Vršnjačko nasilje u školama je u porastu, kažu psiholozi Uprave za dečiju zaštitu Grada Niša. Rezultati ankete koju je u protekla tri meseca sprovela ova gradska uprava medju niškim osnovcima, pokazuju da je skoro polovina dece nekada učestvovalo u tuči ili svadji u školi. U Gradskom veću kažu da je korak dalje – prevencija vršnjačkog nasilja koja će uskoro biti sprovedena u predškolskim ustanovama u Nišu.

Marina Kostić, psiholog Marina Kostić, psiholog

Sukobi u školi su česti, kaže 22 odsto niških osnovaca, a da do sukoba u školi dolazi povremeno kaže čak 41% dece u niškim školama. Ovo su rezultati ankete Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstveni zaštitu Grada Niša, sprovedene u protekla tri meseca u 13 niških škola, metodom slučajnog uzorka, kojom je obuhvaćeno 1100 dece, od petog do osmog razreda. A da li se deca u školi osećaju sigurno, i kome bi se obratila kada do problema dodje?

“Upozoravajuće je što se 45% dece ne oseća sigurno na putu od kuće do škole, ali ih je i 12% koji ne misle da su bezbedni ni na času”, kaže Marina Kostić, psiholog.

Prevenciju nasilja treba početi od najmladjih grupa, kažu stručnjaci.

Dušica Davidović, gradska većnica Dušica Davidović, gradska većnica

“Uskoro bi trebalo da ovakve ankete, ali i prevenciju u praksi, sprovedemo u Predškolskoj ustanovi Pčelica, kako bi medju najmladjima predupredili kasnije eventualno nasilno ponašanje”, kaže Dušica Davidović, gradska većnica.

Niški osnovci su, prema anketi Uprave za dečiju zaštitu, predložili da bi najefikasnije sprečavanje nasilja bilo češće održavanje roditeljskih sastanaka, i uvodjenje časova protiv nasilja.

RTV 5

Завршни испити за упис у средње школе у Србији за школску 2012/2013. годину биће одржани 18. и 19. јуна, рекао министар просвете и науке Жарко Обрадовић. Конкурс за упис у средње школе и информатор биће у продаји од сутра.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да ће завршни испити за упис у средње школе у Србији за школску 2012/2013. годину бити одржани 18. и 19. јуна.

„Кад је реч о завршним испитима, тест из српског, односно, матерњег језика биће 18. јуна од 10 до 12 сати. Кад је реч о завршнемо тесту из математике, он ће бити дан касније, 19. јуна, од 10 до 12 сати“, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Према његовим речима, пријемни испити у музичким и балетским школама биће одржани 8, 9. и 10. јуна.

Конкурс за упис у средње школе и информатор за 2012/2013. годину биће од сутра у продаји.

„Конкурс за упис у средње школе и информатор за школску 2012/2013. годину појавиће се сутра у јавности. Конкурс је готов, биће доступан јавности, ученицима и наставницима“, рекао је министар.

Обрадовић је казао да ће 21. и 28. априла у основним школама у Србији бити одржани пробни завршни тестови, као што је то било и прошле године.

„Тест почиње у девет сати, а касније у току дана биће одржан и други. Полажу се пробни тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Сви задаци ће бити непознати“, рекао је министар.

Према његовим речима, ове године ће око 78.000 ученика завршити основно образовање и сви ће изаћи на завршни испит.

„На завршном испиту ће структура задатака бити другачија него прошле године – 25 одсто задатака ће бити познато, из већ објављених збирки, 25 одсто ће бити са измењеним редоследом одговора, или измењеним бројевима, а 50 одсто биће непознато“, казао је Обрадовић.

Министар је рекао да ће редослед кандидата за полагање завршних испита бити утврђен кроз неколико критеријума: успех у претходном школовању, максимум 60 бодова, резултати са такмичења, као и резултати на завршним испитима (20 бодова је максимум за матерњи језик и 20 за математику).

Такође, ученици за упис у средњу школе попуњавају листу од 20 жеља, а обрасци, пријаве и листе налазе се у конкурсу, који ће од сутра бити у продаји.

РТС

Савет и Сенат Универзитета у Београду подржали намеру Владе да донесе стратегију образовања. Међутим, на Универзитету упозоравају да понуђени текст није прихватљив и да би га требало дорадити.

Намера Владе Србије да донесе стратегију образовања добила је подршку Савета и Сената Универзитета у Београду, али на Универзитету упозоравају да понуђени текст није прихватљив и да би га требало дорадити. Питање школарине биће на дневном реду на следећој седници Сената.

Нацрт Стратегије образовања захтева стручну дораду и професори Универзитета у Београду спремни су да помогну његову израду.

Национални савет за високо образовање сматра да је из стратегије требало изоставити део посвећен финансирању и да не треба из републичког буџета финансирати факултете чији оснивач није држава.

Потпредседник Студентског парламента Милош Зељковић каже да студенти свих државних факултета сматрају да право и привилегију да буду финансирани имају само они, зато што је држава основала државне универзитете да би на њима школовала кадар који им је потребан.

Према речима државног секретара Радивоја Митровића, стратегија је увод у измене или израду нових закона, наставних планова и програма.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да постоји свест о томе да стратегију треба усвојити и да је стратегија важна из више разлога.

„Један од разлога је врло прагматичан, пошто приступним европским фондовима који су доста значајни и инвестиционог су типа не можемо да приступимо без стратегије образовања“, наглашава ректор Београдског универзитета.

О стратегији ће се изјаснити и Конференција универзитета Србије, после чега ће предлози и примедбе бити упућени Министарству просвете и науке. А предвиђене реформе, кажу професори, не могу се спровести ако се издвајање за образовање са 4,7 одсто бруто домаћег производа не повећа на шест одсто.

РТС

Univerziteti ulaze u klinč s Obradovićem

Beogradski i Novosadski univerzitet pokušaće na sve moguće načine da zaustave usvajanje strategije obrazovanja jer deo koji se odnosi na finansiranje visokog obrazovanja favorizuje studente privatnih u odnosu na državne fakultete, saznaje „Blic“.

Strategijom je predviđeno da studenti privatnih fakulteta mogu da konkurišu za smeštaj u domu i ishranu u menzi. Ovo rešenje bilo je uzrok sukoba između ministra prosvete Žarka Obradovića i njegovog pomoćnika prof. Slobodana Jaukovića, koji je završio smenom Jaukovića.

– To rešenje favorizuje studente privatnih fakulteta. Znamo da je na privatnim fakultetima veća prolaznost i da dobijaju visoke ocene. Svugde u svetu privatni fakulteti imaju svoje domove i nigde se državni novac ne preliva kod njih. Dozvoliće studentima na privatnom fakultetu da konkurišu za dom, a nisu predvideli da samofinansirajući studenti na državnom fakultetu imaju ista prava – kaže izvor “Blica”.

Prof. Ivan Ivić, koordinator na izradi strategije, priznaje da su u ovom segmentu oštećeni studenti na državnim fakultetima.

– Intervenisao sam da se ovaj deo ispravi i da ista prava imaju i samofinansirajući studenti državnih fakulteta – kaže prof. Ivić.

Kako će se praviti selekcija za mesta u domu, autori strategije nisu mogli da nam preciziraju. Strategija obrazovanja biće tema i na današnjoj sednici Saveta Beogradskog univerziteta.

– Po Zakonu o visokom obrazovanju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje jedini je nadležan da pravi strategiju visokog obrazovanja. Ministarstvo prosvete kao političko telo neovlašćeno je preuzelo na sebe da to uradi. To je samo jedan od razloga zbog koga strategija u ovakvom obliku ne sme doći na Vladu – kaže za “Blic” prof. Sima Avramović, predsednik Saveta BU.

BLIC

На основу члана 25. став 3. Закона о државној управи („Службени гласник РСˮ, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), члана 179. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РСˮ, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 –исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08 и 104/09) и члана 43. став 2. Закона о Влади („Службени гласник РСˮ, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08 и 16/11),

Влада доноси

Р Е Ш Е Њ Е

О РАЗРЕШЕЊУ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ

I

Разрешава се др Слободан Јауковић дужности помоћника министра просвете и науке – Сектор за високо образовање, због навршења радног века – од 21. фебруара 2012. године

II

Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

24 Број: 119-1889/2012

У Београду, 20. марта 2012. године

В Л А Д A

ПРЕДСЕДНИК

др Мирко Цветковић

Са сајта МПН

Министарство просвете и науке и експертски тим који је учествовао у изради нацрта организовали су јавну расправу у Ужицу, где су представљени основни елементи овог важног документа. На јавној расправи учествовали су: државни секретари Министарства просвете и науке – проф. др Тинде Ковач Церовић и проф. др Радивоје Митровић, руководилац тима за израду нацрта Стратегије проф. др Иван Ивић, координатори радне групе Рани развој и предшколско образовање – проф. др Драгана Коруга и Јелена Марковић, координатор радних група Основно образовање и Опште средње и уметничко образовање проф. др Ана Пешикан, координатор радне групе Образовање наставника – проф. др Ратко Јанков, координатор радне групе Средње стручно образовање – проф. др Милан Вукобрат, координатор радне групе Стуковне студије – проф. др Боривоје Родић, представници ученика, родитеља, наставника, директора, синдиката, невладиних организације, привредног сектора, локалне управе. ..

У центру пажње нашла су се питања какав треба и може да буде систем образовања у Србији до 2020. године; којим стратешким политикама, акцијама и мерама таква визија развоја образовања се може остварити полазећи од његовог текућег стања; образовање и награђивање наставника, права детета; које су мере за побољшање образовних постигнућа; једносменски рад у смислу ограничења капацитета; повезаност образовања и привреде; побољшање услова рада у школама, матурски испит… Нацрт Стратегије образовања у чијој изради је учествовало више од 200 стручњака постављен је на сајт Министарства просвете и науке 28. марта, а сви заинтересовани се позивају да своје сугестије и коментаре пошаљу на адресу strategija@mpn.gov.rs

У току априла месеца одржане су јавне расправе у Врању и Зајечару, а планира се јавна расправа у Суботици – 18. априла у Градској кући (ул. Трг Слободе бр.1) са почетком у 12:00 часова.

Са сајта МПН

РТВ

РТВ

Надокнада изгубљених часова викендом није популарна међу ђацима, па суботим и више од пола разреда не долази на наставу. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, из просветне инспекције апелују да родитељи буду одговорнији.

За разлику од ранијих година, када су се суботом надокнађивали часове пропуштени због штрајкова просветара, разлог надокнаде наставе, ове године, су фебруарске елементарне непогоде. Долазак у школу суботом, међутим, међу ученицима није популаран, па се дешава да их викендом више од пола не дође ни не дође на часове

За разлику од ученика, професори су суботом у школи редовни. Ипак, рад са десеткованим одељењима се одражава и на квалитет часа.

„Углавном утврђујемо градиво суботом, мада радимо по наставном плану и програму. Али ако нема довољно ђака у разреду, онда опет ту наставну јединицу морате поновити у току радне недеље“, каже Тања Ђокић из Средње школе за бродарство у Београду.

И одзив основаца могао би да буде бољи, тврде запослени. Школски психолог Миља Кривокућа сматра да сами родитељи не схватају озбиљно надокнаде наставе и долазак у школу суботом.

„Сами родитељи правдају недоласке деце, разлози су углавном везани за породичну организацију, планирање заједничког излета, одлазак код рођака, путовања или дечје тренинге“, наводи Кривокућа.

У инспекцији кажу да школе одлучују о томе шта се прихвата као оправдање. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, ипак апелују да родитељи буду одговоринији.

„Ако је родитељ оправдао изостанак на начин на који је то прописано, а није неопходно, нити је дете било болесно, нити је била неопходна активност која није могла да се избегне, то није добра услуга детету“, истиче начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

Многима се, због породичног одмора суботом, чини да је продужетак школске године – боље решење. Стручњаци, ипак, тврде другачије.

„Уколико продужите школску годину и уђете у лето, уђете у термине за неке друге активности које такође захтевају припрему и пажњу, као што су завршни испити, матурски испити. Немате много простора да оно време које је изгубљено надокнеђујете на начин који би био најадекватнији“, сматра Драгица Павловић Бабић из Инситут за психологију.

Стручњаци поручују да је надокнада је само делимична, када је већ нешто је изгубљено. Зато свима у наставном процесу саветују да прекид наставе буде крајња одлука, ако друга решења нису могућа.

РТС