Завод за уџбенике Србије у Нишу обележио 54.рођендан и промовисао први буквар инока Саве из манастира Дечани, штампан још 1597. годинe

Објављен и штампан на само два листа пре више од 400 година, „Први српски буквар”, чији је аутор био инок Сава, из манастира Дечани, представља кључно дело које означава почетке писмености у Србији.

Иако је вековима био заборављен, поново је штампан и умногоме ће све људе у култури и образовању у нашој земљи подсећати на средњовековни период развоја српске државе. Ово је јуче на Универзитету у Нишу, где је обележена 54.годишњица постојања и успешног рада Завода за уџбенике Србије, рекао министар културе Предраг Марковић. На свечаности на којој је промовисан „Први српски буквар” директор и главни и одговорни уредник завода Милољуб Албијанић посебно је истакао:

–Завод за уџбенике је поновним штампањем „Првог српског буквара” одлучио да се коначно скине вео тајни над овим капиталним делом писмености на српским просторима. Верујемо да ћемо значајно допринети да се на прави начин види величина, али и и културни и историјски значај Првог српског буквара – рекао је Албијанић.

„Први српски буквар” инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији. Бурна времена брзо су, међутим, буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Током 1903.године, Љуба Стојадиновић је приређујући „Каталог Народне библиотеке Србије” унео „Први српски буквар” инока Саве међу дела српске писмености.

А за буквар се случајно сазнало. Најпре је 1893.године руски конзул у Скадру Крилов прво издање, штампано у Венецији 20. маја 1597.године, поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је, 1921.године друго издање, штампано 25. маја 1597.године, у Дубровнику, где је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда.

Оба издања, и прво и друго, поклоњена су Народној библиотеци Србије. Прво издање на само два листа, од којег је остао само препис, изгорело је у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 6.априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.

„Политика” објавила репринт 1991. године

Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су пре двадесетак година репринт „Првог српског буквара” инока Саве на основу другог издања, штампаног у Венецији, које је сачувано. Репринт је 1991.године објавила „Политика” и, како је јуче речено у Нишу, на основу тог издања исти ауторски тим сачинио је и приредио нову књигу „Првог српског буквара” инока Саве. Уместо старословенских писмена за нову књигу коришћен је рачунарски сет типографских карактера „инок сава”, који је креирао и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

Т. Тодоровић

У српским медијима постоји велики број правописних грешака и непоштовања језичке норме, закључци су округлог стола „Језик у медијима“Док број медија данас неконтролисано расте, лекторске службе се у њима гасе.Новинари морају поштовати публицистички стил, а у медијима се све више може видети „свесна, програмирана банализација, таблоидизација и колоквијализација медијског израза“, рекао је Александар Милановић, професор на Филолошком факултету.“Језик таблоида се све више намеће као доминантан, што је и озбиљан културолошки феномен, који може оставити озбиљне последице на језичку културу“, рекао је Милановић и додао да новинари често не читају граматичка правила.

Према његовим речима, медијски језик данас све више подсећа на „кафански, неформални језик“, јер се медији на тај начин желе приближити публици.Он је оценио да, ипак, не треба глобално осудјивати језик медија, јер постоји и доста позитивних примера медијског извештавања, које је потребно истаћи.

Уредник културе у недељнику НИН Драган Јовићевић указао је да су таблоиди допринели вулгаризацији језика, као и да су медији у последњих десет година напредовали у непоштовању правописа.

Велики проблем у медијском извештавању, навео је Јовићевић, представљају и такозвана ПР саопштења, која новинари често не преправљају, већ их у изворном облику објављују.

„Наша граматичка норма је погрешна, а велики проблем у српском језику је и транскрипција страних речи“, нагласио је лингвиста Владо Ђукановић и додао да се ни у речницима не може све проверити, јер се разликују.

Округли сто, који је део пројекта „Новинарске муке са језиком“, организовало је Удружење новинара Србије, а подржало је Министрство културе, информисања и информационог друштва.

УНС је покренуо и сајт на коме новинари могу да пронадју одговоре на језичке недоумице.

Tanjug

Министру просвете и науке Жарку Обрадовићу и његовим партијским друговима Бранку Ружићу и Вељку Одаловићу у среду није дозвољен улазак на КиМ, иако су сва тројица ишли у приватне посете.Рампа на административном пункту Кончуљ била је непробојна за трио из СПС, а Ружићу је, чак, уручена и писана забрана уласка на тло јужне покрајине!

– Кренуо сам у Ранилуг на славу мојих пријатеља Аритоновића. Нисам ишао службеним колима, нити сам имао било какво обезбеђење. Очигледно ме је неко на прелазу препознао или су имали дојаву. Узели су моју личну карту и нису хтели да ме пусте док не провере са Приштином. После више од два сата чекања и очигледног малтретирања, одлучио сам да се вратим за Београд – препричава министар Обрадовић.

ОДАЛОВИЋ НИЈЕ МОГАО НИ СЛУЖБЕНО

Вељко Одаловић је кренуо пут Приштине, како би се као председник Комисије за нестала лица Владе Србије састао са српским породицама. Ни њему се није дало да стигне на одредиште.

Док је чекао да се полицијски службеници смилују, на прелаз су дошли Ружић и Одаловић. Претходно су сва тројица били у Врању, где су посетили партијског саборца Милана Николића. Полицајци су били неумољиви.

– Рекао сам службеницима да идем у приватну посету, на славу рођацима у село Брестовик код Пећи. Нису хтели да ме пусте. Инсистирао сам да ми кажу разлог и, после дужег чекања, уручена ми је писана забрана уласка на КиМ, коју је потписао заменик премијера Хајредин Кучи – пренао нам је Ружић, оцењујући да је прича о слободи кретања на КиМ – бесмислица.

VALJEVO – U Istraživačkoj stanici „Petnica“ kod Valjeva u toku je Letnja naučna škola za učenike sedmih razreda osnovnih škola, saopšteno je danas iz te naučne ustanove za rad sa talentovanim đacima i studentima.Program 28. Letnje naučne škole koncipiran je tako da „sažima neke sadržaje i metode koji se u „Petnici“ primenjuju u programima za srednjoškolce i studente i namenjen je onim osnovcima koji su u stanju da prate program koji je na višem nivou od uobičajenog rada u školi“.

U radu Letnje škole učestvuje 55 đaka iz raznih krajeva Srbije, a seminar traje do 11. juna. Za više od 25 godina Istraživačke stanice u Petnici njene programe pohađalo je nekoliko hiljada talentovanih đaka istudenata, kao i njihovih profesora, iz zemlje i inostranstva.

Autor:

Agencija BETA

JAGODINA – Grad Jagodine će iz budžeta finasirati dvodnevni boravak u Beču za sve srednjoškolce iz ovog grada, koji su osvojili nagrade na republičkom takmičenju u sportu ili znanju, izjavio je danas gradonačelnik Jagodine Dragan Marković – Palma.Na prijemu u zgradi Skupštine grada, koji je organizovao zajedno sa predsednikom Skupštine grada Ratkom Stevanovićem, za 33 najboljih gimnazijalaca, koji su osvojili nagrade na državnim takmičenjima i šest njihovih profesora, Marković je ponovio da su „maldi zakon i da se grad o njima brine od rođenja pa sve do zaposlenja“.

„Vi ste ponos Jagodine, vaših roditelja, profesora i svih nas, pronosite i afirmište ime grada“, reako je Marković i zamolio ih da „ostanu najbolji a grad će im pomoći“.

Uz odlazak u Beč, datum će biti određen posle polaganja prijemnih na fakultetima,Marković je gimnazijalce, danas na prijemu, nagradio sa po 3.000 dinara a njihove profesore sa po 5.000 dinara.

Reč je o gimnazijalcima koji su nagrade osvojili u pojedinačnim i ekipnim sportovima: odbojka, košarka, streljaštvo, atletika i španskom, nemačkom i srpskom jeziku i kvizu znanja „Zdravo Evropo“.

Atletičarka Gimnazije Milena Rmandić i plivač Aleksandar Đorđević dobili su i novčane nagrade u iznosu od po 6.000 dinara mesečno godinu dana, „počev od maja ove godine“. Rmandićeva je dobila i sportsku opremu u iznosu 15.000 dinara a Đorđević plaćen put na Balkansko prvenstvo.

Letovanjem u Buljaricama dobile su ženske ekipe Gimnazije u odbojci, košarci, troje strelaca i troje plivača i dva profesora.

Za Gimnaziju Marković je odobrio sredstva da se kupi „foto kopir“ aparat.

Uz nagrađene učenike na prijemu Markoviću je zahvalio direktor Gimnazije Mića Veljković.On je najavio formiranje „Sportskog odeljenja u Gimnaziji ove godine“, ocenivši da je Jagodina sporstki grad i da „se stekla potreba za školovanjem ovakvog profila“.

Autor:

Agencija Tanjug

Генерација која полази у средњу школу од септембра ове године имаће у понуди сасвим нова занимања. Највеће интересовање за администраторе, пекаре, куваре.Од септембра ће у три грађевинске школе – у Београду, Новом Саду и Ужицу – у клупе сести прва генерација техничара за одржавање објеката. Њихов посао биће нешто између домара и менаџера зграде.

Образовање за ове техничаре биће четворогодишње, а учиће најважније ствари из грађевине, архитектуре и електротехнике.

– Потреба за овим занимањем показала се у великим објектима, посебно када се десе неке непредвиђене ситуације. Ови стручњаци мораће да знају да читају све врсте пројеката и да помажу ватрогасним, полицијским и другим екипама, када изађу на терен – објашњава за ”Новости” Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и науке. – Иницијативу за овај образовни профил покренула је заједница грађевинских школа, направљени су наставни планови и од септембра почиње њихово школовање.

ШКОЛУЈУ СЕ И ПИВАРИ И ВИНАРИ

На списку огледних одељења су и информатички смер у гимназијама, пивар, виноградар-винар, здравствена неговатељица, масер, ливац-калупар, мехатроничар за транспортне системе аеродрома, ракетне или радарске системе, техничар за репаратуру, више врста авиотехничара, техничар за козметичку технологију, тапетар, техничар за ловство и рибарство и техничар за рестаурацију и конзервацију.

Ово је једино ново занимање за које ће ђаци моћи да се школују од септембра, али постоји и низ огледних профила, који би постепено могли да постану редовни смерови у школама. Највеће је интересовање за нове програме пекара, кувара и посластичара, као и пословног и финансијског администратора.

– Ови профили постоје дуго, али већ неколико година имамо огледне профиле, по новом наставном програму. Од ове године моћи ће да их уведе било која угоститељска школа, али ће морати да испуни ригорозне услове када је реч о опреми и пракси.

Већ у следећој школској години биће више од 20 нових профила.

Ивана Мићевић

Један комплет код куће, други у школи

Сваки београдски основац требало би да, од школске 2012/2013. године, има два комплета уџбеника, уколико родитељи ђака позитивно реагују на предлог Града да ђаци добију бесплатне књиге на коришћење. То практично значи да деца не би носила књиге са собом, јер би један комплет био у школи, а други за учење код куће. Идеја је потекла од надлежних из Скупштине града, а о томе се обавештени и родитељи, који треба да попуне упитник који је прослеђен школама.

Према речима Јоване Механџић, члана Градског већа задужене за образовање, Град политику основног и средњег образовања води у сарадњи са родитељима и жели да чује какво је њихово мишљење о подели бесплатних уџбеника. Одговори би, током недеље, требало да стигну градској управи.

ГРАДСКА КАСА

Око 120.000 београдских основаца ће ове године добити бесплатне уџбенике од Скупштине града. За те намене ће из градске касе бити издвојено око 100 милиона динара, а остатак новца ће бити обезбеђен узимањем кредита. Прошле године Град је са 40 милиона динара финансирао набавку књига за ученике првог и другог разреда, док је 57 милиона динара издвојено за уџбенике ђака петака.

– Жеља нам је да у наше школе уведемо неке западне принципе и да децу растеретимо свакодневног ношења књига у школу – објашњава Механџић. – Обезбедили смо средства за куповину уџбеника, имамо целу школску годину и довољно времена да на најбољи начин организујемо где и како да се сместе књиге у школама када за то дође време. За неки дан, када буду стигли резултати анкете знаћемо и да ли родитељи мисле да је овакав потез у интересу београдских основаца. У складу са тим, предузимаћемо даље кораке и остале активности везано за благовремену и ефикасну реализацију овог пројекта.

Питање за родитеље у допису који је прослеђен школама је: „Да ли желите да Ваше дете добије бесплатне уџбенике на коришћење од Града Београда, уз обавезу да се уџбеници чувају и на крају школске године врате школи?“. Како се наводи „Град Београд је обезбедио средства за куповину свих уџбеника за све ученике београдских основних школа за наредну школску годину, са изузетком књига за стране језике, изборне предмете и радних свезака. Пројекат предвиђа да је свако ко прихвати бесплатне уџбенике дужан да их на завршетку школске године врати школи, а Град би им за следећи разред купио нове уџбенике“.

– Секретаријат за образовање је проследио анкету школама како би видео какво је мишљење родитеља о бесплатним уџбеницима – каже Босиљка Бастајић, директор ОШ „14. октобар“ из Барича. – Изненађујуће је да се у нашој школи велики број родитеља изјаснио да не жели да деца добију бесплатне уџбенике, уз обавезу да их чувају и на крају школске године врате школи.

Према речима Трипка Међедовића, директора ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ на Вождовцу, многи родитељи су у страху да деца не униште уџбенике пишући по њима, цепајући, цртајући и зато се изјашњавају негативно. Он додаје да је нејасно где ће школе чувати уџбенике које деца враћају, јер немају простора за то, нити имају новца да сами набаве ормаре и касете.

Б.Борисављевић

Akcija velikog prolećnog spremanja pod nazivom “Očistimo Srbiju” biće organizovana u subotu, 4. juna. Učestvovaće i oko 250.000 volontera, koji će, prema očekivanju ljudi u glavnom štabu ove akcije, premašiti prošlogodišnje rezultate. Učešće u velikom spremanju Srbije otvoreno je za sve zainteresovane građane koji mogu sami da prijave i lokaciju koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude očišćena.

U štabu akcije “Očistimo Srbiju” rade 22 volontera čiji je posao da kontaktiraju lokalne samouprave i koordinišu akcijom. Njihova kancelarija na vrhu Beograđanke zatrpana je papirima i mapama, alii nabijena pozitivnom energijom koja je ove godine “naterala” sve opštine da se uključe.

– Oni su, pre svega, veliki motivatori. Komunikacija je ključna, od mreže informacija zavisi da li će akcija uspeti ili ne – kaže za “Blic” Milan Kinđić, direktor akcije “Očistimo Srbiju”.

Rekorderi po broju prijavljenih volontera

Prošlogodišnja akcija nadmašila je sva očekivanja. Cilj je bio okupiti oko 100.000 volontera, a na kraju ih je bilo oko 208.000, dok ove godine očekuju najmanje 250.000 ljudi. Biće i lakše sa novim sistemom – mapom Srbije na kojoj se vidi svaka lokacija koja predstavlja neku vrstu ekološkog problema. Dakle, na sajtu www.ocistimosrbiju.rs svi zainteresovani mogu da postave lokaciju koju bi, prema njihovom mišljenju, trebalo očistiti i sve to potkrepiti fotografijama i opisom.

– Ta informacija ide u opštinu kod kooradinatora koji sarađuje s nama i on je dužan da okupi ekipu i da se taj problem reši. Fotografije u neku ruku služe kao prozivka opštinama jer će stajati tu sve dok se lokacija ne očisti i ne postavi nova fotografija. Ljudi prijavljuju lokacije. Ima “predivnih” prijava, u smislu da vidite da je neko stvarno iskreno prišao tom problemu i obeležavanju pozicije sa opisom šta treba učiniti – kaže Kinđić.

Prisećajući se prošlogodišnje akcije, Kinđić kaže da se ne seća nijedne situacije da su se ljudi žalili.

– Prošle godine je padala kiša i opet je bilo 208.000 volontera. Čistili smo po kiši jednu lokaciju na Ibarskoj magistrali. Bilo je nekoliko stotina ljudi, a svi nasmejani. Glavni rekvizit bile su kese koje su korišćene kao kabanice. Kada je neko prvi uspeo da napravi kabanicu, posle pet minuta su ih svi imali – kaže Kinđić i dodaje da je 2010. očišćeno više od 3.800 lokacija, ali da nije cilj očistiti ih što više, nego očistiti ih dobro.

Do sada se za radnu akciju čišćenja najviše volontera prijavilo u Novom Sadu, Nišu i Leskovcu, a najmanje u Grockoj – tek 20 ljudi.

– A Grocka je prljava – primetio je neko od volontera u štabu, uz opasku da je više zaposlenih u komunalnom preduzeću u toj opštini nego prijavljenih za akciju. Najuspešnija opština prošle godine bila je opština Štrpce sa Kosova.

Medicinski otpad

U akciji koju su organizovali Ribočuvarska služba “Rasina Plus” iz Kruševca, kruševački ribolovci i članovi Regata kluba “Kruševac” na Zapadnoj Moravi je prikupljeno više od 100 kilograma medicinskog otpada i oko 40 vreća komunalnog otpada. U reci je pronađena veća količina injekcija, starih igala i oko 300 katetera koje koriste pacijenti na dijalizi.

S.M.

LOZNICA – Za 14 osnovnih škola u Loznici u okviru obrazovnog projekta „Digitalna Srbija“ obezbeđeno je 400 računara, saopštila je informativna služba tog grada.

Računari će biti instalirani u računarske učionice, u kojima će se odvijati interaktivna nastava. Pošto će računari biti umreženi, nastavnik će u svakom trenutku na svom monitoru moći da vidi šta učenici rade na času.

Računarske učionice služiće i za druge nastavne predmete koji imaju informatički sadržaj. Projekat je prošle godine pokrenulo tadašnje ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, sa ciljem da se za sve osnovne škole u Srbiji nabavi oko 30.000 računara.

Na teritoriji grada Loznice ima 14 osnovnih škola sa oko 7.000 đaka.

Autor:

Agencija BETA

Primena Zakona o mobingu odrazila se na poslodavce jer se probudila svest o kažnjivosti mobinga, ali i na zaposlene koji su se setili prava na dostojanstven rad, kaže savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović

BEOGRAD – Direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika razrešena je dužnosti pošto su zaposleni pokrenuli postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu. Pored ovog slučaja, u nedavnom istraživanju se tvrdi da je skoro polovina zaposlenih u Srbiji izložena mobingu, dok stručnjaci kažu da se zakon ne primenjuje na pravi način, prenosi RTS.

Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović rekla je da je ovaj primer retkost u Srbiji, ali i dokaz da vladavina prava može da pobedi vladavinu jednog čoveka i prema njenim rečima, to je dobar primer.

„Generalno imamo dosta pozitivne efekte koji su se odrazili na poslodavce“, rekla je Olga Kićanović gostujuću u Dnevniku RTS-a.

Prema njenim rečima, nepovratno se probudila svest o kažnjivosti mobinga. U privatizaciji i tranziciji mobing je bio toliko čest i često kršenje svih ljudskih prava, a najčešće radnih i socijalnih.

Kićanovićeva kaže da se pozitivan efekat odrazio i na svest zaposlenih koji su se setili prava na dostojanstven rad. I u vreme kada posla ima malo, zaposleni se češće odvaže da optuže nadređenog ili kolegu za mobing.

Kićanovićeva je objasnila da se u političkom mobingu najčešće žale na atak na profesionalno dostojanstvo, što je jako teško jer je to kod visokoobrazovanih žrtava koje atak na profesionalno dostojanstvo izjednačavaju kao napad na ljudsko dostojanstvo.

U tom slučaju, česta su oboljevanja, ima psihijatrijskih slučajeva i psiholoških poremećaja, objasnila je Kićanovićeva.

Četiri osobe koje su procesuirale mobing, i koje su u vrlo kratkom i efikasnom postupku uspele da ga dokažu, bile su već na lečenju i uspostavljena je dijagnoza.

Treći pozitivan efekat je što su lekari vrlo brzo prepoznali uzročno-posledičnu vezu između mobinga i dijagnoze, zaključila je savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

RSSRS