Za deceniju broj mališana sa poremećajima u ponašanju porastao za 70 odsto. Ranije lečili samo medicinske probleme, danas i one koji pričaju na času

Sve je više dece sa poremećajima u ponašanju

Iz godine u godinu sve je više dece sa poremećajima u ponašanju. Posebno zabrinjava uzrast ispod 14 godina. Prema rečima Lidije Kozarčanin, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, kada su u pitanju predškolci i osnovci, poremećaji se ogledaju u lošem odnosu sa vršnjacima, nepoštovanju autoriteta, izostancima iz škole, neprekidnom pričanju i šetanju za vreme časova, telefoniranju usred nastave, uznemiravanju i šikaniranju drugih, nošenju noža u školu. Nemali je broj onih koji već u nižim razredima na časovima spavaju, jer im roditelji noću dozvoljavaju da igraju igrice.

– Sve se ovo ako su deca mlađa od 14 tretira kao asocijalno ponašanje, pa smo pre tri godine imali 2.777 prijavljenih slučajeva, u 2010. godini 3.604, a očekujemo da će majski izveštaj pokazati porast i u prošloj godini – kaže Kozarčaninova.

U blagom porastu je i broj prijava maloletnika koji su se sukobili sa zakonom, ali nemaju 14 godina, pa nisu krivično odgovorni (sa 1.150 na 1.790), kao i onih između 14 i 18, koji su, iako se još tretiraju kao deca, krivično odgovorni (sa 8.600 na 8.820).

Sve u svemu, kada se saberu sve prijave centrima, za deceniju, broj dece koji imaju različitih problema sa poremećajem u ponašanju porastao je za 70 odsto! Dok ih je 2002. bilo nešto više od 15.000, sada je ta brojka daleko premašila 26.000.

NIJE IM PRIJAO ZIMSKI RASPUST BROJ dece koja traže pomoć automatski se povećava u određenim periodima. Recimo, na kraju školske godine ili u vreme prijemnih ispita, kada dolazi do snažnih afektivnih reakcija. I produženi zimski raspust doveo je u ordinacije one mališane koji su više boravili sa svojim porodicama u kojima su loši međusobni odnosi.

Ali nisu sva deca destruktivna. Neka se povlače u sebe, odjednom prestaju da govore, dramatično menjaju raspoloženja.

– Pod tretmanom su, nažalost, uglavnom agresivnija deca, koja smetaju okolini. A dok okolina primeti da dete ima neku drugu ozbiljnu promenu ponašanja, bude kasno – kaže Kozarčaninova.

Prvi sa decom razgovaraju školski psiholog ili pedagog, druga instanca su razvojna savetovališta pri domovima zdravlja, i na kraju zavodi za mentalno zdravlje (u Palmotićevoj u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu), dečje klinike, ali i privatna psihološka savetovališta. Svi oni imaju pune ruke posla.

– Ranije su u specijalizovane ustanove dečje psihologije dolazila deca sa poremećajima u ponašanju koji su bili medicinski definisani. Danas, po preporuci školskih pedagoga i psihologa, dolaze ona čije je ponašanje smetnja za školu ili roditelje – potvrđuje Oliver Vidojević, dečji psihijatar i psihoanalitičar.

On dodaje da se često ne razlikuju teški prekršaji od nemirne dece, pa dečji psihijatri „dobijaju zadatak“ da „izleče“ mališane i od pričanja na času!

– Roditelji i škola se ponašaju kao da ne mogu da preduzmu ništa, pa odatle povećan trend konsultacija sa stručnjacima za mentalno zdravlje. Tako evakuišu problem i rešenje prepuštaju institucijama – zaključuje Vidojević.

BROJKE

15.000 broj maloletnika sa poremećenim ponašanjem

26.000 broj maloletnika sa promenjenim ponašanjem

3.600 broj mlađih od 14 koji se asocijalno vladaju

Večernje novosti

Почела настава кинеског језика у више од 30 школа у Србији. Учионице су биле пуне. Велико интересовање изненадило је све.

Више од 2.400 ђака основних и средњих школа ове недеље почиње да учи кинески језик. Наставу изводи 14 наставника из Кине у 31 школи у Београду и у још осам српских градова

За почетак се научило „добар дан“ на кинеском, а онда, да би се разбила обострана трема, разговарало се о кинеској храни, преко кинеских изрека, до свима блиске кошарке.

У мору препознатљивог градива, час на коме се учи кинески језик, али и вежба енглески, кажу, право је освежење.

„Кинески језик је нешто што нико није имао прилике да научи и мислим да ће бити занимљиво. Много су паметни и мислим да можемо од њих да научимо свашта“, кажу ученици ОШ „Франце Прешерн“ у Београду.

„Кажу – колико језика знаш толико вредиш“, истакла је ученица Основне школе „Вук Караџић“ у Лесковцу.

Ништа мање интересовање није ни међу гимназијалцима.

„Можемо да научимо нешто о кинеској култури и мислим да је то врло интересантно пошто се доста разликује од наше“, каже гимназијалка из Параћина.

Наставници су тек недавно стигли из Кине. Знају тек по коју реч српског.

„Ја сам дошла пре четири дана. Ово је веома лепа земља, свиђа ми се ваш народ. Београд је диван град. Надам се да ће деца научити кинески, а ја српски“,каже наставница кинеског језика Гао Чен.

Учионице су биле пуне. Велико интересовање све је изненадило.

„Ја имам стално позиве родитеља, директора школа који би волели да се и у њихове школе уведе кинески језик“, каже начелник школске управе Лесковца Томислав Симоновић.

Интензивнија сарадња није искључена.

„Ми ћемо након завршетка овог пројекта извршити његову еволуацију и тек онда следи евентуално могућа опција да се он понуди као страни језик“, каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Поред наставника, Кина је обезбедила књиге и речнике за ученике.

„Мислим да је пројекат веома важан за садашњост и будућност, за споразумевање и зближавање младих људи“, истиче амбасадор Кине Ђанг Ванху.

Дружење у 19 основних и четири средње школе биће два пута недељно.

Кинеска пословица каже да пут од хиљаду миља почиње првим кораком. Шта ће се у наредним корацима све научити од кинеске филозофије, традиције, па и њихових радних навика, видећемо око Нове године, када се пројекат завршава.

РТС

Око 50 хиљада студената државних и приватних факултета у земљи потписало је петицију за измену Закона о високом образовању. Реч је о кампањи названој „Десетка за Србију!“, коју је организовала Студентска конференција универзитета Србије. Они тврде да се већ дуго боре за своја права и да се њихова кампања случајно поклопила са изборном.

Један од захтева студената је и да се донесе шифрарник занимања, који би био усклађен са Националном службом за запошљавање. Студенти које смо затекли у студентском граду Универзитета у Новом Саду слажу се са тим захтевом.

„Пуно нас завршава факултете, а кад изађемо на тржиште рада- мало нас ће наћи посао. Било би нормално да се, кад завршите факултет, тај ваш профил налази на списку службе запошљавања, што често није случај“.

Кампањи „Десетка за Србију“ прикључили су се и студенти новосадског универзитета. Студент проректор на Филозофском факултету Иван Срдановић говори о најважнијим захтевима.

„Нове генерације, које студирају по Болоњи, се не налазе на списку занимања Бироа рада, па је то један од основних захтева. Тражимо и да се студенти који остваре 48 бодова финансирају на терет буџета“.

„За викенд је у Крагујевцу одржана скупштина Студентске конференције универзитета Србије, на којој је одлучено о даљим корацима“, каже председник скупштине Данило Чеман.

„Изашли смо са ставом да ћемо 4.априла, на Дан студената, предати све потписе и тада ћемо их званично предати ресорном министру. Тражићемо хитно реаговање Министарства“.

Социолошкиња и некадашња „петиционарка“ Вена Пешић тврди да ни 50 хиљада потписа у нашој земљи не значи много. „Мислим да не може да има утицаја, јер до сада Скупштина Србије никада није разматрала петиције грађана- чак ни када је било 500 хиљада потписа“.

Студенти захтевају и да се факултети законски обавежу да дефинишу оправданост висине школарина, да се одреди максимална висина школарине, као и да се у систем финансирања високог образовања укључи и социјална димензија.

РТВ

U Svim osnovnim školama prvog aprila počinje upis učenika prvog razreda. Ove godine broj prvaka smanjen za hiljadu, neće ih biti više od 70.000

UPIS prvaka počinje prvog aprila i trajaće do kraja avgusta. Kako se rađa sve manje dece, i ove godine u školske klupe sešće bar hiljadu đaka prvaka manje, što je cela jedna velika škola. Najviše brine stanje u Vojvodini i Istočnoj Srbiji, gde se svake godine gase cela odeljenja.

Poslednjih godina ugašeno je 1.585 odeljenja u celoj Srbiji, a još oko 4.000, od kojih većina u selima, broji manje od deset đaka. Pre deset godina u prvi razred upisano je gotovo 85.000 prvaka, a ovog septembra biće ih manje od 70.000. Lane ih je, prema procenama Ministarstva prosvete i nauke, bilo oko hiljadu više. Prošle školske godine bilo je 80.000 osmaka, što je za oko 9.000 više od učenika prvog razreda.

– Ove godine u prvi razred upisuju se deca rođena između marta 2005. i marta 2006. godine – kaže na „Novosti“ Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke. – Roditelji treba u željenu školu da donesu izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu, potvrdu lekara da je dete sposobno za upis i prijavu adrese stanovanja.

KAZNA ZA NEUPIS DO 25.000 DINARA Ministarstvo prosvete ne namerava da spušta starosnu granicu za upis na pet i po godina. Ukoliko roditelj namerno ili bez opravdanih razloga ne upiše dete u školu, zakon predviđa kaznu od 5.000 do 25.000 dinara.

U školu će moći i mlađa deca, rođena od marta do avgusta 2006. godine. Njih će, međutim, tokom juna testirati školski pedagog i psiholog, kako bi procenili jesu li dovoljno zreli za školu.

Roditelji će đake prvake odmah moći i da prijave za produženi boravak.

– Svi se nadamo da će prvaci prvog septembra dobiti i svoje ormariće u školama – kaže Zorica Vukajlović, učiteljica u OŠ „Veljko Dugošević“ koja ove godine preuzima novu generaciju prvaka.

– Obećali su i iz Grada Beograda i iz Ministarstva da će deca dobiti dva kompleta knjiga, jedan za kuću, drugi za školu. To bi bilo jako dobro da ne opterećuju više kičmu preteškim torbama. Videćemo da li će to biti ostvareno do naredne školske godine.

Sve ostalo, prema njenim rečima, biće po starom. Nema izmena u nastavnim programima i udžbenicima.

Večernje novosti

Za učenje kineskog jezika u tri osnovne škole u Leskovcu, Vlasotincu i Lebanu prijavilo se 170 učenika, a prvi časovi održani su danas.

Nastava kineskog jezika počela je u školama „Vuk Karadžić“ u Leskovcu i „Radovan Kovačević“ u Lebanu, rekli su u Školskoj upravi u Leskovcu.

Najveći broj zainteresovanih za učenje kineskog bio je u Vlasotincu, gde će nastava biti organizovana u Osnovnoj školi „8. oktobar“.

U tri škole učenicima 5, 6. i 7. razreda kineski jezik predavaće profesorka Čangju Jang iz Pekinga, za koju je rečeno da odlično govori engleski jezik, a da je za dva dana naučila i 100 srpskih reči.

Za pilot projekat „Kineski jezik u osnovnim i srednjim školama“ nije bila zainteresovana nijedna srednja škola na području šest opština Jablaničkog okruga.

(Beta)

Петицију за измену Закона о високом образовању потписало 50.500 студената. Академци траже упис године са 48 бодова, апсолвентски стаж, формирање фонда за развој високог образовања и доношење нове класификација занимања, усклађене са „болоњским“ звањима.

Око 50.500 студената државних и приватних факултета у Србији потписало је петицију за измену Закона о високом образовању. Потписници петиције сматрају да је терет реформе високог образовања на њима.

Петицију су, претходних дана, организовали Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) и студентска удружења, а сви извештаји тек треба да стигну, изјавио председник СКОНУС-а Миша Живић.

Чекају се резултати одзива са Правног факултета и са још пар високошколских установа, а наредних дана стићиће комплетни резултати студентске акције која је названа „Десетка за Србију“, рекао је Живић.

Из СКОНУС-а наводе да ће, до краја недеље, разговарати са представницима Министарства просвете и науке, и да би измене и допуне Закона морале бити усвојене до јуна, до почетка нове школске године.

„Не тражимо да учимо мање, него да свако ради свој посао, а не да терет реформе само буде на студентима“, рекао је Живић.

Студенти сваке године организују протесте јер тврде да реформе у високом образовању започете 2005. године доношењем Закона, нису доведене до краја. Основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 бодова, могу уписати у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде са 60 бодова.

Академци траже и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања, доношење новог шифрарника занимања, пошто 60.000 младих није препознато на тржишту рада због неусклађености старих класификација занимања са „болоњским“ звањима.

„Тражимо да се уведе социјална димензија у систем финансирања, како не би били ‘блокирани’ одлични студенти због лошег финансијског стања, затим смањење оптерећења студената и реформу наставних програма“, рекао је Живић.

РТС

На републичком такмичењу из математике које је у суботу одржано у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду дошло је до инцидента, када је ученик другог разреда гимназије незадовољан резултатима теста, затражио од комисије да му покаже грешке у његовом раду.

Уместо теста на увид, комисија је га обасула погрдним рецима и увредама, рекао је за Радио-телевизију Војводине ученик Илија Суботић.

Шеснаестогодишњи Илија Суботић, ученик је другог разреда Гимназије Јован Јовановић Змај и добитник бројних признања на такмичењима из математике и физике на којима учествује од 4. разреда основне школе.

У суботу је дошао на републичко такмичење из математике не слутећи да ће ово такмичење имати другачији исход од уобичајеног, јер је незадовољан објављеним резултатима уложио приговор.

„Прво сам упутио приговор, као што је по правилу, али након два и по сата нико није долазио са одговорима на приговоре, а и чуо сам да Комисија уопште не прегледа неке радове јер се унапред зна да неки појединци морају добити одређени број бодова, кренуо сам горе да видим свој рад, али ме је зауставио професор Балтић рекавши да ја не смем да будем овде горе, да немам шта да тражим, а ту када сам га питао да ми каже ко је прегледао мој рад и да га видим рекао ми је да је то тајна и да нико нема право да то тражи“, каже Суботић.

Због вербалног вређања чланова комисије које се наставило, како је за РТВ рекао Илија Суботић, позвао је и полицију која је дошла у школу и испитала чланове Комисије.

„По нашим правилима је забрањено да се улази горе, а колико сам ја схватио он је звао полицију јер му је прећено, а мени је колега рекао да он то није урадио, мада ја не могу ништа да кажем јер нисам био тамо, једино на чему сам ја инсистирао је да он не сме да буде на том месту“, рекао је Ђорђе Кртинић из Друштва математичара Србије.

Такмичење се одвијало у просторијама Гимназије Јован Јовановић Змај која није учествовала у организији такмичења, рекао је за РТВ директор гимназије Радивој Стојковић.

„Комисија, начин рада, правила и све остало одређује Друштво математичара Србије, а наша школа је била само давалац простора за такмичење“, каже Стојковић.

Како су нам рекли у Министарству просвете ученик има право да на такмичењима добије тест на увид, док у Друштву математичара Србије тврде да према правилима такмичења ученици нису у могућности да виде тестове након завршетка такмичења, нити да контактирају са члановима комисије.

Директор гимназије је навео, да уколико родитељ или ученик затражи, Гимназија Јован Јовановић Змај ће упутити приговор Министарству просвете и Друштву математичара Србије.

РТВ

Konkurs produžen do 10.aprila

Konkurs za upis kadeta i kadetkinja na Vojnu akademiju produžen je do 10. aprila, izjavio je danas brigadni general Mladen Vuruna.

Konkurs je otvoren 15. februara i uobičajeno traje mesec dana, ali je produžen za još 10 dana zbog velikog interesovanja i kako bi potencijalni kandidati imali dovoljno vremena da prikupe sva potrebna dokumenta, objasnio je Vuruna gostujući u emisiji vesti RTS-a.

On je naveo da će za narednu školsku godinu biti primljeno 185 kadeta i da se među njima očekuje oko 20 odsto kadetkinja.

Broj kandidata koji su se prijavili na konkurs značajno je povećan u odnosu na prošlu godinu, rekao je Vuruna i dodao da je tome doprinela TV serija o Vojnoj akademiji koju prikazuje RTS, a koja verno prikazuje prostor i ambijent Akademije.

Vuruna je podsetio da Vojna akademija garantuje zaposlenje, a što je takodje važno oficiri imaju mogućnost napredovanja u karijeri.

On je naglasio da je, zahvaljujući reformama sprovedenim u poslednje tri godine stabilizovano visoko vojno obrazovanje, a našim oficirima omogućeno da stiču zvanje mastera.

„Mislim da je ovo jedna od najvažnijih reformi koja je ikada sprovedena u vojnom obrazovanju“, kazao je Vuruna i naveo da naši kadeti po bolonjskom sistemu mogu da nastave školovanje i van Srbije.

„Diplome Vojne akademije priznate su u drugim vojno-obrazovnim institucijima, tako da ćemo u bliskoj budućnosti možda imati i razmenu kadeta“, najavio je načelnik Vuruna.

BLIC

Roditelji đaka požarevačke osnovne škole “Kralj Aleksandar Prvi” već tri dana deci ne dozvoljavaju da pohađaju nastavu. Razlog je što je u odeljenje njihove dece premešten učenik B. R. (13), osumnjičen da je seksualno zlostavljao druga iz odeljenja u januaru za vreme velikog odmora. Dok se ne iseli iz te sredine, roditelji su poručili da svoju decu neće slati u školu.

Osnovna škola „Kralj Aleksandar Prvi”

Na vanrednom roditeljskom sastanku, koji je održan 2. marta, roditelji su se dogovorili da direktoru škole upute zahtev da B. R. iseli iz razreda njihove dece. Oni su tada zapretili da decu neće slati na nastavu ukoliko B. R. do 9. marta ne bude premešten iz njihovog odeljenja.

Kako se to nije desilo do tog dana, roditelji ne šalju decu u školu i tvrde da dok se njihov zahtev ne ispuni, sedmaci neće dolaziti na nastavu i da to čine iz bezbednosnih razloga. Direktor škole Goran Seger kaže da on bez saglasnosti roditelja, odnosno staratelja B. R, nema pravo da tog učenika premesti.

– Tačno je da već treći dan većina učenika ne dolazi na nastavu. U sredu je u tom odeljenju bilo samo šest učenika, a 22 ih nije došlo. O tome sam upoznao prosvetnu inspekciju i školsku upravu Ministarstva prosvete u Požarevcu. Po zakonu ja nemam pravo da tog učenika bez saglasnosti roditelja, odnosno staratelja, premestim u drugu školu. Na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka B. R. je kažnjen smanjenjem ocene iz vladanja i premeštanjem u drugo odeljenje – rekao je juče za “Blic” direktor Seger

U Školskoj upravi Ministarstva prosvete u Požarevcu kažu da se roditelji u ovom slučaju “igraju decom” i da njihov ultimatum neće dovesti do ispunjenja njihovog zahteva.

– Tvrdim da su deca u školi bezbedna i da ne postoji bojaznost roditelja za svoju decu jer je u toj školi bezbednost baš zbog tog slučaja podignuta na najviši nivo. Sa tim učenikom posebno rade profesori i pedagozi i cela situacija je pod kontrolom. Direktor nema pravo da učenika premesti u drugu školu. Roditelji koji deci ne dozvoljavaju da idu u školu krše zakon jer su deca istrgnuta iz sredine kojoj pripadaju. Apelujem na roditelje da decu puste na nastavu jer su ona zaista bezbedna. U ovom slučaju deca gube nastavu, a profesori nisu u obavezi da im časove nadoknade. Ukoliko roditelji i dalje budu odbijali da decu pošalju na nastavu, prvi korak biće da ih inspekcija materijalno kazni. Nadam se da će preovladati razum i da do toga neće doći. Najgore bi bilo za učenike da na kraju školske godine polažu razrednu nastavu – kaže Vesna Zdravković, načelnica Školske uprave u Požarevcu.

Mlađima suditi kao u Engleskoj

– U Srbiji bi trebalo što pre promeniti zakon da mlađi od 14 godina koji naprave neko krivično delo idu zajedno sa roditeljima na psihoterapije, a u slučaju da ponove bilo kakvo krivično delo, postaju odgovorni kao i punoletnici – kaže za “Blic” Dobrivoje Radovanović, bivši direktor Instituta za kriminologiju.

Ako ponovi krivično delo, on se više ne tretira kao zaštićen pred zakonom i može da dobije kaznu zatvora kao i neko ko ima 20 godina.

– U Engleskoj je tako sa decom od 10 godina pa naviše. To je zbog toga što je neko sa 13 godina već snažan da može da prebije bilo koju ženu ili da napravi bilo koje drugo krivično delo, a mi ga spasavamo sankcije. Za to je kriv zakon i ništa drugo. Mora se postaviti zakon tako da ovakvih slučajeva bude što manje – kaže Radovanović. B. V.

BLIC

Министарство просвете и науке у оквиру активности Коалиције против насиља и листа Прес, наставило је рад на унапређивању СОС телефонске линије намењене жртвама и сведоцима насиља у школама. У ОШ „Лазар Саватић“ у Земуну, у среду 14. марта, почео је програм обуке за телефонске саветнике. У програм је укључено 40 особа које су се и до сада бавиле превенцијом насиља у школама, а радиће на СОС линији Министарства просвете и науке и саветовати родитеље, децу и наставнике како да поступе уколико сматрају да постоји вербално или физичко насиље у школи.

Организатори обуке су Министарство просвете и науке, УНИЦЕФ и Национална дечја линија Србије (НАДЕЛ) која постоји у оквиру Министарства рада и социјалне политике.

СОС линија отворена је при Министарству просвете и науке почетком децембра 2011. године и до сада је пријављено око 700 случајева насиља у школама. Броја телефона на који се грађано могу јавити ако сматрају да постоји насиље у школи је 0800 200 201.

Извор Министарство просвете и науке