Rektor Branko Kovačević za „Blic”

U narednoj školskoj godini više studenata biće upisano na budžet osnovnih i master studija na svim državnim fakultetima, najavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Za koliko će upisna kvota biti povećana, odlučiće na današnjem sastanku ministar i rektori državnih fakulteta. Ipak ukupan broj studenata na fakultetima neće se menjati, već će samofinansirajućih studenata biti manje za onoliko koliko će biti povećana kvota za budžet. Na sastanku će takođe biti reči i o predlogu Ministarstva da se u sledećoj školskoj godini školarine ne povećavaju.

„Zanimljivo je da je Ministarstvo pričalo da nema para, a sada odjednom finansira više studenata“: Rektor Kovačević

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, pozdravio je jučerašnji predlog Ministarstva za povećanje upisnih kvota, ali i naglasio da ova promena neće uticati na broj upisanih studenata koji mora ostati isti.

– Povećanje upisnih kvota zavisi od budžeta. Zanimljivo je što su u Ministarstvu doskoro tvrdili da nemaju dovoljno sredstava za fakultete, a sada se odjednom nude da finansiraju više brucoša i studenata master studija. Ne znam kako Ministarstvo stoji finansijski, ali u svakom slučaju smatram da je ovakva odluka pozitivna jer se u visoke škole i obrazovanje mora ulagati. Ako bude više brucoša i master studenata na budžetu, automatski će biti manje onih koji su na samofinansirajućim studijama, tako da ukupan broj studenata ostaje isti. Ovo znači da će jedan deo budućih brucoša, onih koji bi inače „upali“ na samofinansiranje, sada dobiti priliku da se školuje na budžetu – objašnjava Kovačević za „Blic“.

Ko da uslov, da pređe na budžet

U Savezu studenata Beograda kažu da najava o povećanju kvota za upis na budžet njima ne znači ništa. „Pozdravljamo odluku da se ne povećavaju školarine, ali nama nisu potrebne veće upisne kvote, već da studenti koji su dali uslov za sledeću godinu pređu na budžet. Jer i pored toga što su zaslužili da im država plaća školovanje, mnogi od njih i dalje plaćaju školarine“, kaže Ranko Marković, generalni sekretar.

Povodom današnjeg sastanka ministra prosvete i nauke sa rektorima državnih fakulteta na kojem će biti reči i o prestanku povećavanja školarina na fakultetima, Kovačević naglašava da su iz Rektorata početkom godine poslali predlog Senatu Univerziteta da se tome stane na put.

– Konačno je Ministarstvo usvojilo naš predlog, ali odluku ćemo zajedno i definitivno doneti na sastanku, jer moraju svi da se usaglase. Pojedini fakulteti nisu godinama povećavali školarine, dok su drugi to činili iz godine u godinu. Izgleda da je problem u tome što neke visoke škole kada nemaju od čega da namire dažbine jednostavno povećaju školarine. Tome se mora stati na put, jer je studentima život ionako preskup, pa i kada su na budžetu – napominje rektor Beogradskog univerziteta.

Ministar Obradović izjavio je da nema razloga da se školarine povećavaju jer Ministarstvo redovno servisira isplatu zarada, a povećanje kvota znači i veće ulaganje u fakultete.

Nakon današnjeg sastanka znaće se za koliko će ove kvote tačno biti povećane, odnosno koliko će budućih brucoša i master studenata biti na budžetu. Na sastanku će razgovarati i o datumu polaganja prijemnih ispita i da li će se oni pomerati zbog dvomesečnog štrajka prosvetnih radnika. Beogradski univerzitet je inače svojim kalendarom predvideo da se kandidati za upis na narednu godinu studija prijavljuju 22, 23. i 24. juna, a da se prijemni ispiti održe od 27. do 29 juna.

У туђем смештају – Ученици Средње музичке школе „Петар Кранчевић“ на градском тргу одржали протестни концерт јер годинама немају своје учионице, па похађају наставу у просторијама других образовних установа.Средњу музичку школу „Петар Кранчевић“ похађа око 500 ученика, а настава се годинама одвија у просторијама неколико школа у Сремској Митровици. Будући музичари су из револта што немају своју зграду одржали јуче протестни концерт на градском тргу како би надлежнима у градској управи скренули пажњу на овај проблем.

Без школе нема ни манифестација

Некадашњи биоскоп „Јединство“ је стара зграда коју треба реновирати и за шта треба издвојити око 100 милиона динара. Реч је о огромним средствима које град нема, па се очекује помоћ покрајине.

– Надамо се да ће сви надлежни имати слуха, јер је наша школа позната као организатор бројних манифестација, од локалног до републичког нивоа. Једна од њих је Међународни фестивал гудача, који ће се наредне године одржати десети пут и окупити музичаре из овог дела Европе. Само ова мајска приредба доведе у Митровицу око 1.500 такмичара, професора, ученика и гостију. Организатори смо и Фестивала пијанизма, Фестивала деце предшколског узраста и других манифестација – наводи директорка школе Јованка Иванић.

Захтев средњошколаца музичке школе да најзад добију своју школу подржали су Омладински клуб, ђачки парламенти Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“, Економске школе „Девети мај“ и Митровачке гимназије, у којој се одвија део наставе за ученике музичке школе, као и ђачки парламенти осталих средњих школа у Сремској Митровици.

Часови на четири места

– Окупили смо се да бисмо показали граду да пре свега желимо најосновније услове за образовање. Желимо нормалну салу за физичко као и остали вршњаци, желимо нормалан кабинет за информатику, нормално школовање. Сада трчимо на четири места, из једне зграде у другу. У нашој школи има доста путника. Немају времена да дођу кући, да ручају, да вежбају. Све се одвија у школи, где доручкују, ручају и буквално дремају. Ако немамо зграду, ако немамо где да вежбамо, онда не можемо да рачунамо на врхунске резултате – прича председник Ђачког парламента СМШ „Петар Кранчевић“ Стефан Манчић, и додаје да многи родитељи размишљају да ли уопште да упишу децу у ову школу, ако се не зна ни где ће они да уче.

– Наша школа је квалитетна уметничка установа и представљамо културну потпору овом граду. Без наше школе град ће изгубити много на културном плану – тврди Манчић.

ХОЋЕМО НАШЕ УЧИОНИЦЕ… Ученици СМШ „Петар Кранчевић“

Директорка Музичке школе „Петар Кранчевић“ Јованка Иванић каже да су ученици организовали протестни концерт како би грађанима и надлежнима показали да школа не може функционисати без адекватног простора.

Протест дао резултате

– Пуних 14 година траје борба за адекватан простор средње музичке школе. Већ сама најава протестног концерта изазвала је реакцију, па смо током јутра добили писмено обавештење да је урађен први део пројекта и поднет захтев за средства за реконструкцију старог биоскопа „Јединство“, где би требало да буде смештена средња музичка школа. Овај концерт је само апел свима да нам помогну да се школа смести док се не реши реконструкција тог простора, јер у гимназији нема довољно места за ученике обе школе, а не бисмо волели да се проведемо као прошле године у августу, када смо били скоро на улици – подсећа Иванићева.

Ж. Неговановић

Ђаке осмог разреда у суботу чека последња провера знања пред полагање завршних испита. У свим школама у Србији, тачно у 9 часова, почеће пробна мала матура. Ученици ће прво полагати тест из српског језика, а затим, истог дана, и из математике.У школама кажу да им спремају амбијент налик правом завршном испиту, који је заказан за 23. и 24. јун.

– Доћи ће наставници из друге школе, ђаци ће полагати у фискултурној сали, а између теста из српског и математике имаће сат паузе. Тест из српског, односно матерњег језика, траје од 9 до 11 часова, а из математике почиње у подне. Ученици ће имати на располагању два сата да реше 20 задатака – каже за ”Новости” Драги Лукић, директор београдске ОШ ”Светозар Марковић”.

На пробном тесту ученици ће имати сасвим непознате задатке. На правој малој матури, од које ће зависити упис у средње школе, половина питања биће позната, из збирке према којој осмаци одавно вежбају.

Резултати тестова не иду у министарство, а биће прегледани до понедељка, када ће ученици сазнати какво су знање показали.

Ивана Мићовић

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио да ће Министарство од високошколских установа тражити да се не повећавају школарине за наредну годину.“Редовно сервисирамо исплату зарада. Према томе, нема разлога да се школарине не факултетима повећавају“, рекао је Обрадовић.Он је навео да ће на састанку с ректорима државних универзитета предложити да буду повећане квоте за упис буџетских студената на основне и мастер студијске програме.“Мало ћемо повећати квоте, а све то значи и повећање улагања у факултете“, рекао је Обрадовић и додао да ће на сутрашњем састанку бити речи о томе колико ће се те квоте повећати.

Сваког дана више од 340 ученика из села Витановац код Краљева путује десет километара до суседних села где похађају наставу. Санација њихове матичне школе, која је тешко оштећена у земљотресу, почела је ових дана захваљујући донацији београдске општине Врачар.Већина деце из Витановца мора да порани да би на време стигли на први јутарњи аутобус који саобраћа из села ка местима где похађају школу, док се њихова, која је оштећена у земљотресу обнавља.

Већина су из засеока, удаљених и по 2 километра и прелазе магистралне путеве и пругу Краљево – Крагујевац.

Млађи узрасти путују до села Стубал. Многи се честито нису ни расанили, а већ се налазе у аутобусу и путују десет километра кроз поморавски крај.

Стубал је просто живнуо од када у њихову сеоску школу сваког јутра долази 50 деце из Витановца.

„Мени је сада лепо у овој школи. Јако ме радује што су нас деца из Стубла јако лепо прихватила. Бићемо овде све док се не поправи наша школа“, каже ученица из Витановца Милена Павић.

У школи у Витковцу, капацитети су, не дуплирани, него четвророструко већи од када долази око 300 витановачких ученика. Све подсећа на осамдесете године када је школу похађало пет пута више ученика него данас.

„Тачно је да је осамдесетих година школу у Витковцу похаћало око 600 ученика. Сада све подсећа на те године и било би лепо да тако остане“, каже директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Витковцу Биљана Танасковић.

Витановац је село које је најтеже погођено земљотресом. Ни школа у Витановцу није поштеђена. Попуцали су стубови и хоризонталне носеће греде.

Београдска општина Врачар је донатор 11,5 милиона динара неопходних за санацију основне школе у Витановцу.

„Радови се изводе споља и унутра. Школа ће ускоро бити много лепша и безбеднија за рад“, каже директорка Основне школе у Витановцу Славица Станковић.

Док се не окончају радови деца ће путовати, а аутобуси за њих су бесплатани. Режим аутобуског саобраћаја између ових поморавских села такође је прилагођен потребама ученика и родитеља.

BLIC

Besplatne udžbenike država bi trebalo da obezbedi makar za socijalno najugroženije učenike tokom celog osmogodišnjeg školovanja, a ne samo za prva tri razreda, zaključak je današnje konferencije na kojoj je predstavljeno istraživanje Udruženja Roditelj.

Istraživanje stavova roditelja o besplatnim udžbenicma, koje je radio IPSOS Stratedžik marketing, pokazalo je da 94 odsto dece aktivno koristi udžebike, odnosno da podvlači rečenice, zapisuje teze ili rešava zadatke u njima.

– Veliki broj roditelja (86 odsto) smatra da baš zbog toga udžbenici treba da budu radnog karaktera, što se krši sa novim konceptom Ministarstva prosvete o udžbenicima u koje ne sme ništa da se upiše – rekao je sociolog Saša Jovančević.

Dragana Soćanin, predsednica Udruženja Roditelj, rekla je da je Ministarstvo prosvete ovakvo istraživanje trebalo da uradi još pre nekoliko godina kako bi se uvidela uspešnost projekta besplatnih udžbenika i kvalitet znanja.

– Idealno bi bilo kada bi svi dobili besplatne udžbenike, ali svesni smo da država za to nema dovoljno novca. Zato i predlažemo da, ukoliko država ne može da obezbedi da se udžbenici za prva tri razreda osnovne škole ne vraćaju, onda ih bespovratno treba podeliti najsiromašnijoj deci – rekla je Soćanin.

UČENICIMA SA INVALIDITETOM OLAKŠANO KRETANJE

Rampe – Vladimir Gligorić, učenik drugog razreda Prve beogradske gimnazije, po školi se kreće kao i njegovi vršnjaci zahvaljujući prilaznim rampama za osobe sa invaliditetom

Prva beogradska gimnazija jedna je od sedam srednjih škola u prestonici u kojima učenici koji koriste invalidska kolica već godinu dana ne traže pomoć da bi ušli u školu ili došli do kabineta. Vladimir Gligorić, učenik II/1, koji je oboleo od mišićne distrofije, po školi se sada kreće kao i ostali đaci, a probleme nema ni kada mora da ide do toaleta.

Vladimir kaže da je nekada morao da ustaje mnogo pre vršnjaka kako bi na vreme stigao do učionice.

Rampe i liftovi u osnovnim školama

Kada su u pitanju osnovne škole, pojedine gradske opštine su već pokrenule odgovarajuće procedure za izgradnju i ugradnju pristupnih rampi i toaleta. Škola „14. oktobar“ u Bariču, kao i pet od trinaest osnovnih škola na teritoriji Zvezdare, trenutno poseduju prilazne rampe. U dve osnovne škole, „Sava Šumanović“ na Altini i „Jovan Ristić“ u Borči, postoje i liftovi koji su namenjeni deci sa invaliditetom. Što se tiče vrtića, skoro 70 odsto je prilagođeno ovoj deci, a u planu je da se za preostalih 30 odsto obezbede pristupne rampe kako bi i odrasle osobe sa invaliditetom dovodile svoju decu u obdaništa.

– Kada sam upisao srednju školu nije bilo nikakvih rampi koje bi nam olakšale kretanje, tako da sam ulazio uvek uz pomoć drugara i vojnika koji su u našoj školi civilno služili vojni rok. Kolicima bih došao do škole, a onda bi me neko od njih bukvalno uneo unutra. Srećom, to je potrajalo samo jedno polugodište i već u drugom grad nam je postavio pristupne rampe i time pružio određeni osećaj samostalnosti. Više ne zavisimo ni od čije pomoći, nego od učionice do učionice idemo bez poteškoća. U školu polazim kad i ostali učenici jer se sada krećem znatno lakše i ne brinem kako ću doći do učionice – priča Vladimir Gligorić za Press.

Personalni asistent

On kaže da je adaptiran i mokri čvor u školi kako bi kolicima mogao da ode do toaleta, a ključeve imaju on i mali Ljuba, koji su trenutno jedini đaci ove škole sa određenom vrstom invaliditeta.

– Trenutni problem jeste što nisu postavili rampe i na samom ulazu škole, već koristimo pokretne šine. Personalni asistent, koga nam je dodelila opština Stari grad, iznosi ih iz škole, pre i posle časova, kao i za vreme svakog odmora, i postavlja na stepenice da bih ušao ili izašao. Pored toga što su nestabilne, najviše mi smeta što i dalje zavisim od nekoga, a voleo bih da mogu apsolutno sam da se krećem – priča Vladimir.

Na teritoriji prestonice trenutno 44 mališana, koji su zbog invaliditeta u kolicima, idu svakog jutra u srednju ili osnovnu školu. Pored preuređivanja toaleta i postavljanja pristupnih rampi i zaštitnih ograda, grad će ove godine po prvi put dodeliti 23 stipendije za decu sa posebnim potrebama koja pohađaju srednju školu. Ovo je obradovalo Vladimirovu majku Marinu Gligorić.

– Pristupne rampe u srednjoj školi i preuređivanje toaleta je jako veliki i brižan potez nadležnih organa, koji našem Vladi pruža normalno funkcionisanje u toku školskog dana. Teško je bilo u prvom polugodištu, ali bitno da je problem rešen. Takođe, stipendije koje će grad dodeliti ove godine po prvi put dodatno će postići samostalnost ne samo kod njega, već i kod ostalih mališana sa posebnim potrebama. Moj Vlada je talentovano i radoznalo dete pa pretpostavljam da će od stipendije kupiti knjige, otići u bioskop ili pak upisati kurs nekog stranog jezika – kaže za Press majka šesnaestogodišnjeg učenika Marina Gligorić.

Podni senzori

U školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ postavljenji su tri pristupne rampe, kao i zaštitna ograda na jednoj od postojećih, a đaci su dobili i „podne senzore“. Rada Laban, direktorka ove ustanove, kaže da je reč o taktilnim stazama, postavljenim unutar objekta, koje za cilj imaju pospešivanje kretanja i orijentacije mališana.

– Đaci sada mogu sami da nauče, odnosno moći će samostalno da se kreću u školi. Ovo je veliki korak za našu ustanovu, jer mi edukujemo mališane sa invaliditetom od malih nogu. Imamo predškolski i školski uzrast, kao i četiri smera za srednjoškolce. U okviru ovog objekta imamo i dom, jer našu školu pohađaju mališani iz cele Srbije – kaže direktorka ove škole.

Prema tvrdnjama nadležnih iz grada, do kraja godine pristupne rampe će biti postavljene u većini osnovnih i srednjih škola, kao i adaptirani toaleti za decu sa invaliditetom.

Ana Stanković

Велики успех српских математичара на Балканској математичкој олимпијади у Румунији. Млади математичари освојили три сребрне и три бронзане медаље. На Балканској математичкој олимипијади у Румунији екипа из Србије освојила је шест медаља, односно три сребрне и три бронзане.Такмичење је одржано од 4. до 8. маја у Јаши у Румунији, а ученици Математичке гимназије у Београду Раде Шпегар, Теодор фон Бург и Игор Спасојевић освојили су сребрне медаље.Бронзано одличје на олимпијади освојили су ученици те гимназије Стеван Гајовић и Филип Живановић и ученик гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша Стефан Михајловић. На математичкој олимпијади у Румунији такмичило се 20 екипа.

У разговору са награђеним ученицима и студентима, председник Борис Тадић предложио изградњу торња Николе Тесле који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику.

Научник Никола Тесла је разумео своје постојање на планети, али његов рад није добио награду и признање које је заслуживао у времену у којем је живео, оценио је председник Србије Борис Тадић, на пријему са ученицима и студентима, добитницима награда на такмичењима.

Тадић је, у Музеју Никола Тесла, нагласио да је цео свет данас свестан колико је живот промењен Теслиним открићима, која носе у себи идеју мира и људског благостања.

Председник Тадић предложио је изградњу торња Николе Тесле, који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику. Према његовим речима, најбоља локација била би на Славији или Новом Београду.

„Тесла није довољно афирмисан у српском друштву иако читав свет вибрира именом Николе Тесле. Имамо булевар, музеј и аеродром Николе Тесле, али немамо ниједно место на којем се обједињује енергија Николе Тесле предата вама“, рекао је Тадић.

Славија би, према његовим речима, била идеално место за грађевину тог типа, због чињенице да се налази у срцу српске престонице и у непосредној близини Храма Светог Саве.

Према Тадићевим речима, Храм Светог Саве би могао на непосреднији начин да има користи од Теслиних изума, тако што би се у његовој унутрашњости пројектовале фреске из других српских цркава и манастира.

„Не постоје паметнији и мање паметни народи, али постоје они који даровите остављају у запећку и они народи и земље који промовишу своје таленте“, рекао је председник Србије.

Тадић је, обраћајући се талентованим младим српским научницима, рекао да људи који се баве креативним занимањима пред собом увек као водиљу морају имати идеју мира, честитости и доброте.

Према његовим речима, и бављење политиком је, попут науке, делатност у којој се ствара за будућност и у којој велика дела савременици каткад не препознају.

Међу ученицима и студентима који су с председником Србије обишли поставку Музеја Николе Тесле били су чланови тима „Строубери енерџи“, који су осмислили и реализовали пројекат јавног соларног пуњача мобилних телефона, студенти Факултета организационих наука добитници награде на такмичењу „ХУЛТ глобал кејс челенџ“ и награђивани ученици Математичке гимназије.

Тадић је дружење са талентованим младим суграђанима искористио да још једном честита српским спортистима на међународним успесима које све чешће остварују, истичући да спортисти попут Новака Ђоковића, исто као и велики научници, не припадају само својим нацијама већ да њихова постигнућа припадају читавом свету.

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић је Тадићу поклонио библиофилску монографију рођенданских честитки, које су научници Теслиног времена слали своме великом колеги.

РТС

Екипа Математичке гимназије са Балканијаде се вратила са шест медаља. Да би се припреме за такмичење ваљано обавиле, поред помоћи ресорног министарства, потребно је да се укључе и друге институције.

На Балканијади у Румунији, екипа математичара освојила је шест медаља. Да би екипа математичара постигла што боље резултате на међународним такмичењима, у Русији или у Румунији, на пример, са њом се интензивно ради годину дана.

Наши математичари су се, захваљујући Министарству просвете, пред такмичење припремали на Авали, али за Математичку олимпијаду у јулу, осим помоћи ресорног министарства, требаће им и помоћ других.

Припреме кратке и интензивне, пред сам пут, кажу, замориле су их.

„Нађе се по нека област која сваког такмичара мучи, али уопштено гледајући, мислим да се на такмичењу и нисмо баш добро показали, сваком је био по мало лош дан, каже скромно један од учесника“, рекао је Теодор фон Бург.

„Мислим да је ово био само један прелазни тренутак у којем смо направили само један мали лапсус и надам се да ће бити боље на предстојећој олимијади“, сматра Игор Спасојевић.

Потребно је припремити се што боље за олимпијаду у Холандији.

„Министарство науке нам је обећало припреме на Авали, један део смо одржали пред Балканијаду и надам се да ће и у будућности бити могућности да се одрже адекватне припреме“, каже Раде Шпегар, професор Математичке гимназије.

„Јавно апелујем да нам се на време обезбеди авионски превоз до Амстердама, да се не бисмо мучили као што је то био случај на путу до Румуније и назад“, позива Стеван Гајовић.

Сама путовања и организују стручна друштва, математичара, информатичара, физичара.

„Та друштва су су непрофитабилне организације, оне немају неопходна средства. Та средства треба да обезбеди Министарство просвете и науке“, каже директор Математичке гимназије, Срђан Огњановић и додаје да је дошло до застоја у приливу.

„Сигуран сам да ће се ти проблеми превазићи“, уверен је Огњновић.

Буџет за 2011. годину предвиђа мања средства за подршку и помоћ различитим такмичењима него раније, подсећају у Министарству просвете и науке, али обећавају да ће покушати да помогну математичарима.