Правна питања и одговори

Високо образовање један од кључних ресурса и најзначајнији потенцијал за бржи друштвени и економски раст Србије, рекао министар Жарко Обрадовић.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да знање и образовање представљају један од кључних ресурса у укупном процесу трансформације друштва и да треба да буду покретачка снага Србије.

Обраћајући се учесницима Конференције академија струковних студија у Београду, Обрадовић је рекао да је у оквиру реформе система образовања и приступања европском простору образовања уведен процес акредитације високошколских установа, у који су прве ушле некадашње више сколе.

„Оне више сколе које су процес акредитације успешно завршиле постале су високе школе и академије струковних студија, засноване на савременој концепцији наставног рада и организовања, које школују високо стручне кадрове са специјализованим знањима и вештинама које су потребне и привреди и друштву“, рекао је Обрадовић.

Он је додао да у Србији тренутно ради 70 високих школа струковних студија, са 320 акредитованих студијских програма, на којима студира 65.000 студената, и истакао да те установе представљају веома важан сегмент нашег образовног система.

Обрадовић је навео да се у процесу реформи посебно водило рачуна да практична знања која се стичу на вишим школама буду усклађена са будућим потребама друштва и да буду верификована на тржишту.

Министар просвете рекао је да су доступност, квалитет и ефикасност дугорочни приоритетни циљеви развоја и унапредјења система образовања и позвао учеснике Конференције да узму учешћа у јавној расправи о документу „Стратегија образовања“.

Он је навео да су у изради стратегије учествовали искључиво стручњаци, без уплива политике, и да су саслушана и уважена и мишљења опонената и страних експерата.

„Ово је први стратешки документ после Другог светског рата који говори о томе какво образовање желимо. Његово усвајање је веома важно како у тој области не бисмо лутали од мандата до мандата“, поручио је министар Жарко Обрадовић.

РТС

Сенат Универзитета у Београду (УБ) расправљаће данас о предлогу неких факултета да повећају школарине, уочи овогодишњег уписа нове генерације студената.

Из Министарства науке и просвете подсећају да сагласност на школарине даје управо министарство и да те износе не би требало повећавати.

„Став министарства је да ни ове године не треба повећавати школарине“, рекао је министар Жарко Обрадовић у изјави Танјугу.

Он је истакао да су тај став прихватили и подржали ректори државних универзитета на прошлонедељном заједничком састанку.

Међутим, неки факултети нису уважили препоруку, па су предложили повећање школарине, иако су цене студија за просечног студента и до сада биле високе.

Школарине су биле тема и јучерашњег састанка министра Обрадовића и студената, који су на свој Дан, 4. април, затражили да школарине остану непромењене.

Седница Сената почиње у 13 сати.

РТВ

РТВ

Како преживети у Србији од првог до првог, са просечном нето зарадом од око 40 хиљада динара, када за потрошачку корпу треба 52 хиљаде, виша је математика. Ако у рачуницу ставимо још једну променљиву, а то је да се за образовање у корпи издваја свега 0,77 одсто, одговор на питање како преживети и школовати децу, за неку је другу науку или научну фантастику.

Posle uskršnjih praznicima i nakon raspusta, prvi radni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april

– Đaci u Srbiji će od petka, 6. aprila, biti na prolećnom raspustu, koji je povezan sa uskršnjim praznicima. Nakon raspusta i praznika prvi nastavni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april.

Zbog nenastavnih dana za vreme vanredne situacije i snežnog nevremena školska godina bi trebalo da bude produžena za pet dana.

Sindikati u prosvetnim institucijama na teritoriji Beograda traže uvođenje takozvanog „dodatka na skupoću“, odnosno da njihove plate budu za 30 odsto veće od zarada kolega koji rade u školama u unutrašnjosti Srbije.

Ilustracija

Beograd je jedan od najskupljih gradova u regionu, pa je materijalni položaj zaposlenih u beogradskom obrazovanju mnogo nepovoljniji od položaja njihovih kolega u ostatku Srbije, saopštili su sindikati.

Novac bi, kako je navedeno, trebalo da obezbedi grad, a zaposleni u beogradskim školama traže od gradske vlasti i rešavanje problema naknada za prevoz, koji je nastao uvođenjem Bus-plus sistema.

Oko 20 odsto zaposlenih traži isplatu novca za prevoz, umesto Bus-plus karte, navodi se u saopštenju i podseća da Zakon o radu precizno reguliše pravo svakog zaposlenog na novčanu nadoknadu u visini cene karte u javnom prevozu, ukoliko tako želi.

Kada je reč o materijalnom položaju, sindikati navode da se u mnogim metropolama Evrope, u kojima su visoki troškovi života, primenjuje rešenje da zaposleni dobijaju i „dodatak na skupoću“.

Ove troškove po pravilu snose lokalne gradske vlasti, navodi se u saopštenju i podseća da je u Beogradu ovo rešenje primenjivano između dva svetska rata.

Inicijativu za uvođenje „dodatka na skupoću“ podržali su Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola Beograda, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Forum beogradskih osnovnih škola, Sindikat osnovnih škola Beograda i GSP „Nezavisnost“ – Beograd.

Sindikati će, kako je najavljeno, zatražiti prijem kod gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a 1. maja organizovaće protestni miting.

(Tanjug)