Министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић, присуствовао је церемонији потписивања уговора о донацији Владе Јапана Основној школи „Светозар Марковић“ у Рековцу, Основној школи „Вук Караџић“ у Владичином Хану и Предшколској установи „Пахуљицe“ у Брусу. Влада Јапана је овим установама укупно донирала 161.968 евра.

Уговор о донацији потписао је Њ.Е. господин Тошио Цунозаки, амбасадор Јапана у Републици Србији, са директоркама образовних институција г-ђом Снежаном Стојановић, ОШ “Светозар Марковић”, г-ђом Даниелом Митић, ОШ “Вук Караџић” и г-ђом Надом Ђенадић, ПУ “Пахуљице” у Брусу. Церемонији потписивања присуствовали су и господин Драган Продановић, председник општине Рековац, господин Ненад Митровић, председник општине Владичин Хан и господин Зоран Шљивић, председник општине Брус,.

Министар Обрадовић је рекао да су ретке земље које имају снаге и могућности да помажу друге, а да је Влада Јапана у протеклих десет година путем донација у износу од 2 700 000 евра помогла 57 основних школа и предшколских установа у Републици Србији. „Влада Јапана је пружила драгоцену помоћ у деловима Србије где инфраструктурни услови нису били развијени, а важно нам је да сва деца имају исте услове за стицање знања. Подсећам да је битка за знање битка за будућност“ – изјавио је министар Обрадовић и захвалио амбасадору Јапана у Републици Србији.

Амбасадор Јапана Тошио Цунозаки, истакао је да је Влада Јапана наменила данас три донације у образовном сектору и да се нада да ће деца којима су донације намењене бити у могућности да уче и играју се у бољим условима, као и да ће се на овај начин још више унапредити пријатељски односи Србије и Јапана.

Председници општина Владичин Хан, Рековац и Брус, као и директорке три образовне институције захвалили су Влади Јапана на донацијама.

Извор  Министарство просвете и науке

KURIR POKREĆE AKCIJU: PROMENIMO PLANOVE I PROGRAME ZA OSNOVNU ŠKOLU

Zbog katastrofalnih nastavnih planova i programa, Kurir pokreće akciju prilagođavanja udžbenika deci

BEOGRAD – Ko zna, taj je genije!

Zbog katastrofalnih nastavnih planova i programa Kurir pokreće akciju kako bi deca u školama učila da bi naučila, a ne da bi učila napamet, i to ono što im nikada neće zatrebati!

Iako udžbenici moraju da prate potrebe učenika, knjige obiluju nepotrebnim informacijama. Niste pročitali neki od udžbenika iz osnovne škole? Evo, recimo, četvrtaci moraju da znaju da se „magnetno delovanje elektromagneta može povećati većim brojem namotaja žice ili jačom baterijom“. Da se umorite dok pročitate!

Sedmak iz biologije uči šta je sinaptička pukotina, dok se iz geografije uče rudna bogatstva Indonezije, koja se ostrva nalaze u Indijskom okeanu…

Podsetimo, u jučerašnjem broju Kurira prvi čovek Beograda Dragan Đilas prokomentarisao je za naš list nastavne planove u prosveti i istakao da ne treba da se čudimo što su nam deca agresivna s obzirom na to šta moraju da uče. I samom mu, kaže, mnogo toga nije jasno.

Ministar prosvete Žarko Obradović nije želeo usmeno da odgovara na naša pitanja za osnovce, već je tražio da mu se obratimo pismenim putem, što smo i učinili. Izbegao je da odgovori na pitanja iz biologije i geografije za sedmi razred, ali u pisanom odgovoru je priznao da su programi preobimni i da ih treba menjati.

S. Mališić – M. Dobromirović

> PITANJA ZA OSNOVCE POSTAVILI SMO POLITIČARIMA

Oliver Dulić

Demokratska stranka

– Normalno da sam odgovorio na vaše pitanje o sina-ptičkoj pukotini jer sam lekar, i to moram da znam. Ipak, pitanje je da li to deca treba da uče u sedmom razredu.

Aleksandra Jerkov

LSV

– Možda bih i mogla da odgovorim, ali priznajem da većinu ne znam . To je veliki problem društva i država bi morala da ozbiljno počne s reformom obrazovanja.

Borislav Pelević

SNS

– Moj sin ide u treći razred i znam o čemu govorite. Neke zadatke i pitanja ne mogu da rešim ni ja ni moja supruga. Ne znam odgovore, a verovatno ih ne zna ni nastavnik.

Zoran Šami

DSS

– Iskren da budem, ovako iz glave ne znam nijedan odgovor. Takvi podaci nisu potrebni ni za ukrštenicu. To samo govori koliko nam je sistem obrazovanja loš.

Na ovo niko ne zna odgovor

♦ Šta je sinaptiČka pukotina?

(biologija za VII razred)

Mesto prelaska nadražaja s jedne na drugu ćeliju naziva se sinapsa, a prostor između njih sinaptika.

♦ Koje pustinje se nalaze na iranskoj visoravni?

(geografija za VII razred)

Pustinje Delte Kevir i Lut.

♦ Kojom rudom su bogate niske venaČne planine jugozapadne Azije?

Bogate su olovom, cinkom, bakrom, boksitom, zlatom i srebrom.

КURIR

Министар просвете и науке Србије Жарко Обрадовић и амбасадор Народне републике Кине у Србији Ђанг Ванху потписали су данас Меморандум о сарадњи поводом реализације пројекта „Учење кинеског језика у основним и средњим школама у Србији“, којим ће већ од сутра за 2.462 ученика тих школа почети наставу на кинеском језику.

Министар Обрадовић рекао је, приликом потписивања меморандума, да ће тај пилот пројекат трајати до краја текуће године и да ће уколико буде успешан, кинески језик моћи да буде уведен као факултативни предмет.

„Овај пилот пројекат има за циљ да се кроз учење основа кинеског језика ученици основних и средњих школа у Србији упознају са кинеским језиком, културом и традицијом. На тај начин омогућавамо младим генерацијама да стекну још једну знатну предност и упознају и разумеју једну велики просперитетну државу и нацију“, рекао је Обрадовић.

Амбасадор Ванху је рекао да ће наставу ученицима у Србији држати 14 наставника из Кине и да је у Србији све више српских пријатеља Кине који показују интересовање за упознавање кинеске културе

Он је истакао да културна размена између две земље има дугу историју и оценио да има простора да се она у будућности развија.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић, који је такође присуствовао потписивању Меморандума, поручио је грађанима да уче кинески језик, јер ће им требати.

Јеремић, који је председавајући Међудржавног комитета за сарадњу Србији и Кине, оценио је да је Кина данас кључни фактор светског мира и економије и да све више утиче на политичка и економска кретања у свету.

Подсећајући да је Србија стратешки партнер Кине, једини у овом делу света, Јеремић је рекао да ће то партнерство давати све очигледније резултате.

РТВ

Ђаци и запослени у основној школи „Добросав Радосављевић – Народ“ у Мачванској Митровици, због тога што је школској згради истекао рок трајања, већ деветнаест година удишу азбестну прашину, изузетно опасну по људско здравље.

Руководство школе, у жељи да изгради нови објекат, ових дана се поново обраћа за помоћ, како кажу, “на све стране”.

РТВ

Nacionalni prosvetni savet razmatrao je danas mogućnost da se nedeljni fond časova za ogledne obrazovne profile u srednjim stručnim školama ograniči na 30, a opšteobrazovni predmeti uzmu veće učešće u nastavi.

Bilo je reči i o mogućnosti da za ogledne profile u trogodišnim školama fizika, biologija i hemije budu objedinjeni u jedan predmet – nauka. Kako je navela predsednica NPS Desanka Radunović, u četvorogodišnjim školama opšte obrazovni predmeti bi činili 30 odsto nastave – odnosno devet časova nedeljno, a u trogodišnim 40 odsto.

Ona je navela da bi to trebalo da bude nacionalno obrazovni minimum, ocenivši da opšte obrazovni sadržaji nisu plasirani na pravi način – tako da budu u funkciji struke, a da učenicima pruže znanje koje čini jednog građanina. Radusinović je navela i da treba ojačati izborne predmete, koji su, prema njenoj oceni, formalno shvaćeni.

Članovi NPS bi do sledeće sednice Saveta trebalo da iznesu svoje predloge koliko bi i kojih časova opšte obrazovnih predmeta učenici oglednih profila trebalo da imaju sedmično.

Kad je reč o objedinjavanju fizike, biologije i hemije u jedan predmet, pojedini članovi Saveta su izrazili rezervu prema takvoj mogućnosti, postavljajući pitanje ko će realizovati nastavu, a dobili su odgovor da bi taj posao mogla da podele trojica nastavnika.

BLIC

Упркос обавези школа да превентивно делују, али и да се додатно ангажују око насилника и њихових жртава, вршњачко насиље и даље веома распрострањено.

Готово да не прође полугодиште, а да се јавност не заинтересује за нови случај вршњачког насиља. Такве информације обично од медија крију и наставници и школа, па их најчешће сазнамо од родитеља.

Према речима Александре Гладанац, мајке једног десетогодишњег дечака из Чачка, њен син се из школе вратио са ишчашењем вратног дела кичме.

Дечак је родитељима објаснио да су му вршњаци, држећи га преко груди, гурали главу према поду. Како објашњава, само један дечак је покушао да му помогне, и заустави насиље.

Сваки насилни чин за дете је озбиљан проблем. Важно је да родитељи свакодневно разговарају са својом децом, не само о успеху у школи, већ и односу са вршњацима и наставницима.

Како објашњава Јелена Зајегановић Јаковљевић из УНИЦЕФ-а, школе су законом обавезне да формирају тимове за заштиту од насиља, програме за превенцију, и да у оквиру тог система заштите организују обавезна дежурства.

„На тај начин би наставници били присутни и за време одмора и онда када долази до сукоба“, додаје Зајегановић Јаковљевић.

Пракса показује да се насиље у школама најчешће дешава пре или после наставе. У протекла три месеца од када постоји СОС телефон за пријаву насиља у школама пристигло је око 700 пријава из свих крајева Србије.

Према речима Велимира Тмушића, начелника Просветне инспекције, највише има физичког насиља, али и вербалног, док је дикриминација мање заступљена.

„Јављају се највише родитељи, али и ученици, као и запослени. А проблем је и насиље између ученика и професора или дирекотра и запослених“, објашњава Тмушић.

Када дође до насиља, родитељи најчешће пребацују одговорност на школу, а школа на родитеље.

Да ли ће надлежни у школи коментарисати вршњачко насиље које им се дешава у дворишту, или ће избегавати медије, није најважније. Много је важније на време приметити шта не ваља, пре него што неко буде озбиљно повређен.

Uspešan projekat: Unicefova „Škola bez nasilja“ dala odlične rezultate

U školama u kojima se realizuje Unicefov program „Škola bez nasilja“ broj incidenata, sukoba i konflikata među decom drastično je smanjen, pokazuju istraživanja. U ovim ustanovama deca se ohrabruju da prijavljuju nasilje.

Press predstavlja neke od škola koje su dobile Unicefov sertifikat i koje se uspešno bore sa nasiljem u školskim klupama.

Svi na istom zadatku

Škola „Rada Miljković“ iz Jagodine je jedan od šampiona u mreži „Škola bez nasilja“. Direktor Boban Marović priznaje da im je Unicefov program pokazao da se problem može uspešno rešiti samo ako su u njega uključeni svi, deca, škola i roditelji.

– Nakon primene programa zaposleni i roditelji drugačije gledaju na nasilje, bilo da je ono među decom ili između odraslih i dece. Razvijeni su mehanizmi i veštine za reakciju na bilo kom nivou i u bilo kojoj situaciji. Posebno su se korisnim pokazali vaspitni planovi za decu koja krše pravila. Kada se nasilje dogodi, odmah počinju razgovori učenika, roditelja i nastavnika. Nekada je potrebno mnogo vremena i truda da se dođe do rešenja. Ne bih voleo da bilo koje dete napusti školu zato što se u njoj ne oseća bezbedno i plaši se svojih vršnjaka. To bi za sve nas kao ljude, a ne samo profesionalce, bio veliki neuspeh. Svako dete treba u školi da se oseća lepo, prijatno i da jedva čeka da u nju dođe – ističe Marović.

Zbog toga su, kaže naš sagovornik, vrata njegove kancelarije uvek otvorena za učenike:

– Kod nas je odlazak kod direktora na razgovor redovna pojava, a ne kazna. Ceo kolektiv ohrabruje decu da prijavljuju svaki vid nasilja i objašnjavaju im da prijavljivanje nasilja nije tužakanje. Za Dušana Kićovića, direktora OŠ „Filip Filipović“, ključ uspeha leži u svakodnevnoj saradnji sa kolegama i stručnim saradnicima.

– Jako bitna komponenta za uspešno rukovođenje i funkcionisanje škole kao celine je i odnos sa roditeljima. Preko Školskog odbora i Saveta u stalnom sam kontaktu sa predstavnicima roditelja, a kroz neposredne razgovore sa njima radim na poboljšanju uslova za rad. Prihvatam njihove konstruktivne sugestije i tako modernizujem i korigujem samu metodologiju nastave. Roditelji su na moj poziv stalni učesnici tribina koje organizujemo – navodi Kićović.

Zajedno smo jači

Press je ponosan što je deo Koalicije protiv nasilja u školama koja je okupila Ministarstvo prosvete i nauke, Sindikat obrazovanja Srbije, Unicef, Fondaciju „Divac“, Društvo direktora škola i Centar za prevenciju suicida Beograda. Ponosimo se i što smo inicirali njeno okupljanje, svesni da je ovo sasvim sigurno najvažnija tema srpskog obrazovanja. Ponosimo se i što su se svi pozvani odazvali u tolikom broju. Ponosimo se što smo tako postali deo istorije…

Vršnjačka zaštita

On kaže da su jačanju vršnjačke komponente posvećeni forumi, zajedničke radionice, izložbe, seminari medijacije, kao i razvoj učeničkog parlamenta na kojima su učestvovali đaci iz pet partnerskih škola:

– Učenici su u radu sa svojim vršnjacima prepoznavali i otkrivali oblike nasilja, radili na vršnjačkoj zaštiti učili kako da se smanji nasilno ponašanje i izgradi međusobno poverenje.

Realizacija programa „Škola bez nasilja“ započeta je školske 2005/06. Program sprovodi Unicef, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada, Savetom za prava deteta, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a od školske 2008/09. godine i sa MUP-om i Ministarstvom omladine i sporta.

Violeta Nedeljković

Beograd – PISA testiranje u školama u Srbiji počinje 16. aprila i trajaće do kraja maja, a rezultati će biti objavljeni u decembru 2013. godine, kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, istraživanje će biti sprovedeno u 156 srednjih i jednom broju osnovnih škola, jer se najveći broj učenika uzrasta od 15 godina, koji učestvuju u PISI, nalazi u prvom razredu srednje škole.

Ove godine najveći broj zadataka biće iz matematike (oko dve trećine), dok će ostali zadaci biti iz čitalačke i naučne pismenosti. Novina je što će jedan broj đaka iz svake škole imati i zadatke iz rešavanja problema.

– Reč je o nešto kompleksnijim zadacima koji se nalaze na granici različitih oblasti i za čije rešavanje su potrebna znanja iz nekoliko oblasti. Ali kao i svi PISA zadaci, i ovi su uklopljeni u realan kontekst, odnosno u njihovom rešavanju se koriste svakodnevna iskustva. Zadatke iz rešavanja problema učenici će raditi na kompjuterima. To nisu onlajn testovi, nego softverski. Ne izgledaju kao da su sa papira stavljeni u vord dokument već se koriste i mogućnosti informatičke tehnologije. Reč je o vrlo jednostavnom rešenjima, kao što je, recimo, pomeranje, okretanje, prevlačenje… Prošle godine probne testove iz rešavanja problema radilo je 850 učenika iz 50 škola i nigde nisu zastali zato što ih je zbunila tehnologija. Ovaj tip zadataka su naši učenici radili 2003. godine, ali u formi papir-olovka testa, a kao i u ostalim oblastima bili su ispod OECD-ovog proseka za oko 50 poena – ističe Dragica Pavlović Babić.

Podsetimo, na poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije postigli su bolje rezultate u odnosu na istraživanje iz 2006, ali su njihova postignuća u oblasti čitalačke, matematičke i naučne pismenosti za oko 60 poena niža u odnosu na prosek zemalja OECD-a.

U oblasti čitalačke pismenosti naši učenici su u odnosu na 2006. postigli značajno bolje rezultate – napredak iznosi oko 40 poena i spada među najveća poboljšanja koje je neka zemlja zabeležila između dva PISA testiranja do sada. Smanjen je procenat đaka koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti, sa 52 odsto, koliko je iznosio 2006, na 33 odsto. I u oblasti matematičke i naučne pismenosti ostvaren je napredak i to za po sedam poena. U PISA 2009. testiranju oko 40 odsto učenika iz Srbije nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti iz matematike, a oko 34 odsto učenika u oblasti prirodnih nauka.

Najbolji đaci iz Šangaja

U poređenju sa zemljama iz regiona, učenici iz Srbije su prošle godine postigli bolje rezultate od učenika iz Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Albanije, dok su njihova postignuća u sve tri oblasti iz kojih rešavaju zadatke, niža od postignuća učenika iz Slovenije i Hrvatske. Čitalačka pismenost je u najvećoj meri razvijena kod učenika iz Šangaja, Koreje, Finske i Hongkonga. Kada je reč o matematičkoj pismenosti, ubedljivo prvo mesto pripada Šangaju, a slede Singapur, Hongkong i Koreja. I u naučnoj pismenosti učenici iz Šangaja su najuspešniji, a slede Finska, Hongkong i Singapur.

Danas

Novosadska policija je rasvetlila pet lažnih dojava o postavljanju bombi u Srednjoj medicinskoj školi „7. april“ i podnela krivične prijave protiv osam učenika iz nekoliko gradova.

Zbog osnovane sumnje da su tokom marta pet puta pozivali školu i policiju i lažno obaveštavali o postavljanju bombe, policija je podnela krivične prijave protiv osam učenika iz Novog Sada, Mošorina, Novog Kneževca, Bačke Palanke i Vrbasa.

Protiv njih će, u redovnom postupku, biti podnete krivične prijave za krivično delo izazivanje panike i nereda.

(Tanjug)