POLITIKA

Elektrotehnički fakultet „na svoju ruku” podelio prve bolonjske diplome, jer prosvetne vlasti već dve godine ne završavaju pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje Univerzitet.Neki akedemci na diplome čekaju i dve godine

U svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu podeljene su prve bolonjske diplome i to studentima Elektrotehničkog fakulteta. U senci objašnjenja kako su ove diplome prve u skladu s pravilima Evropske unije i sa sedam nivoa zaštite, ostala je činjenica da je čitav posao Univerzitet uradio „na svoju ruku” zbog pritiska studenata koji već dve godine čekaju svoje diplome.

– Mi smo izašli u susret studentima koliko smo mogli, svesni da smo na neki način prekoračili ovlašćenja, ali drugačije se nije moglo. Ministarstvo je napravilo Pravilnik o izgledu i sadržaju diploma koje izdaje Univerzitet u skladu sa Zakonom iz 2005. godine, ali u međuvremenu zakon je promenjen, a izmene su bile najopsežnije baš u tom delu koji se tiče zvanja, trajanja studija i slično. Nacionalni savet je takođe doneo nomenklaturu zanimanja i sad imamo pravilnik koji niti je u skladu sa nomenklaturom niti sa tekućom verzijom zakona – objašnjava za naš list dekan ETF-a dr Miodrag Popović.

On kaže da je diplomu čekalo oko 600 studenata i da neki od njih nisu dobili ovaj dokument gotovo dve godine.

– Zbog svega ovoga napisali smo novi pravilnik i u saradnji sa Univerzitetom, čiji su stručnjaci dodali još neke odredbe, zajednički smo predlog poslali Ministarstvu pre tri meseca. Pošto nisu reagovali, mi smo odlučili da štampamo diplome na osnovu pretpostavljenog teksta pravilnika – kaže dekan.

Na pitanje da li očekuje da će za njihovim primerom sada krenuti i drugi, dr Popović odgovara potvrdno i objašnjava da se diplome štampaju pomoću specijalizovanog softvera koji se nalazi u Računarskom centru UB, a da će svaki fakultet dopisivati ono što je specifično za njih. On dodaje da sama diploma nije toliki problem, koliko je to dodatak diplomi, jer se pravilnik najviše bavi upravo tim dokumentom.

Na naše pitanje šta se događa kada diplomac dođe u zavod za zapošljavanje sa ovom novom diplomom, dekan odgovara da se tu otvara dodatni problem, jer prvo mora biti donet Nacionalni okvir kvalifikacija, a Nacionalni savet na tome radi već dosta dugo.

– Sad nas čeka isti posao za diplome na engleskom jeziku, a tu je problem mnogo veći, jer ne postoje zvanični prevodi naših stručnih naziva na engleski jezik. Taj posao treba da uradi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kao što je već urađeno na srpskom – kaže dekan.

On dodaje da je ETF prvi u Srbiji koji je krenuo sa „bolonjskim” diplomama i ističe da Univerzitet u Novom Sadu izdaje nešto što su sami osmislili na osnovu ranijih zakonskih rešenja.

– Mi izdajemo diplome već nekoliko meseci, i to i na srpskom i na engleskom jeziku, jer nismo mogli da izdržimo pritisak studenata. Znači, naši diplomci mogu da se zaposle i u inostranstvu sa ovim dokumentima – objašnjava profesor dr Milan Simić, prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu.

Po njegovim rečima, diplomci su dolazili u neprijatne situacije jer potvrda o završenim studijama važi samo šest meseci, tako da su poslodavci po isteku tog vremena insistirali da im donesu diplomu.

– Sami smo sve uradili. Prvo smo sačekali da izađe Pravilnik o listi stručnih, akademskih i naučnih zvanja, a pošto do danas nije urađen Pravilnik o sadržaju javnih isprava koje izdaje Univerzitet, mi koristimo stari, ali smo uneli izmene koje predviđa zakon i one se uglavnom odnose na dodatak diplomi – kaže prorektor Simić.

U teškoj situaciji s diplomama su i stari studenti koji su stekli master, kao što su Jelena i Tamara sa beogradskog Filološkog fakulteta.

– Mi smo imale mogućnost da kao stari, diplomirani studenti polažemo razliku u ispitima i dobijemo master, što je koštalo 40.000 dinara. Od tog novca, 10.000 dinara smo dale za diplomu koju do danas, evo gotovo dve godine, nismo dobile. Imamo samo uverenje o završenim master studijama – objašnjavaju ove nekadašnje studentkinje srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću.

U Ministarstvu prosvete i nauke nismo uspeli da dobijemo objašnjenje zašto do danas nije urađen dokument od kojeg zavise diplome svih studenata u Srbiji, iako nam je nezvanično rečeno da je pravilnik gotov i da se posao otegao „zato što su sa Univerziteta neprekidno stizale primedbe”.

Sandra Gucijan

BLIC

– Vojvođanski sekretarijat za obrazovanje obezbedio je sumnjivim konkursom stranoj firmi „WDW Soft“ višemilionski vredan posao. Ova firma dobila je pravo da raspolaže i kontroliše školsku bazu podataka o učenicima, roditeljima i nastavnom osoblju, što joj omogućava da, primera radi, roditeljima putem SMS-a pruža informacije o učenicima i da sve to naplaćuje.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić doneo je rešenje kojim je zabranio dalju obradu podataka o ličnosti u ovoj takozvanoj Centralizovanoj školskoj bazi podataka. Sada je na potezu tužilaštvo jer ima osnova i za podizanje krivične prijave protiv nadležnih u državnim institucijama.

Poverenik je naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i firmi „WDV Soft“ da odmah zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža, a da u roku od 10 dana brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno 200.271 lice (učenika, roditelja, nastavnog i vannastavnog osoblja).

Kako „Blic“ saznaje, firma „WDW Soft“ pobedila je na konkursu iako u to vreme uopšte nije ni postojala, niti je bila registrovana u Srbiji. Takozvani pozivni konkurs bio je prošlog juna, a firma je registrovana tek naknadno, pošto je dobila posao.

Izvor: B92

– Talas poskupljenja od početka godine zahvatio je i fakultete, te 11 ustanova Beogradskog Univerziteta traže povećanje školarina.Stomatološki, Filozofski, Pravni fakultet, ETF, FON kao i Pravoslavo-bogoslovski fakultet samo su neki od fakulteta koji nameravaju da povećaju cene svojih usluga. Navodno obrazloženje je da školarine nisu menjane poslednjih godina zbog ekonomske krize, smatrajući da ove škole ne treba da budu socijalne ustanove. Studenti smatraju da nema opravdanja za povećanje školarina.

Rektor Beogradskog Univerziteta Branko Kovačević apeluje na fakutlete da ne podižu školarinu ili da ako to moraju da urade da ih povećaju u skladu sa planiranom inflacijom.

Veće školarine za sada traži 11 fakulteta BU, između ostalih jedna od najskupljih državnih fakulteta Stomatološki traži da školarina za sledeću godinu bude 240 hiljada dinara, Filozofski 131 hiljadu, Pravoslavno bogoslovski 107 hiljada a najmnogoljudniji Pravni 91 hiljadu dinara. Povećanje cena školarina traže i Tehnološko-metalurški, Učiteljski, Geografski, Matematički, Hemijski fakultet, ETF, FON i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Rektor BU Branko Kovačević kaže za B92 da Senat BU već godinama preproručuje fakultetima da ne podižu školarine ali da ako to moraju da urade da više cene usklade sa inflacijiom.

Studenti se očekivano protive pre svega zbog loše socioekonomske situacije studenata i njihovih roditelja. Predstavnike studenta nervira i kako kažu dosadašnja samovolja fakulteta oko poveća školarina na šta bi ovaj put morali da dobiju saglasnost Vlade Srbije.

Zato je Studentska konferencija univerziteta Srbije pisala ministru prosvete i nauke Žarku Obradoviću apelujući na ministarstvo da iskoristi svoje zakonsko pravo i ne da saglasnost navedenim fakultetima za povećanje školarina.

Jovan Ličina iz Studentska konferencija univerziteta Srbije kaže da besplatno studiranje nikada i nije bio cilj.

„Obrazovanje i ne treba da bude besplatno. Sa druge strane obrazloženje od pojedinih dekana zašto povećavaju školarine, nalazimo zaista skandalozno. Za taj veliki novac koji studenti daju oni ne dobijaju praktično ništa. Voleo bih da vidim opravdavanje troškova tih školarina na pogotovu društvenim fakultetima“, kaže Ličina.

Rektor Kovačević međutim razume zašto društveni fakulteti traže povećanje školarina, iako su im troškovi znatno manji od prirodnih.

Za sada je na strani studenata koji se protive povećanju školarina rektor Kovačević, a Jovan Ličina očekuje da će uz njih stati i ministar prosvete.

„Nadam se da će ministarstvo sasluštati apel studenata i da neće povećavati školarine, kako bi visokoobrazovanje bilo dostupno što većem broju ljudi“, kaže Ličina.

Obrazovni sistem je umnogome slika realnog stanja u kome se Srbija nalazi. Pitanje finansiranja državnih fakulteta još uvek nije valjano regulsiano pa su tako neki od njih tokom zime bili u situaciji da i pored školarina ne mogu da plate ni osnovne komunalije niti grejanje.

BLIC

Samo Poljoprivredni fakultet ne naplaćuje časove

– Osmaci i maturanti gimnazija i srednjih škola već se uveliko pripremaju za upis, a da li će prijemni ispiti biti pomereni za nedelju dana, znaće se najkasnije sledeće nedelje. Fakulteti pripremu budućih studenata naplaćuju od 3.000 do 29.000 dinara, koliko koštaju časovi na Građevinskom fakultetu.Privatni časovi za gimnazijalce i srednjoškolce su skuplji, pa u Beogradu za njih treba izdvojiti od 1.000 do 1.300 dinara. Toliko koštaju časovi matematike, hemije i fizike.

Na mnogim fakultetima u Beogradu pripremna nastava je počela još krajem prošle godine, ali ima onih koji će imati termine i u maju, junu. U tom periodu budući brucoši moći će da se pripremaju na Ekonomskom, Pravnom i Poljoprivrednom fakultetu.

Interesantno je da je pripremna nastava besplatna samo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, pa će časove hemije, biologije, fizike, matematike i sociologije moći da pohađaju svi zainteresovani bez novčane nadoknade. Cena pripremne nastave na ostalim fakultetima u prestonici kreću se od 4.000 do 29.000 dinara.

U Nišu se osmaci užurbano pripremaju za polaganje male mature, a njihovi roditelji su već angažovali privatne profesore za srpski jezik i matematiku. Čas srpskog jezika košta 500, a matematike 400 dinara.

Pripremanje za fakultete je takođe počelo, a privatni časovi koštaju od 500 do 1.500 dinara. U Novom Sadu su privatni časovi nešto skuplji, pa u zavisnosti da li ih drže fakultetlije ili profesori, treba izdvojiti od 1.000 do 2.000 dinara.

I u ovom gradu su već počele organizovane pripreme za prijemne na fakultetima, a cene su od 3.500 dinara mesečno do 12.000 koliko za pripremu jednog predmeta plaćaju oni koji bi na Medicinski fakultet. U Kragujevcu privatni časovi za malu maturu koštaju 500 dinara, a ukoliko ih pohađa nekoliko učenika, za dvočas treba izdvojiti 300 dinara. Privatni časovi koštaju 800 dinara.

РТС

Студент Далибор Јовановић срачунао је да од гајења лубеница може пристојно да заради. Између испитних рокова обрађује земљу. Упослио је целу породицу, али и пријатеље и раднике.

Апсолвент економије, двадесетдвогодишњи Далибор Јовановић из Осипаонице код Смедерева, решио је да се не одрекне бостанџијске традиције.

Далибор каже да има посађено више од два хектара, а када буде топлије време засадиће још око три хектара земље.

Све испите дао је у јануару, па је сада сваки дан на ораници.

„Лакше је студирати него радити на њиви, али мора се радити, то је оно што је најбитније“, каже Јовановић.

Далибор каже да се за узгој ране лубенице определио зато што тада може највише да се заради. „Стиже крајем јуна, тада нема толико лубеница на тржишту, а цена је изнад 30 динара“, објашњава Далибор.

На једној садници треба да роди око 30 килограма лубенице. За сада њен пласман на страна тржишта није проблем. Већи проблем је проналажење радне снаге, јер Јовановићи не могу да нађу 40 радника, ни за дневницу до 1.500 динара.

Далиборов отац Драгиша Јовановић каже да њива никада не тражи газду, већ слугу. „Треба искористити њиву и произвести храну, што је најбитније у овом тренутку“, каже Драгиша.

Све је почело од идеје коју је предочио директору „МК групе“ Миодрагу Костићу, који је био гост на његовом факултету. Костић му је уступио два хектара земље, финансира производњу, а профит деле попола. Далибор очекује да ће зарада овог лета бити 10.000 евра.

B-92

Kraljevo– Šest meseci posle zemljotresa u Kraljevu nastava u školama u tom gradu još uvek nije normalizovana. Časovi od 30 minuta, đaci u školama do 8 uveče.U Školskoj upravi u Kraljevu tvrde da sanacija objekata ne kasni i kažu da se nadaju da će učenici od 1. septembra sedeti u svojim klupama.

Već gotovo pola godine učenici kraljevačke Gimnazije i Osnovne škole „Vuk Karadžić“ dele klupe.

U odeljenju ove osnovne škole u naselju Ribnica nastavu pre podne slušaju osnovci, dok njihova mesta u popodnevnim satima zauzimaju učenici trećeg i četvrtog razreda Gimnazije.

I bez štrajka, časovi u kraljevačkim osnovnim i srednjim školama traju po pola sata. Nastava se odvija u četiri smene, pa učenici iz škole izlaze u 8 sati uveče.

Direktor Gimnazije u Kraljevu Miroslav Vidić kaže da su problemi u radu složeni, naročito u susret prijemnim ispitima, za koje pripremnu nastavu drže na nekoliko različitih lokacija u gradu.

„Ne možemo u dnevni raspored časova uklopiti sedme časove i neke vannastavne aktivnosti koje bi bile obavezne po planu i programu“, kaže Vidić.

Zgrada kraljevačke Gimnaziije, u kojoj se nalazi i Ekonomsko-trgovinska škola, zatvorena je deset dana nakon zemljotresa.

Za konstruktivnu sanaciju ovog objekta površine 8.000 kvadrata Vidić kaže da je potrebno oko 19 miliona dinara.

„Za sada još nemamo nagoveštaja da su sredstva obezbeđena, nadamo se da će Ministarstvo naći ta sredstva i obezbediti da naši učenici od 1. septembra naredne školske godine pohađaju nastavu u svom objektu“, dodao je on.

Sanacija kraljevačkih škola u nadležnosti je Ministarstva prosvete. Do sada većina objekata obnovljena je sredstvima donatora, među kojima su i beogradske opštine Voždovac i Zvezdara.

Načelnik Školske uprave u Kraljevu Žarko Milosavljević kaže da obnova školskih objekata ne kasni, jer su oštećenja bila velika, pa su u škole tek pre dve nedelje počeli da stižu projekti sanacije.

„Što se tiče osnovnih škola, bez obzira na to koliko račun bude to će biti pokriveno. Što se srednjih škola tiče, ja sam pre desetak dana razgovarao sa ministrom i ministar mi je rekao da je bio kod predsednika Vlade i da su se dogovorili da će potraživati iz rezerve budžeta sredstva za saniranje srednjeg obrazovanja“, dodaje Milosavljević.

U Školskoj upravi u Kraljevu kažu da je do sada radnim subotama nadoknađena polovina časova izgubljenih zbog zemljotresa i tokom štrajka prosvetnih radnika, kao i da je ministar prosvete Žarko Obradović dozvolio da školska godina bude produžena pet radnih dana.

Upisne aktivnosti u srednjim školama u Srbiji se približavaju, a prošle godine osmaci su najveće interesovanje pokazali za profil kuvar u beogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi.

Za jedno mesto u toj školi konkurisalo je gotovo sedmoro kandidata, a ne manje atraktivno bilo je i zanimanje tehničar za bezbednost saobraćaja u kragujevačkoj Politehničkoj školi, gde se prijavilo sedam puta više đaka od broja planiranih upisnih kvota za to zanimanje.

Za profil medicinska sestra – tehničar u novopazarskoj Medicinskoj školi konkurisala su 6,3 osmaka, a tehničar za bezbednost saobraćaja bio je najtraženiji i u valjevskoj Tehničkoj školi, gde je se za jedno mesto prijavilo 5,7 đaka.

Za farmaceutskog tehničara u Medicinskoj školi u Kragujevcu konkurisalo je nešto više od pet kandidata, a prošle godine bio je interesantan i smer administrator računarskih mreža u beogradskoj Elektro-tehničkoj školi „Nikola Tesla“.

U Nišu se najviše tražio profil farmaceutski tehničar u Medicinskoj školi, u Novom Sadu tehničar za bezbednost saobraćaja u tamošnoj Saboraćajnoj školi, a osmaci u Leskovcu prošle godine najviše su se interesovali za zanimanje tehničar drumskog saobraćaja u Tehničkoj školi.

Učenici osmog razreda ove godine polažu završni ispit, takozvanu malu maturu, kojim će se ispitivati stepen usvojenosti obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja.

Na testu se polažu zadaci iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je da će priručnik za polaganje tog testa biti objavljen prvih dana maja, kada bi trebalo da bude poznat i tačan datum polaganja male mature.

Probni test završnog ispita osmaci će raditi 14. maja, najavio je Obradović.

Autor:

Agencija Tanjug