Autor: Agencija TANJUG

BEOGRAD – Fizika, iako najfundamentalnija nauka, nije popularna u našim školama, a predsednik Društva fizičara Srbije (DFS) Ilija Savić tu činjenicu pripisuje nastavnom kadru koji, kako kaže, ne može da zainteresuje mlade za ovu nauku. – Fizika kod naših đaka nije popularna zato što tu nauku mogu da predaju i prenose znanje ljudi koji, pre svega, razumeju i vole fiziku, a taj broj nastavnika je u suštini mali, rekao je Savić.

– Izvestan, mali broj učenika uspešno ovlada teorijom i svim zakonitostima ove nauke, pokazuje odlične rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima, ali njihov uspeh je uglavnom rezultat sopstvenog entuzijama, pomoći roditelja i privatnih časova, istakao je Savić.

Takvi đaci kasnije nastavljaju školavanje na fakultetima gde uglavnom i ostaju ili odlaze u inostranstvo, a veoma mali broj njih se vraća u prosvetu, dodao je Savić.

Prema njegovim rečima, nastavnici fizike imaju završene fakultete, ali uglavnom neodgovarajuće, pa se veliki broj njih doškolovavao, a dodatni problem je i njihova motivacija za rad – da predaju fiziku.

Pored toga, učenici se ocenjuju na osnovu pismenih vežbi, što stvara odbojnost, rekao je Savić, smatrajući da je fizika sama po sebi veoma zanimljiva i da, ukoliko fiziku predaje neko ko to ume, može da zainteresuje svakoga.

On kao dodatnu opasnost ističe to što je u predloženim nastavnim planovima za reformu gimnazija, koja je u međuvremneu odložena, namera bila da se smanji broj časova fizike.

„Šteta bi bila da fizika dobije položaj koji će negatino da utiče na tehničku pismenost budućih generacija, jer ako đaci ne dobiju osnove iz fizike, kasnije to teško mogu da nadoknade“, rekao je predsednik DFS.

On je naveo rezultate studije prema kojoj, na primer, inženjeri elektrotehnike, kojima je smanjen fond časova fizike, „nisu istog kvaliteta od ranijeg“, kada su imali više fizike.

Savić je podsetio da fizički fakulteti, koji se zbog svog naziva neretko mešaju sa fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, godinama ne mogu da popune upisnu kvotu.

Broj studenata fizike je sve manji, pa fakulteti pokušavaju da uvedu nove smerove koji će zainteresovati mlade, rekao je on.

Savić je ukazao da je DFS, iako organizator takmičenja iz fizike za osnovce i srednjoškolce, u sve nepovoljnijem finansijskom položaju.

„Poslednjih godina imamo finansijskih problema, čak i sredstva predviđena ugovorima nisu nam isplaćena, pa se postavlja pitanje da li ćemo moći da pošaljemo našu ekipu na 42. međunarodnu olimpijadu iz fizike na Tajlandu, tokom jula“, rekao je Savić.

Sredstva od Ministarstva prosvete i nauke podmiruju 50 odsto naših potreba, pa ćemo pokušati da nađemo donatore, ali može da se desi da prvi put naša ekipa ne ode na Olimpijadu , što bi bio presedan, rekao je Savić.

Na državnim fakultetima u Srbiji krajem juna počinju prijemni ispiti za upis brucoša na osnovne akademske studije i taj test se plaća, ali su cene različite u zavisnosti od visokoškolske ustanove.Budući brucoši beogradskog Medicinskog fakulteta na prijemnom, zakazanom za 29. jun, polažu hemiju i biologiju, a pre toga moraju uplatiti 6.000 dinara „na ime troškova konkursa“.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prijemni se polaže 28. i 29. juna. Kandidati za indeks tog fakulteta moraju pokazati odlično znanje iz biologije, hemije, sociologije, matematike i fizike, a za izlazak na prijemni plaćaju 8.240 dinara.

Za prijemni ispit na beogradskom Pravnom fakultetu treba uplatiti 7.000 dinara. Test će biti organizovan 28. juna, eventualno i narednog dana, i polažu se srpski jezik, istorija, Ustav i prava građana.

Troškovi prijemnog na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom i Fizičkom fakultetu u Beogradu su po 3.000 dinara, Stomatoloskom 6.000 dinara, Filološkom 6.500, Saobraćajnom 7.000.

Na učiteljskim fakultetima u Srbiji pre upisa se plaća provera govornih, muzičkih i fizičkih sklonosti i sposobnosti i ti testovi su eliminatornog karaktera, a potom se izlazi na prijemni, koji se takođe plaća.

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru provera sklonosti i sposobanosti je 1.000 dinara, prijemni 4.500, a sam upis košta dodatnih 4.500 dinara.

Na Učiteljskom fakultetu u Užicu test sposobnosti i prijemni polažu se 27. i 28. juna po ceni od 6.500 dinara. Na beogradskom Učiteljskom fakultetu potrebno je uplatiti 3.000 dinara za test sposobnosti i još 4.800 dinara za prijemni, a na Pedagoškom fakultetu u Jagodini 2.400, plus 3.600 dinara.

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu troškovi upisa i „premije za kolektivno osiguranje“ iznose 7.000 dinara.

Troškovi prijemnog se znatno uvećavaju ako budući student odluči da izađe na prijemni na dva fakulteta, na šta ima pravo, a u dekanatima visokoškoldkih ustanova tvrde da izdaci za prijemi nisu neopravdano visoki.

Cena prijemnog, kako kažu, zavisi od broja studenata, od toga da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, bazen, da li su potrebni lekarski pregledi, zatim plaća se štampanje testova, rang lista, treba platiti dežurstvo profesorima, drugom osoblju…

Uz prijavu, kandidati na uvid podnose originalna dokumenta, a predaju fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, diplome o završenom maturskom ispitu, dokaz o uplati troškova prijemnog ispita.

Kandidati se rangiraju na osnovu uspeha iz srednje škole i rezultata sa prijemnog ispita. Maksimalan broj poena koji kandidat može da osvoji je 100, uspeh iz srednje škole „nosi“ najviše 40 bodova, dok se na prijemnom ispitu može prikupiti najviše 60 poena, odnosno 80 bodova za kandidate na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti na ustanovama iz umetnosti.

Na Univerzitetu u Beogradu prvi upisni rok počinje 22. juna, prijavljivanjem kandidata.

Rezultati prijemnog objavljuju se 30. juna, potom teče rok za prigovor na rang listu, 5. jula objavljuje se konačna rang liste, a upis mora biti završen do 15. jula.

Drugi upisni rok počinje 1. septembra i traje do 16. septembra.

(Tanjug)

Упркос кризи и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће    их свечане хаљине и одела. Када се матурској вечери додају трошкови екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете „ударац“ на породични буџет износи и до 1.000 евра.

Без обзира на кризу, и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће их свечане хаљине и одела. Разлике између прослава мале и велике матуре већ одавно нема, издаци су подједнаки. Родитељи кажу да трошкови далеко премашују половину просечне плате.

За то вече купује се све ново од главе до пете и код младића и код девојака. У страху да се неће испратити сви модни трендови, потрошиће се превише, признају неки матуранти.

Соларијум је јако ин, прскање је ин, штикле, вештачке трепавице, професионални шминкери, кажу анкетирани ученици Прве гимназије.

И у свету матуранти прослављају свој улазак у свет одраслих, али се прославе разликују од наших.

Јасна Стојковић из Француског института каже да је у Француској у суштини потпуно другачије.

„Млади су толико под тензијом и онда када добију резултате они крећу да славе онако како су обучени. Значи нема никакавог гламура, припреме“, каже Стојковићева.

Године кризе и грчевито спајање краја с крајем учинили су већом жељу за раскоши- објашњавају стручњаци. Родитељи су се, као и њихова деца уплели у мрежу потрошачког друштва.

Културолог Катарина Шмакић каже да је таква клима да се у свестима родитеља конструише слика о томе да је лускузност тих потрошачких добара неопходна да би се задовољили одређени вредносни системи успешног родитеља.

„Покушавају да својој деци дају максимално а то максимално није условљено културом живљења и васпитањем коју су они стекли од својих родитељима него управо масовним комуникацијама које намећу такав систем вредности“, каже Шмакићева.

Међутим, илузија богатог живота кратко траје. Трошкови око прославе великих и малих матураната, нису једини. Ту су екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете. Када све све сабере ударац на породични буџет буде и до 1.000 евра.

Мали матуранти се увелико припремају за полагање завршног испита, а после теста следи упис у жељену средњу школу. Ипак, по искуствима из претходних година моћи ће да бирају само они најбољи. ”Топ” школе међу свршеним осмацима су економске, медицинске, правне, угоститељске и гимназије.

Хит занимање међу будућим средњошколцима је – кувар, па је прошле године у Угоститељско-туристичкој школи у Београду на једно место конкурисало чак седам кандидата. Ништа мање интересовање није ни за конобаре и туристичке техничаре.

– Разлог популарности наше школе је што се деца врло брзо запошљавају после завршетка школе – објашњава Миљенко Портић, директор Угоститељско-туристичке школе. – Кувари су веома тражени, а почетна плата им је око 30.000 динара и нема их на евиденцији службе за запошљавање. Имају могућност напредовања током рада, чиме им се и зарада повећава.

И у економским и медицинским школама сваке године тражи се место више – за једно се ”боре” два или више кандидата. Тако је прошле године у Медицинској школи у Нишу на смеру фармацеутског техничара конкурисало 30 ученика који су ималим максималних 100 бодова.

У Политехничкој школи у Крагујевцу било је шест пута више пријављених за занимање техничар за безбедност саобраћаја.

Најбоље ђаке у Београду уписује Трећа београдска гиманзија, где је на природно-математичком смеру последњи уписани имао чак 99 бодова, а на друштвено-језичком 97,08 поена. Од средњих стручних школа то је Фармацеутско-физиотерапеутска, у којој је последњи на листи уписаних фармацеутских техничара у огледном одељењу имао 98 бодова.

Само најбољи могу рачунати да ће се уписати у Гимназију ”Стеван Сремац” и економску школу у Нишу, Гимназију ”Јован Јовановић Змај” и медицинску школу у Новом Саду, медицинску у Крагујевцу, економску у Зрењанину. У овим школама за упис је требало више од 90 бодова.

ФРИЗЕРИ, МАСЕРИ, ТЕРАПЕУТИ…

Популарна занимања међу малим матурантима су физиотерапеутски техничар, фармацеутски техничар, банкарски службеник, конобар, туристички техничар, фризер, техничар за безбедност саобраћаја…

Завршни испит из српског језика ђаци ће полагати 23. јуна, а дан касније из математике. Листе жеља са називима школа које хоће да упишу ученици ће предавати 4. и 5. јула. На тестовима матуранти могу освојити највише 40 поена, док успех из средње школе носи максимум 60 бодова.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Akcija – U 169 opština građani će čistiti deponije, dvorišta, staze…

Više od 260.000 volontera očistiće danas oko 3.000 lokacija u najmanje 169 opština u Srbiji u okviru akcije „Veliko spremanje Srbije“.

Građani koji žele da doprinesu očuvanju životne sredine mogu to da urade prvenstveno sređivanjem svog dvorišta.

– Očekujemo da će ove godine akciju podržati mnogo veći broj građana. Oko 170 lokalnih štabova iz nekoliko gradova Srbije imaće svoje koordinatore, od kojih ćemo redovno dobijati informacije na kojim lokacijama se čisti. Svaki lokalni štab će u saradnji sa komunalnim preduzećima očistiti one lokacije koje su najugroženije – kaže za Press Green direktor akcije „Očistimo Srbiju“ Milan Kinđić.

U toku ovogodišnje akcije koordinatori će fotografisati mesto na kojem se nalazi deponija pre i posle čišćenja, kako bi se video napredak.

– Novina koju koristimo u ovoj akciji, ali i nadalje, jeste novi softverski sistem, na osnovu koga građani mogu na sajtu www.ocistimosrbiju.rs, na interaktivnoj mapi da obeleže divlju deponiju i postave fotografije. Nama će u subotu prioritet biti one deponije koje su građani iz čitave Srbije postavili na sajt. Sve ono što ne očistimo za jedan dan, biće sređeno do kraja godine u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ – ističe Kinđić.

On je dodao da trenutna pokrivenost teritorija na kojima se smeće adekvatno odlaže iznosi 60 odsto, što je više nego u prethodne dve godine. Podsetimo, prošle godine u akciji „Veliko spremanje Srbije“ oko 208.000 građana očistilo je 3.842 lokacije, a uklonjeno je više od 100.000 kubnih metara otpada.

A. Gavrilović

Пројекат бесплатних уџбеника остаје, изјавила Весна Фила

После захтева за заштиту права понуђача који су издавачка кућа „Клет” и адвокатска канцеларија Прица поднеле 20. маја Министарству просвете и Републичкој комисији за заштиту права понуђача, јуче је одложенпоступак јавне набавке уџбеника за I,II иIII разред основне школе у школској 2011/2012. години.

Отварање пријава у првој фази поступка за јавну набавку добара по позиву објављеном у „Службеном гласнику РС” било је заказано за понедељак, 6. јун у 11 часова. Како је саопштено, поступак је одложен до доношења одлуке Републичке комисије за заштиту права. На питање да ли то значи да се одлаже и пројекат бесплатних уџбеника, у Министарству просвете и науке тврде да ће поштовати закон и да пројекат – остаје.

– У спровођењу пројекта „Бесплатни уџбеници” Министарство просвете и науке ће стриктно поштовати закон, као и Закључак Владе Републике Србије и у потпуности обезбедити успешну реализацију пројекта, односно набавку и дистрибуцију бесплатних уџбеника – каже помоћник министра просвете и науке Весна Фила.

На јавни позив Министарства просвете и науке до сада се одазвало осам издавача са укупно 64 уџбеничка комплета. Највећи број уџбеничких комплета понудила је издавачка кућа „Клет”, истиче помоћница министра, а, поређења ради, двоструко мање јавни издавач Завод за уџбенике. Истовремено, издавачка кућа „Клет” користила је и легитимну могућност да Републичкој комисији за заштиту права понуђача упути приговор на јавни позив.

Фила подсећа да се пројекат Владе Републике Србије „Бесплатни уџбеници” реализује већ две године за ученике првог и другог разреда основне школе, а да се ове године наставља и укључује ученике трећег разреда.

– Циљ пројекта јесте да се сваком ученику у Србији од првог до четвртог разреда обезбеде бесплатни уџбеници, чиме се омогућава једнакост, доступност и праведност образовања за све ученике у Србији. Овај пројекат Министарство просвете и науке спроводи у константној сарадњи са издавачима, који имају уредну лиценцу за издавање уџбеника и других наставних средстава, а такође и одобрене уџбенике по Законом предвиђеној процедури. Издавачи су благовремено (прошле године) обавештени да ће држава расписати јавни позив свим издавачима, који желе да конкуришу за пројекат „Бесплатни уџбеници”, за који су обезбеђена средства у буџету Републике Србије – каже Весна Фила.

С. Г.

Пројекат бесплатних уџбеника додатно је закомпликован увођењем нових правила игре, а сада и одлагањем поступка јавне набавке књига за основце. Наиме, приватни издавачи жалили су се што је Министарство просвете одлучило да књиге, које купује држава, морају да буду раздвојене на радне (оне у којима се решавају задаци) и нерадне.Реаговао је и Национални просветни савет, чији став је да уџбеници, који су већ одобрени, не могу да се раздвајају, јер је то неизводљиво и незаконито, а време до септембра је, кажу, сувише кратко да би се писали нови.

– Савет је већ одлучио који уџбеници могу да иду у наставу. Сада су промењена правила, јер Министарство раније није помињало да уџбеници морају да буду подељени – каже Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета. – Осим што је педагошки потпуно бесмислено терати ученике нижих разреда да из једне књиге читају, а у другу пишу, није ни професионално могуће тек тако издвојити задатке из неког уџбеника. То онда више није иста књига. Овим је обесмишљен цео пројекат бесплатних уџбеника.

Промене у правилима игре, процена је стручњака, догодиле су се јер се држава ”прерачунала” у пројекту бесплатних уџбеника. Акција је започета са првацима, са планом да сваке године још по један старији разред добије књиге на поклон. Испоставило се, међутим, да је то превелики ”залогај” за државу. Јер, само овог септембра, за основце од првог до трећег разреда, мораће да плати уџбенике 700 до 900 милиона динара.

Ако већ држава нема новца да плати све ове уџбенике, предлаже наша саговорница, требало је да их поклања према материјалном стању ђака, па да родитељи који нису угрожени партиципирају или у целости плате.

Осим Савета, незадовољни су и приватни издавачи, који су се први и побунили против одлуке Владе да у наставу иду само раздвојени уџбеници, иако су већ раније одобрени и они из којих се и учи и у њих пише.

– Министарство је прекршило Закон о уџбеницима. Сада је, после наше жалбе, одложена јавна набавка, како би се вратила у законски оквир, а ученици од првог до трећег разреда добили квалитетне уџбенике – сматра Гордана Кнежевић-Орлић, директорка издавачке куће ”Клет”. – Став струке је да у школу могу да уђу само уџбеници који су регуларно одобрени и у складу са законом и стандардима квалитета.

Она додаје и да цела стручна јавност, као и Национални просветни савет, траже да се одустане од прекрајања уџбеника на брзину.

И. М.

Министарство просвете прихватило је да покрије трошкове студија за укупно 216 студената Економског факултета Универзитета у Новом Саду који су на другој години мастер студија, потврдио је декан Економског факултета професор Ненад Вуњак.“Ових дана потписаћемо споразум са Министарством просвете по којем ће за период јануар-септембар један део студената бити скроз ослобођен плаћања, за поједине ће трошкови бити покривени у износу од 55%, а за остале у висино до 10%“, рекао је професор Вуњак.

Декан Економског факултета додао је да студенти од пре два дана оверавају семестар и припремају се за испите.

На питање колико ће студената следеће године моћи да рачуна на мастер студије, Вуњак је одговорио да ће пету годину факултета, односно другу годину мастер студија моћи да упише највише 100 студената, што је максималан предвиђен број.