такође може да се студира. До сада су акредитована само три: одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу, новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета „Едуконс” у Свилајнцу.

Основни проблем са истуреним одељењима су пре свега кадрови и простор, па се настава држи и по кафанама, фабричким и спортским халама, цигланама… Ретко ко има праве учионице, библиотеку, стално запослене професоре. Ова истурена одељења „на папиру” најчешће не постоје. Академци се воде као да су регистровани у матичној институцији, па студирају у другом граду, а диплому добију као да су на предавања ишли у Београд.

– Закон је јасно донео могућност да све високошколске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта – наводи Тмушић.

По његовом објашњењу, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), а када комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета и универзитета којима Комисија за акредитацију није дала дозволу за рад.

Следећа инстанца за жалбу је Национални савет за високо образовање, који је већ у неколико случајева „прекројио” одлуку КАПК-а.

Сви студенти и будући бруцоши који желе да провере статус високошколске установе на којој имају или желе да добију индекс, могу то да ураде на сајту комисије www.kapk.org,у Водичу за студенте који се налази на дну почетне стране.

———————————————-

И „странци” на провери

Просветна инспекција контролисаће први пут и испоставе страних високошколских установа, којих је највише из суседних земаља, пре свега из Републике Српске. Они нису обавезни да раде акредитацију ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад министарству, без обзира на то што имају европску или интернационалну акредитацију.

С. Гуцијан

Posle 20 godina Srbija učestvovala na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u SAD i osvojila bronzanu medalju i nagradu

Srpski olimpijski tim u Vašingtonu (Foto lična arhiva)

Na upravo završenoj 44. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Vašingtonu, u konkurenciji 283 takmičara iz 72 zemlje sveta, četvoročlani tim srednjoškolaca iz Srbije posle 20 godina neučestvovanja osvojio je dve nagrade.

Bronzanom medaljom se okitio Vidak Raičević, iz novosadske gimnazije „Isidora Sekulić”, a jednu od samo 10 dodeljenih pohvala je dobio Zlatko Jončev iz šabačke Medicinske škole „Dr Andra Jovanović”. U našem timu su bili i učenici Trinaeste beogradske gimnazije Milica Lazarević i Filip Ilić.

– Takmičenje je bilo iz dva dela: praktičnog, koji se sastojao od dva zadatka koja smo radili pet časova, i teorijskog dela u kojem je bilo osam zadataka koje smo morali da uradimo takođe za pet sati. Mi smo se, iskreno, nadali i težim zadacima, ali je problem bio što nismo dovoljno uvežbani, pa nije bilo dovoljno vremena – objašnjava nam „bronzani” Vidak Raičević.

On dodaje da je kod drugih olimpijskih timova pripremni period mnogo duži nego kod nas, „zamaskiran” tako da se zaobiđe pravilo o dve nedelje priprema. U poređenju sa vršnjacima iz drugih zemalja, naročito Amerike, on kaže da je utisak da mi radimo više i kompleksnije u srednjoj školi.

Vidaku život nije samo hemija, iako je upravo upisao Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Kaže da voli književnost, jako mnogo čita, voli i matematiku i biologiju.

Zlatka Jončeva smo zatekli u „Petnici”. On objašnjava da jeste velika stvar što smo prvi put učestvovali i odmah osvojili dve nagrade. Završio je Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović” u Šapcu, a od jeseni je brucoš Hemijskog fakulteta u Beogradu.

– U Americi smo se družili sa vršnjacima iz svih zemalja i jedina razlika koju smo konstatovali jeste da oni uglavnom idu u specijalizovane škole, ali na kraju se sve ipak svodi na isto – ko zna – zna – kaže Jončev.

Da je ovo izuzetan uspeh Srbije, jer smo poslednji put nastupali dok smo još bili stara Jugoslavija, tako da je ovo praktično naše prvo učešće posle 20 godina, ističe za naš list mentor ekipe dr Dušan Sladić, redovni profesor beogradskog Hemijskog fakulteta.

– Ekipu smo birali na osnovu rezultata Republičkog takmičenja iz hemije za treće i četvrte razrede, odnosno u Vašington smo poveli četvoro prvoplasiranih – kaže Sladić.

On objašnjava da su đaci imali samo dve nedelje priprema, što je pravilo ovog međunarodnog takmičenja i dodaje da je on zadovoljan onim što su naši đaci pokazali, naročito s obzirom na činjenicu da hemija nije dovoljno zastupljena u srednjoškolskim planovima i programa.

Profesor Sladić podseća da je sledeće takmičenje iduće godine u Moskvi i da su na upravo završenom apsolutno dominirale azijske zemlje i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, naročito Južna Koreja i Rusija. Na naše pitanje ko je finansirao put u Ameriku, profesor Sladić dodaje da su se snalazili na sve moguće načine:

– Pomogla je Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju kod koje smo konkurisali još u novembru, malu sumu je obećalo i Ministarstvo prosvete i nauke, ali ne znam da li su te pare isplaćene. Znam da nije bilo dovoljno novca ni za avionske karte, koje nam je kupilo Srpsko hemijsko društvo, a moju kartu Hemijski fakultet. Mi apelujemo da se na vreme obezbede sredstva za put u Rusiju sledećeg tima Srbije, jer očigledno da naši mladi hemičari imaju potencijala za osvajanje i najsjajnijih odličja – ističe Sladić

Deo srpske ekipe, koja je boravila u Vašingtonu od 21. do 30. jula, bio je i dr Niko Radulović, docent sa PMF-a iz Niša.

S. Gucijan

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић изјавио је данас да ће од 1. октобра бити затворена одељења факултета која ван седишта изводе наставу без дозволе и акредитације.

Тмушић је рекао за РТС да је свим високошколским установама омогућено да затраже акредитацију за наставу у издвојеним одељењима. Одељења која за то нису добила дозволу, биће затворена.

Он је рекао да ће контрола рада свих високо школских установа, државних и приватних, почети 1. октобра.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења разних факултета.

РТВ