Ovde ne sede razmažena deca bogatih roditelja koja ne moraju da uče jer im školarina od nekoliko hiljada evra garantuje svedočanstvo, tvrde u Zajednici privatnih srednjih škola

Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju (Foto iz arhive škole)

U Srbiji radi 46 privatnih srednjih škola i desetak osnovnih, koje pohađa oko 4.000 đaka. Većina se nalazi u Beogradu i Novom Sadu, a školarina je od hiljadu do 7.000 evra, u zavisnosti od toga da li su uračunati i udžbenici, ishrana, smeštaj, prevoz… U javnosti se najčešće smatra da u klupama ovih škola sede razmažena deca bogatih roditelja i da se uz vrlo visoku školarinu automatski dobija i svedočanstvo.

Nikola Tesla, predsednik Zajednice privatnih srednjih škola i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je Zajednica privatnih srednjih škola osnovana upravo sa željom da se razbiju ove predrasude.

– Naša ideja je bila da kroz Zajednicu skrenemo pažnju javnosti na način na koji radimo. Ponekad se o privatnim školama govori u negativnom kontekstu, u smislu da tu nema ozbiljnog rada. Mi se, naprotiv, trudimo da pružimo što veći kvalitet, a ne da radimo neodgovorno i površno, jer sve će nam se to sutra vratiti kao bumerang – priča profesor Tesla (inače nuklearni fizičar, u rodu sa slavnim naučnikom).

U školama se zato formiraju odeljenja do 20 učenika, đaci dobijaju lap top i udžbenike, putem interneta mogu da prate nastavu, a roditelji đake u školi, učenici učestvuju u sekcijama, takmičenjima, humanitarnim aktivnostima… Mnogi đaci su uspešni sportisti, već i u međunarodnim okvirima jer ima odgovara ovakav način rada. Na čelu ovih škola su mahom nekadašnji dugogodišnji direktori državnih škola, kažu sagovornici, a kroz Zajednicu se podižu standardi i kontroliše rad.

– Roditelj, ukoliko je nezadovoljan, može da nam se obrati i zato je i savet roditeljima kada upisuju decu da se raspitaju koja škola je u Zajednici. Nećemo da dozvolimo da neko loše radi, zato je u našem udruženju samo desetak škola. Mi do sada nismo imali problema, ali smo imali informacija da neke škole van Beograda štancuju diplome, da rade van svog sedišta i mi tu nismo ništa mogli da uradimo – ističe Nikola Tesla.

On kaže da je prednost privatnih škola upravo u manjem broju učenika. Po njegovim rečima, postoje tri kategorije đaka: odlični, koji žele da zadrže taj trend pa upisuju privatnu školu zbog dobrih uslova, zatim tu su „mede” – đaci koji su „uspavani” u osnovnoj školi, a koji se ovde „bude”, motivišu i usmeravaju, a treća kategorija su deca kojima je nedostajao jedan ili dva boda da se upišu u željenu školu, pa silom prilika upisuju privatnu da bi se ipak školovali za određeno zanimanje.

– Potpuno je isti upis kao i u državnim školama, s tim što se ne gleda samo broj bodova, već se obavlja i razgovor s detetom i roditeljima. Ne upisujemo baš svakog ko nam se javi. Mi im objašnjavamo da ovo nije škola u kojoj ne mora da se uči, da ovo nije igraonica bez obaveza i predstavljamo školu u pravom svetlu, a onda nekim dodatnim anketama proveravamo sklonosti učenika. Mi smo, recimo, u mojoj školi doneli odluku da nećemo da prihvatamo đake ispod 60 ili 70 bodova, zavisno od smera, ali i tu smo fleksibilni, jer ni ti bodovi nisu uvek pravo stanje stvari – objašnjava Sarić.

Sagovornici kažu da se trenutno sve škole suočavaju s problemom manjka đaka, kao posledica ekonomske krize.

– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka, što školu dovodi na ivicu opstanka – priča Sarić i dodaje da problemi nastaju i za dete kada pređu u državnu školu jer obično bude 36. u odeljenju, jer je jasno o kakvom je kvalitetu nastave tu reč.

Iako škole imaju svoje 24-časovno obezbeđenje, bilo bi dobro kada bi dobili školskog policajca, kao i državne škole, kažu sagovornici. Zatim, nastavljaju, iako je stručno usavršavanje zakonska obaveza nastavnika, nastavnicima nisu uvek svi seminari dostupni. Problem je i to što škola nema nikakvih subvencija od države kada zaposli mladog nastavnika, a plaća mu pripravnički staž i polaganje licence, što je u državnim školama u nadležnosti lokalnih samouprava.

———————————————-

Prosvetni inspektori u redovnoj kontroli

U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake. Kontrola je redovna, a primećeno je da privatne škole brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori, nego što to čine državne. Do sada je samo prva otvorena privatna škola izgubila dozvolu za rad, a nijedna druga nikad nije kažnjena.

Sandra Gucijan

AFERA „AKREDITACIJE“

Filološko-umetnički fakultet dobio akreditaciju iako je recenzent sedam od 12 standarda ocenio negativno

BEOGRAD – Mutne radnje!

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca je još jedna obrazovna ustanova koja je pored Departmana umetnosti iz Novog Pazara i Akademije umetnosti iz Novog Sada na sumnjiv način dobio akreditaciju za studijski program Zidno slikarstvo! Naime, ovaj program je akreditovan u četvrtom krugu akreditacije 2009. godine bez ijedne opomene iako je za sedam od 12 standarda od jednog recenzenta dobio ocenu manju od neophodne šestice.

Najmanju ocenu 3,5 program Zidno slikarstvo dobio je za svrhu studijskog programa, dok su standardi „struktura“, „ciljevi“ i „kurikulum“ ocenjeni četvorkom. Čak i standard „kompetencije diplomiranih studenata“ dobio je ocenu nižu od šest.

Slobodan Štetić, dekan Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca, tvrdi da su se namučili da bi dobili akreditaciju.

– Neophodno je da se sakupi celokupna dokumentacija o programima. Neke smo morali da prepravljamo. U aktima Komisije za akreditaciju detaljno se navodilo šta je neophodno ispraviti i u kom roku. Sve smo ispunili i dobili akreditaciju za sve tri studijske grupe, master i doktorske studije – tvrdi Štetić.

U Republičkom javnom tužilaštvu kažu da oni mogu da reaguju samo na osnovu prijave zloupotrebe.

– Tužilaštvo može da reaguje tek ako neko podnese krivičnu prijavu za zloupotrebe u radu – kažu u RJT.

U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta su tvrdili da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se studijski programi i visokoškolske ustanove akredituju. Oni kažu da Komisija od onih koji od recenzenata dobiju negativne ocene traži da isprave nepravilnosti.

Strateška promena: Zakon o mladima stupa na snagu

Zakon o mladima, koji pravno garantuje i finansijski osigurava podršku za unapređenje društvenog položaja oko 1,5 miliona mladih, stupa na snagu danas, saopštilo je Ministarstvo omladine i sporta.

Boljitak Snežana Samardžić

– Srbija je zemlja koja se oslanja na mlade i spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da podržimo realizovanje njihovih interesa i inicijativa. Donošenje ovog zakona predstavlja nastavak pozitivne javne politike koja se odnosi na mlade. To znači da se država obavezala da sistemski i kontinuirano stvara uslove i daje podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala – izjavila je ministarka Snežana Samardžić Marković.

Ona kaže da prvi put u istoriji Srbija ima Zakon o mladima i prvi put se jasno definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora koji će država finansirati, a nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata prvi put se smatra javnim interesom.

U cilju primene Zakona o mladima na snagu je stupio i Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja jedinstvene evidencije različitih udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza. Takođe, Kancelarije za mlade, koje za sada postoje u 124 lokalne samouprave u Srbiji, dobijaju svoje utemeljenje u zakonu, što će pozitivno uticati na njihov budući rad, navodi se u saopštenju.

Tanjug

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama

GORNJI MILANOVAC – Đaci u devet seoskih osnovnih škola u rudničko-takovskom kraju jutros su počeli nastavu u toplim učionicama, pošto su, zahvaljujući Crvenom krstu, postavljene peći na drva, rekao je sekretar Opštinskog odbora Crvenog ksta Tomislav Marković.

On je izjavio da je na početku drugog polugodišta Crveni krst obezbedio peći na „čvrsto gorivo“ za škole na padinama Suvobora i Rudnika kao i u Brđanima, Semedraži, Ugrinovcima i Boljkovcima.

Marković je objasnio da su dosadašnje peći „više dimile nego što su grejale“ i kao primer naveo školu u Boljkovcima gde je stara peć izgorela, a žiške su ispadale na pod gde je bio postavljen lim da ne dođe do požara.

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama.

Autor:

Agencija BETA

KURIR OTKRIVA: AFERA „AKREDITACIJE“

Veliki broj visokoškolskih ustanova dobio akreditaciju iako su ih pojedini recenzenti negativno ocenili

BEOGRAD – Džaba su ih ocenjivali!

Nekoliko fakulteta u Srbiji akreditovano je uprkos činjenici da su od ovlašćenih recenzenata dobili negativne ocene. Njihovi studijski programi bodovani su ocenom nižom od prelazne, to jest ispod šestice, saznaje Kurir!

Akreditaciju su dobili čak i programi koji su za svih 12 standarda od jednog recenzenta dobili negativne ocene. To je slučaj sa Departmanom umetnosti u Novom Pazaru, čiji je studijski program Likovna umetnost od jednog recenzenta dobio najvišu ocenu 4,33. Za standard „organizaciona i materijalna sredstva“ dobio je samo 1,83, dok su čak četiri ocenjivana elementa dobila dvojke. Ostalih osam programa dobili su ocene između dva i četiri.

Na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta piše da je Departman akreditovan 2008. a da je program Likovna umetnost 2009. dobio akt upozorenja u petom krugu akreditovanja. Akreditaciju je dobio u sedmom krugu 2010. Iz KAPK nisu hteli da dostave dokumentaciju o ocenjivanju svih sumnjivih fakulteta čiji spisak poseduje Kurir jer tvrde da je to tajni podatak.

Biljana Dumić, portparol Departmana u Novom Pazaru, ističe da je taj univerzitet dobio kao ustanova akreditaciju 2008. i da ima ukupno 45 akreditovanih programa po kojima se nastava održava

– Ništa nije bilo sporno i nemam informaciju da smo dobijali akt upozorenja za bilo šta, jer smo se trudili da ispunimo sve što je bilo neophodno – kaže Dumićeva.

Akademija umetnosti u Novom Sadu, za program „Animacija i vizuelni efekti“, posle jednog akta upozorenja 2009. godine dobila je akreditaciju 2010. godine, iako je u jednoj recenziji od 11 standarda prelaznu ocenu dobila za samo dva.

Nastaviće se

Todović: Dostavili smo sva dokumenta

Zoran Todović, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu, kaže da ta institucija nije imala problema sa dobijanjem akreditacija.

– Dobili smo akreditaciju za 49 studijskih programa i čekamo da komisija donese odluku o akreditaciji još šest. Njih smo kasnije dostavili, pa sada treba vremena da se završe – objasnio je Todović i naglasio da ne postoji fakultet koji je odmah završio akreditovanje jer je uobičajena stvar da se neki dokument izostavi.

Izveštaji ne odlučuju

U KAPK kažu da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se programi ili visokoškolske ustanove akredituju.

– Ukoliko je ispunjenost pojedinih standarda lošije ocenjena od strane nekog od recenzenata koji vrše uvid u rad ustanove, ustanovi se upućuje akt upozorenja. Tek ukoliko ustanova ispuni sve standarde, dobija uverenje o akreditaciji – kaže Vera Vujčić, predsednica KAPK, i dodaje da, ukoliko to ne učini, ustanova dobija rešenje o odbijanju, na koje ima pravo žalbe.

Na fakultetima još ne razmišljaju o kandidatima, iako bi sledeći rektor morao da bude iz grupacije medicinskih fakulteta

Rektorat u Kapetan-Mišinom zdanju u centru Beograda (Foto Tanjug)

Ove godine Univerzitet u Beogradu dobiće novog rektora. Kako je nedavno odlučio Senat najstarijeg srpskog univerziteta, prvi čovek UB biće izabran na sednici Saveta 29. maja, tajnim glasanjem. Biće ovo 35. rektor od osnivanja UB 1905. godine, odnosno 66. od osnivanja Liceja.

Prema našoj mini-anketi, na fakultetima još ne razmišljaju o potencijalnim kandidatima, a premа kalendaru aktivnosti, lista kandidata biće poznata u maju.

Međutim, sigurno je da će novog rektora dati grupacija medicinskih nauka. Naime, kada se birao aktuelni rektor, ova grupacija, koja je „bila na redu”, nije dala kandidata, pa je ta čast pripala tehničkoj grupaciji fakulteta. Ove godine, medicinari će ponovo imati priliku, pogotovu što je ova grupacija za 90 godina imala samo jednog rektora. Iako su simpatije univerzitetske javnosti na strani aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta profesora dr Vladimira Bumbaširevića, on je u neformalnim razgovorima nekoliko puta ponovio da nije zainteresovan za ovu funkciju.

Dr Branku Kovačeviću je ovo drugi mandat, tako da se on neće ponovo kandidovati, ali je predložio da Univerzitet dobije i četvrtog prorektora, koji će predstavljati institute. Novi rektor biraće i novi prorektorski tim, a prema nezvaničnim informacijama, u još jednom mandatu gledaćemo aktuelnu prorektorku za finansije dr Nevenku Žarkić-Joksimović.

Prema Statutu UB, kandidata za rektora evidentira izborno veće fakulteta, u čijem sastavu su svi nastavnici. Potom dekan fakulteta dostavlja obrazloženi predlog, sa biografijom i bibliografijom kandidata, kao i sa njegovom pismenom saglasnošću i izbornim programom – Komisiji za sprovođenje izbora rektora. Izborna veća fakulteta i naučna veća instituta izjašnjavaju se o kandidatima evidentiranim na fakultetima, pri čemu jedan fakultet, odnosno naučni institut može podržati najviše tri kandidata sa liste evidentiranih kandidata. Konačno evidentiranim smatra se kandidat koji je dobio podršku najmanje jedne trećine fakulteta i instituta.

Savet tajnim glasanjem bira rektora sa liste kandidata koju je utvrdio Senat, i to onaj koji je dobio većinu glasova ukupnog broja članova Saveta. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu, glasanje se ponavlja za kandidata koji je u prvom krugu dobio najveći broj glasova, a ako ni tada rektor ne bude izabran, izborni postupak se ponavlja.

U martu će početi i procedure na fakultetima za izbor novih dekana i prodekana, a sve mora biti gotovo do 15. juna, kako bi se u septembru obavila primopredaja dužnosti. Novi rektor, prorektori, dekani i prodekani stupaju na dužnost početkom školske godine, 1. oktobra.

Prema knjizi „Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta u Beogradu”, prvi rektor bio je Atanasije Nikolić (1839/1840), poznat i po tome što je njegovim zalaganjem uvedena u škole proslava Svetog Save 1840. godine i upotreba školskog zvona. Nikolić je bio i pomoćnik ministra unutrašnjih dela.

Prvi rektori su sticali diplome u Beču i Pešti, ponekad su u Beograd dolazili bez svršenih diploma, ali sa dovoljno znanja da bi podizali, kulturno i naučno, sredinu u koju su stizali. U proseku su imali između 26 i 35 godina, a kasnije se ta starosna struktura menja, tako da se rektorska lenta nosila tek u zrelim, pedesetim godinama.

Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski – Beogradski univerzitet, sedam rektora je podnelo ostavke, a svoje najdramatičnije dane, Kapetan-Mišino zdanje „preživelo” je od 1991. do oktobra 2000. godine.

Sandra Gucijan

Đaci u Srbiji danas su se vratili u školske klupe, nakon novogodišnjih praznika i zimskog raspusta.

Oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca 27. januara očekuje i školska slava Sveti Sava koja se praznuje kao radni, ali nenastavni dan. Dan državnosti Srbije praznovaće se dva dana, 15. i 16. februara.

Prolećni raspust će trajati do 9. do 16. aprila.

Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, odnosno 8. juna za đake od prvog do sedmog razreda.

Maturanti gimnazija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

(Beta)

Mnoge škole su uz interna dežurstva i školskog policajca angažovale i privatno obezbeđenje

Incidenti među učenicima najčešće se dešavaju posle završetka nastave u smeni, pored škole ili u dvorištu kada nema starijih u blizini. Većina učenika su nemi posmatrači nasilja, tek mali broj njih obrati se nastavnicima ili drugom osoblju za pomoć.

Ovo su samo neki od zaključaka iz nedavno objavljene knjige predavača Kriminalističko-policijske akademije (KPA) mr Svetlane Ristović „Stop nasilju u školama – uloga privatne bezbednosti”, u izdanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i izdavačke kuće „Hesperija edu”.

– Aktuelno je novo shvatanjesistema bezbednosti u kojem važno mesto pripada sektoru privatne bezbednosti. Ovaj sektor nije i ne sme biti konkurencija državi, odnosno policiji i javnoj bezbednosti. Složena bezbednosna situacija u svim sferama društva nalaže njihovu saradnju i prožimanje. Svedoci smo trenda da je sve više onih, uključujući i države, koji koriste usluge privatnog sektora bezbednosti – kaže mr Ristović.

U tome ni škole nisu izuzetak. Mnoge obrazovne ustanove nastojeći da suzbiju vršnjačko nasilje, narkomaniju i da reše druge bezbednosne izazove, uz interna nastavnička i učenička dežurstva i školskog policajca koji obilazi škole, angažovale su i privatno obezbeđenje. Mr Ristović, radeći na knjizi, sprovela je anketu među pripadnicima obezbeđenja koji čuvaju više škola u Beogradu.

– Oni kao najčešći uslov i uzrok nasilničkog ponašanja u školi prepoznaju probleme u porodicama učenika, ali ističu i uticaj objekata u blizini škola kao što su kafići, prodavnice alkoholnih pića ili kladionice – objašnjava mr Ristović.

Verbalno nasilje je veoma prisutno, iako se ono često potcenjuje jer nema scena i posledica kao prilikom, na primer, tuča, ali i ono nanosi bol, patnju i poniženje. Najučestaliji vid nasilničkog ponašanja među učenicima je siledžijsko ponašanje.

– Oblici ispoljavanja nasilja u školama, njegova učestalost, mesto i vreme izvršenja, zahtevaju uključivanje odraslih u većoj meri – roditelja, nastavnika, policije i privatnog obezbeđenja tamo gde ono postoji, strogo i dosledno sankcionisanje nasilnika, a naročito razvijanje veštine nenasilne komunikacije. Postoje različiti programi prevencije nasilničkog ponašanja u školi, između ostalih i oni na kojima se uči kontrola besa a namenjeni su učenicima sklonim nasilju – kaže mr Ristović.

Ona ističe da svaka škola treba da se suprotstavlja nasilju na način koji odgovara okolnostima u kojima radi, ali nikako samostalno već u saradnji sa državnim institucijama. Škola mora preventivnim radom da predupredi pojavu nasilja među učenicima i istovremeno da utiče na njihovo pozitivno socijalno ponašanje. Zanimljiv je podatak da čak 44 odsto anketiranih smatra da su nosioci nasilničkog ponašanja u školama bivši učenici i učenici drugih škola.

– Može se konstatovati da između razreda postoje razlike u pogledu učestalosti nasilja. Stariji razredi, u osnovnim školama sedmi i osmi a u srednjim treći i četvrti, pokazuju manje sklonosti ka nasilnom ponašanju od nekoliko godina mlađih đaka. To se može objasniti manjom psihičkom zrelošću učenika mlađih razreda, ali ta činjenica daje nadu se na njih može blagovremeno vaspitno uticati – objašnjava mr Ristović.

M. Galović

———————————————————–

Epidemija elektronskog nasilja

Često se, po njenom mišljenju, zaboravljaju žrtve drugih vidova nasilja, kao što je na primer elektronsko, čije posledice mogu biti podjednako teške, a često i bolnije, nego kada je u pitanju fizičko nasilje. „Nasilje među vršnjacima prelazi na društvene mreže i poprima razmere epidemije. Pojedina deca maltretiraju, vređaju i ismevaju vršnjake, a za to imaju na raspolaganju blagodeti savremene tehnologije kao što su SMS, MMS, foto i video klipovi ili čet. Kod ove vrste nasilja nije samo teško prepoznati žrtvu, već i nasilnika koji su najčešće naizgled dobra i poslušna deca koja ne prave probleme”, kaže mr Ristović.

POLITIKA

Srbija mora da se odluči, ako hoće kvalitetno obrazovanje i nauku onda mora više da se ulaže, kaže u intervjuu za “Blic nedelje” Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Opštine ne žele da smanje broj škola: Žarko Obradović

On ističe da se od ovog Ministarstva traži nemoguća misija, jer 95 odsto budžeta godinama unatrag odlazi na plate i doprinose prosvetnih radnika, a sa preostalih pet odsto mora da se pokrije celokupan pripremni predškolski program, osnovno, srednje, visoko obrazovanje, đački i studentski standard, stipendije, krediti, investicije i oprema.

– Nisam zadovoljan budžetom za obrazovanje. On je takav da 95 odsto ide na plate, a svega pet odsto za sve ostalo. U 2011. smo imali 116,2 milijarde za prosvetu i 11 milijardi za nauku, a u 2012. za prosvetu je izdvojeno 119,5, a za nauku 11,7 milijardi. Formalno budžet za nauku i prosvetu je povećan za 3,14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali to će biti dovoljno samo za ispunjavanje osnovnih funkcija koje ima Ministarstvo, i za praćenje kretanja plata u javnom sektoru onako kako je predviđeno za predstojeću godinu – ističe ministar.

Da li će zaposlenima u prosveti rasti plate u 2012?

– Plate će pratiti javnu politiku u 2012. Predstavnicima sindikata smo objasnili sve vezano za kretanje plata. Kada je reč o koeficijentima, postigli smo dogovor i predlog uredbe poslali Ministarstvu rada i socijalne politike i Ministarstvu finansija. Predlog je da se napravi gradacija u odnosu na školsku spremu, na posao koji se radi, ali i na način kako se radi, odnosno da oni koji ostvaruju rezultate budu prepoznati i nagrađeni

Nema razloga da prosvetari tuže škole

Prosvetari prete tužbama zbog jubilarnih nagrada. Šta ćete preduzeti?

– Nema razloga da prosvetari tuže škole. Lokalne samouprave imaju obavezu da isplate nagrade i one će to učiniti. Vlada je uradila sve da jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. budu isplaćene. Lokalne samouprave su na osnovu donetih zakona povećale svoje prihode i mogu te nagrade da isplate. Ukoliko postoje lokalne samouprave koje nisu povećale prihode trebalo bi da se obrate Ministarstvu finansija – kaže Obradović.

Hoće li biti smanjivan broj zaposlenih?

– Nije tačno, kao što se često navodi, da je u osnovnom i srednjem obrazovanju povećan broj zaposlenih. Dolazi do zabune jer jedan broj ljudi nema pun fond časova, pa se oni na terenu pojavljuju na nekoliko mesta. Povećao se broj zaposlenih u visokom obrazovanju, ali to je posledica procesa akreditacije. Postojala je i potreba za dodatnim kadrom na nekim fakultetima, kod nekih ta potreba i dalje postoji. Na primer, na Filološkom fakultetu u Beogradu ćemo povećati broj zaposlenih ukoliko želimo da sačuvamo katedre za kineski ili japanski jezik. Nesporno je da je u obrazovnom sistemu postoji određeni višak kadrova. Na Vladi sam već govorio da bi bilo dobro da se u 2012. povedu pregovori sa Svetskom bankom i obezbedi kredit koji bi bio namenjen samo za socijalno-ekonomski program rešavanja viška zaposlenih, koji se može pojaviti 2013-2014. kada pređemo na finansiranje po glavi učenika

Da li biti menjana mreža škola?

– Demografska situacija je takva da mreža škola ne prati kretanja stanovnika. Tendencija lokalnih samouprava je da se zadrži postojeće stanje, ali mora se ići na rešenja koja su opravdana. Svaka opština nastoji da dokaže razloge postojanja odeljenja van matične škole. Imamo više od 2.300 školskih objekata, a oko 1.300 škola. Postoji veliki broj odeljenja sa malim brojem đaka i ne može sve da bude racionalno. Nije cilj da ukidamo odeljenja zatvaranja radi, već samo u onim slučajevima gde ne postoje obrazovni i ekonomski razlozi za njihovo postojanje.

Hoćete li menjati upisne kvote za pojedine fakultete?

– Razmišlja se o tome. Od ljudi koji se bave pitanjem zdravstva čula se ideja da bi trebalo smanjiti broj budućih brucoša na Medicinskom fakultetu jer se na posao čeka i po nekoliko godina, i zato što se smatra da postoji velika produkcija u odnosu na naše potrebe.

Početkom drugog semestra razgovaraćemo sa upravama fakulteta. Bolje smanjiti kvote na nekim fakultetima koji imaju veliku produkciju, a povećati na master ili doktorskim studijama. Na taj način sredstva neće otići van visokog obrazovanja.

Šta je preostalo da se uradi do kraja mandata?

– Zakoni o srednjoj školi, o osnovnoj školi, o obrazovanju odraslih, izmene Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima su upućeni drugim ministarstvima na izjašnjavanje i očekujemo da će ih Vlada usvojiti posle praznika i da će po hitnoj proceduri biti upućeni u parlament. Ideja je da zakoni budu u Skupštini krajem januara, početkom februara. Takođe, Strategija obrazovanja je skoro gotova. Dogovor je da se 15. januara pojavi na sajtu ministarstva, da se nakon toga organizuje javna rasprava. Posao na njenoj izradi ide odlično i za vreme mandata ove Vlade će biti završena.

BLIC

U Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku kompletan dnevnik, od upisivanja časova, izostanaka i ocena, vodi se elektronskim putem

Drago Savković (sedi) i Aleksandar Dilparić u učionici (Foto G. Otašević)

Čačak – Sve ocene učenika Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku, s pismenih i kontrolnih zadataka i usmenih provera, ali i svi izostanci, dostupni su njihovim roditeljima putem interneta. Ocene se ažuriraju jednom sedmično i do juče, od polovine decembra kad je uspostavljen ovaj deo elektronskog dnevnika, strana sa ocenama imala je 554 posete.

– Dnevnik je zasnovan na programu koji je razvio radni tim naše škole, i jedinstven je u Srbiji. Časovi, prisustvo učenika, vrsta gradiva koje se obrađuje i ocene sa usmenih provera upisuju se direktno, na početku ili tokom časa. Mogli bismo potpuno da isključimo crveni dnevnik koji se popunjava olovkom, ali je on obavezan po zakonu – kaže za „Politiku” Aleksandar Dilparić (37), profesor informatike i pomoćnik direktora u Mašinsko-saobraćajnoj školi.

On i kolega Drago Savković (49), koji predaje mašinsku grupu predmeta, uporno su usavršavali dobre strane i otklanjali mane ovog noviteta, pa je đačkim roditeljima prošlog meseca uručen pin kod od šest brojeva i slova, svaki za sebe slučajno generisan. To je lozinka, dok je za korisničko ime uzet matični broj učenika, a svi školski podaci postavljeni su na internet adresu www.mssca.edu.rs.

– Server u školi je interni, pa ocene i druge zapise skriptovima prebacujemo na računare tamo gde hostujemo. Naime, domaćin stranice je „Drim veb hosting” koji ima dinamičke module i sve što je potrebno. Na taj način, škola je želela da izbegne mogućnost napada hakera na svoju bazu podataka, pa bi probleme eventualno mogao da ima samo domaćin sajta pošto hakeri ne mogu da priđu našem internom serveru – objašnjava Drago Savković.

Opisujući rad na dnevniku, inače, dvojica profesora smestila su odeljak o ocenama na kraj priče za novine jer se posao tako i odvijao. Sa čim su krenuli od početka?

– Postavili smo sebi zadatak da se svi podaci o času unose direktno u učionici, u realnom vremenu, a ne naknadno. Tada je pred nas iskrslo veoma važno pitanje: kako će se u elektronskim simbolima snaći kolege koje su pre penzijom – pripoveda Savković.

Sa upisivanjem časova onlajn putem počelo se 1. septembra 2010. godine, obaveza je važila za sve profesore i tada se, vele sagovornici, dogodilo nešto neočekivano. „Najrevnosniji u elektronskom upisivanju časova bili su upravo najstariji profesori”, kaže Savković – dok je za Dilparića upravo to „bilo najveće iznenađenje u celoj priči”.

Na tu novost nadovezao se niz drugih. Više nijedan profesor ni sekund nije kasnio na čas, jer bi to odmah bilo registrovano na fajlu prilikom upisivanja. Dalje, direktor škole u svakom trenu mogao je da zna šta se zbiva u kolektivu koji ima 1.060 učenika, 21 odeljenje u jednoj smeni i 25 učionica, ko od učenika ili možda profesora nije došao na nastavu. Sada nikoga ne može da iznenadi 50 neopravdanih izostanaka nekog đaka, jer se odmah može primetiti da zaobilazi školu.

– Čitave prošle godine događalo nam se da profesor na kontrolnom zadatku da 20 jedinica ali ih ne upiše, već počne da obnavlja to gradivo kako bi đake zbilja naučio. Obaveza profesora i jeste ne da deli dvojke, nego da nauči svoje učenike. A ako upišete 20 jedinica u dnevnik pitaće vas neko šta to radite, kakve ste kriterijume zauzeli – ističe Savković još jednu dobru stranu e-dnevnika.

Profesori znaju da je vođenje školske administracije elektronskim putem, takođe, ogromna pomoć u pripremi izveštaja o radu, koji se redovno podnose školskim vlastima. Dilparić, na primer, smatra da bi primenu ovog elektronskog programa trebalo proširiti:

– Naša aplikacija mogla bi da bude primenjena u školskim upravama. Da se povežu sve škole iz Okruga, na primer, i da se na jednom mestu odmah vidi koliko je đaka došlo na nastavu, šta im se predaje, kakve su im ocene i koliko koji nastavnik časova drži. Plate iz trezora idu prema broju časova koje škole prijavljuju i više ne bi moglo da se dogodi da škole prikažu i časove kojih nema. To bi bio korektan odnos i prema sebi i prema drugima.

Krajem prošle godine, Mašinsko/saobraćajna škola dobila je Decembarsku nagradu Čačka, što je najviše društveno priznanje u ovoj sredini.

Gvozden Otašević