Gimnazijalci u Pazaru bez nastave

Školska godina za više od 40 učenika prvog razreda srednje škole iz Novog Pazara još nije počela, iako njihovi vršnjaci već mesec dana uče gradiva novih razreda. Ovi đaci su upisali neki od smerova gimnazija u Tutinu, Raški, Novoj Varoši, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Kosovskoj Mitrovici, u nadi da će se početkom školske godine prebaciti u Novi Pazar.

Većina đaka koja traži prebacivanje osvojila više od 80 bodova na prijemnom

Oni su na prijemnom ispitu imali između 70 i 90 bodova, što je bilo nedovoljno za upis u novopazarsku Gimnaziju, koja je i ove godine upisala oko 240 učenika prvog razreda u osam odeljenja. Jedan od roditelja ovih učenika kaže da se plaši da će njegova ćerka izgubiti ovu školsku godinu.

– Moja ćerka je na prijemnom ispitu imala 83 poena i na listi želja je, nakon smerova u novopazarskoj Gimnaziji, upisala i ovu školu u Raški, gde je i primljena. Očekivali smo da ćemo je bez problema prebaciti u Novi Pazar, kao što je to ranijih godina rađeno, međutim, od toga još nema ništa. Da smo znali da će se nešto ovako desiti, ona bi sigurno upisala neki od smerova u Ekonomsko-trgovinskoj školi, za koju je imala sasvim dovoljno poena, a ovako mi dete već mesec dana sedi kod kuće. Plašim se da na kraju ministarstvo ne odobri dodatno odeljenje Gimnaziji i da će ona izgubiti školsku godinu. Neki njeni drugovi svakodnevno putuju u Rašku i idu u školu, ali za mene su to veliki troškovi koje ne mogu da podnesem. Svakodnevno bih morao da joj dajem makar 500 dinara za autobusku kartu i za užinu, a taj novac nemam – kaže ovaj roditelj.

U Školskoj upravi i Gimnaziji u Novom Pazaru tvrde da su na vreme podneli zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje upisa još jednog odeljenja, međutim, nikakav odgovor još nisu dobili.

– Zahtev smo predali ministarstvu istog dana kada i Medicinska škola, kojoj je odmah odobreno dodatno odeljenje. Tražio sam odobrenje za upis još jednog odeljenja od 30 učenika, iako upis u našu školu trenutno traži 60 đaka. Od ovog broja, 41 učenik je upisao gimnaziju u nekom od susednih gradova, dok ostali đaci iz drugih škola žele da pređu kod nas – kaže direktor Gimnazije Zoran Milosavljević. Žarko Obradović, ministar prosvete, tokom posete Novom Pazaru nije imao odgovor na pitanje hoće li Gimnazija dobiti još jedno odeljenje.

– Sve zavisi od škole, mi o svakom zahtevu razgovaramo s direktorima i školskom upravom. Bitno je da ima dece i razloga za otvaranje još jednog odeljenja, a ne da to bude razlog da neko od profesora sačuva radno mesto – rekao je Obradović.

BLIC

Sve više roditelja i škola zainteresovano za celodnevnu nastavu. Škola „od jutra do popodneva“ znači učenje, redovan obrok, druženje…

SVAKE godine sve je veći broj zahteva roditelja da se u osnovnim školama osnivaju odeljenja sa celodnevnom nastavom za prvake i učenike drugog razreda. Samo u Beogradu, u ovom trenutku, 15 škola čeka odobrenje Ministarstva prosvete, potvrđeno je za „Novosti“ u ovom ministarstvu.

Po rečima Gordane Cvetković, načelnika Školske uprave za Beograd, ne zna se tačan broj škola u Srbiji koje organizuju ovakvu vrstu boravka, ali gotovo u svim većim mestima postoji bar jedan takav razred.

– Radno vreme roditelja je drugačije nego ranije, pa su, drugačije i potrebe. Sada se odeljenja sa celodnevnom nastavom formiraju i na periferiji, ne samo u centru grada, pa ih imamo i u Borči i Železniku – kaže Cvetkovićeva.

Mišljenja su, međutim, podeljena koliko je dobro to što su deca po ceo dan u školi. Pobornici pravdaju svoj stav činjenicom da roditelji svakako rade do 17 časova, pa je bolje da njihova deca budu bezbedna u školi, gde će završiti domaće zadatke pod nadzorom učitelja.

EVROPSKA PRAKSA CELODNEVNA nastava je dominantan obrazac obaveznog obrazovanja u gotovo svim evropskim državama, a uvedena je da bi se uskladilo radno vreme roditelja i škole. Nastava počinje u osam ili devet, i traje do četiri ili pet popodne. Slobodno vreme se koristi za ručak u školskoj trpezariji, društvene aktivnosti, kreativne radionice, sport. Knjige i školski pribor deca donose u školu ponedeljkom, a kući odnose petkom.

Кritičari ističu da, ma koliko ideja bila lepa, u praksi se ona često pretvara u svoju suprotnost. Jer, i pored toga što su deca celog dana u školi, njih opet kada dođu kući sačekaju domaći zadaci.

– Gotovo da nema dana kada sa sinom nešto ne moram da učim, bez obzira na to što svakog dana dolazi kući oko 16 sati. Uvek moramo da završavamo domaće koje tamo nije stigao da uradi, vežbamo čitanje… Oboje smo očajni, on više nema vremena ni za igru, ni za sport – priča B. D., majka jednog drugaka koji pohađa osnovnu školu na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Zato su se roditelji u ovom razredu već žalili upravi škole.

Goran Vilotijević, direktor OŠ „Banović Strahinja“ iz Beograda, kaže da u normalnim okolnostima deca do polaska kući uspevaju da završe domaće.

– Dešava se, međutim, da učiteljica ima 25 učenika i da ne stignu sve da urade. Ako su te situacije česte, znači da nešto ne valja. Ili učiteljica zadaje previše zadataka ili je gradivo preteško za dete – kaže Vilotijević.

I on se slaže da ponekad mališanima ne ostaje prostora za igru.

– Đaci u tom uzrastu moraju da se kreću, jer ispada da provode više vremena sedeći nego ljudi koji rade u kancelariji!

Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, nema, međutim, primedbe na celodnevnu nastavu.

– Prvaci imaju individualnu koncentraciju i brzinu rada, pa je potrebno vreme da se uhodaju. Veoma redak je slučaj da nastavnik ne radi dovoljno sa decom. Njihov rad kontroliše pedagog-psiholog, odnosno direktor škole.

U Ministarstvu prosvete ističu da nije bilo većih primedbi na celodnevnu nastavu, već samo individualnih i da je pravi put, ako roditelji nisu zadovoljni, da se prvo obrate školi.

„Večernje novosti“

Kada dolaze na školovanje u Beograd budući brucoši najčešće znaju da će im nedostajati porodica i sredina koju napuštaju, a verovatno malo ko od njih zna šta ih čeka u studentskim domovima.

(foto: Novosti)

Na konkurs za studentski dom u Beogradu prijavilo se 2.359 budućih brucoša, a mesta je bilo za 917. Među njima 535 devojaka i 382 mladića, većina sa prosekom u školi 5.00.

Većina ovih tek upisanih studenata je zadužilo ključeve neke od samica ili dvokrevetnih soba u drugom po veličini i poslednje sagrađenom (1978. godine) beogradskom domu za studente „Karaburma“.

Najpre je trebalo da ispoštuju proceduru useljenja, koja važi za sve domove: podnošenje dokumentacije (uput za useljenje, studentska katica, lekarsko uverenje koje izdaje Studentska poliklinika, indeks i lična karta), plaćanje depozita, stanarine i administrativnih troškova. Tek nakon toga mogli su da uzmu ključeve, prijave se za direktnu telefonsku liniju (pretplata je 360 dinara) ili internet (mesečno 150 dinara) i zaduže posteljinu.

Budžetska cena smeštaja u domu treće kategorije, kakav je ovaj u Mije Kovačevića, je 1.035 za jednokrevetnu i 964 dinara za dvokrevetnu sobu, do je recepcijska 6.640 za jednokrevetnu i 6.043 za dvokrevetnu sobu. U sobi su kreveti, radni stolovi, stolice, police i plakari, a većina stvari je donesena nakon Univerzijade 2009. godine.

MONDO je zajedno sa Jelenom Vranić iz Sjenice, koja je upisala Pravni fakultet, zavirio u jednu soba budućih brucoša. Kada je ušla rekla je da će se najpre latiti lavora i žogera. Pogledajte.

Studenti često za dom na Karaburmi umeju da kažu „nije sve u kupatilu“ aludirajući na to da su spratna kupatila gde nije konstantno topla voda. Ipak, imali smo priliku da se uverimo da sanitarija nije stara, kao i da je higijena na pristojnom nivou. Svaki sprat, a tu može da bude i po 40 ljudi, ima svoju čistačicu koja makar jednom dnevno sredi ovaj prostor.

Iskusniji stanari upozoravaju mlađe na novo pravilo da nije dozvoljeno bušenje nameštaja ili zidova, te da bi bilo od koristi da kupe viseće ofingere. Oni koji su već iskusili život u domu savetuju da se kupe rešo, frižider, tepih, prekrivač za krevet i jastučnice. Mada i u domu imaju mogućnost da uzmu jastuk, jastučnicu, po dva čaršava i ćebeta, koja mogu da se menjaju jednom nedeljno. Takođe, mogu da koriste perionicu veša, gde pranje u jednoj mašini košta 150 dinara (to ne uključuje prašak i omekšivač), a sušenje 100.

Od dodatnih sadržaja, koji zadovoljavaju svakodneve potrebe mladog čoveka, tu su još: studentski restoran, veoma povoljan internet kafe sa letnjom terasom kapaciteta 100 mesta, ambulanta i zubna ambulanta studentske poliklinike, čitaonica, vajarski, slikarski i muzički atelje, sala za tribine i predstave, igralište za mali fudbal i košarku, pošta, prodavnice, fotokopirnica, teretana, frizerski salon, diskoteka i studentski klub.

Dom „Karaburma“ važi za mesto dobre zabave i pozitivne atmosfere. Kažu „ima dušu“. Verovatno je zbog toga tražen na raspodelama i vecito izlepljen oglasima poput: „menjam to-i-to za Karaburmu“. Inače, studenti imaju mogućnost zamene mesta između domova istih kategorija i zamene mesta unutar doma.

Beogradsi brucoši bi trebalo da se usele do 7. oktobra, dok od 15. novembra kreće raspodela ključeva i za studentre starijih godina. U objektima SC „Beograd“ smešteno je ukupno 12.000 studenata, a dnevno bude posluženo 25.000 obroka, od čega 4.000 u domu „Karaburma“.

ISHRANA U STUDENTSKIM MENZAMA – Pravo na ishranu u studentskim restoranima po dotiranoj (nižoj) ceni imaju samo studenti koji se finansiraju iz budžeta. Samofinansirajući studenti mogu da kupuju bonove za ishranu u menzama, ali po ekonomskoj ceni. Studenti koji studiraju u mestu prebivališta mogu da kupuju samo bonove za ručak. Za kupovinu bonova za ishranu (za doručak, ručak i večeru) potrebno je izvaditi abonentsku knjižicu i kupiti žeton za pribor. Izdavanje abonentskih knjižica se vrši u studentskim domovima i restoranima početkom školske godine. U nekim domovima umesto, klasičnih abonentskih knjižica, uvedene su čip kartice koje sadrže celokupnu evidenciju o stanaru studentskog doma. Subotom i nedeljom (i nekim praznicima) nema večere, nego se u terminu za ručak podiže paket sa suvom večerom.

(MONDO)

Fondacije u Srbiji staraju se o školovanju siromašne dece, pomažu zdravstvu, kulturi, sportu. Deca novac troše na knjige, smeštaj i ishranu. Fondovi renoviraju škole i bolnice

Đaci sa članovima UO „Fonda 5+“

Imam devet godina. Nemam roditelje. Majka mi je umrla kada sam imao dve godine, a otac pre pola godine. Živim sa bratom, bakom i dekom. Novac od stipendije baka štedi za crne dane. I za naše dalje školovanje. Ali, baka će živeti dok ja i brat ne postanemo dobri i sposobni ljudi.

Ovo je priča Viktora Sitaša, iz Boke kod Zrenjanina, učenika osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, koji je ekskluzivni stipendista „Fonda 5 +“ koji je osnovala Srpska banka. Viktor je vrhunski talenat, a za literarne radove, pre svega pesme, dobio je do sada 36 nagrada. Konkurisao je i dobio stipendiju „Fonda 5 +“ koja iznosi 9.000 dinara.

Njegovoj priči slične su životne priče mnogih učenika i studenata koje stipendiraju različite fondacije. A glavni ciljevi njihovog osnivanja, rada i postojanja su briga o najugroženijim slojevima našeg društva.

U „Fondu 5 +“ kažu da je njihov cilj sistemsko i organizovano staranje o razvoju, obrazovanju i školovanju talentovanih učenika iz socijalno ugroženih porodica.

STRANCI „Karitas“ je jedina strana fondacija koja je do sada registrovana u Srbiji. Dokumentaciju je podnela i Fondacija „Studenica“, koju su osnovali Srbi u dijaspori, a sada žele jedan ogranak da osnuju i u Srbiji. Inače, u Srbiji postoji Registar stranih pravnih lica, pa se fondacije iz inostranstva u njemu vode.

– Svet se oduvek delio na bogate i siromašne. Moramo naći način da siromašni ne pate previše. Pogotovo ne smemo dozvoliti da neko ko je vrhunski talenat propadne samo zbog toga što nema novca, jer talenti su najvažniji resursi svake države – kaže Dragoljub Mićunović, predsednik UO „Fonda 5 +“. Fond se finansira od sredstava koja uplaćuje Srspka banka.

Ovaj Fond je dodelio 30 stipendija – 15 za učenike srednjih škola, a 15 za osnovce. Među njima je i Tamara Staletović iz Niša čija je porodica izbegla iz Štrpca s Kosova 1999. godine. Tamara ide u osmi razred i veliki je talenat za srpski jezik, a stipendija joj je, kaže, ulila veliko samopouzdanje.

Tužna je i životna priča Darka Ž. iz Smedereva koji dobija stipendiju Fondacije „Hemofarm“.

– Kada sam dobio stipendiju, svanulo mi je. Više nisam morao da mislim odakle ću da kupim knjige, platim dom i hranu. Otac mi je umro, majka je operisana pa ne može da radi, tako da sam morao preko leta da zarađujem kako bih se školovao – priča za naš list Darko, odličan student pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji se školuje zahvaljujući stipendiji koja iznosi 14 i po hiljada dinara.

Snežana Radačaj, direktor Fondacije „Hemofarm“, kaže da je u prošloj godini za humenitarne aktivnosti prikupljeno oko 110 miliona dinara od čega je skoro polovina data za stipendije učenicima i studentima. Deo novca potrošen je u unapređenje kulture, obrazovanja i sporta, a deo za renoviranje dečjeg odeljenja bolnice u Vršcu. Ona napominje da Fondacija svake godine dodeli 20 novih stipendija, a najveći donator je „Hemofarm“.

U Srbiji postoji oko 450 registrovanih fondacija.

– Većinom su to korporativne fondacije, čiji su osnivači velike firme poput „Delte“, „Hemofarma“, „Telenora“ – priča za „Novosti“ Nives Čulić, registratorka u Registru zadužbina i fondacija. – Te fondacije uglavnom vrše svoju glavnu delatnost, a to je pomoć zdravstvu, kulturi, obrazovanju, zaštita dece…Pomažu se mladi talenti, siromašna deca, kupuju inkubatori i druga oprema za bolnice… Po novom zakonu sve fondacije treba da se preregistruju do 1. marta naredne godine. Nives Čulić kaže da je Agencija za privredne registre do sada dobila 45 prijava, a prevedeno je 28 fondacija.

*****

JELENA KRSTOVIĆ: KRIZA NE SME BITI IZGOVOR

Svakako najveće interesovanje izazvao je novi fond koji je osnovala Kompanija „Delta holding“. Jelena Krstović, direktor za korporativne komunikacije „Delta holdinga“, kaže da je ideja da se kroz takve projekte neke stvari u našem društvu promene i unaprede.

* Mnoge je iznenadila najava „Delte“ da će čak deset odsto profita davati u fond… Otkud ideja da se u vreme krize odlučite na ovaj korak?

– Kriza je suviše često postala izgovor za najrazličitije stvari. U krizi morate donositi poslovne odluke, pa i odluke o svojoj društvenoj odgovornosti. Sem toga, da bude jasno, ekonomska situacija jeste donekle usporila investicione planove „Delta holdinga“, ali poslovanje kompanije i dalje je profitabilno i zbog toga smo odlučili da značajan deo tog profita podelimo sa društvenom zajednicom u kojoj radimo. Svetski trend je da fondacije izlaze iz okvira pojedinačnih kompanija i šire krug učesnika, kako bi mogle da sprovode strateške društvene projekte. Naša specifičnost je da je srpskom društvu sigurno potrebno više podrške nego nekoj zajednici u zapadnoj Evropi. Odatle i naša odluka da nivo izdvajanja podignemo na 10 odsto ostvarene dobiti, što je znatno više od standarda razvijenih zemalja.

* I do sada ste dosta sredstava usmerili na razne društveno korisne projekte. Kakva su vaša iskustva sa tim, da li korisnici sredstava u potpunosti namenski koriste taj novac?

– „Delta holding“ je odavno odustao od klasičnog donatorstva, u kojem nekom date novac i time ste svoju dužnost ispunili. Mi sprovodimo održive projekte, što znači da ulažemo u dugoročne akcije i da tokove novca pratimo od početka do kraja. U društveno odgovornom poslovanju finansijska podrška jeste bitna, ali nekada je važnija pomoć u edukaciji, kontroli, socijalizaciji, pa i izgovorenoj reči.

* Hoće li i „Delta“ imati svoje predstavnike u radnim telima nove fondacije?

– Naša ideja je da u novoj fondaciji kompanije osnivači imaju svoje predstavnike, ali pre svega u organizacionom delu, kako bi obezbedili finansiranje i organizaciju fondacije. O akcijama, projektima, pravcima i oblastima rada, brinuće se predstavnici naših najvažnijih institucija i ugledni pojedinci dokazani u različitim oblastima rada i stvaralaštva.

* Šta je vaše iskustvo – da li je bolje davati sredstva u obrazovanje i stipendiranje mladih i talentovanih ljudi ili u obnovu kulturnog blaga?

– Najvažnije je uložiti sredstva u održive, dugoročne projekte. Da li će oni pomoći borbu protiv siromaštva, zaštitu životne sredine, ili obrazovne i kulturne institucije, to je stvar procene konkretnog projekta. Međutim, sigurno je da je edukacija u najširem smislu i najbolja investicija; tim saznanjem se i mi u „Delti“ rukovodimo!

„Večernje novosti“

OSNOVNA ŠKOLA „MIROSLAV ANTIĆ“ IZ NIŠA ZAHVALJUJUĆI KOMPANIJI OMV SRBIJA UKLJUČENA U PROGRAM „ŠKOLA BEZ NASILJA

Svečanim potpisivanjem Memoranduma o saradnji Osnovna škola „Miroslav Antić“ iz Niša priključila se mreži od 209 osnovnih škola u kojima se već sprovodi program „Škola bez nasilja“. U prigodnom programu koji su izveli đaci ove škole promovisane su ideje nenasilja, drugarstva i podrške, a direktorka škole, gospođa Sonja Stanković, izrazila je zadovoljstvo zbog početka programa, kao i zahvalnost kompaniji OMV Srbija koja je izabrala i usvojila školu „Miroslav Antić“.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo u mogućnosti da pomognemo program „Škola bez nasilja“ jer je društveno odgovorno poslovanje strateško opredeljenje naše kompanije“, rekao je ovom prilikom Duško Veselinović, predstavnik kompanije OMV Srbija.

Sredstva za uključivanje ove škole u program prikupljena su na fer plej turniru u malom fudbalu koji je održan u junu u okviru akcije “Ujedinjeni za škole bez nasilja”. Timovi sastavljeni od dece zaposlenih u OMV Srbija, Coca-Cola Hellenic Srbija, Delta Maksi, RTS i UNICEF i poznatih ličnosti, odmerili su snage u fudbalu i na taj način doprineli bezbednom odrastanju dece. Tom prilikom prikupljena su sredstva za uključivanje još škola iz Srbije u ovaj program: kompanija Delta Maxi će 5. oktobra usvojiti školu “Branko Radičević” iz Kruševca, dok će 10. oktobra ove godine kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija usvojiti školu “Jovan Jovanović Zmaj” iz Surdulice.

UNICEF

Kao i svake godine, prva sedmica oktobra posvećena je deci; zato i jeste dečja nedelja, a ovogodišnja biće vodjena stihovima Ljubivoja Ršumovića: „Dece ima razne, al’ svako dete je ličnost, razlike nisu kazne, u razlikama je naša sličnost“.

Program obeležavanja Dečje nedelje u „Zmajevoj“ školi je izuzetno bogat. U ponedeljak, 3. oktobra, učenici mlađeg uzrasta sa svojim učiteljima i učiteljicama održaće čas posvećen dečjim pravima. Viši razredi, u saradnji sa učenicima škole „Đura Jakšić“ u podne imaće sportske susrete pod motom „Sportom od slabića do zdravog ljudskog bića“.

Predviđeno je da devojčice igraju košarku, a dečaci fudbal. Zanimljivo je da će ekipe koje se sastaju biti mešovite, iz obe škole, čiji je sastav odredio žreb. Za utorak su niži razredi predvideli dolazak i prijem prvaka u gradsku biblioteku „Vuk Karadžić“, dok će se sedmaci i osmaci nadmetati u kvizu znanja.

U sredu mlađi uzrast organizuje trampilište igračaka, dok viši razredi s nestrpljenjem očekuju već dobro osmišljeno oslikavanje fasade zgrade u dvorištu. Četvrtak je, kao u svake godine, predviđen za „Trku za srećnije detinjstvo“, dok će u petak učenici nižih razreda crtati na asfaltu, a viši prva dva časa zameniti uloge sa odraslim. Nakon završetka nastave održaće se đačka pijaca, a završnica je u diskoteci, gde će učenici sa svojim nastavnicima veselo završiti ovu nedelju.

Sve aktivnosti biće organizovane posle šestog časa. Osim toga, organizovani su i literarni i likovni konkursi na temu „Moj učitelj/moja učiteljica“ kao i akcija „Dinar za knjigu“, u okviru koje će učenici moći da pomognu kupovinu knjiga potrebnih školskoj biblioteci.

D.K.

Под слоганом “Деце има разне, ал свако дете је личност, разлике нису казне у разликама је наша сличност“ у Крагујевцу ће, као и у целој Србији, од 3.до 9.октобра, различитим манифестацијама, бити обележена Дечија недеља. Град Крагујевац и ресорне градске управе и ове године, у сарадњи са предшколском установом “Нада Наумовић&рдqуо;, Центром за социјални рад односно Центром за младе и делом основних школа припремио је пригодан програм намењен деци различитог узраста.

Како је на данашњој конференцији за новинаре рекла Славица Савељић члан Градског већа за социјалну политику и друштвену бригу о деци намера организатора је да током дечије недеље оживи градске улице и тргове и покаже креативност деце. “У свим школама и обдаништима ће се одвојати програми који су они припремили а у пешашкој зони, дечијем позоришту и локалној самоуправи одржаће се манифестације из заједничког програма“, рекла је Славица Савељића. Она је најавила да ће обележавање Дечије недеље почети у понедељак 3.октобра у Пешачкој зони у 10 часова дечијим маскенбалом у организацији Предшколске установе “Нада Наумовић“. Малишани из драмске групе “Свитац“ извешће представу. Дан касније такође у Пешачкој зони у 12 часова пригодних програмом представиће се учесници основне школе Трећи крагујевачки батаљон, док ће се 6.октобра, такође у подне, представити ученици школе Ђура Јакшић. За 5.октобар предвиђена је позоришна манифестација “Сусрет пријатељства“ у Позоришту за децу, а тог истог дана испред зграде Града у 10:45 биће одржана већ традиционална манифестација “Дечији шкраб“. Славица Савељић рекла је и да ће 7.октобра у локалној самоуправи бити организован Дан отворених врата а 8.октобра у Пешачкој зони биће изведен програм који припрема Центар за младе.

Славица Отовић директорка Предшколске установе Нада Наумовић рекла је да се малишани и васпитачи свих крагујевачких вртића јако дуго припремају за различите садржаје којима ће бити обележена дечија недеља и да је припремљен велики број ликовних и музичких садржаја, спортских сусрета а да су централне манифестација на којима учествују малишани из установе маскенбал и позоришна представа. У оквиру дечије недеље ће у Крагујевцу, у свим школама, посебна пажња бити посвећена промоцији дечијих права, истакла је Сузана Тасић представник пријатеља деце Крагујевца и додала да је управо зато организован велики број ликовних и литерарних конкурса како би основнци, на прави начин, могли да искажу своја интересовања и способности.

Иначе, за Крагујевац је опредељено 10 хиљада налепница по цени од 30 динара чијом куповином свако узима учешће у обележавању дечије недеље. “Планирани приход је 300 хиљада динара од чега 60% задржава локална самоуправа а осталих 40% се враћа републичком буџету. Очекујемо да ће по овом основу град Крагујевац остварити приход од 100 хиљада динара“, рекла је Љиљана Лучић начелник Одељења за друштвену бригу о деци.

РАДИО ЦЕНТАР 987

Родитељи у Србији више неће моћи да туку своју децу, јер Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања. Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици где ће свако насиље бити потпуно елиминисано.

Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања деце, тако да родитељи у Србији убудуће неће моћи да бију своју децу, уз стари мото „батина је из раја изашла“.

„Обавеза забране физичког кажњавања детета, пре свега, произлази из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља“, рекла је чланица радне групе за израду новог Грађанског законика (ГЗ) Олга Цвејић Јанчић.

„Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га штите од таквих поступака других лица“, подсетила је Јанчићева.

С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацрта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, „јер би некоме могло да се учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство“.

Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици и узајамних односа чланова породице, затим стандарде међусобног поштовања где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да насиље не треба ни толерисати нити чинити, објаснила је Јанчићева.

„Желимо да деца у својим породицама убудуће не налазе узор вршења или одобравања насиља. Забрана физичког кажњавања детета је изузетно важна, поготово јер је последњих деценија у нашој земљи насиља било превише и што заиста треба окренути нови, мирољубивији лист у васпитању и подизању деце“, нагласила је Јанчићева.

Физичко кажњавање деце није допуштено у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Немачкој, Шпанији, Португалији.

Преднацрт ГЗ прва фаза у припреми законика, након које следи нацрт па тек онда предлог закона који иде у скупштину на усвајање. Јавна расправа о породичном делу Преднацрта ГЗ траје до краја 2011. године, до када би требало да буду прикупљена сва мишљења, предлози, сугестије и коментари а потом приступило даљем раду.

РТС