Ogorčeni – Roditelji učenika O.Š. „Vera Blagojević“ zbog napada azilanta na dete traže da se hitno reši problem imigranata

Visok tamnoputi čovek, obučen u crnu majicu, ponudio joj je „koka-kolu“. Kada je odbila, udario je i pobegao … Dijana Jovanović, majka devojčice

Revoltirani zbog prekjučerašnjeg napada jednog stranog državljanina na sedmogodišnju devojčicu roditelji učenika Osnovne škole „Vera Blagojević“ u Banji Koviljači juče su blokirali školsku zgradu!

Oni zahtevaju da država hitno reši problem povećanog priliva ilegalnih imigranata u to mesto. Član Saveta roditelja Goran Lukić rekao je da su na taj simboličan način želeli da upozore državu na potrebu hitnog rešavanja problema imigranata u Banji Koviljači. Oko 200 roditelja ostalo je juče za vreme prvog časa popodnevne smene u holu škole.

Dete pod stresom

Povod novog nezadovoljstva građana je napad stranog državljanina na učenicu ove škole. Majka devojčice Dijana Jovanović rekla je juče pred okupljenim roditeljima da dete zbog pretrpljenog šoka nije moglo da dođe na nastavu i apelovala na njih da ne dozvole da se nešto slično desi njihovoj deci.

Ljajić: Cilj je zatvaranje Centra za azil

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić istakao je na sastanku sa žiteljima Banje Koviljače da je dugoročni cilj da se u potpunosti zatvori Centar za azil jer ugrožava turističke potencijale ovog mesta. On je rekao da je Vlada Srbije odredila lokaciju novog centra i da su u toku tehničke pripreme oko toga.

– Celu noć moju devojčicu boli glava i nije spavala! Ona je pod velikim stresom. Noćas mi viče: „Mama, nemoj više nikada da mi obučeš crnu jaknu.“ To je njen strah od čoveka koji ju je sinoć napao. Ona ima samo sedam godina. To je strašno – poručila je vidno potresena Dijana Jovanović.

Ona je ispričala za Press da je devojčicu u ponedeljak oko 17 časova jedan čovek crne puti udario pesnicom iznad levog oka dok se vraćala kući.

– Ona je meni i policiji ispričala da je iz susedne mračne uličice izašao visok, tamnoputi čovek, obučen u crnu majicu sa tigrom, sa jako belim zubima i ponudio joj „koka-kolu“. Kada je odbila, on je nešto rekao na njoj nerazumljivom jeziku i udario ju je pesnicom u glavu, iznad levog oka. Tada je vrisnula, a on je pobegao. Odmah smo sve prijavili policiji, a dete odveli lekaru koji je konstatovao da ima oteklinu na tom mestu – ispričala je majka devojčice koja je tim povodom dala izjavu policiji.

Sve više azilanata

U ponedeljak uveče je u centru mesta, zbog napada na učenicu, na jedan sat bio blokiran i magistralni put Loznica – Mali Zvornik. U Policijskoj upravi Šabac potvrđeno je da je slučaj prijavljen i da je postupak u toku.

Školsko dvorište … Okupljeni roditelji pre nego što su ušli u hol

Početkom novembra roditelji u Banji Koviljači nisu puštali decu u školu tvrdeći da im je ugrožena bezbednost zbog sve većeg broja imigranata. Bojkot je završen nakon sedam dana kada je Vlada Srbije osnovala komisiju za rešenje problema velikog broja imigranata u Banji Koviljači. Prema podacima lokalne policije, početkom novembra, van Centra za azil u Banji Koviljači koji ima 80 mesta, boravilo je više od 2.500 stranaca iz Afrike i Azije, što je gotovo polovina ukupnog broja stanovnika ovog mesta.

S. Trifunović

Публикацију користи готово четири и по милиона вршњака у 27 земаља ЕУ

Жар­ко Об­ра­до­вић и Вен­сан Де­жер (Фото Танјуг

„Европски дневник – мудар избор”, публикација у издању Делегације Европске уније у Србији на српском језику стигла је у руке око 84.000 ученика другог разреда средњих школа којима је и намењена. Такав дневник користи готово четири и по милиона вршњака на 23 језика у 27 земаља ЕУ. Србија је једина држава изван ЕУ у којој се већ трећу годину заредом издаје ова публикација и активно користи у настави.

– Мислим да је ово добар моменат за представљање новог издања „Европског дневника”. Примерци су подељени. Књига није пасивна. На њеним страницама ђаци ће пронаћи одговоре на многа питања и изворе допунских података о чланицама ЕУ, најважнијим корацима за приступање унији, месту Србије на том путу и њеним интересима… – представљао је публикацију Венсан Дежер, шеф Делегације ЕУ у Србији, јуче у београдском „Медија центру”.

Нека од главних поглавља у српском издању односе се на путовање, образовање, волонтирање, рад и предузетништво, заштиту потрошача, употребу Интернета, очување животне средине у нашој земљи и ЕУ.

– Сабрано је обиље тема које су објашњене на младима пријемчив начин. Дневник се сваке године унапређује на основу искуства, примедаба и сугестија ђака и наставника. Надамо се да ћемо добити статус кандидата и да ће се у следећем издању ове публикације за Србију наћи објашњења о томе шта треба урадити да се пређе пут од кандидата до члана ЕУ – оптимиста је Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Упитан да ли је могуће да ћемо у Европску унију ући без водокотлића и са „чучавцима” у школским тоалетима, Обрадовић је нагласио да се последњих година доста новца улаже у образовни систем.

– Направили смо 23 нове школе, реновирали више од 850 објеката, било да се то односи на замену прозора, подова, обнављање дотрајалих тоалета, преуређење и изградњу фискултурних сала. Свега пет одсто буџета нам је на располагању за ствари које нису део издвајања за личне дохотке у систему који чине предшколско, основно и средње, високо образовање, ђачки и студентски стандарди, стипендије, награде… Тврдим да најрационалније трошимо новац којим располажемо. Наравно да желимо да сви ученици у Србији имају исте услове, али то није могуће без знатнијег издвајања за образовни систем – образложио је Жарко Обрадовић.

———————————————-

Наставницима наградно путовање у Брисел

Уз „Европски дневник” за ђаке, професорима у око 500 средњих школа подељено је 3.360 „Приручника за наставнике”. Новина у издању публикације је наградно путовање у Брисел за пет наставника. Добили су задатак да напишу есеј на тему „Европски дневник у мојој школи”. Радове треба да пошаљу Делегацији ЕУ до 1. маја следеће године.

М. Симић-Миладиновић

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Rektorat Univerѕiteta u Beogradu

Međunarodna asocijacija za debatno obrazovanje objavila je listu 500 najboljih svetskih univerziteta koji se bave takmičarskom debatom, a Univerzitet u Beogradu našao se na 52. mestu.

Ispred Univerziteta u Beogradu, iz kontinentalne Evrope plasirao se jedino Univerzitet Lajden na 49. mestu, saopštila je nevladina organizacija Otvorena komunikacija, koja organizuje akademsku debatu u Srbiji i okuplja debatne klubove beogradskog univerziteta.

Plasman Univerziteta u Beogradu veliki je uspeh, s obzirom da se do pre tri godine taj univerzitet nije nalazio među prvih 200 univerziteta, dodaje se u saopštenju.

Od ostalih univerziteta u regionu Univerzitet u Ljubljani plasirao se na 54. mesto, Univerzitet u Zagrebu na 118. mesto, Univerzitet u Skoplju na 210. mesto i Univerzitet u Mostaru je na 427. mestu.

Kao i prethodnih godina među prvih deset najboljih i najuspesnijih debatnih zajednica našli su se Univerziteti iz Australije, SAD i Velike Britanije.

U Beogradu će od 5. do 11. avgusta 2012. godine biti održano Evropsko univerzitetsko debatno prvenstvo koje će organizovati NVO Otvorena komunikacija.

Otvorena Komunikacija koordinira i vodi rad šest univerzitetskih klubova u Beogradu, a od 2010. godine počela je sa projektom uvođenja debate u srednje škole.

Beta

Sve više Nišlija koristi bonove

Zbog krize i nedovoljnog porodičnog budžeta 854 studenta iz Niša svakog dana ruča u niškim studentskim restoranima, što je duplo više u odnosu na prošlu školsku godinu. Povećanje broja Nišlija koji imaju pravo samo na ručak u menzipre svega je zbog niske cene, jer taj obrok košta 55 dinara. Ovu pogodnost mogu da koriste samo akademci koji su na budžetskim studijama. U Nišu postoje linijski restorani kod Elektronskog, Medicinskog i Pravnog fakulteta.

Od decembra će biti 1.000 studenata više

Student Nemanja Veličković kaže da je njegovoj porodici to što može makar da ruča u menzi znatno olakšalo njegovo studiranje.

– Stanujem daleko od Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i ne mogu da se vraćam kući na ručak jer imamo predavanja i vežbe u toku celog dana. Moja porodica jedva sastavlja kraj s krajem jer je majka ostala bez posla, a otac ne zarađuje toliko da bi bilo dovoljno para za sve. Imam i mlađeg brata koji je srednjoškolac. Porodici sa jednim đakom i studentom treba puno para, pre svega za knjige, garderobu, izlaske… Zato sam kupio karticu za ručak u menzi. Za 1.650 dinara mesečno ne bih mogao nigde da se hranim, a hrana nije loša – veli Nemanja.

Niska cena obroka je razlog što su braća Bojan i Dejan Mitić počeli da jedu u menzi.

– Moj brat i ja od oktobra ručamo u menzi kod Elektronskog fakulteta jer nam je to najjeftinije. Za 55 dinara ne možemo da kupimo ni pecivo. Moji roditelji ne bi mogli svaki dan da nam daju više od 300 dinara, koliko je neophodno da nas dvojica ručamo, a ovako nas ručak košta 110 dinara. Ne možemo da se vraćamo kući sa fakulteta za pauzu koja traje najviše dva sata, jer studiramo na tehničkim fakultetima, tako da za to vreme lepo ručamo u menzi. Dešava se da i subotom i nedeljom odemo u menzu kod Medinskog fakulteta, posebno kad su roditelji odsutni – priča Bojan Mitić.

Studentkinja medicine Miljana Petković kaže da je po ceo dan na predavanjima ili vežbama u Kliničkom centru, i da joj dobro dođe to što može da jede u menzi.

– Dosadilo mi je prošle godine da stalno za ručak jedem pecivo ili pljeskavice. Ovako odem u studentski restoran, izaberem neko jelo koje mi se sviđa i ručam. Nije uvek sve po mom ukusu, ali ni kod kuće nemam uvek hranu koju baš volim – veli ona.

Direktor Studentskog centra Rade Rajković očekuje da će broj Nišlija biti još veći.

– Mnogi studenti su stekli pravo da upišu godinu tek u novembru, pa od decembra očekujemo da najmanje 1.000 Nišlija kupi karticu za ručak. Do prošle godine retki su bili studenti koji stalno žive u Nišu a hrane se kod nas. Trenutno imamo 5.500 korisnika koji imaju „svit“ karticu, ali će od decembra biti sigurno oko 6.000 studenata koji će se hraniti u našim restoranima. Zaista se trudimo da meni bude što raznovrsniji, tako je svakog dana za ručak u ponudi četiri do pet kuvanih jela, obavezno supa, kao i salate koje su postavljene na švedskom stolu – veli Rajković.

Blic

Spremaju dvojezičnu nastavu

PIROT – Đaci u Pirotu koji upišu Gimnaziju moći će da prate nastavu biologije, hemije, matematike, informatike i geografije na francuskom jeziku. Četvoro profesora završilo je nedavno jednomesečnu obuku u Francuskoj, trenutno pohađaju časove jezika, a dvojezična nastava počeće od naredne jeseni.

U dvojezičnom odeljenju biće od 15 do 20 učenika

Pirotska Gimnazija se pored Beograda, Novog Beograda, Novog Sada i Niša našla u grupi od pet škola u kojima će biti dvojezična nastava na francuskom, a čije diplome će biti priznate i u Francuskoj.

Profesorka biologije Marina Mijalković kaže da tri puta nedeljno imaju časove francuskog jezika i da se radi veoma ozbiljno.

– Naše kolege profesori koji nam predaju kažu da sasvim dobro napredujemo. Bili smo mesec dana na obuci u Francuskoj, dosta se radilo i dobili laskave ocene. Za nas je ovo veliki izazov i treba se dobro spremiti – kaže ona

Profesorka hemije Jelica Stojadinović posle 30 godina rada prvi put u karijeri držaće nastavu iz svog predmeta na francuskom jeziku

– Neće mi biti teško da se pripremam za nastavu jer sam kao đak volela francuski jezik. Očekujem da đaci to prihvate, tim pre što u Pirotu imamo fabriku francuskog “Mišlena”. Dobijaju šansu da se u njoj zaposle, ali i da odu u Francusku – kaže ona.

Podrška projektu

– Podržavamo škole u kojima se uči francuski jezik i projekte gde se razvija frankofonija. Za profesore koji će predavati svoj predmet na francuskom jeziku to je nova avantura i nešto novo. Učenicima je važno da dobro nauče francuski jezik, a posle završene Gimnazije mogu da se odluče za studije u Francuskoj. Dobiće diplomu koju priznaje francusko Ministarstvo prosvete i sa njom i znanjem francuskog jezika moći će lakše da nađu posao – kaže pedagoški koordinator za dvojezičnu nastavu u Francuskom institutu u Beogradu Aleksi Mesmer.

Profesorka matematike i informatike Irena Vidanović smatra da je od velikog značaja za samu školu koja se našla u grupi od samo pet škola u Srbiji koje će imati ovakva dvojezična odeljenja.

– Naša škola je sa tradicijom od 130 godina. Za sve nas je to dodatni stimulans i izazov – kaže ona.

I profesor geografije Bratislav Krstić se veoma ozbiljno priprema za novi izazov.

– Posle svakodnevne nastave u školi imamo časove francuskog. Bio sam na stažiranju u Francuskoj. Učim intenzivno francuski jezik kako bi se što bolje pripremio za nastavu – kaže Krstić.

Uvođenje dvojezične nastave podržavaju Ministarstvo prosvete i nauke, Francuski institut u Beogradu i Nišu, opština Pirot i kompanija “Tigar tajers”, čiji je vlasnik “Mišlen”.

Profesori Irena Vidanović, Jelica Stojadinović, Marina Mijalković i Bratislav Krstić

Član Opštinskog veća zadužen za vanprivredu Boban Nikolić kaže da je opština finansirala odlazak profesora na edukaciju u Francuskoj

– Učenici koji završe ovakvo odeljenje kasnije će moći lakše da se upišu na fakultete. Dobićemo jedan viši rang obrazovanja dece i kadrove koji će moći da rade u “Mišlenu”, ambasadama… – kaže Nikolić.

Direktorka Gimnazije Dragica Nikolić kaže da se profesori koji će predavati u ovom odeljenju narednog leta imati još jedan mesečni kurs u Francuskoj, da bi od sledeće školske godine krenulo ovo bilingvalno odeljenje sa 15 do 20 đaka.

Blic

– Obavestili smo sve pirotske osnovne škole o potrebi pojačanog učenja francuskog jezika jer će pored klasifikacionog ispita učenici polagati i test iz francuskog jezika. Francuski jezik se u Gimnaziji uči već 130 godina. Imamo i desetogodišnju saradnja sa francuskom školom “Massion” u Klermon Feranu, a jedan od motiva za dvojezičnu nastavu jeste i to što u Pirotu radi fabrika francuskog “Mišlena” – kaže Nikolićeva.

Pomoćnik gradonačelnika za obrazovanje, Dragan Stanić izjavio da je u smederevskim osnovnim školama, za pet godina smanjen broj učenika

SMEDEREVO – U smederevskim osnovnim školama je za poslednjih pet godina manje oko 1.500 učenika, izjavio je pomoćnik gradonačelnika za obrazovanje, Dragan Stanić.

„Od školske 2005/2006. do ove godine, u osnovnim školama je 1.465 učenika manje. Pre pet godina imali smo 11.162 učenika, a sada ih je 9.697. Ukupno je 72 odeljenja manje. Mnogo je za tako kratak period da imate 13 odsto manje učenika ili 14 odsto manje odeljenja“, rekao je Stanić.

Smederevo ima 19 osnovnih gradskoh i seoskih škola, četiri srednje i jednu muzičku školu.

ТANJUG