U Niš i Kragujevac stigli novi studeni

Kragujevački univerzitet i Niški univerzitet dobili su 7.680 novih studenata koji su se upisali u prvu godinu studija. Veliki broj njih imao je već prva predavanja, neki su se uselili i u studentske domove, a pored želje da što više nauče i dobiju diplomu, kažu da žele da steknu što više prijatelja i da su neke već upoznali.

Budući pravnici u Nišu već seli u klupe

– Bila sam đak generacije. Stigla sam juče i odmah našla nove drugarice. Ja sam iz Priboja i nikada nisam do sada bila u Kragujevcu. Ovo je za mene raj, ima svega, i pozorišta, i sportskih terena… I zabava je vrhunska. Nedostaje mi porodica, ali ne treba da brinu. Imam gde da spavam, šta da jedem. Volim prirodu, a lepše parkove od ovih u novom gradu nisam videla – kaže Božana Janjić, brucoškinja u Kragujevcu. Ona je u sobi studentskog doma sa Kristinom Lukić iz sela Kovačica kod Jagodine.

– Upisala sam Pravni fakultet. Bila sam ranije ovde, ali tek treba da se vidim sa drugarima koje sam u Kragujevcu upoznala ranije. Cilj mi je da završim fakultet sa što boljim ocenama i da postanem sudija – kaže Kristina.

Božana Janjić i Kristina Lukić

U sobi 306, na trećem spratu drugog paviljona, zatekli smo Aleksandru Aksić. Ona je u svoj novi dom došla iz Smederevske Palanke.

– Upisala sam Ekonomski fakultet. Bila sam odličan đak. Sve mi je lepo i novo. Rešila sam da završim ovu školu i da postanem privatnik. Biznis je ono što me zanima, ali bih volela da radim, ako se ukaže prilika, i u nekoj banci – kaže ona. S njom je, u istoj sobi, Milica Ljiljak. Iz istog su mesta i znaju se odranije.

– U Kragujevcu je najlepše to što ima puno mladih, lepih ljudi. Atmosfera je pozitivna, ima gde da se izađe, šta da se vidi – kaže Milica. Treća cimerka u istoj sobi je Sanja Belić. Došla je iz sela Ostre kod Mrčajevaca.

– Nikada do sada nisam bila u Kragujevcu. Malo sam zbunjena, nisam se još uvek snašla, ali vidim da su ljudi oko mene dobri i da hoće da mi pomognu. Porodica me je ispratila i rekla da treba da znam šta mi je činiti… Znam da očekuju da učim, da dajem ispite, ali su mi rekli da treba i da proživim sve što mi se nudi. Imam šansu, mogućnosti… Volela bih da radim u banci – kaže Sanja.

Na 13 fakulteta Univerziteta u Nišu ove školske godine upisano je 4.280 brucoša.

– Upisao sam ekonomiju, ali na samofinansiranju, tako da pre svega moram da učim mnogo kako bih uspeo da steknem uslov i da drugu godinu upišem na budžetu. Zaista se nadam da ću na fakultetu imati sve uslove, za sada su mi utisci dobri. U Nišu studira mnogo mojih drugarica i drugova iz Kruševca, tako da mi nije problem da se snađem. Sigurno je da ćemo se lepo družiti i provoditi, ali moram da učim jer samo stan plaćam 120 evra. Moji roditelji će mesečno morati da mi daju oko 350 evra, doduše sad je to nešto više jer moram da kupim udžbenike. Nadam se da ću sa diplomom ekonomije moći lako da se zaposlim – priča brucoš Stevan Jovanović iz Kruševca.

Nišlijka Jovana Đorđević kaže da su već imali prva predavanja na Pravnom fakultetu.

– Ovo je za nas sve novo, nije više kao u srednjoj školi. Mnogo nas je više, nije samo tridesetak đaka kao do sada. Već su nam objasnili da ćemo studirati po principima Bolonjske deklaracije, što treba da nam olakša učenje. Nadam se da ću biti uspešna tokom studija i da ću završiti u roku. Sviđa mi se što ima puno koleginica i kolega iz drugih gradova, mada se još ne znamo jer su studije tek počele – veli Jovana.

Ivani Zlatić iz Majdanpeka jako se dopada Niš i srećna je što će tokom studiranja moći da živi u ovom gradu.

Studenti kažu da na studijama nije mnogo lošije nego kod kuće

– Volim hemiju i zato se nisam dvoumila šta ću studirati. Bila sam odličan đak, i zaista se nadam da ću biti i veoma uspešna na studijama. I da ću se lako zaposliti. Za sada je u Nišu sve odlično, iznajmila sam stan sa drugaricom u blizini fakulteta. Zajedno plaćamo 150 evra, plus troškovi, tako da nije premnogo. Ja volim Niš i sigurna sam da ću ovde provesti lepe godine svog života, jer je ovo mnogo veći grad od Majdanpeka i pruža mnogo veće mogućnosti. U Nišu ima gde da se izađe i da se prošeta – priča Ivana.

Mariji Radisavljević iz Zaječara cilj je da uspešno položi sve ispite na prvoj godini Pravnog fakulteta kako bi studirala o trošku države.

– Nije dobro što nisam uspela da se upišem na budžet, zato ću sve uraditi da drugu godinu studiram bez plaćanja. Ako moram da plaćam iznajmljivanje stana, hranu i sve druge troškove, ne moram da dajem pare za školarinu. Nadam se da ću uspešno studirati i da ću završiti fakultet u roku sa dobrim prosekom, što će mi dati više šansi da se zaposlim. Očekujem da ćemo se lepo družiti sa kolegama i da ću tokom studiranja steći mnogo novih prijatelja – kaže Marija.

blic

Studenti i profesori predložili izmenu doktorskih studija

Na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (277 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 procenata). Većina svoju budućnost ne vidi u svojoj zemlji. Kažu da imaju loše uslove za rad, da nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo na međunarodne skupove, muku muče i sa visokim školarinama, a najveći problem su im „nevidljivi” mentori.

Ovako govore mlade nade naše nauke, a njihove odgovore i ove godine sakupilo je Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije i predstavilo ih u Novom Sadu.

– Pod jedan je problem finansiranja – neophodno je da država reši ovo pitanje, tako što se neće upisivati studenti koji nemaju unapred rešeno finansiranje. Ideja je da se deo studenata finansira kroz projekte, deo da dobije školarinu (da to bude 1.500 mladih do 2020. godine), a deo će se samofinansirati. Studenti ne očekuju i ne traže velike pare, školarina obezbeđuje egzistenciju, jer ako je velika – student će se provoditi, a manje studirati, a ako je mala, moraće da radi i opet će da trpe studije – kaže Slobodan Radičev, predsednik Udruženja.

Primećeno je i da se retko do doktorata dolazi za dve-tri godine, kako bi trebalo po zakonu, već da je prosek četiri, pet i šest godina. „Evo, od 200 mojih kolega, ja znam samo jednog koji je diplomirao na vreme, a pri tom, mentor mu je bio iz Kanade!”, kaže naš sagovornik.

Mnogo je diskutovano o mentorskom radu, jer je većina studenata upravo mentorstvo označilo kao ključni problem doktorskih studija. To što se većina studenata sastaje s mentorom manje od jednom mesečno, razlog je i što studiranje traje duže nego što bi trebalo.

Radičev, koji je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže i da su se studenti založili za to da bude što više programa na engleskom jeziku i da je trenutno veliki problem što se doktorska disertacija na većini fakulteta u zemlji radi samo na srpskom jeziku, kao i što ne postoji baza disertacija. To, po njihovom mišljenju, sprečava masovniji dolazak stranih studenata, s jedne strane, Srbija bi bila vidljivija i u evropskoj nauci.

Akademci su se kao i u prošlogodišnjoj anketi požalili i na loše uslove za istraživanja, to što nemaju dovoljno predavanja i što su ona na nivou koji ne priliči doktorskim studijama.

Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da u poređenju sa Evropom zaostajemo po broju studenata, profesora i doktoranada, a katastrofalna je i starosna struktura nastavnika. Za nekoliko godina se očekuje velika smena generacija, a pitanje je u pojedinim oblastima da li ćemo imati dovoljno novih profesora.

– U EU je 38.000 studenata na milion stanovnika, a u Srbiji je 34.000, odnosno 8.200 diplomiranih, naspram 4.500 u našoj zemlji. Kada uporedimo procenat profesora starijih od 50 godina po zemljama, a prosek je oko 38 odsto, Srbija je na ubedljivo prvom mestu sa gotovo 60 odsto – kaže profesorka Dondur.

Kada se poredimo sa Evropom, loši smo i u oblasti doktorskih studija: mi imamo 680 studenata doktorskih studija na milion stanovnika, a EU 1.050, dok je kod diplomiranih doktoranada taj odnos još gori – 390 (EU) na prema 70 (Srbija).

Po rečima dr Dondur, strategija države jeste da dostignemo 200 doktora na milion stanovnika, da naši univerziteti uđu na listu 500 najboljih na svetu, da u doktorske studije budu uključeni naši naučnici iz dijaspore i da upis bude u skladu sa istraživačkim kapacitetima i utvrđenim prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja i zahtevima poslodavaca.

Sandra Gucijan

РТВ

Бачко Градиште, место у бечејској општини, не тако давно било је једно од најнапреднијих у Војводини.

Сада је слика сасвим другачија, а ђацима основне школе прети зараза, јер нема воде за пиће, тоалети су запуштени и руинирани да нису за употребу.

SKANDAL U PROSVETI

Učenici trećeg razreda gimnazije primorani da gradivo iz logike uče iz knjige koja je puna hrvatskih izraza

BEOGRAD – Apsolutno nelogično!

Roditelji učenika trećih razreda gimnazija negoduju zbog činjenice da njihova deca na času logike uče iz knjige Gaja Petrovića, koja je napisana na njima nerazumljivom jeziku. Kako navode, knjiga je na ijekavici, na hrvatskom jeziku.

– Moj sin nije imao priliku da boravi u Hrvatskoj, pa samim tim ne razume ni njihov jezik. Zbog čega sada treba da uči iz takve knjige, da troši moje i svoje vreme na razumevanje pojedinih pojmova, umesto da se skoncentriše na samu lekciju – pita se roditelj dečaka koji pohađa treći razred jedne beogradske gimnazije,

Po rečima ovog roditelja koji je želeo da ostane anoniman, udžbenik obiluje terminima kao što su povijest, kritizirali, općenito, znanstveno, uvjetno, razina i mnogim drugim nerazumljivim pojmovima. Kako kaže otac jednog od učenika, to je za decu veoma „komplicirano“, jer ona nisu ni rođena u vreme postojanja stare Jugoslavije.

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za srednje škole, kaže za Kurir da je obavezna, odobrena knjiga za logiku autora Mihaila Markovića.

– Sve ostalo je priručna literatura. Ukoliko profesori traže od dece da uče samo iz knjige Gaja Petrovića, to bi roditelji mogli da prijave prosvetnoj inspekciji. Ali, ukoliko je to samo dodatna literatura, onda je to dobro, jer deca proširuju svoje znanje – kaže on.

Radmila Briza – Sanja Ilić

Zavod: Literatura je oskudna

Dimitrije Dimitrijević, urednik Zavoda za udžbenike, objašnjava da se logika izučava iz odobrenog udžbenika Mihaila Markovića, dok se knjiga Gaja Petrovića koristi kao priručnik.

– Ta knjiga se ne nalazi u katalogu odobrenih udžbenika za srednje škole. Profesori se sami odlučuju za njeno korišćenje, ali je zbog oskudne ponude često koriste kao pomoćnu literaturu – kaže Dimitrijević i dodaje da se na godišnjem nivou proda između 1.000 i 1.600 primeraka ove knjige.

KURIR

Na današnjoj svečanoj dodeli diploma i indeksa, na Tehničkom fakultetu u Boru, u vreme trajanja studentskog protesta ispred glavne zgrade i anfiteatra fakulteta, rukovodstvo fakulteta je dimplomcima uručivalo prazne fascikle, bez diplome studijskog programa koji uspešno završili…

Kako je na regionalnoj televiziji „RTV Bor“ u emisiji „Oko istoka“ izjavio Nenad Pandurović, predsednik Studentskog parlamnta Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, pojedinim studentima sa indeksom ’06 danas su umesto diplome svečano uručene prazne fascikle. Razlog ovome je kako je rukovodstvo fakulteta navelo, problem u potpisu Rektora Beogradskog univerziteta, dok je studentima obećano da će diplome dobiti kroz par dana. Nenad je dodao i to da je večina ovih studenata diplomirala još pre pola godine i da je do sada sigurno bilo vremena da se ovako nešto spreči, odnosno da studenti koji su diplomirali u toku poslednje nastavne godine, danas na svečanoj dodeli dobiju svoje zaslužene diplome.

U razgovoru sa Nenadom Pandurovićem saznali smo da će sutra u prepodnevnim satima predstavnici studenata otići na razgovor sa rukovodstvom fakulteta gde će se detaljnije informisati o ovom slučaju. Takođe, oni će sutra pokušati još jednom da razgovaraju o problemu koji je nastao nakon stupanja na snagu Odluke Saveta o vrednosti ESPB Bodova.

S.P

Roditelji učenika Osnovne škole „Naim Frateli“ u Bujanovcu zatražili su odgovornost i smenu direktora škole Fatmira Hasanija zato što su njihova deca iskorišćena kao politički dekor Partije za demokratsko delovanje (PDP).

Bujanovac

U pismu javnosti oni ističu da je direktor škole ponižio roditelje tako što je njihovu decu iskoristio za politički dekor na obeležavanju 21. godišnjice PDP, čiji je lider narodni poslanik Riza Halimi.

„Po naređenju direktora, prošle subote, koja je bila neradni dan, za decu je najpre organižovan izlet u prirodu, a onda su, bez najave i obaveštenja, kao u Titovo vreme, u dugačkom redu dovedeni u Dom kulture na proslavu PDD“, stoji u pismu koje je dostavljeno novinarima.

Kako je navedeno, na ulazu u salu svi osnovci su dobili zastave, transparente, parole, slike Rize Halimija i drugu ikonografiju ove stranke, a nije izostala ni edukacija ponašanja pred reflektorima i TV kamerama.

Pismo-obaveštenje o zloupotrebi dece upućeno je javnosti, domaćim i međunarodnim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i pravima dece, Ministarstvu prosvete, Koordinacionom telu za jug Srbije i ambasadama nekoliko zemalja Evropske unije.

„Kako je upotreba dece u političke svrhe oštro zabranjena svim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, učenicima i roditeljima biće satisfakcija ako javnost osudi ovaj skandal PDD i njenih kadrova koji su albanske patriote po zanimanju“, stoji na kraju ovoga pisma.

Halimi: Prvi put čujem

Halimi je novinarima kazao da nije obavešten o pismu i reagovanju roditelja, kao i da nije učestvovao u organizaciji obeležavanja godišnjice PDD.

„Najpre želim da kažem da mi je žao ako su roditelji bili prinuđeni da reaguju, ali mi morate verovati da za sve ovo prvi put čujem, jer je kompletna organizacija bila poverena našem odboru iz Bujanovca“, rekao je Halimi.

BLIC

Beograd — U osnovnim školama u Srbiji počela je nastava za odrasle kojima je omogućeno da besplatno završe osnovno obrazovanje za dve ili tri godine.

Takođe, u okviru programa „Druga šansa“, polaznici će moći da steknu i stručne kvalifikacije za jedno od 35 zanimanja.

Za ovu školsku godinu planiran je upis više od 2.000 odraslih polaznika u 38 osnovnih škola.

Za sada je projekat otpočeo u sedam škola, a očekuje se da tokom oktobra nastava sukcesivno počne i u ostalim osnovnim školama obuhvaćenim programom „Druge šanse“.

Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle trajaće tri godine za one koji nikada nisu išli u školu, dok će školovanje onih koji su u ranijem periodu završili četiri ili više razreda biti dve godine.

Školska godina će pratiti osmogodišnje redovno školovanje i završiće se u junu. Termini pohađanja nastave prilagođeni su potrebama polaznika, pa će većina škola nastavu odraslima držati u večernjim časovima i vikendom.

Nastavu za odrasle, kako je navedeno, vodiće obučeni školski timovi u osnovnim školama u kojima će biti direktori, učitelji i predmetni nastavnici i andragoški asistenti.

U okviru programa „Druga šansa“ nastavu će držati učitelji i nastavnici bez pune norme časova, koji su mogli biti proglašeni tehonološkim viškom.

Projekat „Druga šansa“, koji se sprovodi uz podršku EU, otpočeo je u sedam škola u Srbiji, među kojima su škola za osnovno obrazovanje odraslih „Sveti Sava“ iz Novog Sada i osnove škole „Stevan Sremac“ iz Sente i „Petar Petrović Njegoš“ iz Zrenjanina.

Stariji od 15 godina našli su se i u školskim klupama osnovnih škola „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu, „Mladost“ u Knjaževcu, „Nada Matić“ u Užicu i „Đura Jakšić“ u Pančevu, navodi se u saopštenju organizatora projekta „Druga šansa“.

B-92

BEOGRAD – Većina brucoša krenula je juče na predavanja, iako je studentska školska godina zvanično počela u subotu.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (UB), tim povodom, organizovaće svečanost za nove studente, kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Brucoše prava pozdraviće i rektor UB Branko Kovačević, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević i dekan Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević.

Povodom obeležavanja nove studentske godine, na Pravnom fakultetu u ponedeljak će, uz nedavno otvoren muzej, biti otvoren Treći sajam pravne knjige.

Svečani početak studentske godine biće obeležen i na Matematičkom, Farmaceutskom fakultetu, a novu generaciju studenata u toga dana dočekaće i niški Filozofski fakultet, Tehnički fakultet u Čačku…

Brucoši se na početku godine upoznaju sa pravilima i režimom „bolonjskih“ studija, koji pored ostalog predviđa kontinuirani rad, evropski sistem prenosa bodova (ESPB), što znači da sakupljaju bodove na vežbama, kolokvijumima, a nakon toga izlaze na ispit.

Nastava najpre „startuje“ za studente prve godine, dok za studente ostalih godina počinje polovinom oktobra, nakon završetka ispitnih rokova.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa tri nivoa studija – studije prvog stepena, kao osnovne akademske i osnovne strukovne studije i studije drugog i trećeg stepena.

Osnovne akademske studije traju tri do četiri godine, dok osnovne strukovne (ranije izučavane na višim školama) traju tri godine.

U drugom stepenu izučavaju se diplomske akademske studije (master), specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije.

Doktorske akademske studije su studije trećeg stepena, koje mogu da organizuju univerziteti i fakulteti. Školska godina na fakultetima i visokim strukovnim studijama traje 12 meseci i može se deliti na dva semestra (svaki traje 15 nedelja), tri trimestra (po 10 nedelja) i na blokove (u ukupnom trajanju od 30 nedelja).

Nastava iz pojedinačnog predmeta po pravilu se organizuje u toku jednog semestra, trimestra ili bloka, a najduže u toku dva takva vremenska perioda.

O početku nove školske godine, brucoši treba blagovremeno da se raspitaju na fakultetu ili visokoj strukovnoj školi čiji su indeks stekli, ili da posete internet adrese svoje visokoškolske ustanove.

Autor:

Agencija Tanjug

Protiv dekana Medicinskog fakulteta u Nišu Milana Višnjića, koji je zaposlio članove familije, podneta je prijava Agenciji za borbu protiv korupcije. Trenutno se utvrđuje da li je predstavka u nadležnosti ovog nezavisnog tela ili će biti prosleđena tužilaštvu ili policiji, saznaje „Blic”.

Oštetio i studente: Milan Višnjić

Prema saznanjima „Blica”, protiv dekana Višnjića podneto je nekoliko krivičnih prijava u kojima ga tužioci terete i za nameštanje imenovanja profesora i kršenje Zakona o visokom obrazovanju.

Višnjić je dekan Medicinskog fakulteta već 12 godina, odnosno pet mandata, a u ovoj naučno-obrazovnoj instituciji zaposleno je devet članova uže i šire familije. Pojedini od zaposlenih rođaka nisu kvalifikovani za radno mesto koje su dobili.

Profesor Čedomir Čupić, član Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za „Blic” da dok Agencija ne donese konačnu odluku ne želi da komentariše konkretan slučaj, ali dodaje da „principijelno ko god je zaposlio familiju on je u sukobu interesa”.

Blic