Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da probleme zbog kojih studenti protestuju i blokiraju Filološki i Filozofski fakultet treba rešiti kroz razgovor i uvažavanjem volje većine.

„Ti problemi treba da se reše na demokratski način, razgovorom i uvažavanjem volje većine, jer to je jedini način“, rekao je Obradović novinarima juče u Bujanovcu posle otvaranja odeljenja Ekonomskog fakulteta.

Pitanja koja su postavili studenti Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) su rešena, podsetio je ministar, ističući da rešavanje pitanja koja su pokrenuli plenumi studenata na Filološkom i Filozofskom fakultetu zahteva duži vremenski rok.

„Problem se ne može rešiti preko noći, a ako studenti stvarno žele da dođu do rešenja, onda moraju da uđu u razgovor“, rekao je Obradović.

On je podsetio da je resorno ministarsvo više puta najavljivalo da će Zakon o visokom obrazovanju biti promenjen do početka sledeće školske godine.

Ministrastvo prosvete ja na razgovorima s predstavnicima studenata 21. oktobra dalo predlog o parcijalnom finansiranju studenata koji su ostvarili uslov od 48 bodova za upis, a nisu na budžetu.

To ministarstvo je predložilo da se svi studenti koji su osvojili 60 bodova oslobode plaćanja školarine, oni od 54 do 59 oslobode najmanje 70 odsto, a studenti sa 48 do 53 bodova oko 50 odsto školarine

Taj predlog prihvatila je Studentska konferencija univerziteta Srbije, zajedno sa Studentskim parlamentom Univerziteta u Beogradu, ali plenumi Filološkog i Filozofskog fakulteta nisu.

BLIC

Vranje — Dvoje profesora Učiteljskog fakulteta u Vranju na protivzakonit način prodaju svoje udžbenike studentima, a dekan, prof. dr Stana Smiljković o tome ne zna ništa.

„Brucoši Učiteljskog fakulteta u Vranju šokirali su se pre nekoliko dana kada je, posle časa pedagogije, po principu ‘knjiga u šake, pare na sunce’, za iznos od 1.000 dinara, svako od njih dobio knjigu ‘Uvod u pedagogiju’ profesora tog predmeta Stojana Cenića“, pišu novine „Vranjske“ u najnovijem broju.

Dekan Smiljković kaže da takvu informaciju nema. „Ako profesori tako rade snosiće krivičnu odgovornost koju propisuje zakon, a na meni je da tu odluku sprovedem“, rekla je ona.

Novine pišu da njihovom saradniku Milanu Zdravkoviću na Učiteljskom fakultetu u Vranju nisu smeli da daju broj telefona prof. Cenića, ali je kontakt sa njim uspostavljen zahvaljujući sajtu Agencije za privredne registre, kod koje se profesor vodi kao osnivač preduzeća „Pluton turs“ u Leskovcu.

„Knjige su se prodavale, prodaju se i prodavaće se na Fakultetu. Ja studente uvažavam i zbog toga postoji prostor za dogovor oko datuma plaćanja“, rekao je profesor Cenić, odbivši da objasni zašto se njegov udžbenik ne prodaje uz fiskalni račun ili u Skriptarnici Fakulteta.

Za 160 brucoša takođe je obavezan udžbenik „Srpski jezik 1“ čiji je autor prof. dr Javorka Marinković, a koji se takođe ne prodaje u fakultetskoj Skriptarnici već u privatnoj knjižari kod „kružnog toka“.

Studenti su „Vranjskim“ potvrdili da niko od njih ko je tamo kupio knjigu nije dobio fiskalni račun.

B-92

RAZGOVOR NEDELJE: dr BRANKO KOVAČEVIĆ, rektor UB

Roditelji su mi poverili decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svog osnivača da obezbedi red i sigurnost

Više od dve nedelje dva najbrojnija fakulteta u centru Beograda su u blokadi. Iako su se njihove kolege dogovorile s Ministarstvom prosvete i nauke, deo akademaca okupljenih u plenumu nastavlja protest, s gotovo svakodnevnim incidentima od baklji i alkohola, do razračunavanja s neistomišljenicima u studentskim i profesorskim redovima. Rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević pozvao je državu da uvede red u svojoj kući – „dogovorom, milom ili silom”.

I vi ste svojevremeno šetali sa studentima kao profesor Elektrotehničkog fakulteta, a danas kao rektor pozivate policiju na Univerzitet?

Nisam pozivao na nasilje, već da se nasilje spreči. Osim toga, ovo nije ista situacija. Mi smo se borili za političke promene, da srušimo režim Miloševića, jer je bilo jasno da će Srbija da propadne. I propala je – sve što smo plaćali deset godina i što i danas plaćamo, sve je to cena Miloševićevog režima, od korupcije do slabe ekonomije… Koliko je otišlo ljudi iz Srbije – pola miliona! To je bilo biti ili ne biti, čist politički protest.

Ali baš ste vi okarakterisali blokadu kao politički protest?

Pa jeste, oni imaju zahteve socijalne i političke prirode, koji ne mogu da se ostvare na Univerzitetu, već u parlamentu. Neka se kandiduju na izborima, neka osvoje većinu u Skupštini i onda menjaju ono što smatraju da ne valja. Iza protesta stojigrupaljudikojiodbijajudasepredstave, moždaizbogtogaštomnogiodnjihnisunašistudenti. Oni su dobro organizovani, imaju podršku medija i publicističku delatnost, dostavlja im se hrana na fakultet, očigledno to neko finansira.

Baš zbog te rečenice su studenti zatražili vašu smenu.

Evo neka se potpiše imenom i prezimenom ko traži moju smenu, pa ću da idem da razgovaramo. Ovako, anonimne dojave ne uzimam ozbiljno i to i jeste problem što ne znamo ko stoji iza ovog protesta. Dok se ne potpišu – ništa nisu tražili.

Da li smatrate da su ipak opravdani studentski zahtevi poput 48 poena za budžet i niže školarine?

Da objasnim: postoje dva dela zahteva – jedan se poklapa s protestom studenata koji je legitiman, koji vode izabrani predstavnici studenata – studenti prodekani i predsednici studentskih parlamenata, dakle institucije koja postoji u zakonu, kao što po zakonu postoji i pravo na štrajk i drugi koji je socijalne i političke prirode.

Ali upravo je najveća zamerka studenata u protestu da ti legalno izabrani predstavnici akademaca ne predstavljaju njihove interese i da su to u stvari podmlaci političkih partija.

Svako ima pravo da se bavi politikom van Univerziteta. Ovo jesu legalno i legitimno izabrani studentski predstavnici. Svako ko je to želeo mogao je da učestvuje u izborima na fakultetima, zna se kako se to radi po zakonu, glasali su studenti i neko je pobedio. Mogao je svako od njih da bude šef studentskog parlamenta, student prodekan ili student prorektor, mogli su svi oni zajedno da budu članovi, samo da su se kandidovali. Šta oni hoće, da ih neko postavi?

Zašto je toliko sporno tih 48 bodova? Studenti kažu da je krivica do profesora i nereformisanih programa. Harvard ima 32 ispita za četiri godine, a mi po 50, dakle ima nešto i do vas, a ne samo do studenata.

Sistem se stalno reformiše, mi to neprekidno radimo na fakultetima i to traje već nekoliko godina. Kada pogledate analizu, katastrofalna prolaznost je na 10 odsto ispita. Ja se slažem s vama da je odgovornost na profesoru, stariji je i odgovara za nastavni proces, on mora da vidi da li predaje na adekvatan način, da li je isuviše složen program, da li odgovara udžbenik… A što se tiče budžeta, takođe se zaboravlja da su ove godine kvote povećane za 10 odsto uprkos krizi u društvu i da su školarine čak i smanjene za 10 odsto, za stopu inflacije.

Da li se slažete sa studentskim primedbama da su školarine visoke i da li smatrate da je netransparentan način obračunavanja cene studija dobar?

Školarine suuvekvisokeusiromašnomdruštvu,ališkolarinesumaleuSrbijiuodnosunaEvropuisvet. Kada pogledate cenu studija u Evropskoj uniji ili Americi, školarine su do deset puta veće nego kod nas.

Ali tamo je i standard viši.

Tačno, ali evo vam primera: naša država daje mnogo više para za budžetskog studenta, nego što mi uzimamo za samofinansirajućeg. To znači dva puta manje para. Ko je dao tu razliku, uslove studiranja imaju iste i jedan i drugi? Mi, fakulteti i Univerzitet. Znači, mi smo deo sopstvenog prihoda uložili u njegovo školovanje, nismo dali na plate. Na mojoj Elektrotehnici – budžetski student košta 160.000, a školarina je 72.000. Razliku su dakle dali zaposleni na ETF-u iz svog džepa. Mi, naravno, imamo sjajnu decu i treba da ulažemo u njih, nikome od nas nije zbog toga žao, ali i ovaj deo mora da se zna kada se krene povika na fakultete.

Ali jeste činjenica da studenti u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici imaju potpuno različite školarine, a postavlja se i pitanje zašto je na društvenim fakultetima tako visoka cena studija kada se koristi samo papir i olovka?

Imate dva kriterijuma: jedan je materijalni, koliko realno koštaju studije, da li morate da kupujete hemikalije, instrumente… a kada imate samo nastavu, pitanje je šta je cena. Drugi aspekt je interesovanje – ako velikointeresovanjestudenata, ondadelujuitržišnimehanizmi. Dakle, gleda se kakav je region, kakva je materijalna situacija, kakvo je interesovanje. Recimo, arhitektura je veoma atraktivna godinama, a poznato je da ove studije biraju deca iz povoljnijeg materijalnog miljea i tamo jeste najviša školarina u Srbiji. To rade i privatnici. A kod njih su školarine dva puta veće. Evo, neka neko proba da se pobuni nanekomprivatnomuniverzitetu, odmah će bitiisključensuniverziteta.

Rangiranje je takođe sporno, studenti traže da se ukine, da li će ono ostati i posle izmena postojećeg Zakona o visokom obrazovanju?

Ostaće. Stalno se zaboravlja da je rangiranje uvedeno prošlog leta na zahtev studenata, oni su tražili da bi svi imali jednake šanse i onaj budžetski i onaj samofinansirajući koji je osvojio 60 bodova. Osim toga, 48 bodova ne znači automatski budžet, to nigde ne piše u zakonu, već da se tako samo stiče pravo na rangiranje. Ono je dobro jer vas tera da se takmičite, to je dobar mehanizam za podizanje kvaliteta i podsticanje studenata. Drugi aspekt je da nema dovoljno para. A kada nemate dovoljno para, onda je rangiranje nagrada za najbolje.

Zimski semestar je doveden u pitanje, šta će se dogoditi ukoliko studenti odbiju da prekinu blokadu? Jeste kontradiktorno, dekani Filološkog i Filozofskog apeluju na mirno rešavanje problema, vi pozivate državu?

I ja sam za pregovore, naravno, ali moram i da zaštitim studente, roditelji su mi dali tu decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost, ali i za znanje koje će da ponesu odavde. Ja hoću da se moji studenti zaposle u roku od tri meseca posle dobijanja diplome. I hoću da imaju dobro plaćen posao. Ali, ja nemam mehanizam da nešto uradim, ja sam ovde najamni radnik, ovo nije moja imovina. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svogosnivačadaobezbediredisigurnost.

Posle vaših izjava o levici pojavila se desnica, bilo je nekoliko incidenata na fakultetima s momcima u kapuljačama i skinhedsima.

Prvo oni nisu prava levica, oni samo nanose štetu levici. Ja sam levičar, bio sam u Komunističkoj partiji, i nemam problema zbog toga, niko me ne napada što sam levičar, niko me nije tukao zbog toga. Družim se sa svim ljudima i s levice i desnice i centra.

Rekli ste da javnost ne shvata da postoje dva studentska protesta. Vi dakle podržavate ove studente koji su pregovarali s Ministarstvom prosvete i nauke prošlog petka?

Oni predstavljaju 200.000 studenata koliko ih ima na državnim univerzitetima u Srbiji. Njihovi zahtevi su jasni, imaju svoje legalne predstavnike i fakulteti će prihvatiti ono što se akademci dogovore s Ministarstvom prosvete. Ovi drugi traže besplatno školovanje koje ne postoji nigde u svetu, a pri tom 70 odsto studenata na državnim fakultetima i jeste na budžetu! Dakle naše obrazovanje jeste masovno, jeste javno dobro i jeste besplatno za većinu. Što je apsurdno i ovo politički što pišu nije daleko od istine, ali to nema veze sa mnom i s Filološkim fakultetom i to nije način da se reši.

Znači studenti su ipak u pravu?

Ponavljam, ovo nije način, a ni mesto da se reše njihovi problemi. Ne mogu 10.000 ljudi da uzmu za taoce da bi ukazali na problem. Meni je žao ove dece kojoj ne dozvoljavaju da uče školu, njih su roditelji sa svojim skromnim materijalnim mogućnostima poslali u Beograd. Jako je teško da, kada ne živite u Beogradu, ovde školujete dete, a imamo 20 odsto studenata kojima jedan od roditelja ne radi. Šta će biti iduće godine kada ne ostvare dovoljan broj bodova, jer im nisu dali da uče? Izgubiće budžet, izgubiće kredit, izgubiće dom. Ko će to da im nadoknadi, ko će da im plati? Ovi što su blokirali Filološki sigurno neće.

ПОЛИТИКА

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Студенти који протестују тражећи смањење школарине одржаће у подне протест у центру Београда незадовољни што факултети и више школе не прихватају њихове захтеве.

Милош Кувекаловић, један од студената који су преговарали са Министарством просвете Србије, рекао је агенцији Бета да факултети не желе да прихвате препоруку Министарства којом би била смањена школарина и да ће због тога студенти одржати протест испред Филозофског факултета у Београду.

„Учествоваће студенти Филозофског и Филолошког факултета који протестују, а подршку ће им пружити колеге са ФОН-а, Факултета политичких наука и Факултета безбедности“, тврди Кувекаловић.

Он је навео да организатори протеста немају никакве везе са студентима који блокирају зграде Филозофског и Филолошког факултета у Београду.

Настава на Филолошком факултету блокирана је од 17. октобра, а на Филозофском од 20. октобра.

Захтеви студената који су преговарали са министарством и оних који блокирају наставу на та два факултета углавном се подударају, али се те две групе међусобно не подржавају.

РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић, гостујући у емисији „Један на један“ Радио Телевизије Војводине изјавио је да је образовни систем Србије добар али не онакав какав би (грађани и власт) желели и да треба пуно радити на унапређењу његовог квалитета. Он је оценио да су негативне појаве, о којима се говори у јавности, на нивоу инцидената. О блокади два факултета београдског универзитета Обрадовић је рекао да треба омогућити управама тих образовних установа да покушају да реше проблем.

На питање како је могуће да, упркос васпитању, начелном залагању за толеранцију и поштовање свих права, имамо податке да нам је 60 процената средњошколске деце хомофобично, а 70 шовинистички настројено, и како је могуће да нико никада низашта није сносио одговорност, те да ли је ванредно стање редовно Обрадовић је одговорио:

„Није. То су догађаји који су, нажалост, у овом тренутку део стварности образовног система Србије, али то није нешто што је његова суштина.“

Он је објаснио да збивања упућују на закључак да су потпуно непримерене појаве у српском образовном систему последица стања у друштву.

Као узрок министар просвете је означио непостојање система вредности.

„Ја сам пуно пута чуо од учитеља и наставника да имају проблем са једним бројем деце која долазе са одређеним ставовима из своје породице (на различитим нивоима образовања) које они (наставници) покушавају да реше, и у великој мери успевају“, додао је Обрадовић, уз констатацију да решавање таквих проблема није нимало просто.

Према подацима које је министар изнео, преко 900 хиљада ученика је у основним и средњим школама, да Србија има више од 2.400 школски објеката, као и десетине хиљада запослених.

Обрадовић је дао и супротан пример постављајући питање да ли резултати астронома, математичара, физичара са 400 медаља за протеклих пет година спадају у категорију о се говори у расправи говори.

На контрапитање да ли је инцидентно да, према наводима из једног истраживања, преко 70 посто ученика мрзе Роме и Албанце Обрадовић је одговорио да је питање да ли је истраживање компетентно.

„Не може се очекивати да је образовни систем ‘мед и млеко’, пошто се суочавамо са последицама транзиције“, подсетио је Обрадовић

За блокаду факултета има решења

О чињеници да су од стране студената Блокирана два факултета београдског универзитета и да ректор београдског универзитета позива студенте да прекину протест, а државу да, уколико до тога не дође, уведе ред, јер је она власник универзитета, Обрадовић је рекао да држава јесте власник, али не управља.

„Онај ко управља мора да нам каже да ли је у стању то да ради или не, као и какве су последице постојеће ситуације, па се тек онда могу предузети неке мере“, објаснио је министар.

Описујући своја сазнања о блокади и догађајима око ње, Обрадовић је рекао да се је реч о „индикативној ситуацији“.

„Имали смо разговор са представницима највећег броја студената, нашли смо начин да решимо проблеме, а онда се појављује једна група која каже ‘не ми то не признајемо, ми тражимо – ово'“.

Како је навео, захтеви студената су да следеће школске године услов за упис буде 48 бодова, да се укине рангирање и да висина школарина биде три минимална лична дохотка.

„За први захтев потребно је време, други захтев о рангирању укида квалитет, рангирање су сами студенти тражили, а школарина је системско питање“, навео је министар и поново поставио дилему – да ли је реч о захтевима који се не могу остварити па се на њима зато и инсистира, или постоји стварна жеља да се о њима разговара.

„Нисам далеко од помисли да неко стварно жели да се примени неки метод силе. Ако се онај ко протестује оглуши о аргументе, и разговор своди на ‘или то или ништа’, то онда није разговор – то је ултиматум“ устврдио је Обрадовић.

Како је рекао, ако се протест организује по моделу загребачког протеста који је трајао 35 дана, онда се стварно поставља питање мотива.

„Ако поставите захтеве за које знате да се не могу решити, а радите по моделу других, онда је питање да ли сте аутономни.“

Са друге стране, подвукао је Обрадовић, ако желе да реше проблем, било би логично да се разговара.

Министар је поновио да постоји начин да се проблеми реше деловањем управа факултета и органа управљања.

На питање да ли он има идеју како проблем са блокадом Филолошког и Филозофског факултета у Универзитета у Београду треба решити, Обрадовић је одговорио да има, али да не би давао препоруку јавно.

РТВ

GAŠO KNEŽEVIĆ ODOBRIO PORNIĆE U UDŽBENICIMA

Utvrdićemo i odgovornost komisije koja je dala zeleno svetlo za udžbenik u kojem se nalaze linkovi za porno-sajtove

BEOGRAD – Ministarstvo ispituje odgovornost!

Zbog skandalozne sadržine udžbenika za osmi razred „Tehničko i informatičko obrazovanje“, u kojem su se našli linkovi za tri porno-sajta, Velimir Tmušić, načelnik prosvetne inspekcije, kaže za Kurir da će uskoro obaviti detaljnu kontrolu i utvrditi odgovornost komisije koja je dala zeleno svetlo i odobrila ovu knjigu.

– Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja formira komisiju, ali ispitaćemo i odgovornost Nacionalnog prosvetnog saveta, koji obavlja nadzor nad njihovim radom – objasnio je Tmušić. Na naše pitanje ko je poslednja karika koja daje odobrenje za publikovanje knjige, Tmušić odgovara:

– Ministar (Gašo Kne­že­vić, prim. aut.), ali ova knjiga je objavljena pre osam godina. Nacionalni prosvetni savet i zavod prijavljuju stručnoj komisiji da postoji propust, nakon čega ministar može da povuče udžbenik. Mi smo za ovaj slučaj saznali iz medija i ističem da ćemo učiniti sve da se ovakve stvari više ne događaju.

Kurir je juče bez­us­pe­šno pokušao da stupi u kontakt sa Gašom Kne­že­vićem.

(S. B.)

После стеченог високог образовања у иностранству, стручњаци се, по повратку у Србију, суочавају са дуготрајном и скупом процедуром нострификације страних диплома.

После деценије у којој су млади стручњаци масовно одлазили у иностранство и оне после ње у којој су се власти заклињале да ће учинити све да их врате у земљу, резултат је прилично поражавајући.

Од пар стотина хиљада, колико се процењује да је напустило Србију, број високообразованих који су се вратили мери се, у најбољем случају, стотинама. Међу њима има и оних који су се после завршених студија у иностранству вратили у Србију, али само на кратко – и онда опет отишли.

Одлуци да заувек напусте земљу доприноси сложена процедура признавања диплома стечених на страним универзитетима.

Иако иза сваке дипломе стоји велики труд и рад. Уколико сте власник неке дипломе исписане на страном језику, њено признавање коштаће вас додатног труда и нервирања, а често, нажалост, и разочарања.

„У Америци сам магистрирала на Државном универзитету Мичиген. Овде сам преко пола године покушавала да нострификујем ту диплому и нисам успела“, каже Јована Ружичић.

Она наводи да је радила у државној фирми и примала плату као да је завршила само средњу школу, а не два факултета и магистратуру.

„Морам да кажем да стране компаније без великих проблема запошљавају те људе, иако немају нострификовану диплому, уколико имају одговарајуће вештине, док са домаћим фирмама то није случај“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.

Без механичког копирања страних решења

Повратници кажу да се током тог времена тање не само живци већ и новчаник.

„Ја сам дипломирала и докторирала на Бечком универзитету. Нострификација је трајала 14 месеци, докторске дипломе нешто дуже, а све то коштало је око две хиљаде евра“, каже Бојана Огњановић.

Ако је за утеху, такве проблеме имају и неке европске државе због става да дипломе стечене у иностранству нису довољно добре као домаће. Хрватска је, међутим, тај проблем решила, а видљиви су и позитивни ефекти.

„Примера ради, у односу на нострификацију која је трајала годину дана, данас траје два месеца, коштала је 400 евра, данас кошта 40 евра. Статистика показује да се број захтева за ностификацију повећава“, каже Сандра Тодорић из Министарства образовања Хрватске.

Оценити нечије знање и упоредити студије различитих факултета није лако, кажу надлежни и најављују нови правилник о признавању диплома ради запослења.

„Нећемо да радимо административно да копирамо нека решења из Европе, већ радимо са представницима академске заједнице. Због тога посао иде мало спорије. Очекујем наредних месеци да ће посао бити завршен“, каже Радивоје Митровић из Министарства просвете и науке.

Према истраживању Студентске уније, петина студента након усавршавања у иностранству планира да се врати у Србију, док је трећина неодлучна.

РТВ