U osnovnoj školi u Šidu

Profesor matematike Branislav Vučenović vukao po podu Dušana (12) i njegovom glavom udarao o vrata učionice jer se smejao na času

ŠID – Uhvatio ga je za glavu i njome udario u vrata učionice.

Ovim rečima počinje priču za Kurir Suzana Smiljanić, majka 12-godišnjeg Dušana, koga je, prema njenim rečima, na času u četvrtak pretukao nastavnik matematike Osnovne škole „Sremski front“ u Šidu.

– Nastavnik Branislav Vučenović je mog sina, koji jedva ima 35 kilograma, uhvatio za okovratnik majice, srušio ga sa stolice i vukao po podu sve do vrata učionice, koja su se od jačine udarca širom otvorila – kaže Suzana, a kao razlog zbog kojeg je nastavnik napao nesrećno dete navodi pčele. Naime, matematičara je razljutilo to što su se đaci smejali drugaru kome je pčela upala u kosu.

– Pored Dušana, on je ćušnuo i počupao još dvojicu dečaka. Mi smo policiji istog dana dali izjave o svemu što se desilo. Bili smo i kod direktora, koji mi je objasnio da nastavnik voli i da popije, ali da se tog dana nije osećao na alkohol – sa suzama u očima priča majka. Prema njenim rečima, nastavnik je kobnog dana torturu nastavio u hodniku škole.

– Krenuo je na Dušana šakom i nogom, ali se on izmakao. To je Vučenovića razbesnelo, pa mu je naredio da stane u ćošak u hodniku. Kad je počeo da plače, nastavnik mu je rekao da uđe u učionicu i zabranio mu da ide kod direktora – priča majka i dodaje da je nastavnik odranije poznat po strogoći.

– Svi đaci iz odeljenja su nakon incidenta otišli kod direktora da bi posvedočili o napadu i tragovima tuče na Dušanovom licu – kaže Suzana i dodaje da se Dušan od tada žali na bolove u glavi, plaši se da ide na časove i da pati od nesanice.

S. Ilić – S. Bosanac

Vučenović suspendovan

Direktor škole Ljubo Stanivuković izjavio je za Kurir da je upoznat sa ovim slučajem i da ga, kako kaže, glava boli zbog toga.

– Disciplinska komisija i gradska inspekcija za prosvetu upoznate su s događajem. Nastavnik je suspendovan od danas do kraja postupka. Ne znam kakva će biti dalja procedura s njim, ali znam da dečak nije imao vidljive tragove udarca – rekao je direktor Stanivuković.

Inspekcija: Mora da se kazni

– Šta će nam škole koje nisu bezbedne i u kojima se čine najteže povrede u radu! Ako je ovaj slučaj istinit, to je najgora stvar koja se mora adekvatno kazniti – izjavio je Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. On je objasnio da disciplinski postupak vodi direktor škole i da se mora izvršiti nadzor i proveriti da li je ispoštovan pravilnik o bezbednosti.

KURIR

Žarko Obradović

USAGLAŠAVANjEM kriterijuma, tokom jeseni će početi priprema za rangiranje univerziteta u Srbiji. Naša ideja je da sve bude spremno za iduću godinu – izjavio je u ponedeljak ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na sastanku sa učesnicima Konferencije univerziteta Srbije, postignut je saglasnost da treba utvrditi što objektivnije kriterijume kako se ne bi stvarala velika razlika između bogatih i siromašnih univerziteta.

Obradović je dodao da će rangiranjem biti obuhvaćeni i privatni i državni univerziteti. On je ukazao da su trenutno važeći kiterijumi, pre svega u SAD, broj živih Nobelovaca koji predaju, saradnja sa privredom, citiranost, a da u obzir treba uzeti i studentska postignuća.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević je naveo da je rangiranje ”pitanje države i uređenog sistema” i da mora biti obavezujuće za sve univerzitete:

– Rangiranje treba da kaže ko je dobar, a ko je loš i da stvori konkurenciju i doprinese kvalitetu.

„Večernje novosti“

Сваки месец школовања, студенте из унутрашњости, кошта најмање 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Међутим, трошкови студената који се не финансирају из буџета двоструко су већи.

Стрес због пријемних испита за бруцоше је прошао, али за родитеље студената из унутрашњости следи нови, финансијски стрес. Студенту који је на буџету и не живи у дому, према статистикама, за месец дана живота у Београду треба око 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Трошкови самофинансирајућих студената често су и дупло већи

Лидија Милићевић из Крушевца, која има ћерку на студијама у Београду и још једног ђака, каже да је Београд много скупљи град од Крушевца.

„При том, Крушевљани немају чак ни републички просек, што значи да је додатно оптерећење за породицу која већ има два ђака у кући огромно“, каже Лидија.

Пре свега, треба платити школарину, која се у зависности од факултета на државном универзитету креће од 45.000 до 250.000 динара. Комплети књига коштају у просеку 20.000 динара. Пријаве испита и потврде разних служби по комаду коштају од 500 до 1.000 динара.

Поред свих набројаних трошкова, породица Милићевић, само за основне ствари, односно храну и смештај, мора да издвоји просечну плату у Србији.

Лидија Милићевић каже да су трошкови на месечном нивоу око 350 евра и то ако се не рачунају трошкови за козметику, одећу и обућу.

Под условом да новац не троши на ствари попут излазака, одлазака у позориште, биоскоп и слично, студент који живи у дому месечно најмање потроши 10.000 динара.

Трошкови исхране у студентским домовима за месец дана износе око 4.000 динара, а када се томе додају трошкови станарине, маркица за ГСП, претплата за библиотеку и Интернет, свота новца се удвостручи.

Недовољно места у дому

Последњи студентски дом у Београду је изграђен давне 1978. године. Сваке године за домове конкурише многоструко више студената него што има кревета.

Трошкови живота када изнајмљујете стан расту најмање дупло.

За мале станове у деловима града удаљеним од центра потребно је издвојити од 150 до 200 евра месечно, а за двособан стан од 200 до 300 евра. Колико им време дозволи, студенти се за додатне финансије сналазе на разне начине.

Стојан Лончаревић из Савеза студената Београда каже да се студенти углавном сналазе тако што раде привремене послове преко Студентских задруга. Финансијски живот студената у престоници могу да олакшају разни попусти који су, према многима, недовољни.

Лончаревић каже да постоје одређени попусти, које омогућавају студентске картице, али да су ти попусти веома мали.

С обзиром на то да један студент, без школарине и књига, у Београду годишње кошта родитеље скоро 5.000 евра, многи од њих опредељују се за задуживање код банака. Скоро све банке имају посебне услове за студенте. У зависности од банке, услови су различити, а за додатне студентске погодности потребнан је доказ о студирању.

РТС

Đaci jedne beogradske škole

BEOGRAD – Svaki peti osnovac ili srednjoškolac u Beogradu ima loše telesno držanje, a 24 odsto đaka ima i deformitete stopala, pokazala je analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Kako se navodi u saopštenju Gradski zavod redovno vrši sistematske preglede Beogradskih srednjoškolaca i osnovaca, a analiza i statistika su urađeni na osnovu desetogodišnjih rezultata tih pregleda.

Podaci pokazuju i da skoro 5.000 učenika u osnovnim i srednjim školama, tačnije 7,9 odsto njih, ima neku od smetnji vida ili pokretljivosti oka.

U protekloj deceniji beleže se i sve učestalija alergijska oboljenja među školskom decom, sa porastom od 2,93 odsto u školskoj 1999/2000. do gotovo duplo veće zastupljenosti od 4,76 odsto u školskoj 2009/2010.godini. Od alergija pati 6,7 odsto srednjoškolaca i 3,74 odsto osnovaca.

Zapaža se i porast broja one dece koja imaju smetnje u govoru. Među osnovcima je 2,36 odsto takvih đaka, a među srednjoškolcima 0,66 procenata.

Iz godine u godinu, broj dece sa govornim smetnjama diskretno raste. U 2000. ove smetnje imalo je 1,38 odsto, dok su, prema poslednjim podacima iz 2010. godine, govorne mane zastupljene kod 1,78 odsto, odnosno skoro 1.500 beograskih školaraca.

Tanjug

Na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta 27. septembra inovirani programi za gimnazije: Zoran Kostić i Desanka Radunović

Predlog inoviranih gimnazijskih programa na idućoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Ipak promene u gimnazijama

Beograd – Ministarstvo prosvete i nauke obratilo se Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) sa molbom da tokom septembra održi hitnu raspravu o inoviranim programima za gimnazije i usvoji inovirane programe za one predmete za koje NPS smatra da su u celosti ili sa izvesnim datim korekcijama, bolji od programa koji su trenutno u upotrebi. Za predmete za koje se ne budu usvojili inovirani programi, važiće programi koji su trenutno u upotrebi – kaže za Danas Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.

On dodaje da će na isti način NPS u oktobru razmatrati i inovirane programe za ostale srednje škole, nakon čega će Ministarstvo uputiti odgovarajuće objašnjenje školama koje se odnosi na te programe.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović potvrdila je za Danas da će inovirani programi za gimnazije biti na dnevnom redu naredne sednice Saveta, planirane za 27. septembar. Ona ističe da je na prošlonedeljnom sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete dogovoreno da NPS razmatra inovirane programe najpre za gimnazije, a potom i za srednje stručne škole u oktobru, ali da to ne znači da će ti programi biti usvojeni u celini.

– Ukoliko članovi NPS-a procene da predložene izmene gimnazijskog programa za neke predmete nisu dovoljno dobro urađene i da bi njihovo usvajanje proizvelo više štete nego koristi, takve programe nećemo prihvatiti već će ostati da važe stari programi. Inovirani programi za gimnazije koje NPS bude usvojio važiće dve školske godine, što je period u kome bi trebalo da bude urađena celovita reforma gimnazija – objašnjava Radunovićeva.

Na dnevnom redu iduće sednice NPS-a biće i nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, koji su još prošle godine prevedeni u redovan obrazovni sistem. Međutim, programi za pet ogleda – poslovni, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar, za koje je bilo najavljeno da će od ove godine biti prevedeni u redovan sistem, ipak će sačekati narednu školsku godinu.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da je prošle nedelje Ministarstvo prosvete i nauke prosledilo plan i nastavne programe za pet oglednih profila NPS-u i Savetu za stručno obrazovanje, a da će tokom ove nedelje „biti obavljen razgovor sa predsednikom Saveta za srednje stručno obrazovanje i njegovim saradnicima, kada će biti definisani rokovi i procedure u vezi sa uvođenjem oglednih profila u redovan sistem“.

– Ovih pet profila će, nakon predviđenih procedura, blagovremeno biti spremni za ulazak u sistem od naredne školske godine. To znači da će škole imati dovoljno vremena da ove izmene unesu u svoje školske programe po objavljivanju u Prosvetnom glasniku, kao i da će škole koje nisu bile u ogledu, biti blagovremeno pripremljene za prihvatanje novih planova i programa – ističe Kostić.

Standardi pa reforme

Podsetimo, većina članova NPS-a na sednici početkom jula nije želela da razmatra predlog izmena gimnazijskih programa, koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tada je prevladalo mišljenje da programe ne treba menjati na brzinu, da treba sačekati da se prvo donesu standardi postignuća učenika i na osnovu njih novi planovi i programi za gimnazije.

Danas

Roditelji sa troje i više dece u Pranjanima osnovali udruženje kao putokaz ostalima kako se selo spasava od izumiranja

Dragana i Milan Tomović sa svojom četvorkom

Pranjani – Na Veliku Gospojinu (28. avgust) majke i očevi u najvećem selu gornjomilanovačke opštine, oni sa troje i više dece, osnovaše udruženje „Ponos“. Za sada je učlanjeno 58 bračnih drugova sa više od stotinu dece, a biće ih i još, polako se pridružuju i iz susednih sela. To je bio odgovor Pranjanaca na jalovo predizborno busanje u prsa prvoboraca protiv „bele kuge“.

– Šta da vam pričam, i sami znate: poljoprivreda u selima je na starcima, škole se, jedna za drugom, gase. Osnovali smo ovo udruženje da podstaknemo sadašnje i buduće bračne parove da rađaju decu. Bez podmlatka se selo ne može sačuvati, džaba divne kuće, velika imanja i sva mehanizacija za obradu zemlje. Pranjani svakako nisu ugroženo selo, evo nas deset školskih drugova imamo po troje ili četvoro dece, svi zajedno više od 40 naslednika. Akciju treba voditi dok se ima sa kime i sa čime, kasno je kad u selu ostane mladih koliko prsta na jednoj ruci – kaže predsednik „Ponosa“ Radovin Veselinović, koji sa suprugom Snežanom ima dva sina prvaka i petogodišnju kćerku; tako je za sada, jer Veselinovići razmišljaju ozbiljno da Savu, Nikolu i Milicu obraduju sestrom ili bratom. Snežana svečano obećava: „Tri nije konačan broj“.

Kada je sinu bilo 14, a kćerki 12 godina, Konstantin Stanojević i njegova supruga su dobili još jednu kćerku.

– Drugačije se živi kad je malo dete u kući, drugačija atmosfera, drugačiji smo i mi. Maloj su dve godine, stariji već srednjoškolci, ali su nam postali bliži i privrženiji zahvaljujući sestrici. Reklo bi se da porodica prisnije živi, da se emotivna veza među članovima pojačala – opisuje Konstantin svoju porodicu nakon trećeg deteta.

Članovi „Ponosa“ su i Dragana i Milan Tomović iz Koštunića. Uslove za članstvo (tri kćerke: Natalija, Sofija i Krstina) imaju već od pre osam godina, a ovoga leta su i „overili“ četvrtim detetom, sinom Vasilijem. I Milanov brat Milorad ima troje dece. Kad je Dragana sa bebom stigla iz porodilišta kući, svekar Stanko je „odrešio kesu“: u dvorištu ju je dočekao poklon – automobil, mašnom uvezani crveni „lupo 1.4 TDI“.

– Imućan sam čovek, ali sve to bogatstvo nije ni blizu bogatstva koje sam stekao rađanjem unučadi. I ja imam troje dece, a od dva sina i kćerke imam devetoro unučića. Verovatno je tu kraj, mada je sve u božjim rukama, ali zar je to malo. Nije malo, ali da ih je još devetoro, ne bi bilo previše. A što se auta tiče, snaha Dragana je to više nego zaslužila: završila je srednju školu, ali nije tražila mladoženju i posao u gradu, udala se u selo i rodila četvoro dece; zar ona nije istinski borac protiv „bele kuge“ – kaže Stanko Tomović.

U udruženju „Ponos“ planiraju da osnuju fond za pomoć porodicama koje imaju više dece, a slabijeg su imovnog stanja ili imaju bolesno dete. Na to ih obavezuje, kaže predsednik Veselinović, Velika Gospojina, zaštitnica žena i majki, koju su uzeli za svoj praznik.

Pranjani su se svojevremeno pročuli po „Bekrijadi“ koju već deceniju organizuju uoči velikog posta (vaskršnjeg). Takmiče se ljudi ko će više da popije ljute šljivove prepečenice, a da se ne strovali pod astal! Evo prilike da izađu na bolji glas: više od 50 porodica u varošici ima po troje i više dece, a u nekim zaseocima takva je svaka druga kuća. U opštini su 62 sela, a ni u jednom nije 1. septembra toliko novih đaka pošlo u školu kao u Pranjanima – 43 prvačića. Udruženje „Ponos“ će učiniti sve da beba bude više, pa tako i više prvačića.

Boško Lomović

Šta će joj diploma – Skandal na Visokoj poslovnoj školi u Čačku

Ružica Mrkalj iz Pećinaca radila je pet godina kao generalni menadžer Visoke poslovne škole u Čačku (VPŠ), iako ima završenu samo osnovnu školu.

Ne priznaje … Ružica Mrkalj

Protiv Ružice Mrkalj, koja je u međuvremenu otišla na bolovanje, Osnovno javno tužilaštvo u Čačku podnelo je krivičnu prijavu u koju je Press imao uvid (broj KU – 358/11) zbog falsifikovanja diplome srednje i više škole.

Kinjila studente

– Na doškolovavanju u našoj školi bili su policajci koji su nam ispričali da tužilaštvo vodi postupak protiv menadžerke Ružice Mrkalj. Odlučili smo da od policije zatražimo zvaničnu informaciju o tome i 15 dana kasnije stigao nam je dopis u kojem nam je potvrđeno da je Osnovno javno tužilaštvo u Čačku podiglo krivičnu prijavu protiv nje zbog falsifikovanja isprave – ispričali su za Press predstavnici Studentskog parlamenta VPŠ u Čačku.

Studenti kažu i da ih je Ružica Mrkalj neprestano kinjila i maltretirala:

– Ona je odbijala da izdaje uverenja o položenim ispitima, kao i originale dokumenata kako bi sprečila prelazak studenata na drugi fakultet. Tom odlukom bili su pogođeni i studenti kojima su dokumenta bila potrebna zbog zaposlenja, vize i slično. Zato smo u decembru prošle godine stupili u štrajk, a jedan naš zahtev odnosio se na smenu Ružice Mrkalj.

Mrkaljeva: Neko mi smešta

Ružica Mrkalj za Press tvrdi da je završila Srednju medicinsku školu u Karlovcu, u Hrvatskoj.

– Da bih mogla da budem menadžer, završila sam i Visoku poslovnu školu u Čačku, pre nego što sam se zaposlila tamo kao generalni menadžer. Istraga se ne vodi protiv mene, ali ne mogu da vam otkrivam šta je u pitanju. Samo ću reći da sam previše čačkala tamo gde ne treba i sada mi se svete – ističe Mrkaljeva.

Direktor VPŠ u Čačku Nikola Bračika kaže za Press da je Ružici Mrkalj krajem jula uručen otkaz i objašnjava kako se dogodilo da bez srednje škole postane generalni menadžer:

Izbeglica iz Hrvatske

– Mrkaljeva je kod nas došla kao izbeglica iz Hrvatske. Imala je dokumenta na osnovu kojih je upisala i potom završila Visoku poslovnu školu u Čačku. U međuvremenu, nastavila je školovanje na Privrednoj akademiji u Novom Sadu i negde u aprilu ove godine mi je pokazala uverenje o diplomiranju, gde stoji da je diplomirani pravnik. Posle toga sam saznao da je protiv nje podneta prijava zbog falsifikovanja diploma. Policija je dolazila kod nas, pregledali su njen dosije, ali nisu našli nikakve falsifikate. Sve što su zatekli kod nas je regularno – tvrdi Bračika.

Direktor potvrđuje da je Ružica Mrkalj u njihovoj školi radila pet godina, sa kraćim prekidom.

– S obzirom na krivičnu prijavu, ali i na činjenicu da nismo bili zadovoljni kako je obavljala posao, postigli smo dogovor o sporazumnom prekidu radnog odnosa. Međutim, Ružica Mrkalj je iskoristila svoje zakonsko pravo na godišnji odmor, a potom je otvorila bolovanje. Očekujemo da uskoro dođe po radnu knjižicu – ističe Bračika.

Violeta Nedeljković, Beograd

Vukova kuća u Tršiću danas

U Loznici danas počinju sedmodnevni programi 77. Vukovog sabora, a tu najstariju tradicionalnu manifestaciju posvećenu velikanu naše kulture Vuku Karadžiću otvoriće ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Prvim u nizu programa, pod nazivom “Moj grad“, biće predstavljen Kragujevac, a tom prilikom u Vukovom domu kulture prigodnu reč imaće gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i predsednik Skupštine grada Kragujevca i narodni poslanik Saša Milenić.

U Centru za kulturu “Vuk Karadzić“ u Loznici Tanjugu je rečeno da se u okviru tog programskog ciklusa svake godine prikazuje grad iz nase zemlje ili iz inostranstva, koji je na određen način „povezan“ sa Vukovim životom i njegovim pregalaštvom.

Lozničanima će danas najpre da budu približena turistička obeležja Kragujevca, a potom će da bude otvorena dokumentarna izložba fortografija kragujevačkog Foto kluba “Apolo“ pod nazivom “Zavičaj moderne Srbije“.

Potom sledi predstavljanje knjiga Izdavačke kuće “Koraci“, a centalni deo umetničkog programa predstavljaće nastup Knjaževsko-srpskog teatra koji će da izvede pozorišnu predstavu “Djavo i mala gospođa“ čiji je autor Djorđe Milisavljević, a reditelj Žanko Tomić.

Posle toga, svakodnevno će da se odvijaju programi kojima će da bude predstavljena Matica srpska, Vukova zadužbina, Institut za književnost i umetnost i Etnografski muzej, uslediće podsećanje na 200 godina od smrti našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića i niz drugih raznovrsnih sadržaja.

Kao i do sada, završni program će da bude izveden u Tršiću, a biće u znaku obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću.

Besedu na Vukovom saboru, čiji se centralni program odvija na otvorenoj pozornici u dolini rečice Zzeravije, prvi put će da održi stranac, profesorka na Univerzitetu u Haleu, slavista i književni prevodilac Angela Rihter.

Popodnevni saborski program, pod naslovom „Uđi u ovo polje – svedočanstva sa Kosova i Metohije“, prirediće Ansambl “Kolo“ iz Beograda.

Programi Vukovog sabora, koji su 1933. godine utemljili žitelji Jadra i Podrinja, uz podršku istaknutih pojedinaca i značajnih naučnih i drugih institucija toga vremena, trajaće do 18. septembra, kao i do sada bezmalo u celosti u Loznici i u Tršiću, a delom i u Beogradu.

Ovogodišnji, 77. po redu Vukov sabor organizuje Centar za kulturu “Vuk Karadzić“ iz Loznice, uz podršku Ministrstva kulture, informisanja i informacionog društva i domaćina – grada Loznice.

TANJUG

Projekat „Udžbenici na poklon“ izazvao nedoumice kod roditelja i izdavača. Đaci su morali da dokupe radne sveske i knjige za najmanje 2.000 dinarа

PRVOG septembra je još jednom potvrđeno da je besplatno obrazovanje u našem društvu i dalje mit. U to su se uverili roditelji koji su, uz udžbenike koje su njihovoj deci poklonili Ministarstvo prosvete i grad Beograd, morali da dodaju između dve i sedam hiljada dinara. Toliko su koštale radne sveske i udžbenici za strane jezike, koji nisu bili uključeni u besplatni komplet.

Tako je jedna dobra ideja, u početku apsolutno prihvaćena, postala predmet rasprava, pa čak i negodovanja, naročito roditelja, kojima je u suštini trebalo najviše da pomogne.

A odmotavanje klupka sa problemima i dilemama počelo je čim su učenici seli u klupe. Da li su udžbenici poklonjeni ili pozajmljeni? Kako se dogodilo da mame i tate sada moraju da izdvoje istu količinu novca ili čak i više, nego prethodne godine, kada su sami kupovali udžbenike? Ko i na koji način određuje da je knjiga neupotrebljiva za sledeću generaciju i da roditelj mora kupiti novu? Odakle će đaci obnavljati gradivo i učiti za malu maturu, ako knjige moraju da vrate?

Gordana Knežević-Orlić, direktorka izdavačke kuće „Klet“, smatra da su roditelji obmanuti i tvrdi da deca nisu dobila besplatne udžbenike, već su oni praktično pozajmljeni od škole.

– Ako ih oštete i ispišu, roditelji će morati da plate punu cenu udžbenika – podseća Orlićeva. – Samo radne sveske od prvog do trećeg razreda su zaista poklon za učenike i ne moraju da ih vraćaju.

Ova izdavačka kuća je čak započela kampanju „S dobrim udžbenikom do znanja“ i pozvala roditelje da kupe knjige, da bi deca mogla da podvlače rečenice u njima.

Na spisku besplatnih knjiga našle samo osnovne – čitanka, udžbenik iz matematike, „Svet oko nas“.

-Cena kompleta koji je platila država je za đaka prvaka 2.700, a za treći razred 4.010 dinara – kaže Ivan Perić, urednik u izdavačkoj kući „Klet“ i roditelj dvoje osnovaca. – Knjige koje sam dokupio samo za treći razred platio sam 3.980 dinara.

FINSKA ZA PRIMER

KONCEPT besplatnih udžbenika već dugo se primenjuje u mnogim evropskim zemljama. U Finskoj je osim svih knjiga, đacima obezbeđena užina, a država im plaća socijalno i zdravstveno osiguranje. Njihovi učenici godinama su u samom vrhu po rezultatima na PISA testovima. A Finska je ipak – Finska.

Bojana Selaković, iz udruženja „Roditelj“, nije jedina koja se pita kako se dogodilo da je lane za ceo komplet bilo potrebno isto novca, kao ove godine samo za dokupljene knjige (radne sveske i strani jezik). Da li su knjige poskupele ili su se nastavnici „zaneli“, pa traže obimniju literaturu nego prethodne godine?

U beogradskoj OŠ „Branislav Nušić“ roditelji su morali da dokupe čak 12 knjiga za šesti razred!

Jelena Ivanović, iz Zavoda za izdavanje udžbenika kaže da je istina da su udžbenici skuplji nego pre godinu dana, ali da to nije neka drastična razlika, jer im je cena porasla za 12 odsto.

– Roditeljima je ipak lakše, jer sada daju do sedam hiljada dinara za radne sveske i strani jezik – smatra Ivanovićeva. – Da nisu dobili pomoć morali bi da izdvoje i po 10.000 dinara.

Mnogi roditelji ne znaju da li je uzimanje „besplatnih udžbenika“ obavezno ili ne. U Ministarstvu prosvete kažu da nije i da mame i tate koje ne žele, ne moraju da uzmu knjige, a oni koji ih „zaduže“ potpisaće revers.

Bilo je slučajeva i da su roditelji, uz dobijene udžbenike, kupovali duplikate koje će deca koristiti kod kuće i u kojima će moći da pišu. Problem je, međutim, i što škole nisu obezbedile ormariće u kojima bi stajale knjige koje ostaju u učionici.

KOMISIJA “MERI“ OŠTEĆENjA

MINISTARSTVO prosvete poslalo je dopis školama sa objašnjenjem šta se smatra oštećenom knjigom, koju će roditelji morati da plate. To je udžbenik „koji nije celovit (nedostaje deo teksta ili list) ili je obeležen na mestu koje nije predviđeno za obeležavanje ili je obeležen na mestu koje je predviđeno za obeležavanje, ali tako da nije moguće brisanje i upotreba istog udžbenika za narednu generaciju, ili je oštećen na neki drugi način tako da nije moguće učiti iz njega, odnosno nije upotrebljiv za sledeću generaciju“!? Direktor škole će formirati Komisiju od tri člana, za procenu stepena oštećenja udžbenika.

„Večernje novosti“

Visoka škola za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca ove godine proslavlja 140 rođendan

Učenje kroz igru

Aleksinac – Ujutro na ista vrata ulaze i profesori, i studenti, i roditelji s mališanima. U dvorištu su skulpture, diplomski i magistarski radovi studenata kojima se igraju deca iz kraja. A iza škole, na vrhu brda je top, zaostao posle gašenja obližnjeg garnizona. Profesori u šali pričaju da su kolegama iz Komisije za akreditaciju, koji su nedavno obilazili školu, na odlasku rekli: – Top je okrenut ka auto-putu, pa vi vidite kakav ćete izveštaj da predate.

Šalu na stranu, ali zaposleni Visoke škole za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca najmanje treba da strepe od nalaza Komisije za akreditaciju koja je ove godine krenula u redovnu kontrolu visokih škola po Srbiji. Imaju dovoljno kvadrata, studenata i profesora, čak i više nego što je potrebno po standardima, ove godine slave 140 godina postojanja i nisu samo po tome jedinstveni u Srbiji.

Direktor, profesor dr Stojan Obradović, pesnik je čija je specijalnost filozofija fizike. Iako se njegovih pet radova nalazi u biblioteci NASA, na prvi pogled se vidi da je reč o skromnom profesoru, starog kova, koji domaćinski raspolaže s to malo para koliko škola zaradi od studenata (školarina je jedna od najnižih u Srbiji), jer drugih prihoda nema. Odmah je stavljen crep umesto krova od lima koji je nedavna oluja odnela, škola je okrečena u nijanse plave i ljubičaste boje za šta je bio zadužen profesor likovnog, na zidovima su slike, ali i diplome i fotografije, istorijski vredna dokumenta koja svedoče o počecima obrazovanja učitelja u Srba: ukaz o premeštanju škole iz Beograda u Aleksinac 1896. godine, fotografija prve generacije Učiteljske škole tri godine kasnije, ukaz o dodeli Kraljevskog ordena Svetog Save drugog reda 1939. godine…

Obilazimo i biblioteku sa 30.000 knjiga i šest legata koju koriste profesori i s drugih fakulteta, a bibliotekarka Snežana Đorđević nam pokazuje najveće blago – originalni časopis „Karadžić“ i to sve brojeve od 1899. do 1903. godine.

Direktor nam pokazuje amfiteatar u kojem profesori drže predavanja tako što zakače bubicu na košulju, dodaje da su imali „pametnu tablu” pre Matematičke gimnazije u Beogradu i vodi nas u muzički kabinet s dvadesetak harmonika, klavirom i muzičkom tablom. Svojevremeno su imali i jednu provalu i to u toku dana – ukradena je harmonika vredna šest hiljada maraka, posle čega je pojačan video-nadzor u školi.

– Ja i s kompjutera od kuće mogu da pratim sve što se dešava u školi, koja je otvorena od osam do osam, radimo i subotom i nedeljom. Imamo oko 500, uglavnom studentkinja iz čak 47 gradova, dolaze nam čak i iz mesta koje imaju učiteljske škole i fakultete. Neki od njih su zaposleni, neki roditelji – priča dr Stojanović.

Njegov broj mobilnog telefona je na sajtu škole, dostupan i studentima, i profesorima, i novinarima. Studentske radove prima i brzom poštom i odgovara u roku od 24 časa, dokazujući da se u Srbiji stvara neka nova generacija profesora koja pokazuje da je moguće uskladiti i Bolonju i tradiciju.

On svaki dan dolazi iz Prokuplja, što nije neobično, jer imaju profesore koji takođe putuju iz Beograda, Niša, Vranja, Sokobanje…

Jedan od njih je i dr Milutin Đuričković iz Zemuna, predsednik Saveta škole, pesnik s nekoliko objavljenih knjiga, koji se stara da školu ne zaobiđu poznata imena naše književnosti.

Zbog nas je nakratko prekinuo ispit. Biljana, Vladimir, Ana, Tijana, Mariana, Miljana i Aleksandra su studenti koje zatičemo ispred amfiteatra u kojem se polaže književnost za decu. Kažu da su se za ovaj poziv odlučili pre svega zbog ljubavi prema deci.

– Studije nisu dosadne, učimo sve ono što će nam kasnije zatrebati, a imamo praksu i u vrtiću koji je na nekoliko koraka odavde. Gradivo nije zahtevno, ostaje nam dosta vremena i za izlaske – pričaju budući vaspitači.

„Jedini koji se zapošljavaju jesu vaspitači“, sa osmehom kaže direktor i navodi gde sve mogu da rade po dobijanju diplome – predškolske ustanove, vrtići, privatni i državni, kao i privatno davanje časova što je sve češći slučaj, naročito s decom ministara i poznatih ličnosti.

– Dobro je da ste se setili i nas iz provincije – sa osmehom nas dočekuju u vrtiću „Lane“ koji se nalazi desno od centralnog hola škole. Dvadesetak glava se okreće ka nama i u horu se čuje „Dobar dan“. Mališane nakratko prekidamo u igri, a potom počinje ručak – riba, pire krompir i kupus. Posle toga – spavanje. Direktor nam kaže da se ovde sve uči uz igru, a cilj je da deca steknu radne i higijenske navike.

Ova škola jedina u Srbiji ima i specijalističke studije za dramsko vaspitanje, za sada sa samo 25 studenata, iako je interesovanje mnogo veće.

Domar škole Dragan Ilić pokazuje nam studentskih, ali i svojih ruku delo u dvorištu škole – fontanu, česme u obliku pečurki, drveni vozić za igru.

Ima li nešto što ne valja, pitamo „pesničko rukovodstvo“ škole, dok sa brda na čijem vrhu je škola, puca pogled na Aleksinac. „Međunarodna saradnja“, odgovara direktor, što je bila i zamerka Komisije za akreditaciju. Pošto će po izmenama zakona uskoro i visoke škole moći da školuju mastere, a što opet podrazumeva i mobilnost studenata po celom evropskom akademskom prostoru, škola će proširiti saradnju na slične ustanove u Evropskoj uniji. Ovih dana se počinje sa Slovenijom i Češkom.

Sandra Gucijan