Око 40 одсто средњошколаца у Србији сматра да су припадници LGBT популације болесни, а око 20 одсто мисли да им није место у њиховим школама и да „заслужују батине“, резултат је данас представљеног истраживања које је спровео Хелсиншки одбор за људска права.

Истраживање је спроведено од априла до јуна ове године, међу 630 средњошколаца у шест градова Србије – Београду, Новом Саду, Крушевцу, Зрењанину, Нишу и Новом Пазару.

Ауторка истраживања, социолог Марија Радоман истакла је да истраживање указује на оштре поделе међу средњошколцима, пошто има оних екстремно нетолерантних, али и либералних.

„Око 14 одсто средњошколаца сматра да истополним паровима треба омогућити усвајање деце, а 16,5 одсто подржава истополне бракове“, казала је Радоман

Истраживање показује и да 37 одсто испитаника има екстремно шовинистичке и расистичке ставове према Ромима, а једна петина испитаних сматра да су припадници ромске популације „ментално мање способни да уче“.

Око 62 одсто средњошколаца било је сведок физичког насиља, а да је жртва насиља признало је 13 одсто испитаника.

Око 60 процената средњошколаца сматра да у Србији постоји проблем породичног насиља, 61 одсто би такво насиље пријавило.

Истраживање указује и на традиционално схватање породице међу српским средњошколцима, пошто 45 одсто њих сматра да мушкарац треба да има главну реч у породици.

Око 43 одсто средњошколаца сматра да жене у Србији треба више да рађају „како би били спашени као нација“, а око 30 процената испитаника мисли да жена може да буде потпуно остварена само као мајка.

Председник Комисије за унапређење безбедности у Београду Дејан Ранђић сматра да истраживање указује на проблеме са којима ће се Србија суочавати у будућности, али и на то да држава нема јасан план и програм, када је реч о едукацији младих и унапређењу система вредности.

„Решење је у едукацији и ширењу толеранције међу основцима и средњошколцима“, казао је Ранђић и додао да поједини политичари у Србији својим понашањем доприносе ширењу нетолерантних ставова међу младима.

Директор београдске Канцеларије за европске интеграције и сарадњу са удружењима Данко Рунић указао је да оваква истраживања могу да помогну у креирању политике и едукативних програма које ће градска Управа у Београду покренути.

Гимназијалка и представница омладинске мреже Хелсиншког одбора за људска права Дуња Нешовић указала је да су за овакве ставове средњошколаца заслужни и наставни садржаји из уџбеника за историју и географију, као и начин на који поједини професори држе предавања и промовишу своје националистичке ставове.

„Потребна је реформа образовног система, као и начина на који се држе предавања. Поједини професори у својим предавањима провлаче националистичке ставове, којима могу утицати и на ставове ученика. Тако се шири верска и национална нетолеранција“, навела је она.

РТВ

У Влади Војводине вечерас су свечано уручене награде „Др Ђорђе Натошевић“, које се традиционално додељују најуспешнијим школама и наставницима у претходној школској години.

Лауреати за 2010-11. школску годину су Основна школа „Петефи бригада“ из Куле, Музичка школа „Петар Кранчевић“ из Сремске Митровице, Средња техничка школа „Милева Марић“ из Титела.

Од појединаца признања су добили професорка биологије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“ мр Јованка Терзић и професорка југословенске књижевности и српског језика у бачкопаланачкој Техничкој школи “9. мај” Југослава Лулић.

Награде је доделио Одбор који је именовала покрајинска влада.

Честитајући добитницима, као и свим просветним радницима Дан просветних радника – 8. новембар, покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Андор Дели је подсетио да се Награда „Др Ђорђе Натошевић“ 14. пут додељује установама и појединцима који су се нарочито исказали у образовно-васпитном раду.

Награда је установљена 1996. године, као аутентично покрајинско признање.

Дан просветних радника

Светски дан наставника слави се сваке године у преко 100 земаља. У Индији је зачета идеја 1962, а од када је 1994.године Унеско препознао важност наставничког позива, прославља се и широм света. Датум обележавања је у готово свим земљама другачији јер се углавном посвећује важном локалном едукатору или прекретници у образовању.

У Србији се Дан просветних радника обележава 8. новембра, на дан рођења реформатора српског језика Вука Караџића.

ПРОТЕСТНА ШЕТЊА ЗАПОСЛЕНИХ У КОМУНАЛНИМ СИСТЕМИМА СРБИЈЕ

Поштовани,

У циљу благовременог и истинитог информисања јавности обавештавамо Вас да ће се у четвртак, 10. новембра 2011 године са почетком у 5 минута до 12 сати а завршетком у 14.50 часова одржати ПРОТЕСТНА ШЕТЊА ЗАПОСЛЕНИХ У КОМУНАЛНИМ СИСТЕМИМА СРБИЈЕ коју организују Синдикат запослених у стамбено комуналној делатности Србије, Грански синдикат јавних, саобраћајних и комуналних делатности „Независност“, Удружени синдикати Србије „СЛОГА“и БЕОГРАДСКА УНИЈА СИНДИКАТА (БУС) са циљем да се:

ЗАКОН О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА И ЗАКОН О ЈАВНО ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ И КОНЦЕСИЈАМА ОДМАХ ПОВУКУ ИЗ СКУПШТИНСКЕ ПРОЦЕДУРЕ.

Протесна поворка ће се кретати тротоарима следећом трасом:Полазак са платоа Трга Николе Пашића, Дечанском, Македонском, Тргом Републике, Коларчевом, Теразије,Краља Милана, Кнеза Милоша до Владе Републике Србије.

Планирано је да се два пута руководства синдиката обрате присутнима и то: на почетку на Тргу Николе Пашића и испред Владе Републике Србије по 30 минута.

Истовремено се покреће иницијатива за прикупљање потписа широм Србије за изјашњавање грађана за референдуско питање које гласи:

„ ДА ЛИ СТЕ ЗА ТО ДА СЕ НАЦИОНАЛНА ДОБРА ОД СТРАТЕШКОГ ИНТЕРЕСА (ВОДОСНАБДЕВАЊЕ, СИСТЕМ ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА, ТРАМВАЈСКИ И ТРОЛЕЈБУСКИ ПРЕВОЗ и ГРОБЉА) НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА НЕ МОГУ ПОВЕРИТИ ПРИВАТНОМ КАПИТАЛУ, КАО И СВИМ ОБЛИЦИМА ПРИВАТНОГ КАПИТАЛА.“

Очекује се организовани долазак око 10.000 синдикалаца из целе Србије.

Скуп је уредно пријављен ОУП-у Стари град, ОУП-у Савски венац и СО Стари град.

Напомињемо да ово није само борба за интересе радника у комунално-стамбЕној делатности већ је ово општа борба за све грађане Београда и Србије у циљу организвања комуналних функција које су незаменљив услов за живот грађана по прихватљивим ценама. Зато порука комуналних радника грђанима Србије гласи:

„ДАНАС ГЛАДНИ – СУТРА ЖЕДНИ!“

Позивамо средства јавног информисања да медијски на објективан начин испрате овај догађај и о томе известе грађане Србије.

С поштовањем,

КОOРДИНАЦИОНИ ОДБОР ПРОТЕСТА

Beograd — Ministar prosvete Žarko Obradović ocenio je da bojkot nastave u Banji Koviljači nije način rešavanja tih problema i pozvao roditelje da pošalju decu u školu.

Obradović je rekao da roditelji treba da nađu rešenje za azilante, zajedno sa lokalnom samoupravom, i da je „za decu loše da ne budu u nastavi.“

„Mislim da ne treba da deca budu predmet onoga što se zbiva u Banji Koviljači“, rekao je Obradović povodom odluke većine roditelja da danas decu ne pošalju u školu jer se plaše velikog broja azilanata u tom mestu.

Prema njegovim rečima, lokalna samouprava ima svoje aktivnosti i razgovara sa Beogradom, što može potrajati, „a nije dobro da se to prevali preko leđa dece“.

„Postoje zakonske obaveze i pravila i ja ne bih želeo da se oni primenjuju, jer nose odgovarajuće sankcije, a generalno smo svi na gubitku ukoliko deca ne idu u školu“, rekao je on.

Danas je počeo bojkot nastave u Banji Koviljači u znak protesta zbog nekontrolisanog priliva imigranata. Od 415 đaka koji idu u lokalnu osnovnu školu, na nastavu ih je došlo 20.

B-92

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

SMEDEREVO – Narodna biblioteka Smederevo organizuje takmičenje srednjoškolaca u recitovanju na stranim jezicima.

Pravo učešća imaju učenici srednjih škola na teritoriji Podunavskog okruga, koji pored grada Smedereva čine opštine Velika Plana i Smederevska Palanka. Prijave se primaju do 7. novembra kod školskih profesora stranih jezika.

Učesnici biraju pesmu sa kojom učestvuju na takmičenju. Jedan učesnik može da nastupi samo sa jednom pesmom, navedenom u zvaničnoj prijavi, a nastup traje najduže tri minuta. Organizator takmičenja sastavlja stručni žiri koji bira pobednika takmičenjа.

U zavisnosti od broja prijavljenih takmičara, postoji mogućnost organizovanja polufinalnog izbora.

Pobednik finalnog takmičenja bira se zbirom glasova publike i žirija. Svi učesnici finalne večeri, 29. novembra, biće nagrađeni.

Autor:

Agencija Tanjug

Srbija je zbog velikog odliva mozgova izgubila oko 12 milijardi evra, izjavio rektor Beogradskog univerziteta. Razvojem ekonomske situacije odlazak intelektualne elite će biti zaustavljen.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević izjavio je da je Srbija izgubila oko 12 milijardi evra, uloženih u školovanje stotine hiljada ljudi koji su u poslednjih 20 godina otišli iz zemlje.

„Ne radi se o gubitku samo sredstava izdvojenih za školovanje, oni sada i porez na svoje zarade plaćaju drugoj državi i na taj način ne vraćaju ono što je u njih prethodno uloženo“, kazao je Kovačević je za današnje izdanje dnevnog lista „Pres“.

Rektor je ocenio da će odliv mozgova biti zaustavljen razvojem ekonomske situacije u Srbiji, otvaranjem novih radnih mesta i kvalfiikovanih poslova za koje su se školovali.

Govoreći i aktuelnim protestima studenata BU, Kovačević je kazao da akademci „traže pogrešne stvari“, jer umesto da se bore za kvalitet nastave i završetak reforme, „oni se bore za zahteve koji su socijalne i političke prirode i koje nisu u ingerencijama Univerziteta“.

Rektor je dodao i da se BU po svim pokazateljima nalazi na oko 500. mestu liste najboljih univerziteta na svetu.

(Beta)

Prvo mesto u pojedinačnom takmičenju: Teodor fon Burg

Na regionalnom takmičenju „Matematički višeboj“ koje se tradicionalno održava u ruskoj prestonici, učenici matematičke gimnazije osvojili su prvu nagradu.

Na ekipnom i individualnom turniru koji je trajao od 31.oktobra do 6.novembra ekipu Matematičke gimnazije predstavljali su učenici četvrtog razreda Teodor fon Burg, Dušan Šobot, Đorđe Nikolić i učenik trećeg razreda Milan Krstajić.

Na ovom takmičenju koje je održano u Rusiji učestvovalo je 65 ekipa, ukupno 260 učenika iz matematičkih gimnazija iz Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Južne Koreje i Srbije.

Ogranizator jednog od najozbiljnijeg i najprestižnijeg takmičenja je specijalizovana gimnazija „Kolmogorov“ po čijem uzoru je nastala i gimnazija u Beogradu.

Danas