OДРЖАНА ЈАВНА РАСПРАВА О СТРАТЕГИЈИ РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА У УЖИЦУ
Министарство просвете и науке и експертски тим који је учествовао у изради нацрта организовали су јавну расправу у Ужицу, где су представљени основни елементи овог важног документа. На јавној расправи учествовали су: државни секретари Министарства просвете и науке – проф. др Тинде Ковач Церовић и проф. др Радивоје Митровић, руководилац тима за израду нацрта Стратегије проф. др Иван Ивић, координатори радне групе Рани развој и предшколско образовање – проф. др Драгана Коруга и Јелена Марковић, координатор радних група Основно образовање и Опште средње и уметничко образовање проф. др Ана Пешикан, координатор радне групе Образовање наставника – проф. др Ратко Јанков, координатор радне групе Средње стручно образовање – проф. др Милан Вукобрат, координатор радне групе Стуковне студије – проф. др Боривоје Родић, представници ученика, родитеља, наставника, директора, синдиката, невладиних организације, привредног сектора, локалне управе. ..
У центру пажње нашла су се питања какав треба и може да буде систем образовања у Србији до 2020. године; којим стратешким политикама, акцијама и мерама таква визија развоја образовања се може остварити полазећи од његовог текућег стања; образовање и награђивање наставника, права детета; које су мере за побољшање образовних постигнућа; једносменски рад у смислу ограничења капацитета; повезаност образовања и привреде; побољшање услова рада у школама, матурски испит… Нацрт Стратегије образовања у чијој изради је учествовало више од 200 стручњака постављен је на сајт Министарства просвете и науке 28. марта, а сви заинтересовани се позивају да своје сугестије и коментаре пошаљу на адресу strategija@mpn.gov.rs
У току априла месеца одржане су јавне расправе у Врању и Зајечару, а планира се јавна расправа у Суботици – 18. априла у Градској кући (ул. Трг Слободе бр.1) са почетком у 12:00 часова.
Са сајта МПН
ДОВОЉНО МЕСТА У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
Конкурс за упис нове генерације ученика у средње школе одштампан је и данас ће бити представљен на конференцији за новинаре у Влади Србије, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Зоран Костић.
У публикацији у издању „Просветног прегледа“ је списак свих средњих школа, списак образовних профила, предвиђен број ученика у одељењу за свако занимање и детаљан календар уписних активности, укључујући и датум полагања завршног испита.
Према Костићевим речима, календар уписних активности је приближан прошлогодишњем, али ће сви детаљи бити саопштени на данашњој конференцији, којој ће присуствовати и министар Жарко Обрадовић.
У Србији је 78.000 ученика осмог разреда и за њих је у средњим школама резервисан довољан број места, за пет до седам одсто више од броја осмака, рекао је Костић.
У гимназије ће у новој школској години, према Костићевим речима, бити уписано 22 одсто ученика.
Уз конкурс биће објављен и информатор, у коме се налазе минималан и максималан број бодова који је прошле године био потребан за упис у све средње школе у Србији.
РТВ
НАДОКНАДА ПРОПУШТЕНОГ ИЛИ ФОРМАЛНОСТ
Надокнада изгубљених часова викендом није популарна међу ђацима, па суботим и више од пола разреда не долази на наставу. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, из просветне инспекције апелују да родитељи буду одговорнији.
За разлику од ранијих година, када су се суботом надокнађивали часове пропуштени због штрајкова просветара, разлог надокнаде наставе, ове године, су фебруарске елементарне непогоде. Долазак у школу суботом, међутим, међу ученицима није популаран, па се дешава да их викендом више од пола не дође ни не дође на часове
За разлику од ученика, професори су суботом у школи редовни. Ипак, рад са десеткованим одељењима се одражава и на квалитет часа.
„Углавном утврђујемо градиво суботом, мада радимо по наставном плану и програму. Али ако нема довољно ђака у разреду, онда опет ту наставну јединицу морате поновити у току радне недеље“, каже Тања Ђокић из Средње школе за бродарство у Београду.
И одзив основаца могао би да буде бољи, тврде запослени. Школски психолог Миља Кривокућа сматра да сами родитељи не схватају озбиљно надокнаде наставе и долазак у школу суботом.
„Сами родитељи правдају недоласке деце, разлози су углавном везани за породичну организацију, планирање заједничког излета, одлазак код рођака, путовања или дечје тренинге“, наводи Кривокућа.
У инспекцији кажу да школе одлучују о томе шта се прихвата као оправдање. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, ипак апелују да родитељи буду одговоринији.
„Ако је родитељ оправдао изостанак на начин на који је то прописано, а није неопходно, нити је дете било болесно, нити је била неопходна активност која није могла да се избегне, то није добра услуга детету“, истиче начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.
Многима се, због породичног одмора суботом, чини да је продужетак школске године – боље решење. Стручњаци, ипак, тврде другачије.
„Уколико продужите школску годину и уђете у лето, уђете у термине за неке друге активности које такође захтевају припрему и пажњу, као што су завршни испити, матурски испити. Немате много простора да оно време које је изгубљено надокнеђујете на начин који би био најадекватнији“, сматра Драгица Павловић Бабић из Инситут за психологију.
Стручњаци поручују да је надокнада је само делимична, када је већ нешто је изгубљено. Зато свима у наставном процесу саветују да прекид наставе буде крајња одлука, ако друга решења нису могућа.
РТС
