Упркос кризи и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће    их свечане хаљине и одела. Када се матурској вечери додају трошкови екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете „ударац“ на породични буџет износи и до 1.000 евра.

Без обзира на кризу, и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће их свечане хаљине и одела. Разлике између прослава мале и велике матуре већ одавно нема, издаци су подједнаки. Родитељи кажу да трошкови далеко премашују половину просечне плате.

За то вече купује се све ново од главе до пете и код младића и код девојака. У страху да се неће испратити сви модни трендови, потрошиће се превише, признају неки матуранти.

Соларијум је јако ин, прскање је ин, штикле, вештачке трепавице, професионални шминкери, кажу анкетирани ученици Прве гимназије.

И у свету матуранти прослављају свој улазак у свет одраслих, али се прославе разликују од наших.

Јасна Стојковић из Француског института каже да је у Француској у суштини потпуно другачије.

„Млади су толико под тензијом и онда када добију резултате они крећу да славе онако како су обучени. Значи нема никакавог гламура, припреме“, каже Стојковићева.

Године кризе и грчевито спајање краја с крајем учинили су већом жељу за раскоши- објашњавају стручњаци. Родитељи су се, као и њихова деца уплели у мрежу потрошачког друштва.

Културолог Катарина Шмакић каже да је таква клима да се у свестима родитеља конструише слика о томе да је лускузност тих потрошачких добара неопходна да би се задовољили одређени вредносни системи успешног родитеља.

„Покушавају да својој деци дају максимално а то максимално није условљено културом живљења и васпитањем коју су они стекли од својих родитељима него управо масовним комуникацијама које намећу такав систем вредности“, каже Шмакићева.

Међутим, илузија богатог живота кратко траје. Трошкови око прославе великих и малих матураната, нису једини. Ту су екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете. Када све све сабере ударац на породични буџет буде и до 1.000 евра.

Мали матуранти се увелико припремају за полагање завршног испита, а после теста следи упис у жељену средњу школу. Ипак, по искуствима из претходних година моћи ће да бирају само они најбољи. ”Топ” школе међу свршеним осмацима су економске, медицинске, правне, угоститељске и гимназије.

Хит занимање међу будућим средњошколцима је – кувар, па је прошле године у Угоститељско-туристичкој школи у Београду на једно место конкурисало чак седам кандидата. Ништа мање интересовање није ни за конобаре и туристичке техничаре.

– Разлог популарности наше школе је што се деца врло брзо запошљавају после завршетка школе – објашњава Миљенко Портић, директор Угоститељско-туристичке школе. – Кувари су веома тражени, а почетна плата им је око 30.000 динара и нема их на евиденцији службе за запошљавање. Имају могућност напредовања током рада, чиме им се и зарада повећава.

И у економским и медицинским школама сваке године тражи се место више – за једно се ”боре” два или више кандидата. Тако је прошле године у Медицинској школи у Нишу на смеру фармацеутског техничара конкурисало 30 ученика који су ималим максималних 100 бодова.

У Политехничкој школи у Крагујевцу било је шест пута више пријављених за занимање техничар за безбедност саобраћаја.

Најбоље ђаке у Београду уписује Трећа београдска гиманзија, где је на природно-математичком смеру последњи уписани имао чак 99 бодова, а на друштвено-језичком 97,08 поена. Од средњих стручних школа то је Фармацеутско-физиотерапеутска, у којој је последњи на листи уписаних фармацеутских техничара у огледном одељењу имао 98 бодова.

Само најбољи могу рачунати да ће се уписати у Гимназију ”Стеван Сремац” и економску школу у Нишу, Гимназију ”Јован Јовановић Змај” и медицинску школу у Новом Саду, медицинску у Крагујевцу, економску у Зрењанину. У овим школама за упис је требало више од 90 бодова.

ФРИЗЕРИ, МАСЕРИ, ТЕРАПЕУТИ…

Популарна занимања међу малим матурантима су физиотерапеутски техничар, фармацеутски техничар, банкарски службеник, конобар, туристички техничар, фризер, техничар за безбедност саобраћаја…

Завршни испит из српског језика ђаци ће полагати 23. јуна, а дан касније из математике. Листе жеља са називима школа које хоће да упишу ученици ће предавати 4. и 5. јула. На тестовима матуранти могу освојити највише 40 поена, док успех из средње школе носи максимум 60 бодова.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Akcija – U 169 opština građani će čistiti deponije, dvorišta, staze…

Više od 260.000 volontera očistiće danas oko 3.000 lokacija u najmanje 169 opština u Srbiji u okviru akcije „Veliko spremanje Srbije“.

Građani koji žele da doprinesu očuvanju životne sredine mogu to da urade prvenstveno sređivanjem svog dvorišta.

– Očekujemo da će ove godine akciju podržati mnogo veći broj građana. Oko 170 lokalnih štabova iz nekoliko gradova Srbije imaće svoje koordinatore, od kojih ćemo redovno dobijati informacije na kojim lokacijama se čisti. Svaki lokalni štab će u saradnji sa komunalnim preduzećima očistiti one lokacije koje su najugroženije – kaže za Press Green direktor akcije „Očistimo Srbiju“ Milan Kinđić.

U toku ovogodišnje akcije koordinatori će fotografisati mesto na kojem se nalazi deponija pre i posle čišćenja, kako bi se video napredak.

– Novina koju koristimo u ovoj akciji, ali i nadalje, jeste novi softverski sistem, na osnovu koga građani mogu na sajtu www.ocistimosrbiju.rs, na interaktivnoj mapi da obeleže divlju deponiju i postave fotografije. Nama će u subotu prioritet biti one deponije koje su građani iz čitave Srbije postavili na sajt. Sve ono što ne očistimo za jedan dan, biće sređeno do kraja godine u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ – ističe Kinđić.

On je dodao da trenutna pokrivenost teritorija na kojima se smeće adekvatno odlaže iznosi 60 odsto, što je više nego u prethodne dve godine. Podsetimo, prošle godine u akciji „Veliko spremanje Srbije“ oko 208.000 građana očistilo je 3.842 lokacije, a uklonjeno je više od 100.000 kubnih metara otpada.

A. Gavrilović

Пројекат бесплатних уџбеника остаје, изјавила Весна Фила

После захтева за заштиту права понуђача који су издавачка кућа „Клет” и адвокатска канцеларија Прица поднеле 20. маја Министарству просвете и Републичкој комисији за заштиту права понуђача, јуче је одложенпоступак јавне набавке уџбеника за I,II иIII разред основне школе у школској 2011/2012. години.

Отварање пријава у првој фази поступка за јавну набавку добара по позиву објављеном у „Службеном гласнику РС” било је заказано за понедељак, 6. јун у 11 часова. Како је саопштено, поступак је одложен до доношења одлуке Републичке комисије за заштиту права. На питање да ли то значи да се одлаже и пројекат бесплатних уџбеника, у Министарству просвете и науке тврде да ће поштовати закон и да пројекат – остаје.

– У спровођењу пројекта „Бесплатни уџбеници” Министарство просвете и науке ће стриктно поштовати закон, као и Закључак Владе Републике Србије и у потпуности обезбедити успешну реализацију пројекта, односно набавку и дистрибуцију бесплатних уџбеника – каже помоћник министра просвете и науке Весна Фила.

На јавни позив Министарства просвете и науке до сада се одазвало осам издавача са укупно 64 уџбеничка комплета. Највећи број уџбеничких комплета понудила је издавачка кућа „Клет”, истиче помоћница министра, а, поређења ради, двоструко мање јавни издавач Завод за уџбенике. Истовремено, издавачка кућа „Клет” користила је и легитимну могућност да Републичкој комисији за заштиту права понуђача упути приговор на јавни позив.

Фила подсећа да се пројекат Владе Републике Србије „Бесплатни уџбеници” реализује већ две године за ученике првог и другог разреда основне школе, а да се ове године наставља и укључује ученике трећег разреда.

– Циљ пројекта јесте да се сваком ученику у Србији од првог до четвртог разреда обезбеде бесплатни уџбеници, чиме се омогућава једнакост, доступност и праведност образовања за све ученике у Србији. Овај пројекат Министарство просвете и науке спроводи у константној сарадњи са издавачима, који имају уредну лиценцу за издавање уџбеника и других наставних средстава, а такође и одобрене уџбенике по Законом предвиђеној процедури. Издавачи су благовремено (прошле године) обавештени да ће држава расписати јавни позив свим издавачима, који желе да конкуришу за пројекат „Бесплатни уџбеници”, за који су обезбеђена средства у буџету Републике Србије – каже Весна Фила.

С. Г.

Пројекат бесплатних уџбеника додатно је закомпликован увођењем нових правила игре, а сада и одлагањем поступка јавне набавке књига за основце. Наиме, приватни издавачи жалили су се што је Министарство просвете одлучило да књиге, које купује држава, морају да буду раздвојене на радне (оне у којима се решавају задаци) и нерадне.Реаговао је и Национални просветни савет, чији став је да уџбеници, који су већ одобрени, не могу да се раздвајају, јер је то неизводљиво и незаконито, а време до септембра је, кажу, сувише кратко да би се писали нови.

– Савет је већ одлучио који уџбеници могу да иду у наставу. Сада су промењена правила, јер Министарство раније није помињало да уџбеници морају да буду подељени – каже Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета. – Осим што је педагошки потпуно бесмислено терати ученике нижих разреда да из једне књиге читају, а у другу пишу, није ни професионално могуће тек тако издвојити задатке из неког уџбеника. То онда више није иста књига. Овим је обесмишљен цео пројекат бесплатних уџбеника.

Промене у правилима игре, процена је стручњака, догодиле су се јер се држава ”прерачунала” у пројекту бесплатних уџбеника. Акција је започета са првацима, са планом да сваке године још по један старији разред добије књиге на поклон. Испоставило се, међутим, да је то превелики ”залогај” за државу. Јер, само овог септембра, за основце од првог до трећег разреда, мораће да плати уџбенике 700 до 900 милиона динара.

Ако већ држава нема новца да плати све ове уџбенике, предлаже наша саговорница, требало је да их поклања према материјалном стању ђака, па да родитељи који нису угрожени партиципирају или у целости плате.

Осим Савета, незадовољни су и приватни издавачи, који су се први и побунили против одлуке Владе да у наставу иду само раздвојени уџбеници, иако су већ раније одобрени и они из којих се и учи и у њих пише.

– Министарство је прекршило Закон о уџбеницима. Сада је, после наше жалбе, одложена јавна набавка, како би се вратила у законски оквир, а ученици од првог до трећег разреда добили квалитетне уџбенике – сматра Гордана Кнежевић-Орлић, директорка издавачке куће ”Клет”. – Став струке је да у школу могу да уђу само уџбеници који су регуларно одобрени и у складу са законом и стандардима квалитета.

Она додаје и да цела стручна јавност, као и Национални просветни савет, траже да се одустане од прекрајања уџбеника на брзину.

И. М.

Министарство просвете прихватило је да покрије трошкове студија за укупно 216 студената Економског факултета Универзитета у Новом Саду који су на другој години мастер студија, потврдио је декан Економског факултета професор Ненад Вуњак.“Ових дана потписаћемо споразум са Министарством просвете по којем ће за период јануар-септембар један део студената бити скроз ослобођен плаћања, за поједине ће трошкови бити покривени у износу од 55%, а за остале у висино до 10%“, рекао је професор Вуњак.

Декан Економског факултета додао је да студенти од пре два дана оверавају семестар и припремају се за испите.

На питање колико ће студената следеће године моћи да рачуна на мастер студије, Вуњак је одговорио да ће пету годину факултета, односно другу годину мастер студија моћи да упише највише 100 студената, што је максималан предвиђен број.

BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je poziv studentima završnih godina da se prijave za letnju praksu u centralnoj banci. Za letnju praksa od 1. jula do 31. avgusta NBS će primiti 31 studenta fakulteta koji imaju akreditaciju Ministarstva prosvete i nauke.

Na konkurs za praksu u Beogradu mogu da se prijave studenti ekonomskog, pravnog, matematičkog, elektrotehničkog i fakulteta organizacionih nauka i Kriminalstičke policijske akademije, a za praksu u Kragujevcu studenti ekonomskog fakulteta.

Biće primljeni i studenti na strudijskim programima iz oblasti ekonomije, prava, matematike i infromacionih sistema i tehnologija koji studiraju u inostranstvu.

Do 12. juna za letnju praksu u NBS mogu da konkurišu studenti koji imaju prošečnu ocenu najmanje osam, nisu nijednom obnavljali školsku godinu ili im apsolventski staž nije trajao duže od godinu dana i imaju aktivno znanje engleskog jezika.

Agencija beta

На факултетима објашњавају да у трошкове организације провере знања улази рад професора и ненаставног особља, штампа и израда тестова и ранг листа, али и изнајмљивање простора

Матуранти средњих школа који ових дана тање родитељски буџет на хаљине и прославу матуре, а паралелно и на припремну наставу за упис на факултете, овог месеца морају да рачунају на још једну битну ставку – трошкове полагања пријемног испита и, уколико освоје бруцошки индекс, на трошкове уписа. Ови износи нису мали, иако је већина факултета задржала прошлогодишњу цену, а према нашој мини-анкети крећу се од 2.500 (Агрономски факултет у Чачку) до 11.000 динара (Факултет ликовних уметности).

Обично је најскупља провера знања на архитектури, на којој још није позната цена пријемног испита, а која је прошле године била 12.000 динара.

Од познатих цена, будући бруцоши београдских Технолошко-металуршког, Рударско-геолошког и Физичког факултета треба да понесу по 3.000 динара, цена пријемног испита на Државном универзитету у Новом Пазару је 4.000 динара као и на Технолошком факултету у Лесковцу, а 5.000 динара морају да уплате кандидати за индекс Високе пословне школе струковних студија у Новом Саду и Економског и Правног факултета у Косовској Митровици.

Провера знања на медицини и стоматологији у Београду кошта 6.000 динара, на Филолошком 6.500, 7.000 на Правном и Саобраћајном, док је Пољопривредни факултет одредио цену од 8.240 динара.

Посебна је ситуација на учитељским факултетима, где се прво плаћа провера говорних, музичких и физичких способности, а после и надокнада за полагање пријемног испита. У Београду будући бруцоши тако плаћају 3.000 плус 4.800 динара, а у Јагодини 2.400 плус 3.600.

– То је великицифра за два папира и додатно оптерећење, поготовуако не будем успела да уђем на буџет, па још морам да плаћам и школарину. Ја ћу за сваки случај конкурисати на два факултета, што је могуће, јер нам траже само оригинална документа на увид, а предајемо фотокопије – каже Драгана Цебић и објашњава да је, уколико се ништа не промени, један пријемни 28, а други 29. јуна. Она рачуна да ће сигурно упасти на буџет, макар и ван Београда, а да ће потом, уколико то буде могуће, покушати да се пребаци током студија.

А да није реч о само „два папира”, већ великом трошку за факултет, тврде у деканатима свих високошколских установа. На Економском факултету је највећи трошак – изнајмљивање простора. Неколико година су будући бруцоши полагали тестове на Сајму, али су лане због како кажу, великих трошкова, ипак пријемни организовали на Машинском и Филолошком факултету,

На факултетима за спорт, додатно оптерећење је и лекарски преглед или изнајмљивање базена, а на једној од најпопуларнијих високошколских установа у Србији – Географском факултету, кажу да је током полагања пријемног испита ангажовано око сто људи, који раде од јутра до вечери.

– Цена пријемног испита зависи и од броја студената, јер није исто да ли вам полаже 500 или 1.700 кандидата, колико ми имамо сваке године. Ту се дакле рачуна огромна папирологија – тестови за три испита, затим штампа и израда ранг листа, а ангажује се и велики број људи којима се плаћа надокнада, од професора који дежурају током пријемног и прегледају тестове па до чистачице, јер су нам због великог броја кандидата заузети сви амфитеатри и слушаонице. Такође укључујемо и клима уређаје јер су обично велике врућине – објашњавају нам на београдском Правном факултету.

На Факултету организационих наука, такође једном од најпопуларнијих високошколских установа последњих неколико година, цена пријемног испита зависи од тога да ли се кандидат определио да полаже само математику или и математику и тест опште информисаности, као и да ли конкурише за један или сва три студијска програма. Трошкови припреме спискова кандидата, самог полагања пријемног испита, обрачуна бодова и формирања коначне ран листе тако су на овом факултету 4.500, 6.000, 6.500 и 7.500 динара.

Будући бруцоши такође морају да воде рачуна и о томе да на неким факултетима постоје додатни, не мали трошкови приликом уписа. Тако на пример, кандидати који су проверу знања платили 5.500 динара на Природно-математичком факултету у Новом Саду и нашли се изнад црте, морају да спреме још и 6.050 динара за „материјалне трошкове уписа са осигурањем” уколико желе да добију бруцошки индекс.

С. Г.