U rešavanje problema male prolaznosti na ispitima uključio se i Univerzitet u Beogradu. Najdrastičnije na geografiji, gde 900 studenata ne može da položi jedan ispit

Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo,a drugde prestrogi kriterijumi profesor

POSLEDNjE studentsko upozorenje o “strah i trepet” profesorima i preobimnom gradivu, pristiglo sa Geografskog fakulteta, pokrenulo je Univerzitet u Beogradu (BU) da se ozbiljno pozabavi “uskim grlima” na fakultetima, koja smanjuju i prolaznost i broj diplomiranih studenata.

Poslednja analiza rađena prošle godine na BU pokazala je da od 2.928 predmeta, manje od trećine akademaca položi na vreme tek 334, a na 348 ispita pozitivne ocene dobije između trećine i polovine studenata.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, na čak 39 ispita prolaznost je manja od 30 odsto.

– Postoje tri predmeta na kojima je prolaznost izuzetno niska. “Mehaniku 3” prošle godine položilo je 60 od 400 studenata – kaže, za “Novosti”, Nebojša Živanović, student prodekan Mašinskog fakulteta. – Studentski parlament tražio je da se preispita program ovih predmeta, i za jedan smo uspeli da izdejstvujemo dodatni kurs i smanjenje gradiva, što je odmah povećalo prolaznost.

I na smeru biljne proizvodnje na Poljoprivrednom čak 39 ispita u toku školske godine položi manje od trećine akademaca. Mnoga “uska grla” postoje i na Biologiji, pa je na 40 odsto predmeta prolaznost ispod 30 procenata.

STARI VEK KAO ČISTILIŠTE OD svih smerova Filozofskog fakulteta, najlošija statistika je na studijama istorije, gde svaki drugi ispit položi manje od 30 odsto akademaca. Budući istoričari kažu da im muke zadaje preobimna građa, ali i preterano strogi kriterijumi profesora. “Čistilište” na prvoj godini su ispiti Istorije starog veka, zbog kojih, kažu, polovina odustane od studija.

Najdrastičniji primer stiže sa Geografskog fakulteta, gde se studenti žale na profesorku Milu Pavlović, kod koje, kako su naveli, nekoliko generacija, ukupno 900 akademaca, pokušava da položi ispit.

– U rešavanje problema uključili smo se i rektor, i univerzitetski ombudsman Branko Rakić, i ja, i urodilo je plodom. Ispit se sada polaže pismeno, pa je, u odnosu na prethodni rok, u kome ga je položio samo jedan student, na poslednjem položilo njih 27 – objašnjava, za “Novosti”, prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu BU. – Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo, a drugde prestrogi kriterijumi profesora.

Ona objašnjava da nije uobičajeno da se Rektorat uključuje u rešavanje pojedinačnih problema na fakultetima i da bi time trebalo da se bave dekani. Neki to, dodaje, i čine. S druge strane, smatra prof. Bokan, ne sme se upasti ni u zamku previše velike prolaznosti.

– Studenti se ne bune kada je prolaznost nerealno velika, iznad 90 odsto, a i to je jednako loše. “Uska grla”, kao i predmeti koji se lako polažu, postoje na svim fakultetima. Trudimo se da pronađemo najbolji metod kojim će se profesori podstaći da prilagode programe i kriterijume, ali to nije lak posao – zaključuje prof. Bokan.

Večernje novosti

EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU“: STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE

Depolitizacija funkcije direktora, veći broj gimnazijalaca, osnivanje doktorskih škola. – Vraća se kategorija sufinansirajućih studenata

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta. Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a.

Sandra Gucijan

Počeće razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa

Simone Borile i Mirjana Franceško (Foto M. Mijušković)

Novi Sad – Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, koji od nedavno u svom nazivu nosi ime tragično preminulog osnivača prof. dr Lazara Vrkatića (1960–2007), potpisao je prekjuče sporazum o saradnji sa Univerzitetskom visokoškolskom ustanovomČels (Ciels) u Padovi, prvom privatnom institucijom na severoistoku Italije koja se bavi lingvističkim posredovanjem u međunarodnim odnosima i kriminologiji. Ovo je nastavak uspešne saradnje novosadske i italijanskih obrazovnih institucija, koja je započeta pre nekoliko godina sa Institutom za neurolingvističko programiranje u Milanu i Univerzitetom u Firenci.

U svojojponudi Fakultet za pravne i poslovne studije ima programe (pravo, engleski jezik i menadžment u poslovno-civilnoj bezbednosti) koji su kompatibilni s programima univerzitetske ustanove u Padovi (diplomatija, lingvistika i kriminalistika). Saradnja će početi razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa, pri čemu bi se studenti istovremeno upisivali na fakultet u Novom Sadu i na fakultet Čels u Padovi.

– Naši studenti, naravno oni koji pokažu interesovanje, poznaju italijanski jezik i imaju kapacitete da to iznesu dokraja, moći će da odslušaju jedan semestar i polože pojedine ispite, što će im ovde biti priznato. Za ovakav vid saradnje postoji zakonski osnov, koji podrazumeva sporazum između institucija, ekvivalentni kriterijum i evropski sistem bodova. Njihov program spaja jezike i oblast međunarodnog prava i bezbednosti, odnosno školuje kadrove koji će se baviti diplomatijom i kriminologijom, što je za nas veoma zanimljivo – kaže dekan novosadskog fakulteta prof. dr Mirjana Franceško.

Generalni direktor visokoškolske ustanove u Padovi prof. dr Simone Borile naglašava da Čels želi da proširi svoj akreditovani obrazovni program na prostor zemalja Balkana, pogotovo što su njihove diplome priznate ne samo u Italiji, nego i na području cele EU. Sedište, takođe, imaju u blizini Torina, a za desetak dana trebalo bi da dobiju dozvolu za rad u Milanu, Gorici i Kampobasu. Ustanova je do ove godine bila oficijelni centar za prevođenje dokumenata UN na italijanski jezik, među kojima je i rezolucija Saveta bezbednosti UN 1973 u vezi s Libijom.

– Mnogo mladih iz Srbije već sada studira u Italiji. Naša namera jeste da im se omogući da i u svojoj zemlji, bez obaveze da idu u Italiju, steknu znanja i titule evropskih vrednosti. Imamo, bez lažne skromnosti, veoma inovativne programe, koji daju odgovor na savremene zahteve tržišta. Veliki broj predmeta koje će oni studirati imaju zajednički pravni i ekonomski značaj, ali su i vezani za praksu, jer diploma mora da donese upotrebljivo znanje – kaže profesor Borile, koji ističe da su u svom putu na Balkansko poluostrvo Srbiju izabrali i zbog njene velike akademske tradicije.

Saradnja dveju visokoškolskih ustanova realizovaće se i na nivou njihovih studentskih organizacija. Prof. dr Ecio Bernedeti, koji predaje međunarodno pravo i na univerzitetima u Trstu i Gorici, otkriva nam da je upravo postignut dogovor da se zajedno konkuriše za jednogodišnji projekat iz fondova EU. Ovaj projekat podrazumeva razmenu iskustava i približavanje mladih iz Srbije, Slovenije (partner je i Univerzitet u Mariboru) i Italije evropskim vrednostima.

M. Mijušković

Упис ђака првака у основним школама у Србији почеће 2. априла и трајаће до почетка наредне школске године, 1. септембра, најављено је из Министарства просвете и науке.

Упис првака требало би да се заврши до краја маја, али ће родитељима који то не стигну да ураде бити остављена могућност да своју децу у школу упису до почетка нове школске године, речено је агенцији Бета у Министарству просвете.

Приликом уписа потребно је понети извод из матичне књиге рођених, потврду о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврду да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године, 1. септембра има најмање шест и по, а највише седам и по година.

Ове године то су деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године. Пре поласка у школу деца похађају обавезни предшколски програм који траје девет месеци.

У школу могу поћи и деца узраста од шест до шест и по година, уколико психолози и педагози процене да су довољно зрела за то.

Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа казне за родитеље који без оправданог разлога није уписано у школу, од 5.000 до 25.000 динара.

Испитивање ђака пред полазак у школу обављају психолози и педагози. Испитивање се обавља по упису ђака, како би се утврдила способност детета и проценило да ли му је потребан индивидуални образовни програм.

У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.

РТВ

Просветна инспекција није дошла до доказа о наводним оргијама у новосадским средњим школама. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље. Ни полиција нема података о евентуалном ризичном понашању у школама.Проверавајући наводе медија, Просветна инспекција није дошла до доказа да у новосадским средњим школама, ученице наводно наплаћују сексуалне услуге ужином или цигаретама.

Медији су писали и о непримереним играма међу ученицима, које укључују групне сексуалне односе. Директори школа сматрају да је реч о причи, штетној и за децу и за родитеље, тврдећи да у њиховим школама таквих испада – није било.

Новосадски средњошколци о наводном оргијању својих вршњака чули су из медија. Директори школа не крију изненађење, неки сматрају да је реч о преувеличаној причи.

Директор Средње машинске школе из Новог Сада Милош Мазалица рекао је да о свим темама разговарају са ученицима, преко ученичког парламента или индивидуално и тај део посла обавља педагошко психолошка служба.

„Сматрам да проблем који је настао уколико је настао, треба да се и решава у тим оквирима“, навео је Мазалица.

Станко Матић из Актива директора средњих школа рекао је да ће та институција заседати следеће недеље и издати саопштење о томе да ова прича штети највише деци и родитељима.

Полиција за сада нема сазнања о непримереном понашању средњошколаца а могла би да реагује у случају да има елемената сексуалног злостављања.

Ненад Ердељан из Полицијске управе Нови Сад рекао је да о томе нема сазнања.

„Имали смо раније али то није није било процесуирано јер није било доказа па нема ни процесуиорања“, навео је Ердељан.

Надлежној инспекцији за сада ниједан ученик, родитељ нити просветни радник, случај није пријавио.

„Нико ништа не зна, то не значи да се неће знати! Покушаћемо да сви заједно дођемо до информације и да и родитеље и децу ангажујемо и нека проговоре“, рекла је Љубица Срђанов из Просветне инспекције.

Тинејџери су склони ризичном понашању, а ставове некад прилагођавају притиску вршњака, у чему је када наступи проблем, комуникација са родитељима од суштинског значаја, наводе стручњаци.

„Тинејџери афирмацију и идентитет траже у групи вршњака. Тада се на неки начин повлаче од родитеља престају са њима да причају, окрећу се себи и траже еротског партнера, то постаје битно“, каже Зоран Миливојевић, психотерапеут.

Наведено понашање у школама није покривено ниједним правним актом нити чланом закона, тврде у Просветној инспекцији.

РТС

У основним школама у Србији ускоро почиње упис ђака у први разред, а уколико родитељи или старатељи малишана не испуне ту законску обавезу, могу бити кажњени новчано и до 25.000 динара.Ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године, упис почиње 2. априла и званично ће трајати до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоцник министра просвете Желимир Попов.

У школу крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Од документације потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предсколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Иначе, у Србији се рађа све мање деце, па ће и ове године у школским клупама бити мање првака.

Године 2002. уписано је више од 84.000 првака, а 2009. близу 72.000. Према речима министра просвете Жарка Обрадовића, од 2002. до 2010. уписано је 15,5 одсто мање основаца, 7,86 одсто средњошколаца, а имамо и девет одсто мање одељења.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

На састанку представника синдиката запослених у образовању са заменицом секретара Секретаријата за образовање Града Београда Драгицом Моро разматрани су проблеми у вези са остваривањем права на модалитет накнаде трошкова за превоз. Као представник ГСПРС «Независност» изнела сам следећи став:

«Свим запосленима са територије Београда (свих 17 општина) се мора признати право прописано чл. 118. Закона о раду и чл. 25. ПКУ. Будући да је Бус-плус као нова електронска карта повољна за већину запослених, њено коришћење није спорно већ је и препоручљиво. Међутим, запосленима који из сопствених разлога желе да им се у новцу исплати накнада трошкова за превоз у висини цене месечне превозне карте то право се мора признати.»

Како се средства за превоз обезбеђују у буџету јединице локалне самоуправе, овакав начин исплате не би допринео повећању предвиђених средстава, те не постоји разлог да се исплата у новцу оспори.

                                                                                           ГСПРС «Независност»

                                                                                                  ТО Београд

                                                                                            Ружица Тодић Брдарић

Prvi srpski prosvetitelj Sveti Sava izbačen je iz udžbenika u Crnoj Gori, čime je nastavljen trend „progona“ srpskih pisaca i mislilaca iz nastave, započet još 2004. godine.

Sveti Sava

Iz nastavnih programa izbacuju se znemeniti srpski pisci, a na njihovo mesto postavljaju se stvaraoci iz Dukljanske akademije i Matice crnogorske.

Profesor nikšićkog univerziteta Veselin Matović koji se sa sa još 26 kolega protivi „seči“ srpskih pisaca kaže da je sve urađeno temeljno i sistematski.

– Kriterijum nije bio kvalitet pisaca i književnih dela, već nacionalni – rekao je profesor Matović za list Politika.

PRESS

Ovo za Press tvrdi predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić,i kaže da zna za nekoliko veza između nastavnika fizičkog i učenica. Profesorka u Trgovačkoj školi u Beogradu Vesna Brajer zna za mnoge zabranjene veze i tvrdi da to direktori zataškavaju.

Čekam u subotu, u 22 sata, kod Konja. Moj tel. 063/8xxxxxx Nemojte da me razočarate jer ću biti jako tužna ako ne dođete. Vaša S.

Ovo je sadržaj poruke koju je profesor engleskog jezika u jednoj beogradskoj školi ugledao kada je otvorio vežbanku za pismene zadatke koju mu je predala učenica drugog razreda. Za ovaj slučaj saznali smo od Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, i sjajno se nadovezao na priču koja danima trese Prokuplje i celu Srbiju.

PRESS

Neki univerziteti upisuju studente bez srednje škole, jedan profesor na pet predmeta. Radi već dve godine, a u komisiji za akreditaciju nikad čuli za njega

ŠTA bi zvezde sa estrade trebalo da obuku, kako da se šminkaju i ponašaju u javnosti može da se uči i na „univerzitetu“. Tako u Beogradu, Novom Sadu, (uskoro i u Šapcu) radi Univerzitet prirodne medicine, gde se na jednom od smerova dobija zvanje „savetnik estradnih i javnih ličnosti“. Može tu za dve-tri godine da se izuči i za terapeuta za bolesti zavisnosti ili za psihoterapeuta i duhovnog savetnika. Vlasnik je Željko Stanojević, profesor hebrejskog!

Iako se ove studije reklamiraju da imaju akreditacije u Americi i Evropskoj uniji, u Srbiji nemaju baš nikakve dozvole za rad i nisu u zvaničnom obrazovnom sistemu.

– Do sada nismo dobili prijavu protiv ove obrazovne institucije, ali već u startu je sporno što koristi naziv “univerzitet”, jer to nije – objašnjava za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. – Problem je što, kada bismo dobili prijavu protiv njih, ne možemo da ih kontrolišemo, jer nisu u obrazovnom sistemu. Mi takve slučajeve prosleđujemo policiji, Tržišnoj i Inspekciji rada.

I u Komisiji za akreditaciju kažu da ova visoka škola nema akreditovan nijedan studijski program i da ne znaju ni da postoji.

TRI GODINE ZA DUHOVNOG SAVETNIKA Da biste bili savetnik za estradne i javne ličnosti, treba prvo da završite dve godine smera za estradnog stilistu, a onda je treća godina nadogradnja za savetnika, objašnjava Miloš Pavlović. Za dve godine može da se postane terapeut za bolesti zavisnosti, a za tri duhovni savetnik.

– Već imena tih programa su sporna i takvi sigurno ne bi bili akreditovani – naglašava prof. dr Endre Pap, zamenik predsednika Komisije za akreditaciju.

A na „Univerzitetu prirodne medicine“ trenutno se školuje sedamdesetak studenata samo u Beogradu. Odeljenje postoji i u Novom Sadu. Školarina je od 1.200 do 1.800 evra godišnje. U rasporedu stoji da, na primer, u jednom danu predmete dermatologija, hemija, upotreba droge i alkohola i neurologija – sve predaje jedan profesor!

Može da se studira i „onlajn“, čak i na smeru za kozmetičara, koji zahteva praksu. Može da se upiše i bez završene srednje škole.

PRIJEMNI REDA RADI

Postoji prijemni ispit, ali nije eliminacioni. Nije važan ni prosek iz srednje škole – rekao nam je Miloš Pavlović iz studentske službe.

Večernje novosti