У Цириху, професор Поткоњак и део тима ЕТФ-а са ECCEROBOT-ом

Студенти Универзитета у Београду још једном су заблистали на једном од престижних међународних такмичења – Ненад Башчаревић, Предраг Милосављевић, Марија Томић и саветник тима, асистент Коста Јовановић са Електротехничког факултета освојили су прво место на 17. међународном такмичењу студентских пројеката у области инжењерства (ICAMES 2011) које је одржано од 7. до 14. маја 2011. године у Истанбулу.

Тим са ЕТФ-а, у којем су били студенти мастер студија, прво место освојио је пројектом под називом „Инжењерски приступ моделирању и управљању човеколиким роботима” у конкуренцији 17 финалних пројеката. Реч је о традиционалном такмичењу које се организује већ 17 година, а ове године домаћин је био турски Универзитет Богазици.

Како објашњава Коста Јовановић, учешће на такмичењу пријавило је више од 100 студентских пројеката са универзитета из САД, Европе и Азије, а на крају је одабрано 17 који су представљени на финалном такмичењу у Инстанбулу. У финалу није било других представника Србије, углавном су били амерички универзитети, а из региона су били и по један универзитет из Хрватске и Македоније.

Овим пројектом, објашњава Јовановић, студенти су приказали део резултата постигнутих на Електротехничком факултету у оквиру великог ФП7 пројеката којег финансира ЕУ – „Когнитивни приступ управљању човеколиким роботом са попустљивим зглобовима”. На истом послу сарађују Универзитет у Сасексу (Велика Британија), Технички универзитет у Минхену (Немачка), Универзитет у Цириху (Швајцарска), компанија Робот студио (Француска) и Универзитет у Београду, а по речима Јовановић, сваки учесник је задужен за одређени део – на пример, фирма из Француске производи роботе, Минхен ради електронику, хардвер, а нашим студентима је припало да ураде симулатор робота и да се испробају конвенционе методе управљања роботима.

На наше питање да ли то значи да су студенти направили робота, он одговара одречно и објашњава детаље:

– На телевизији су популарни човеколики роботи јапанских произвођача, који изгледају попут малих људи. Међутим, овај се разликује од њих, јер је корак ближи човеку у смислу да је то покушано копирање и анатомије и физиологије човека, значи онако како заиста изгледамо – кости су од вештачке пластике, мишићи су реализовани помоћу еластичних нити са опругама и моторима… – објашњава овај млади научник.

Он каже да су за сада направљена два модела робота – један је у Минхену, а други у Цириху, а недавно је имао прилику да два месеца ради на роботу у Минхену.

– Професор др Вељко Поткоњак координише нашим радом и овим пројектом испред факултета у Београду. Крајем прошле године били смо на неколико конференција од којих је једна одржана на МИТ-у у САД, који је најјачи универзитет у области технике у свету, на којем смо представили резултате пројекта – објашњава Јовановић и с поносом наглашава да је реч о студентима Одсека за сигнале и системе, са којег је и актуелни ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић.

Ректор Ковачевић: Имамо једино подршку медија, све остало је декларативно

У последњих неколико месеци, име Србије нашло се неколико пута на победничком постољу на престижним међународним такмичењима, пре свега захваљујући студентима ЕТФ-а, Факултета организационих наука, економије, архитектуре, права… На наше питање да ли то значи да студенти Универзитета у Београду постају бренд Србије, ректор професор др Бранко Ковачевић каже да су то они одувек били, чак и у време санкција и изолације, али да на њих нико није обраћао пажњу.

– Захвални смо вам на промоцији науке, јер испада да смо до сада имали једино подршку медија, све остало је било само декларативно. Ми имамо добру младу генерацију, али најбољи и даље одлазе јер држава не улаже ни минимум напора да их задржи. Они лако добијају стипендије, брзо их запошљавају мултинационалне компаније, само у Америци и Канади је 70.000 наших дипломаца који су отишли у последњих 20 година – каже ректор Ковачевић.

С.Г.

Протест на Факултету политичких наука

Студенти смера за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука протестовали су јуче у холу ове установе јер су незадовољни називом стручног звања које добијају по завршетку школовања. Како кажу, звање „политиколог за социјални рад“ их онемогућава да се запосле у већини установа, због чега захтевају да се врати стари назив на дипломи. Проблем је настао 2009. године, када је промењен назив звања, па последње три генерације студената овог смера имају проблема приликом запошљавања.

– Стари назив био је „дипломирани социјални радник“ и без проблема сте могли да се запослите у установама социјалне заштите. Међутим, сада је то немогуће јер као „политиколог из области социјалног рада“ у више од 90 одсто установа не можете да радите, пошто у пракси не постоји такво занимање. Апсурдно је студирати четири године и на крају добити диплому која не вреди ништа. Зато тражимо да се хитно исправи грешка у листи звања – каже Марија Максимовић, студент продекан на Факултету политичких наука у Београду.

Акредитациона комисија је пре три године упутила захтев факултету да се звање промени. Захтев је тада усвојен без консултовања са катедром за социјалну политику и социјални рад, што је довело до негодовања професора и студената. Међутим, сада се сви слажу да је неопходно вратити старо звање на дипломи.

Декан факултета Илија Вујачић истиче да професори ФПН-а подржавају студенте и да ће иницирати да звање политиколог за социјални рад буде изједначено са звањем социјални радник.

– Ово је упозорење надлежним органима да одговоре на оно што захтевамо већ три године. Проследили смо захтев и надамо се да ће ова драма да се разреши и да ће у „Службеном гласнику“ доћи до измене звања које студенти добијају по завршетку школовања – каже Илија Вујачић.

А. А.

Почело пробно тестирање

Ученици тестове полажу и у електронској форми

Око хиљаду ђака у 50 школа у Србији почело је јуче с решавањем пробних ПИСА тестова у оквиру највећег међународног истраживања у области образовања које се одржава сваке три године.Главно тестирање биће у априлу и мају следеће године, а учествоваће ученици из 190 школа рођени 1996. године.

Координатор Србије за ПИСА истраживање Драгица Павловић – Бабић објашњава да неће бити објављивања резултата, јер пробни тестови не служе да се процене постигнућа ученика, већ да се процени квалитет и тежина задатака, како би се за тестове следеће године изабрали најбољи задаци.

Ове године ученици раде само задатке из математике. Задаци нису уобичајени математички, не подразумевају рачунање једначине, већ решавање проблема из реалног живота. Конкретно, од ученика се очекује да користи математичка знања која је стекао у школи да би решавао реалне животне проблеме, али би требало да се ослања и на знања стечена у другим областима, као и на свакодневна искуства.

Како је саопштило Министарство просвете и науке, у истраживању учествују ученици који су сада први разред средње школе (рођени 1995. године). У главном тестирању које ће бити реализовано у априлу и мају следеће године, учествоваће ученици из 190 школа, рођени 1996. године. Први пут ове године ученици раде и тестове у електронској форми.

Међународни програм процене ученичких постигнућа ПИСА утврђује да ли су ученици који завршавају период општег образовања, узраста 15 година, усвојили знања и вештине неопходне за наставак школовања, професионални развој и одговорно учествовање у цивилном друштву. Постигнуће се процењује у области читалачке, математичке и природно-научне писмености.

ПИСА (ProgrammeforInternationalStudentAssessment) у нашој земљиод 2001. године обезбеђује Министарство просвете и науке Републике Србије, а реализује Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. У првом ПИСА циклусу учествовале су 43 земље, углавном чланице ОЕЦД -а, док је тестове 2009. године радило око пола милиона ученика из 74 земље света.

Ђаци из Србије на последњем тестирању, у односу на оно из 2006. године, остварили су напредак од 41. поена у области читалачке писмености и по седам поена у областима математичке и научне писмености. У укупном пласману Србија је била на 43. месту, али су представници Министарства просвете инсистирали да тај податак не даје реалну слику и објаснили да је ово највећи помак који је једна земља забележила у ПИСА тестирању.

С. Г.

ТЕХНИЧАРИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВИШЕСПРАТНИЦА

На часу у Грађевинској школи

Нов четворогодишњи смер у огледним одељењима примиће по 24 првака у три школе у Србији. – Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво очекују на тржишту рада.Образовање за сигуран посао на грађевини у средњошколским клупама стицаће од септембра ученици који се на предстојећем упису определе за нов смер – техничар за одржавање објеката. Млад и први пут школован кадар за одржавање приватних и стамбених вишеспратница за четири године добиће грађевинска струка у Србији. Само три школе испуниле су потребне услове за квалитетно образовање будућих техничара. То су београдска Грађевинска школа и техничке школе „Милева Марић-Ајнштајн” у Новом Саду и „Радоје Љубичић” у Ужицу. У новом одсеку има места за по 24 првака и за четири године оспособиће их за техничко одржавање објеката и инсталација у високоградњи. Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво чекају на тржишту рада јер са алатом у рукама за дневницу по скелама данас се веру и како најбоље умеју надграђују, преуређују, крпе здања бивши запослени у пропалим предузећима загазили у пету деценију живота.

– Потреба за увођењем овог профила базирана је на законима о планирању и изградњи, и одржавању стамбених зграда, где је утврђена законска обавеза одржавања јавних и стамбених објеката. Имали смо у виду потребу за текућим одржавањем и недостатак школованог кадра – објаснио је Момир Андесилић, председник Заједнице геодетских и грађевинских школа Србије, која је покренула иницијативу за увођење смера техничар за одржавање објеката.

Узимајући у обзир потребе привреде и тржишта рада, Завод за унапређивање образовања и васпитања предложио је да се овај образовни профил уведе у школски систем као оглед. Министарство просвете и науке није имало ништа против.

– У одржавању као области грађевинарства не постоје школовани кадрови у Србији. Потребе далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања хаузмајстора и домара. Уверени смо да ће будући техничари за одржавање објеката лакше долазити до посла од колега из класичних смерова у овом подручју рада. Стећи ће комплетно техничко образовање и биће оспособљени за практичан рад – додаје Андесилић.

Међу обавезним стручним предметима у току школовања су нацртна геометрија и техничко цртање, основи грађевинарства, грађевински материјали и конструкције, статика и отпорност материјала, одрживи развој у грађевинарству, кућне инсталације, култура становања… Од ученика који упишу нови одсек очекује се да после четири године стручног образовања знају да читају, чувају и тумаче документацију о пројектима, да воде евиденцију о радовима и израђују грађевинске књиге, дневнике, цртеже, скице и записнике. Обрада захтева, пријава, налога, овлашћења неће им бити непознаница, као ни вођење атестне и гарантне документације која се односи на објекат, инсталације и уграђену опрему. Техничари одржавања биће обучени да препознају и отклоне кварове и оштећења на конструкцији или деловима објекта, инсталацијама противпожарне заштите, телефона, видео надзора, алармних система, лифтова…

– Школовање средњошколаца за одржавање објеката је одлична вест. Са Грађевинском школом можемо сарађивати и организовати програм волонтирања и стицања стручне праксе за будуће техничаре одржавања који желе да раде и остану у Србији. Бринемо о више од 14.000 стамбених зграда и 6.000 лифтова у Београду, а највише запослених имамо у техничком сектору. Млади који се стручно усавршавају увек су добродошли – сматра Кристина Анђелковић, портпарол Јавног предузећа „Градско стамбено”.

М. Симић-Миладиновић

Матиш, ипак, лакши

Београдски осмаци показали су добре резултате на пробном тестирању за полагање мале матуре. Иако су задаци били непознати и тражили логичко размишљање и повезивање чињеница, будући средњошколци су показали да могу добро да ураде и задатке, за које нису научили решења напамет из збирки.Иако су ђаци после полагања изјавили да им је српски био лакши од математике, резултати показују другачије. У већини школа ученици су имали више бодова из математике, а разлог слабије урађеног теста из српског језика је, по оцени наставника, што нису пажљиво читали дате одломке, текстове, извештаје…

У ОШ „Бановић Страхиња“ само три ученика се нису појавила на „генералној проби“ завршног испита. Професори су задовољни како су се ученици показали и истичу да су резултати слични као прошле године.

– Имали су по 15 или 16 бодова по предмету, што су врло добри резултати, с озбиром да је максималан број поена 20 из сваког теста – каже Горан Вилотијевић, директор школе. – Иако се у медијима помињалао да им је математика била тежа, резултати које су показали говоре супротно.

И у ОШ „Светозар Марковић“ су задовољни успехом својих ђака, али како наводи директор Драги Лукић увек може боље. Најмањи број бодова био је шест из једног предмета, а највећи 20. Од 84 осмака, на полагању се појавило 76 ученика. Просечан број бодова из српског био је 13, а из математике 13,2.

– Наши ђаци су солидно урадили пробни тест и имају, у просеку, између 12 и 13 бодова – каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“. – Углавном су сви правили исте грешке, што се посебно односило на српски језик. Проблем је што не прочитају пажљиво задатак, јер се тражи разумевање текста. Деца која континуирано вежбају имали су по 18-19 поена, док су они који узимају књигу непосредно пре полагања имали и мање поена.

ПРАВИ ТЕСТ

Прави испит знања свршени осмаци ће имати 23. и 24. јуна, када ће полагати завршни испит из српског, односно математике. Пробни тест је помогао ђацима да разбију трему и да виде како ће то све изгледати на правом полагању. Мала матура ће се, као и пробна, полагати у фискултурним салама, школским ходницима и холовима.

Бранка Борисављевић

На пробно полагање мале матуре прошлог викенда изашло је 99 одсто ђака, а у школама у Србији се до краја недеље сумирају резултати тестова из српског, односно матерњег језика и математике, изјавио је данас помоћник министра просвете Зоран Костић.Пробна мала матура прошлог викенда није одржана у 65 основних школа, а тамошњи ђаци ће своје знање моћи да провере на тестирању предстојећег викенда у суботу, 21. маја.

Помоћник министра просвете подсетио је да полагање мале матуре није обавезно, али да је већина, 99 одсто ђака, изашло да провери своје знање и стекне сигурност пред званично полагање завршног испита. „Према утисцима ђака тестови на пробној малој матури нису били тешки. Могуће је освојити највише 20 бодова по тесту, а доста ђака освојило је више од 15 поена“, рекао је помоћник министра.

Он је навео да се пробна мала матура прошлог викенда полагала у укупно 1246 основних школа. До краја недеље треба да сумирају резултате тестирања, како би се утврдило које области су ђацима проблематичне и на чему треба додатно радити.

Мала матура регуларно ће се полагати 23. јуна из српског, односно матерњег језика и 24. јуна из математике. Сутрашње, пробно полагање за ђаке није обавезно. Ове школске године први пут се уместо квалификационих испита за упис у средње школе полаже завршни испит на крају осмог разреда, мала матура. Она ће се бодовати за упис у средње школе, а ове године неће се много разликовати од досадашњих квалификационих испита.

Полагаће се тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Предвиђено је да ове школске године на тестовима из српског језика и математике осмаци имају 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Из године у годину повећаваће се број непознатих задатака.

Beta

Rektor Branko Kovačević za „Blic”

U narednoj školskoj godini više studenata biće upisano na budžet osnovnih i master studija na svim državnim fakultetima, najavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Za koliko će upisna kvota biti povećana, odlučiće na današnjem sastanku ministar i rektori državnih fakulteta. Ipak ukupan broj studenata na fakultetima neće se menjati, već će samofinansirajućih studenata biti manje za onoliko koliko će biti povećana kvota za budžet. Na sastanku će takođe biti reči i o predlogu Ministarstva da se u sledećoj školskoj godini školarine ne povećavaju.

„Zanimljivo je da je Ministarstvo pričalo da nema para, a sada odjednom finansira više studenata“: Rektor Kovačević

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, pozdravio je jučerašnji predlog Ministarstva za povećanje upisnih kvota, ali i naglasio da ova promena neće uticati na broj upisanih studenata koji mora ostati isti.

– Povećanje upisnih kvota zavisi od budžeta. Zanimljivo je što su u Ministarstvu doskoro tvrdili da nemaju dovoljno sredstava za fakultete, a sada se odjednom nude da finansiraju više brucoša i studenata master studija. Ne znam kako Ministarstvo stoji finansijski, ali u svakom slučaju smatram da je ovakva odluka pozitivna jer se u visoke škole i obrazovanje mora ulagati. Ako bude više brucoša i master studenata na budžetu, automatski će biti manje onih koji su na samofinansirajućim studijama, tako da ukupan broj studenata ostaje isti. Ovo znači da će jedan deo budućih brucoša, onih koji bi inače „upali“ na samofinansiranje, sada dobiti priliku da se školuje na budžetu – objašnjava Kovačević za „Blic“.

Ko da uslov, da pređe na budžet

U Savezu studenata Beograda kažu da najava o povećanju kvota za upis na budžet njima ne znači ništa. „Pozdravljamo odluku da se ne povećavaju školarine, ali nama nisu potrebne veće upisne kvote, već da studenti koji su dali uslov za sledeću godinu pređu na budžet. Jer i pored toga što su zaslužili da im država plaća školovanje, mnogi od njih i dalje plaćaju školarine“, kaže Ranko Marković, generalni sekretar.

Povodom današnjeg sastanka ministra prosvete i nauke sa rektorima državnih fakulteta na kojem će biti reči i o prestanku povećavanja školarina na fakultetima, Kovačević naglašava da su iz Rektorata početkom godine poslali predlog Senatu Univerziteta da se tome stane na put.

– Konačno je Ministarstvo usvojilo naš predlog, ali odluku ćemo zajedno i definitivno doneti na sastanku, jer moraju svi da se usaglase. Pojedini fakulteti nisu godinama povećavali školarine, dok su drugi to činili iz godine u godinu. Izgleda da je problem u tome što neke visoke škole kada nemaju od čega da namire dažbine jednostavno povećaju školarine. Tome se mora stati na put, jer je studentima život ionako preskup, pa i kada su na budžetu – napominje rektor Beogradskog univerziteta.

Ministar Obradović izjavio je da nema razloga da se školarine povećavaju jer Ministarstvo redovno servisira isplatu zarada, a povećanje kvota znači i veće ulaganje u fakultete.

Nakon današnjeg sastanka znaće se za koliko će ove kvote tačno biti povećane, odnosno koliko će budućih brucoša i master studenata biti na budžetu. Na sastanku će razgovarati i o datumu polaganja prijemnih ispita i da li će se oni pomerati zbog dvomesečnog štrajka prosvetnih radnika. Beogradski univerzitet je inače svojim kalendarom predvideo da se kandidati za upis na narednu godinu studija prijavljuju 22, 23. i 24. juna, a da se prijemni ispiti održe od 27. do 29 juna.

У туђем смештају – Ученици Средње музичке школе „Петар Кранчевић“ на градском тргу одржали протестни концерт јер годинама немају своје учионице, па похађају наставу у просторијама других образовних установа.Средњу музичку школу „Петар Кранчевић“ похађа око 500 ученика, а настава се годинама одвија у просторијама неколико школа у Сремској Митровици. Будући музичари су из револта што немају своју зграду одржали јуче протестни концерт на градском тргу како би надлежнима у градској управи скренули пажњу на овај проблем.

Без школе нема ни манифестација

Некадашњи биоскоп „Јединство“ је стара зграда коју треба реновирати и за шта треба издвојити око 100 милиона динара. Реч је о огромним средствима које град нема, па се очекује помоћ покрајине.

– Надамо се да ће сви надлежни имати слуха, јер је наша школа позната као организатор бројних манифестација, од локалног до републичког нивоа. Једна од њих је Међународни фестивал гудача, који ће се наредне године одржати десети пут и окупити музичаре из овог дела Европе. Само ова мајска приредба доведе у Митровицу око 1.500 такмичара, професора, ученика и гостију. Организатори смо и Фестивала пијанизма, Фестивала деце предшколског узраста и других манифестација – наводи директорка школе Јованка Иванић.

Захтев средњошколаца музичке школе да најзад добију своју школу подржали су Омладински клуб, ђачки парламенти Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“, Економске школе „Девети мај“ и Митровачке гимназије, у којој се одвија део наставе за ученике музичке школе, као и ђачки парламенти осталих средњих школа у Сремској Митровици.

Часови на четири места

– Окупили смо се да бисмо показали граду да пре свега желимо најосновније услове за образовање. Желимо нормалну салу за физичко као и остали вршњаци, желимо нормалан кабинет за информатику, нормално школовање. Сада трчимо на четири места, из једне зграде у другу. У нашој школи има доста путника. Немају времена да дођу кући, да ручају, да вежбају. Све се одвија у школи, где доручкују, ручају и буквално дремају. Ако немамо зграду, ако немамо где да вежбамо, онда не можемо да рачунамо на врхунске резултате – прича председник Ђачког парламента СМШ „Петар Кранчевић“ Стефан Манчић, и додаје да многи родитељи размишљају да ли уопште да упишу децу у ову школу, ако се не зна ни где ће они да уче.

– Наша школа је квалитетна уметничка установа и представљамо културну потпору овом граду. Без наше школе град ће изгубити много на културном плану – тврди Манчић.

ХОЋЕМО НАШЕ УЧИОНИЦЕ… Ученици СМШ „Петар Кранчевић“

Директорка Музичке школе „Петар Кранчевић“ Јованка Иванић каже да су ученици организовали протестни концерт како би грађанима и надлежнима показали да школа не може функционисати без адекватног простора.

Протест дао резултате

– Пуних 14 година траје борба за адекватан простор средње музичке школе. Већ сама најава протестног концерта изазвала је реакцију, па смо током јутра добили писмено обавештење да је урађен први део пројекта и поднет захтев за средства за реконструкцију старог биоскопа „Јединство“, где би требало да буде смештена средња музичка школа. Овај концерт је само апел свима да нам помогну да се школа смести док се не реши реконструкција тог простора, јер у гимназији нема довољно места за ученике обе школе, а не бисмо волели да се проведемо као прошле године у августу, када смо били скоро на улици – подсећа Иванићева.

Ж. Неговановић