Šta nam pravite od dece

Na završnom ispitu osnovaca đaci rešavali skandalozno lake zadatke, od kojih pojedini nisu ni za prvi osnovne. Nema mesta za sve koji bi da upišu neku prestižnu školu

BEOGRAD – Učinili im medveđu uslugu.

Laki zadaci na završnom ispitu osnovnih škola i dozvoljeno prepisivanja u pojedinim odeljenjima krivi su za pometnju koja je nastala posle objavljivanja rezultata! Kako je mnogo đaka osvojilo veliki broj bodova, trenutno nema dovoljno mesta za sve one koji bi da se upišu u neku od prestižnih srednjih škola.

– Neka od pitanja na testu bila su takva da sam se zapitala da li mi je dete u proteklih osam godina pohađalo specijalnu školu – rekla nam je majka Miloša P., koja je juče otišla da ga upiše u Elektrotehničku školu. Prema njenim rečima, u učionici u kojoj je polagao malu maturu, nastavnici nisu reagovali na prepisivanje.

Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra u sektoru za srednje obrazovanje, potvrdio je da je ove godine veći broj prosečnih đaka bolje uradio prijemni, ali je rekao da supervizori nisu uočili prepisivanje. Na naše pitanje o povećanju broja mesta u pojedinim školama, Lazarević kaže:

– Nakon završenog upisnog kruga sagledaćemo stanje i potrebe učenika, pa ćemo doneti konačnu odluku.

Milka Canić, lektor i diplomirani filolog, kaže za Kurir da su zadaci iz srpskog jezika bili laki i da đaci nisu pokazali pravo znanje.

– Ministarstvo će morati da pronađe način da reši problem. I sam ministar je priznao da su zadaci bili lakši jer je ovo prvi put da se đaci upisuju u srednje škole polaganjem male mature. Tek kad ne budu postojale zbirke iz kojih se uči za prijemni i kad deca ne budu unapred znala zadatke, moći ćemo da kažemo da deca koriste svoju glavu – tvrdi ona.

A da li su testovi bili zaista laki, procenite sami.

* Zadaci iz matematike

* Zadaci iz srpskog jezika

K. Martić – S. Živković

Direktor Matematičke gimnazije: Zaprepašćen sam!

Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, kaže da je zaprepašćen pojedinim zadacima na prijemnom iz matematike, pošto potcenjuju dečje znanje i mogućnosti.

– Zadaci su bili toliko prosti da bi svako mogao da ih reši. Ovako lak prijemni ide na štetu odličnim đacima, a pomaže onim lošijim i daje im šansu da se provuku. Da su zadaci teži, to ne bi bilo moguće. Mišljenje društva matematičara Srbije i moj stav je da bi završni ispiti morali da sadrže sve nepoznate zadatke – smatra Ognjenović.

Kurir

Пријемни испит из математике за упис на Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду у првом уписном року није положило знатно више кандидата него што је то био случај претходних година.

То, као и чињеница да минимални праг знања од 14 бодова (што је, рецимо, успешно решена два и по од укупно десет задатака где сваки доноси шест бодова) нису прешли ни неки средњошколски одликаши, забринуло је руководство ФТН-а, које није седело скрштених руку, а још мање се „помирило” с оваквим резултатима. Зато су декан проф. др Илија Ћосић и продекан за наставу проф. др Илија Ковачевић (који и предаје математику на ФТН-у) обавили разговор с кандидатима који у овом року нису положили пријемни.

– У разговору с њима покушали смо да откријемо због чега су показали лошији резултат у односу на оцене које су донели из средње школе, поготово што их је доста с врло добрим, па и одличним успехом – објашњава за „Дневник” декан Ћосић. – Питали смо их да ли су били тешки задаци, или су услови полагања пријемног испита били такви? Углавном, велики број деце је као разлог свог слабог резултата на пријемном из математике навео то што су имали веома велику трему. И тако су неки због треме, неки зато што се нису снашли, пали на пријемном те нису могли бити ни рангирани за упис.

С обзиром на то да многи од ових кандидата желе да студирају баш на ФТН-у, те да је овде на неким студијским програмима преостало слободних места за други уписни рок, који почиње 1. септембра, они који то желе могу поново полагати пријемни на ФТН-у.

– Договорили смо се и предложили овој деци да ће ФТН после 20. августа организовати припремну наставу из математике, која ће бити бесплатна за ове кандидате који у првом року нису положили пријемни, а чија су документа, у договору с њима, остала у студентској служби ФТН-а за септембарски рок.

Једино што ће они у том другом року моћи да се определе само за оне студијске програме на којима има слободних места – објашњава декан.

В. Чекић

За бруцоше у Инђији бесплатан превоз

Продекан Ковачевић указује на то да ће слободних места у другом уписном року, чак и буџетских, бити понајвише на машинству, али и на основним (трогодишњим) струковним студијама, где су два студијска програма Софтверске и информационе технологије у новом Одељењу ФТН-а у Инђији (овакве будуће стручњаке одмах чека и радно место), као и Електроенергетика – обновљиви извори енергије.

Декан Ћосић наглашава да ће будући бруцоши Одељења у Инђији који живе у Новом Саду свакодневно имати бесплатан превоз до Инђије и назад.

„Дневник“

Трогодишњи образовни профили у средњим стручним школама у Србији после првог уписног круга остали су празни, а запослени у овим школама се надају да ће се после другог уписног рока у суботу ситуација бар мало поправити.

Ученицима су једино била атрактивна трогодишња занимања у угоститељско-туристичким и медицинским школама, док су за грађевинске, машинске, техничке, дрвне, али и школе осталих „природних струка“ ђаци били слабо заинтересовани. Оваква ситуација могла би да доведе и до вишка професорског кадра, упозоравају у средњим школама.- Десило се оно чега смо се плашили и на шта је упозоравала Заједница грађевинских и геодетских школа. У скоро свим школама ове струке у Србији ни десет одсто места у трогодишњим профилима није попуњено, а у првом уписном кругу боље је прошла једино Грађевинска школа Београд. Нисам против мале матуре, али овакав начин уписа и изједначавање свих ученика није добар. Ту ће нешто морати да се мења – истиче Момир Андеслић, директор Заједнице грађевинских и геодетских школа.

Како додаје, ђаци који су желели да упишу четворогодишње профиле раније су полагали квалификациони испит, док су ученици који су хтели у трогодишње школе одмах бирали занимање. Ове године, међутим, сви ученици су били обавезни да изађу на завршни испит, али пошто није било доњег прага, четворогодишњу школу је могао да упише и ђак који на малој матури не освоји ниједан поен. Андеслић каже да ће се тек у новембру видети резултати ученика у средњим школама и колико успешно могу да прате наставу.

Иако у Грађевинској школи Београд истичу да су релативно задовољни бројем ученика после првог уписног рока, доста празних клупа остало је чак и у огледним профилима. Образовни профили стаклорезац, полагач облога и кровопокривач засад су без иједног ученика.

У одељењима које школују армираче и монтере суве градње распоређено је само по два ученика. Једини нови огледни профил који је уведен ове године – техничар за одржавање објеката, желело је да упише само 11 ученика, а места има за 24.

У Грађевинско-техничкој школи у Нишу ниједан ученик није распоређен на образовне профиле тапетар-декоратер и произвођач финалних производа од дрвета. Само један ђак је у одељењу које школује монтере суве градње, а по три ученика су хтела да упишу занимања керамичар, грађевински техничар за хидроградњу и грађевински техничар за лабораторијска испитивања.

– Од 252 ученика у Техничкој школи „Змај“ колико можемо да упишемо, у првом кругу је распоређено само 103 ђака, а чак ни сви они нису дошли да се упишу. Никад лошије нисмо прошли. Ми смо школа на крају Београда и на крају Земуна и због таквог положаја многи за нас и не знају, иако имамо одличне услове за рад. Имамо више од 100 компјутера, уговоре са Галеником, Београдским електранама и другим предузећима, у којима ученици имају праксу. Наши ученици имају проходност на готово све факултете. Многи и не знају да је образовни профил техничар мехатронике који школујемо занимање будућности – каже Драган Павловић, помоћник директор Техничке школе „Змај“ у Београду.

У овој школи за мехатроничара се, међутим, определило само шест ђака, само један ученик је навео у листу жеља занимање машинбравар, а три прецизни механичар. И атрактивни четворогодишњи профили нису боље прошли – занимање машински техничар за компјутерско конструисање могло је да упише 60 ученика, а распоређено је само 20, док је техничар за компјутерско управљање у листи жеља навело 54 ђака, а места има за 90.

Неће у производна занимања

Драган Павловић, помоћник директора Техничке школе „Змај“, подсећа да је пре десет година за упис у средње стручне школе ученик требало да освоји најмање осам поена на квалификационом испиту, а 12 за гимназије, што је било добро „решето“, а све школе су имале ученике. Данас, како каже, ђаци неће у производна занимања, већ се радије опредељују за медицинске, економске школе и гимназије.

АУТОР: ВЕСНА АНДРИЋ

„Danas“

Досадашње отпремнине ометају запошљавање старијих радника

Влада Србије припрема измене Закона о раду који предвиђа, између осталог, нове олакшице за послодавце. У отпремнину би се рачунале само године проведене у једној фирми

Послодавци И би могли ускоро да у случају отказа раднику исплаћују отпремнине само за године проведене у последњој фирми, Предлог измена Закона о раду у овом делу извршиће се, како нам је речено, „у мандату ове владе“.

Досадашње обрачунавање отпремнина према свим годинама радног стажа се показало као једна од две сметње отварању нових радних места, али и запошљавању старијих радника.

Последња анкета о радној снази Републичког завода за статистику показује да је међу незапосленима највише управо искусних радника. По њиховим подацима, без посла је 649.155 људи у Србији, а чак 141.232 грађанина има између 45 и 54 година. Још 67.800 је незапослених старости између 55 и 64 године.

– Захтев да се промени обрачун отпремнинавише пута смо упућивали свим странкама и посланичким групама у Србији – објашњава Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца. – Не верујем, међутим, да постоји политичка воља да се Закон о раду мења пред изборе. Ова одредба је главни разлог што фирме избегавају да запосле људе са много година радног стажа. Уколико морају да отпусте таквог радника, износи отпремнина су огромни. С друге стране, има људи који су променили неколико предузећа и сваки пут узели отпремнину за све године. Мислим да је логично да послодавац плаћа за оне године које је радник провео код њега у фирми. Предлог за промену овог члана нашао се и у документу који смо предали Одбору за индустрију Скупштине Србије.

Уколико до измене овог члана Закона о раду заиста дође, у најнеповољнијој ситуацији би били људи који су добровољно мењали послове, али нису узимали отпремнине. Наравно, само у случају да последњем послодавцу више нису потребни. Они који би се нашли пред отказом у фирми у којој су провели све године свог радног стажа, на својој кожи не би осетили промену законске регулативе.

И УГОВОРИ ДУЖИ

Како би дошло до већег запошљавања, стручњаци ММФ предлажу и продужење рока уговора на одређено време. То би био почетак рефроме, а у другој фази би ваљало анализирати и реформисати и остала недовољно флексибилна решења на нашем тржишту рада.

С. Б.

После првог уписног круга, у средњим школама у Србији остало је слободно 13.292 места, за која ће већ данас моћи да конкурише 5.621 нераспоређени ученик, речено је у Министарству просвете и науке. Од 77.954 ученика осмог разреда, који су били у бази података, на завршни испит је изашло 76.658 ученика, а њих 72.698 је попунило листе жеља. У првом кругу у средње школе је распоређено 69.775 ученика, а 2.558 ђака је уписано у специјализоване средње школе, кажу у Министарству.

Ученици који су распоређени у првом кругу могу још данас до 15 сати да се упишу у одговарајуће средње школе, док ће нераспоређени ђаци данас од 9 до 15 сати подносити пријаве са жељама за упис у средње школе у којима је остало слободних места.

Бојан Ристић, начелник Одељења за средње стручно, опште и уметничко образовање у Министарству просвете, саветује нераспоређеним ученицима да приликом попуњавања листе жеља погледају колики је минималан број поена био потребан за упис одређених образовних профила, у школама у којима је остало слободних места. Ако ученик има већи број бодова од доњег прага, онда може ту школу да наведе у листу жеља.

Коначни распоред ђака по средњим школама у другом уписном кругу биће објављен у основним школама које су ученици завршили у суботу, а тада ће се обавити и упис примљених кандидата. Уколико неки ученик и после другог круга остане неуписан, он ће од 1. септембра моћи директно да конкурише у средњим школама, у којима нису попуњене уписне квоте, наводи Ристић .

Из Министарства просвете подсећају ученике да приликом уписа у први разред средње школе нису обавезни да плаћају такозвани ђачки динар. Они позивају ђаке и њихове родитеље да пријаве просветној инспекцији уколико нека средња школа условљава упис ученика плаћањем било какве надокнаде.

Празне клупе у техничким школама

После првог уписног круга у Београду је највише слободних места остало у техничким, грађевинским и машинским школама. Места има и у Графичкој, Хемијској, Пољопривредној и Школи за бродарство, бродоградњу и хидроградњу.

Весна Андрић

У четвртак други круг

Упис у средње школе почео је у среду, а ђацима је ове године, у просеку, било потребно бар четири бода више за жељену школу, него претходној генерацији. Тако, рецимо, у појединим гимназијама ни максималних сто бодова није било довољно за упис. У ”италијанском” одељењу Треће београдске гимназије последњи на листи има 100,98, а у природно-математичком одељењу новосадске Гимназије ”Јован Јовановић Змај” последњи примљени освојио је рекордних 113,75 бодова (изнад 100 су поени са такмичења)!

ПРОШЛИ ОНИ КОЈИ СУ ИМАЛИ НУЛА БОДОВАУКУПНО 167 ученика имало је нула бодова из математике, а 309 није урадило ниједан задатак из српског језика. Али, и за њих има места у школама где је мало интересовање.Тако се, на пример, у првом кругу нико није пријавио за смерове за полагача облога, кровопокривача и стаклоресца у Грађевинској школи.

Ученици се жале како је због лаког пријемног праг знања подигнут, па су многи добри ђаци завршили у школама које су на листи жеља ставили на зачеље. Калкулисали су бројем бодова који су прошле године били потребни за одређене смерове, па су се многи прерачунали и завршили у школама које нису желели. Тако су поједини одлични ученици са готово 80 бодова распоређени у машинске школе.

И ове године, најтраженија су била огледна одељења у туристичким, угоститељским, медицинским, правним и економским школама, као и поједине гимназије.

-Праг за упис је подигнут, јер је тест био другачији него раније, подељен по нивоима знања. Прошле године из српског су ученици просечно освојили 11,5 а ове године 13,89, а из математике је просек са 11,42 подигнут на 13 поена – објашњава Лазаревић. – У већини школа у којима је интересовање велико, потребно је више бодова него пре. Рекордер је Ваздухопловна академија, у којој је праг на смеру авиотехничара подигнут за 18 бодова у односу на прошлу годину.

Прошле године највећа гужва била је у огледном смеру за кувара београдске Угоститељско-туристичке школе, где је на једно место конкурисало седам осмака.

– Ове године интересовање је још веће, али још нисмо добили прецизан број од Министарства. Долазе нам родитељи и деца која су желела да се упишу, а нису успела. Жао ми је, али физички не можемо да примимо никога преко броја – каже Милијанко Портић, директор школе. – Последњи на листи за туристичког техничара има 91 бод, а кулинарски техничари имају између 79 и 95 поена. За кувара су била потребна минимум 73 бода.

Традиционално, огромно је интересовање и за Фармацеутско-физиотерапеутску школу, где је доњи праг за фармацеутског техничара био чак 97,48, а за физиотерапеутског четири бода мање. За банкарског службеника у Правно-пословној било је потребно 93,50, а за исти смер у Првој економској 2,5 бода више.

ДРУГИ КРУГ

ЗА 5.621 ученика који у среду нису уписани, остало је 13.292 места у другом уписном кругу. Они ће у четвртак моћи да предају нове ”листе жеља”, а у суботу ће да буду распоређени у школе које имају још слободних места.

И. МИЋЕВИЋ

Upis u trećoj beogradskoj gimnaziji(foto D.Jeremović)

Budući i ugostitelji i zdravstveni radnici uniforme za praktičnu nastavu plaćaju do 6.000 na upisu. – „Đački dinar” se i dalje traži, ali nije obavezan

Bivši osmaci hrlili su juče u gimnazije i srednje stručne škole, nestrpljivi da okončaju borbu za stolicu, napokon postanu učenici prvog razreda i, sa prebrinutom brigom, uživaju u ostatku raspusta. Manji deo najmlađe generacije srednjoškolaca nije iskoristio prvi dan upisa, procenjuju direktori škola i napominju da se prvi upisni krug završava danas. Još neupisani budući prvaci, od 8 do 15 sati, školama treba da dostave čitko popunjen obrazac za upis u prvi razred, svedočanstvo o završenoj osmoletki, uverenje o položenom završnom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih, lekarsko uverenje, potrebno za pojedine obrazovne profile, i diplome sa takmičenja.

Neizbežan trošak – i do 6.000 hiljada dinara – na samom upisu sačekao je buduće i ugostitelje i zdravstvene radnike, kao i uzimanje mera za obavezne radne uniforme, koje će nositi u toku praktične nastave. Obaveštenje da roditelji mogu priložiti 2.000 dinara, i više, za „đački dinar” – istaknuto je gotovo u svakoj školi, ali ovaj namet ne sme biti uslov za upis.

– Nema redova ni čekanja. Još ne verujem da sam „za dlaku” ostvario želju i upisao ogledno odeljenje administratora računarskih mreža, sa ukupno 97,5 bodova, a poslednji primljen prvak imao je 97 poena – radovao se Stefan Stanišić, od juče đak prvak Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” u Beogradu.

Najmlađom generacijom „Tesle” i jagmom za mesto predavači su prezadovoljni, a direktorka Rada Kamban ističe da je, u poređenju sa prethodnim godinama, za 14 poena viši minimalan broj bodova za upis i da je svim primljenim prvacima ova škola bila prva ili druga želja. Slično je u Tehničkoj školi u Čačku, gde je juče upisano 90 prvaka, a najtraženiji smerovi su elektrotehničar računara i arhitektonski tehničar.

Slobodnih mesta nije ostalo u Trećoj beogradskoj gimnaziji, koja je i ove godine u vrhu liste škola koje je najteže upisati. U matematički smer primila je 120 prvaka, među kojima je najlošiji osvojio 98,48 poena. Poslednji, 93. na listi, za upis u društveni smer ima 97,5 bodova.

– Najteže je bilo upisati dvojezično odeljenje za italijanski jezik. Od 23primljena đaka, prvi je zavredeo 125,5, a poslednji 100,98 bodova. Sa ukupno 114,25 poena, među prvim sam gimnazijalcima italijanskog odeljenja Treće gimnazije – kaže Marija Mihajlović.

Sva mesta su popunjena u po tri odeljenja matematičkog i jezičkog smera i u jednom odeljenju sportskog odseka Užičke gimnazije. Najveća konkurencija bila je na prirodnom smeru, gde je upisni prag 89 bodova. Poslednji prvak na društvenom smeru ima 88,12 poena.

– Nismo to očekivali, jer je ranijih godina bilo obrnuto i uveliko u korist „društvenjaka”. Upisaćemo dosta dobru decu – kazao je Saša Stanojević, profesor Užičke gimnazije i član upisne komisije, komentarišući da nije bilo gužve ni problema.

Osim gimnazijskih smerova, ekonomski, pravno-birotehnički i medicinski smerovi i ove godine su među najtraženijima.

– Iako najviše prvaka Prva ekonomska škola u Beogradu prima u smeru ekonomski tehničar, sa 92,16 bodova nisam lako uspela da zauzmem mesto – kazala je Milica Stojiljković, koja je na školovanje došla iz okoline Prokuplja.

Babički smer u Medicinskoj školi „Beograd” bio je četvrta želja Nine Marković, koja ne namerava da se prebaci na neki drugi smer, svesna da ginekološko-akušerske sestre uvek nedostaju kod nas i u svetu.

– Naručila sam uniformu koja košta 1.900 dinara. Kupila sam i komplet udžbenika za prvi razred za 8.300 dinara – pohvalila se buduća babica.

Za radnu uniformu, na upisu, prvaci u smerovima kulinarski tehničar, kuvar i poslastičar, u beogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi morali su da izdvoje 3.800 dinara. Njihovi vršnjaci primljeni u odeljenja ugostiteljskih tehničara i konobara za teget pantalone i prsluk, belu košulju ili bluzu i leptir mašnu, za dečake, odnosno ešarpu, za devojčice, izdvajaju 6.000 dinara.

Najprijemčiviji smerovi najmlađoj generaciji istoimene škole u Nišu bili su kulinarski i turistički tehničar.

– Tri odeljenja budućih kuvara nedovoljno je da primimo sve zainteresovane. Pokušavaju roditelji, mole da se proširi lista da bi deca mogla da ostvare prvu želju i postanu đaci kulinarskog smera, ali nemamo mesta – objasnila je Ljiljana Stojanović, direktorka niške Ugostiteljsko-turističke škole.

——————————————————————

Drugi upisni krug

Bivši osnovci koji posle prvog upisnog kruga u prvi razred srednje škole ostanu neraspoređeni danas treba da popune nove liste željenih škola, vodeći računa da to budu kuće znanja u kojima je ostalo mesta. Informacije o slobodnim mestima dostupne su nasajtu www.upis.mp.gov.rs, a raspoređivanje učenika po školama i smerovima u drugom upisnom krugu obaviće se 16. jula.

Milenija Simić Miladinović

ISTRAŽUJEMO Kako najlakše do dobrog posla

BEOGRAD – Oko 50.000 ljudi sa fakultetskom diplomom se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje. Računajući dužinu vremena koju provedu čekajući na posao, ali i na početne plate koje ih čekaju na prvom radnom mestu, trenutno su najmanje perspektivni Stomatološki i Arhitektonski fakultet, na kojima su i najveće školarine na Beogradskom univerzitetu. S druge strane dilomirani farmaceuti i diplomirani inženjeri Fakulteta organizacionih nauka brzo dolaze do posla i imaju veoma pristojne plate.

Farmaceuti se zapošljavaju u roku od šest meseci

Godišnja školarina na Stomatološkom fakultetu iznosi 220.000 dinara, a na Arhitektonskom 240.000 dinara. S obzirom na to da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina, logična je pretpostavka da će prosečan student bar dva puta platiti ovu školarinu tokom studija. Tako, na primer, diplomirani stomatolog 4.500 evra koje je dao za školarinu tokom studiranja, kroz platu će u svojoj struci moći da zaradi tek za šest do sedam godina od preuzimanja diplome. Na evidenciji biroa rada stomatolozi posao čekaju oko četiri godine, a i kad se zaposle u početku zarađuju vrlo skromno.

– Odradila sam staž koji nije plaćen u domu zdravlja, ali i na to sam čekala skoro godinu dana. Posle toga sam pauzirala još pola godine i sada radim kod privatnika, pošto nemam novca da otvorim svoju ordinaciju. Radim na procenat i kada najviše imam posla mogu mesečno da zaradim od 200 do 300 evra. Bila sam relativno dobar student i završila sam fakultet za osam godina – kaže za “Blic” Milena P. (32) iz Beograda.

Ivan Jovanović