U osnovnim školama jutros su objavljeni preliminarni rezultati završnog ispita za osmake, a oni koji imaju primedbe na broj bodova mogu od 8.00 časova uložiti prigovor školskoj ispitnoj komisiji.

Žalba se podnosi isključivo u pisanoj formi, na obrascu koji se dobija u školi i može se predati do 16.00 časova. Školska komisija odmah rešava o prigovoru i odgovor takođe daje u pisanoj formi. Oni koji i dalje budu smatrali da su oštećeni, mogu u cetvrtak, 30. juna podneti prigovor okružnoj upisnoj komisiji, ali samo ako su se pre toga žalili školskoj komisiji.

Okružnoj komisiji se uz prigovor šalje i odgovor prvostepene školske komisije. Od četvrtka posle podne formira se centralna baza podataka, a konačni rezultati male mature biće objavljeni 3. jula.

Na završnom ispitu, kojim se zaokružuje osnovnoškolsko obrazovanje, može se osvojiti najviše 40 poena, po 20 bodova iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike, ali se u srednju školu mogu upisati i oni koji na maloj maturi nisu osvojili nijedan bod.

Četvrtog i 5. jula predaju se liste od 20 želja sa odabranim školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima, a upis u prvom krugu završava se 13. i 14. jula. Drugi ciklus upisa trajaće do 14. do 16. jula, a ove godine je za 80.000 osmaka predviđeno oko 86.000 mesta u više od 500 srednjih škola.

Na fakultetima u Srbiji još danas traju prijemni ispiti za upis nove generacije studenata i kandidati polažu programske sadržaje koji su izučavani u četvorogodišnjoj srednjoj školi, u struci za koju konkurišu.

Na fakultetima Univerziteta u Beoradu rezultati prijemnih biće objavljeni 30. juna, potom slede primedbe i rokovi za žalbu, a konačne rang liste biće objavljene 4. jula.

Upis počinje od 6. jula i mora biti završen do 15. jula, a konkursna pravila predvidjaju da kandidat koji je stekao pravo upisa, ukoliko odredjenog dana ne bude na fakultetu prisutan na prozivci, gubi pravo upisa i umesto njega biće primljen sledeći kandidat sa konačne rang liste.

Kandidati će biti rangirani na osnovu uspeha iz srednje škole i rezultata sa prijemnog ispita.

Ukoliko je kandidat nezadovoljan mestom na rang listi, može uložiti žalbu dekanu fakulteta, odnosno Savetu fakulteta, kao drugostepenoj instanci.

Maksimalan broj poena koji kandidat može da osvoji je 100, uspeh iz srednje škole „nosi“ najviše 40 bodova, dok se na prijemnom ispitu može prikupiti do 60 poena, odnosno 80 bodova za kandidate na ispitu za proveru skolonosti i sposobnosti na ustanovama iz polja umetnosti.

TANJUG

Poklon „Po­li­ti­ke” AD i Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke najboljima – al­bum „Zna­me­ni­te lič­no­sti Sr­bi­je”

Blago Beograda oličeno u 281 đaku zavidno bogatom znanjem ispunilo je juče Stari dvor. Učenici generacije prestoničkih osnovnih i srednjih škola bili su gosti tradicionalnog prijema kojim se obeležava kraj školske godine i nagrađuju najuspešniji školarci. Najbolji srednjoškolci dobili su laptop računare. Osnovcima su podeljeni Pravopisni rečnik srpskog jezika i Veliki rečnik stranih reči i izraza. Posebno priznanje od „Politike” AD i Ministarstva prosvete i nauke koje će biti uručeno svim učenicima generacije u školama Srbije dobili su i beogradski đaci. Poklon čine album „Znamenite ličnosti Srbije” – zbirka od 25 kovanica sa likovima državnika, naučnika, svetitelja i umetnika koji su u srpskoj istoriji ostavili neizbrisiv trag, i knjiga sa biografijama srpskih velikana.

Nagrade učenicima koji su se među najboljima istakli talentom i uspesima na domaćim i međunarodnim takmičenjima podelili su Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda, i Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. U ime kompanije „Politika” mnogo entuzijazma i ljubavi u budućem školovanju i radu đacima je poželela Radmila Smiljanić, član upravnog odbora „Politike” AD.

Antić je zahvalio kompaniji „Politika” rekavši da ona daje dobar primer društveno odgovornog ponašanja i da upućuje poziv svima da više ulažu u obrazovanje, time i u budućnost, a onda uručio nagrade najuspešnijima među najboljima.

Među njima bila je Irena Plaović, učenica generacije Filološke gimnazije, proglašena za najboljeg mladog autora poetskog konkursa u Milanu, i prvakinja Beograda u besedništvu. Za njom nagradu su primili Nikola Vorkapić iz „Politehnike” kao najbolji u kompjuterskom modelovanju, i Ferdi Fazijević đak generacije Srednje zanatske škole okićen sportskim medaljama. Zlatnim i srebrnim odličjima u disciplinama 100 i 400 metara u invalidskim kolicima izdvojila se Isidora Josić, učenica generacije OŠ „Dr Dragan Hercog”, a u redu posebno uspešnih bilo je još osnovaca i srednjoškolaca.

– Učenici, nastavnici, profesori… hvala što sa nama, „Politikom” i Skupštinom grada promovišete najbolje što Srbija ima a to su đaci generacije – rekao je, ponosan na najbolje među najuspešnijima, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

M. S. M.

Sa prošlogodišnjeg upisa u srednju školu

Mnoge škole opet zahtevaju od učenika da plate ovu vrstu pomoći iako to ne sme biti uslov za upis. – Iznos ove „donacije” je od 2.000 do 8.000 dinarа

Usijali se telefoni školskih direktora, zovu ih roditelji učenika koji ovih dana upisuju drugi, treći ili četvrti razred srednjih škola. Negoduju što se kao dokument potreban za upis uz prijavu i svedočanstvo iz prethodnog razreda traži i uplatnica za prvu ratu „đačkog dinara”. Čak i na sajtovima pojedinih škola objavljeni su iznos i broj žiro-računa na koji roditelji treba da uplate od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara u školsku kasu. Da bi se izbegle greške, objašnjeno je da u stavci poziv na broj na uplatnici treba upisati budući razred i odeljenje učenika. Detaljnom objašnjenju, slučajno ili namerno, nedostaje jedna „sitnica” – nije naglašeno da je plaćanje „đačkog dinara” isključivo dobrovoljno i da ne sme biti uslov za upis u sledeći razred.

– Zovu roditelji, pitaju da li je plaćanje obavezno. Iza cele priče stoji odluka Saveta roditelja: „đački dinar” košta 2.000 dinara. Učenici pri upisu treba da dostave uplatnicu za prvu ratu, a drugu će platiti na kraju prvog polugodišta. Jedino prvaci nemaju tu obavezu. Ko ima dvoje dece kod nas plaća pedeset odsto manje, dakle za dva učenika po 1.000 dinara. Preporuka je i molba da se taj novac uplati, da bismo mogli da funkcionišemo. One koji ne budu hteli da uplate, naravno, niko neće primoravati – objasnio je Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije.

Sva dokumenta koja škola izdaje učenicima: svedočanstva, potvrde, uverenja, đačke knjižice… biće besplatna gimnazijalcima koji plate „đački dinar”, dodaje Bjelanović. Iz đačkog budžeta izdvajaju se sredstva za rad učeničkog parlamenta, bogaćenje bibliotečkog fonda, deo odlazi na osiguranje učenika.

– Ko ne uplati, neće biti osiguran i na kraju školske godine neće dobiti svedočanstvo, izuzev ako sam ne plati osiguranje, odnosno razrednom starešini dostavi obrasce potrebne za sva školska dokumenta. To nije moja preporuka, već odluka Saveta roditelja, koji je izračunao da se u 2.000 dinara mogu uklopiti predvidivi đački troškovi. Na primer 500 dinara košta osiguranje, 50 se izdvaja za aktivnosti đačkog parlamenta, 150 za popunjavanje knjižnog fonda… – kazao je direktor Zemunske gimnazije. Od ukupno 1200 učenika ove škole, on procenjuje da će 600 uplatiti „đački dinar”, što znači da će roditelji pokloniti školi 1.200.000 dinara.

Za najskuplji slovi „đački dinar” učenika baletskih i muzičkih škola – 8.000 dinara. U otvorenom pismu roditeljima za novčanu pomoć obratili su se Mila Lacković, direktor Muzičke škole „Kosta Manojlović”, i Petar Josifovski, predsednik školskog odbora. Pojasnili su da je u školi osnovan „Đački fond”, koji egzistira poslednjih 30 godina, otkada muzičke škole ne dobijaju nikakva sredstva za nabavku i održavanje instrumenata od nadležnog ministarstva. Isključivo roditeljskim donacijama kupljeni su novi duvački i gudački instrumenti, nabavljen je koncertni klavir – prvi posle četiri decenije, opremljen je studio za muzičku produkciju, a između ostalog ove godine je u planu nabavka novih harmonika. Napomenuto je da jedino roditelji donacijama mogu pružiti šansu deci da sviraju na instrumentu koji je naštimovan i ima sve neophodne delove. Ipak nisu rekli da su donacije obavezne.

Ministarstvo prosvete i nauke izričito naglašava da srednje škole ne smeju uslovljavati upis učenika bilo kakvom materijalnom nadoknadom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, međutim, ne sprečava da roditelji učenika doniraju novac za unapređenje obrazovanja, ali takve donacije ne smeju biti iznuđene. Savet roditelja svake škole ima pravo da donese odluku o uplati određenog iznosa na račun škole, ali ona ne može biti obavezujuća i mora se jasno istaći da je na dobrovoljnoj osnovi!

M. Simić-Miladinović

Nacionalni prosvetni savet će od prosvetnih vlasti tražiti procenu oglednih profila. – Od jeseni ocenjivanje škol. Prijemni ispit: Neki đaci nisu mogli na polaganje jer su pali maturu

Više od 65 odsto dece u oglednim školama nije položilo stručnu maturu, zbog čega nisu mogli da polažu prijemne ispite, čulo se juče na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Reč je o đacima koji su srednju školu upisali sa visokim brojem bodova (90 i 100) i koji su imali odličan uspeh tokom školovanja, tako da će NPS tražiti od Ministarstva prosvete i nauke objašnjenje za ovo što se dogodilo.

Ponovno polaganje mature omogućeno je samo u onim školama čiji su direktori to tražili od ministra. Kao primer naveden je obrazovni profil „mehatroničar za transportne sisteme aerodroma” na beogradskoj Vazduhoplovnoj akademiji, gde u odeljenju od 17 đaka – njih 15 nije položilo maturu, pa zbog toga nisu mogli da polažu prijemni za upis na Saobraćajni fakultet. Komentar ove informacije nismo uspeli da dobijemo u školi, ali smo na sajtu pronašli spisak kompletnog odeljenja sa negativnim ocenama.

Predsednica NPS dr Desanka Radunović je rekla da je Savet već tražio da se uradi procena oglednih profila, a pošto nije bilo odgovora prosvetnih vlasti, to će biti zatraženo ponovo.

Na dnevnom redu Saveta bio je i predlog izmena programa gimnazija čija je reforma odložena. Međutim, kako se čulo, nova generacija gimnazijalaca od jeseni će ipak učiti po rasterećenim nastavnim planovima i programima, da bi se koliko-toliko održao kontinuitet posle izlaska iz reformisane osnovne škole.

Potpuno će biti novi programi stranih jezika i računarstva i informatike, budući da je nivo znanja dece koja dolaze iz osnovne škole mnogo veći nego što je bio početkom devedesetih godina.

– Ove izmene će uneti potpunu zbrku – umesto da se temeljno reformišemo, kakav je bio dogovor. Nije mi jasno zašto je hitno da se promene planovi baš u ovoj generaciji, i to sad u ovako kratkom vremenu treba da stigne do nastavnika koji su sad na moru – rekao je profesor Bora Kuzmanović.

Dr Radunović je objasnila da je ovo izlaz iz situacije u kojoj nastavnici neće po sopstvenom nahođenju redukovati sadržaje i dodala da može da se izostavi nepotrebno, ali ne i da se dodaju novi sadržaji, jer neće biti pokriveni udžbenicima.

– Za radikalne promene nemamo vremena, zato je važno da ovu generaciju koja izlazi iz reformisane osnovne škole ne dočeka potpuno stara gimnazija, već da ipak pretresemo programe koji su doneti pre 20 godina. Dakle, sledi racionalizacija, izbacivanje suvišnog, nepotrebnog, arhaičnog – objasnila je dr Radunović.

Pojedini članovi Saveta izneli su niz primedaba na predlog izmenjenih programa koji im je Zavod dostavio, jer posao nije urađen kako treba, pa su promakli čak i neki termini karakteristični za bivšu SFRJ. Tako se u matematici još može pročitati da „u državi postoje i druge republike”.

Radoje Stojković iz Zajednice gimnazija je ukazao na činjenicu da, na primer, u nastavi srpskog jezika nije urađeno samo izbacivanje, već i ubacivanje novih dela, što neće moći da bude pokriveno udžbenicima i postavio pitanje ko je i po kojim kriterijuma odlučio da su višak Kiš ili Dis.

Posle višečasovne rasprave o ovom predlogu ipak nije glasano, već je od Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja zatraženo da za narednu sednicu dostavi novi materijal, u kojem će tačno navesti šta je predloženo da se od jeseni promeni.

Usvojen je i Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, čije će ocenjivanje početi od jeseni, a ne od 2012. godine kako je prvobitno bilo planirano. Škole će biti vrednovane od jedinice do četvorke, odnosno po nivoima ostvarenosti. Na četvrtom nivou biće ostvareni svi standardi, a takva škola može da bude primer svim ostalima. Nivo jedan će označavati minimum kvaliteta, školu u kojoj preovlađuju slabe strane koje ugrožavaju napredovanje i razvoj učenika. Za otklanjanje nedostataka biće potrebna hitna akcija i stručna pomoć.

Iako je rečeno da se neće vrednovati pojedinci, već kvalitet nastave u školi, pomoćnik ministra prosvete Vesna Fila je ipak rekla da su nastavnici pomalo nervozni očekujući da se što pre krene s vrednovanjem, jer „zašto ne odati priznanje onima koji dobro rade, a onim drugima reći da razmisle da nisu zalutali i da potraže drugi posao”.

Sandra Gucijan

Autor: Agencija TANJUG

– Ministarstvo prosvete i nauke zamolilo je dekane i direktore visokoškolskih ustanova da, samofinansirajuće studente koji traže da budu oslobođeni od plaćanja školarine ne upućuju u Ministarstvo, jer su takve odluke u isključivoj nadležnosti fakulteta i visokih škola.

Dolazak brucoša u Ministarstvo sa takvim zahtevom, naročito je aktuelan po objavljivanju rang lista za upis, početkom jula, kod studenata koji nisu ušli u budžetsku kvotu, rečeno je Tanjugu u Sektoru za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete i nauke.

„Odluke o eventualnom oslobađanju ili umanjenju školarina su u isključivoj nadležnosti visokoškolske ustanove, stoga molimo dekane i direktore da kandidate sa takvim zahtevima ne upućuju u Ministarstvo“, navedeno je u uputstvu za sprovođenje konkursa za upis u prvu godinu studija.

Na fakultetima su u toku prijemni ispiti, a iz Ministarstva preporučuju da kandidati koji su u trećem ili četvrtom razredu srednje skole osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnom ili na državnom takmičenju čiji je organizator Ministarstvo, ne polažu prijemni iz odgovarajućeg nastavnog predmeta.

Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Srbije, uključujući i pravo da se finansiraju iz budžeta Srbije. Prilikom prijavljivanja, treba predati nostrifikovana školska dokumenta ili potvrdu o tome da je započeta nostrifikacija, a kandidati iz Republike Srpske i bivše Republike Srpske Krajine konkurišu bez nostrifikacije, navedeno je u uputstvu.

To znači da se pripadnici srpske nacionalne manjine iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, mogu školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i njeni građani.

Takođe, državljani Srbije privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije, ukoliko nisu u mogućnosti da podnesu sve javne isprave utvrđene konkursom, priložiće svoju pisanu izjavu za ispravu koja nedostaje. Ukoliko nedostaju svedočanstva iz srednje škole, aritmetička sredina srednjih ocena postojećih svedočanstava koristiće se kao srednja ocena nedostajućih isprava.

Lica sa posebnim potrebama i pripadnici manjinskih grupa upisuju se na visokoškolske ustanove na bazi afirmativne akcije i oni bi trebalo svoje zahteve za upis da dostave udruženjima studenata sa hendikepom, odnosno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji će preporučiti njihov upis.

Pravo studiranja na našim visokoškolskm ustanovama imaju i strani državljani, ali oni sami finansiraju školovanje